Научная статья на тему 'БИОЛОГО - ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАСТЕНИЙ - ТАТУМ (СУМАХ) - RHUS CОRIARIA L. В БАССЕЙНЕ РЕКИ ВАРЗОБ'

БИОЛОГО - ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАСТЕНИЙ - ТАТУМ (СУМАХ) - RHUS CОRIARIA L. В БАССЕЙНЕ РЕКИ ВАРЗОБ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
321
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАСТИТЕЛЬНОСТЬ / БЕЛОЛЕСЬЕ / ЧЕРНОЛЕСЬЕ / ПЕСЧАННИКИ / ЭФЕМЕР

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Садиков Х.Х., Давлатов А.С.

В данной статье дана короткая характеристика биолого - экологических особенностей, распространения и использования в народной медицине сумаха - Rhus cоriaria L.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOLOGICAL - ECOLOGICAL FEATURES OF PLANTS TATUM - RHUS CORIARIA L. ON VARZOB RIVER BASIN

In this article is given a short description of the biological - ecological fetures, distribution and use in folk medicine sumac Rlaus cariaria L.

Текст научной работы на тему «БИОЛОГО - ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАСТЕНИЙ - ТАТУМ (СУМАХ) - RHUS CОRIARIA L. В БАССЕЙНЕ РЕКИ ВАРЗОБ»

Key words: coordination compound, an antioxidant, ferrum acetylcysteine, nitroxyl radical, EPR spectra.

Cведения об авторах:

Султанов Рауфджон Азизкулович - ассистент кафедры фармацевтической и токсикологической химии ТГМУ имени Абуали ибни Сино, ул. Студенческая, 58. Хим. Корпус. 734003 гДушанбе. пр.Рудаки 139. ТГМУ имени Абуали ибни Сино. Тел: (+992) 939190744

Раджабов Умарали Раджабович. - Заведующий кафедры фармацевтической и токсикологической химии ТГМУ имени Абуали ибни Сино. д.х.н..профессор ул. Студенческая. 58. Хим. Корпус. 734003 г.Душанбе. пр.Рудаки 139. ТГМУ имени Абуали ибни Сино. Почтовый индекс: 734019.0тд. связи №19. тел. (+992) 907464829. E-mail: umarali55@mail.ru.

Хайдаров К.Х - доктор медицинский наук, профессор, академик Национальнный Академии наук Республики Тадикистан.

Курбонов Абдулложон Рузимадович. к.б.н., заведующей кафедры ботаники ТГПУ им С. Айни, 734003, г. Душанбе, пр. Рудаки, 121. Таджикский государственный педагогический университет имени Садриддин Айни. Тел: (+992) 934612223.

Алимов Зайдулло - ассистент кафедры анатомии и физиологии ТГПУ им С. Айни, 734003, г. Душанбе, пр. Рудаки, 121. Таджикский государственный педагогический университет имени Садриддин Айни. Тел: (+992) 918866195.

About the authors:

Sultonov Raufdjon Azizkulovich - Assistant of the Department of Pharmaceutical and Toxicological Chemistry, Abu Ali Ibni Sino State Medical University, st. Student, 58. Chem. Frame. 734003 Dushanbe. 139Rudaki ave. AbualiIbni Sino TSMU. Tel: (+992) 939190744 Rajabov Umarali Rajabovich. - Head of the Department of Pharmaceutical and Toxicological Chemistry, Abu Ali Ibni Sino TSMU. Doctor of Chemistry, Professor st. Student. 58. Chem. Frame. 734003 Dushanbe. 139 Rudaki ave. Abuali Ibni Sino TSMU. Postal code: 734019. communication number 19. Tel. (+992) 907464829. E-mail: umarali55@mail.ru. Khaidarov K.Kh. - Doctor of Medical Sciences, Professor, Academician of the National Academy of Sciences of the Republic of Tadikistan.

Kurbonov Abdullojon Ruzimadovich - Ph.D., Head of the Department of Botany, TSPU named after S. Aini, 734003, Dushanbe, Rudaki Ave., 121. Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel: (+992) 934612223. '

Alimov Zaydullo - Assistant of the Department of Anatomy and Physiology, TSPU named after S. Aini, 734003, Dushanbe, Rudaki Ave., 121. Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel: (+992) 918866195. '

ХУСУСИЯТ^ОИ БИОЛОГИЮ ЭКОЛОГИИ РАСТАНИИ ТАТУМ - RHUS CORIARIA L.

ДАР ХДВЗАИ ДАРЁИ ВАРЗОБ

Садиков Х.Х., Давлатов А. С.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Хавзаи дарёи Варзоб то солхои 20- уми садсолаи гузашта на танхо хамчун сарбаста аз канор дур, балки яке аз нохияхои мушкилгузари Помиру Олой ба хисоб мерафт. Ба ин хавза танхо аз тарафи Шимол, бо агбахои Анзоб ва ё Шутургардан омадан дохил шудан мумкин буду халос. Дар охирхои солхои 20 - уми асри XIX сохтмони рохи охан, ки шахри Душанбе (соби; Сталинобод) - ро бо дигар нохияхои соби; Шуравй пайваст, огози кушодани роххои автомобилгард маркази соби; Точикистон Шуравиро бо кишлокчойхою шахракхо ва инчунин нохияхои дурдаст наздик намуд, сохтмони рохи кади дарёи Варзоб низ шуру шуд. Пас аз сохтмони роххои Варзоб, хавзаи дарёи Варзоб яке аз чойхои хушманзараи омузиш барои натуралисти (табиатомузй) - и ботаник шуд.

Маълумот оид ба флора ва набототи хавзаи дарёи Варзоб то охирхои садсолахои гузашта нихоят вазъияти хароб дошт. Дар бойгонии соби; Институти ботаникаи АИ ЧТ ва инчунин Федератсияи Руссия навиштахои чолиби диккат оид ба омузиши набототи Точикистон мавчуд аст, ки ба олимон А.Е. Регел, В.Л. Комаров ва В.М. Липский тааллук доранд, инчунин комплексхои зиёде оид ба омузиши набототи Точикистон дар Институти ботаники ба номи В.Л. Комарови АИ СССР - и ш. Ленинград вучуд дорад [1,3,4,6,7].

Аввалин маротиба омузиши набототи хавзаи дарёи Варзобро аз солхои 1882-1884 олими набототшинос А.Е Регел сар кардааст. Баъдан солхои 90 - ум олим В.Л. Комаров дар баъзе нохияхои

Помиру Олой, Шимоли Точикистон ва каторкуххои Зарафшони кухй экспедитсияи геоботаникй ташкил намуда то хавзаи дарёи Варзоб меояд, ки дар корхои илмии худ бо номи «Маводхо оиди флораи каторкуххои Туркистон» соли 1896 дарч намудааст. Баъдан, соли 1932 олим В.Л. Комаров боз ба Точикистон омада, дар кушодани базаи АИ ЧТ иштирок намуда, дар дараи Кондара аввалин маротиба шабакаи ботаники Варзоби кухиро ташкил менамояд.

Дар солхои 30- уми асри ХХ ва соли 1912 дар дараи душворгузари Варзоб олими геоботаник Д.Н. Логафет тадкикотхои ботаникй бурдааст. Бояд кайд кард, ки тадкикотхои илмии ботаникй ва омузиши набототи хавзаи дарёи Варзоб аз солхои 30 то охири солхои 90 - уми садсолаи гузашта олимон Овчинников П.И., Запрягаева О.Н., Камелин Р.В., Федченко Б.А., Письяукова В.В., Исмоилов М.И. ва дигарон бурдаанд. Холо бошад дар омузиши флора ва набототи хавзаи дарёи Варзоб хиссаи олимони точик академик Хисориев ХХ. бо дигар кормандони Институти ботаника, генетика ва физиологияи растанихои АИ ЧТ хело зиёд аст. Инчунин дар омузиши набототи хдвзаи дарёи Варзоб устодони кафедраи ботаника ва экологияи ДМТ Рахимов С., ^удратов И., Сатторов Р., Дарвозиев М., Давлатов А., Саидов М. ва дигарон хело зиёд аст [1,3,5,7,8,111.

Хавзаи дарёи Варзоб бо кабати руйпуши растанихои гуногунии худаш барои нохияхои наботот якхелаанд. Бо акидаи олимон Гончаров (1937); Овчинников (1957б) чун Точикистони Марказй, ки бо нохияхои набототи Хисору Дарвоз хамсархаданд, хамчун шакли кабати набототии чун сиёхчангал, сафедчангал ва баландкухи алафии маргзорй тамоман характери хукмронии форматсияхои мезофилии якхела доранд [ 1,2,6,7,9,10,111.

Яке аз фарматсияхои асосии кабати руйпуши набототи хавзаи дарёи Варзоб ин форматсияи шибляк мебошад, ки кабатнокии буттазори сумокзор - татум (Rhus cariaria L.) - ро ташкил медиханд. Сумакзорхо ё татумзорхо асосан аз гуруххои сумок (татум - Rhus cariaria L.) иборат буда, дар кисми мобайнии дараи дарёи Варзоб пахн гаштаанд. Асосан татумзорхо кисм - кисм ё гурух - гурух дар кисми чанубй ва шаркии нишебихои дарёи Такоб, Варзоб, Сиёма (расмои 1-3) ва дигархо дар баландии -1000 - 1500 метр аз сатхи бахр во мехурад, ки чойгиршавиашон, хамчун коида, дар кисми пастии нишебихои дарё, асосан гурух - гурух чавсро ташкил медиханд (зичиашон 0,7-0,9), ки дар онхо як - як дарахти челон ва бодоми бухорой дида мешавад. Дар дараи Бегари хавзаи дарёи Варзоб дар кабати сумакзорхо, намуди растании витекс ё прутняк (филфи кухй, факд ё самолй) Vitex agnus castus L. во мехурад. Одатан инхо ассосиатсияхои дукабатаанд. Кабати якум, ки баландиашон 150250 см мебошад, аз татумхо иборатанд, дар кабати дуюм бошад, ки баландиашон 20-30 см аст, эфермерхои намуди эгилопс - Aegilops triuncialis, анизанта - Anisantha teсtorum, костер острозубый -Bromus oxyodon, костер Дантона - B. danhoniae, бурачеки биёбонй - Alyssum desertorum, лентоостник (ячменец) - Tacniatherum asperum. Дар чойхои регзори (шагалзорхо) бошад бештар мятлик - Poa bulbosa, мятлик - P. bactriana ва баъзан чавдор (ячмень луковичный) - Hordeum bulbosum ва элитригия или пирей средняя - Elytrigia trichophora вомехуранд [2,4,5,8,10,11].

Расми 1. Татумзор дар поёноби дараи Такоб

Расми 3. Татумзор дар болооби дараи Варзоб

Татум (Rhus coriaria L.) мансуби оилаи татумихо мебошад. Дар тамоми сатхи кураи Замин такрибан зиёда аз 250 намуди растанихои дарахту бутта ва лианахои хазонрез ба авлоди татум (Rhus) мутаълик мебошанд (расми 1-3). Аз ин шумора дар Чумхурии Точикистон танхо як намуди авлоди татум (Rhus coriaria L.) пахн шудаст. Татум - Rhus cariaria L - сумах дубильный дарахти ёбои буда, дар баландии 1000 - 1300 м месабзад. Аз соли 1935 дар дараи Кондара дар чойхои беоби тепахои шимолй дар баландии 1250 м сабзонида мешавад. Буттахои 30 солаи он то 5-6 м баландй дошта, гафсиашон то 8-10 см мерасад, буттахои охиринашон тобхурдаанд, кабати онхо сиёханд, шоху баргашон каманд, чатрмонанд ё гирданд. Баргхояшон дар мохи апрел кушода шуда, дар мохи ноябр хазон мешаванд ва меафтанд. Аз охири мохи июн то мохи июл гул мекунад. Дар соли 1963 аз 11 то 29 август дубора гул кардани татумро олим С.Х. Белостонский мушохида кардааст. Меваашон дар мохи сентябр пухта мерасад. Дар дараи Кондара татум нихоят шоху навдахои гафс дорад, ки метавонад гирду атрофро ифлос намояд [1,5,6,7,8,9,10,111.

Олима Запрягаева татумро барои дар чойхои беоб дар баландии аз 900 то 1500 м аз сатхи бахр шинондан тавсия медихад. Инчунин аз пахн намудани он бо воситаи тухми чанин низ мешавад [1,2,3,5,7].

Татум (Rhus coriaria L.) дар Чумхурии Точикистон вобаста ба хусусиятхои фитосенологиаш дар нишебихои кисмати чанубй, шаркй ва гарбии каторкуххо асосан дар зинаи набототи ксерофили (шибляк) хамрохи пистаю бодом дар баландихои аз 700 м то 2200 м аз сатхи бахр месабзад. Татум (Rhus coriaria L.) растании ба шароити хушк ва гармии зиёд тобовар буда, вобаста ба решаи хубинкишофёфтааш дар чойхои санглох ва кумзор чамъомахои худро дорад [2,3,5,6,7,8,10,121.

Дар дохили чамоахои татумзор пушиши руи хок аз хисоби татум 50-60% ва дар баъзе холатхо вобаста ба зичии чойгиршавии он то 90% мерасад. Дар дохили чамоахои растании мазкур аз дарахту буттахо тут (Morus caucasica), фарк (Acer turkestanicum), арчаи Зарафшонй (Juniperus seravschanica), бодоми бухорои (Amygdalus bucharica) ва аз буттахо бошад, хучхои ёбой (Rosa sp. div), зелол (Berberis oblonga) ва аз алафхо асосан эфемеру эфемероидхо намояндахои оилаи хушадорон (Poaceae), юган (Prangos pabularia), камол (Ferula sp.) ва гайрахо вомуранд. Натичаи тадкикотхои мо нишон дод, ки дар дохили чамъомахои татумзорхо дар мамнуъгохи «Ромит» 200 - намуди растанихо мавчуд буда, мансуби 60 оила ва 120 авлод мебошанд. Мувофики ташхиси ареологии 70% - и таркиби флораи татумзорхоро намудхои ареали Осиёи Миёнагй ва Хисору Дарвоз ташкил медиханд.

Намуди мазкур дар Точикистони Марказй, каторкуххои Хисору Дарвоз ва Зарафшон меруяд. Дар зимистон то хангоми -20 С кисматхои руи замин токатоваранд, вале хангоми харорат аз -25 С паст фаромадан асосан навдахои он зарар мебинанд. Татум (Rhus coriaria) дар тибби халкй ва илмй ба сифати доругй истифода мешавад. Дар сохаи саноати кафшбофй ба сифати маводи рангдиханда истифода мешавад. Таснифи таркиби татум дар саноат барои мустахкам кардани ранг ва дар истехсоли рангхо истифода мешавад. Барои ранг кардани матохо (пахта, пашм) истифода мешавад. Аз барги он моддахои даббогй гирифта хангоми коркарди пуст истифода мешавад Г2,3,5,6,9,10].

Татум ахамияти давой дорад. Хамчун ашёи хоми доругй аз замонхои кадим ба Эрон, ба Хиндустон ва Хитой интикол дода мешавад. Шифобахшии онро олимони дунёи кадим Теофраст ва Чолинус кайд кардаанд. Абуалй ибни Сино доруи аз татум тайёр кардаашро барои табобати захми руда, дарди гуш, фалачи асаби руй, инчунин хамчун доруи мукавии узвхои хозима, кайдгардон, хунбанд, канд ва гайрахо истифода мебурд. Меваи татум кори меъдаро таквият дода, иштихоро мекушояд, исхоли хунинро бархам медихад. Барги татум манбаи моддахои даббогй (аз 13% то 28,6%) мебошад. Бо он пустро ош медиханд. Аз сабаби ба хушки тобовар будан ва аз навдахои решагй зиёд шуданаш, барои мустахкам намудани нишебихои санглох дар баландихои то 1200 метр онро шинондан мумкин аст Г3,4,5,7,8,10].

Татум хамчун растании доруворй аз даврахои кадим маълум буда, гузаштагони бузург Теофраст, Голен, Зокирёи Розй ва Абуалй ибни Сино дар асархои худашон навиштаанд. Аз он чумла, Теофраст навиштааст: «Дар татум моддаи доруворие хаст... ин на хамчун устухонмонанд ва вай дар вакти аз галбер (элак) гузаронидан мушохида карда мешавад». Чй хеле асосгузори тибби точик Абуалй ибни Сино маълум менамояд, вай (яъне татумро) дар гизои (хурока) истифода бурда, бемории кухнаи сустшавии дошта, захми руда ва дуруравои якчоя намоем фои даи хеле калон дорад. Дар асоси акидаи Закариёи Розй татум (сумок) - ин моддаи ранги сурх дошта ва мазааш турш мебошад. Донаи у шакли наск дорад. Абуалй ибни Сино дар вакти муоличаи дардмандон барои касалихои саратон, захмхои сифати баддошта, касалии гуш ва инчунин хамчун воситаи мустахкамкунии фаъолияти узвхои хозима, баландшавии иштихо ва дилбехузурй аз зардачушй хамчун хунманъкунии хунравии узвхои занона ва гайра истифода мебурд Г1,2,5,8,9,10].

Шилими ё сагми татумро Абуалй ибни Сино хамчунин барои дур кардани дарди дандон истифода мебурд. Инчунин хокаи донаи татумро барои шикастабандйё латхурии устухон ва узвхои дигар, барои варамгардй истифода мебурданд.

Дар асоси акидаи Кобилов Н. (1962) «Оби татум» барои баландшавии иштихо, моддаи пешобравй, пастшавии харорати бадан ва дарунравй (дизентерия) истифода карда мешавад. Ба гайр аз ин хокаи меваи татумро дар хурокахо низ якчоя мекунанд. Инчунин дар таркиби татум (Rhus coriaria L.) моддахои химиявии танин ва дар препаратхои «тансал», «танальбин» ва гайра, ки аз барги он якчоя менамоянд, барои экзема, ярахои чиркарда, сухтаи бадан, пуст хамчун моддаи молиданй ва барои касалихои дарунрав, дарди шикам ва инчунин шустани шикам дар вакти захролудшавй истифода карда мешавад. Дар таркиби баргхои татум равгани эфир (то 0,01%), витамини С (то 112 мг%), моддахои даббогй (13-30,6%), танин (то 15%) ва кислотахои галовй низ мушохида карда шудааст Г3,4,5,6,7,9,10].

АДАБИЁТ

1. Акульшина И.П. К характеристике некоторых древнястных формации в ущелье Такоб /И.П. Акульшина// ТГУ -Т.1. -Душанбе.-1962. -С.52-82

2. Давлатов А.С. Древесная растительность заповедника «Тигровая балка» /А.С. Давлатов// Иследование природной среды космическими средствами. - Душанбе. - 2005. -С.76-89

3. Запрягаева Ф.Л. Древесная и кустарниковая растительность Таджикистана. /Ф.Л. Запрягаева//. Сов. Ботаника. №6. - Душанбе. - 1937

4. Запрягаева В.И. Леса Таджикистана. /В.И. Запрягаева//. В кн. Леса СССР.- Т.5. - Изд-во «Наука», М. - 1970

5. Кабилов Н. Лекарственные растения Таджикистана /Н. Кабилов// Душанбе. -1962. -112с.

6. Ниматчонова К.Н. Чангалшиносй. /К.Н. Ниматчонова//. Душанбе. - Изд-во «Империал - Групп». - 2010. - 175с.

7. Нуралиев Ю.Н. Лекарственные растения. /Ю.Н. Нуралиев// Душанбе. - Изд-во «Маори ф». - 1988. - 286с.

8. Нуралиев Ю.Н. Медицина эпохи Авицены /Ю.Н. Нуралиев// Душанбе. Изд-во «Ирфон». - 1981. - 190с.

9. Овчинников П.Н. Флора и растительность ущелья реки Варзоб. /П.Н. Овчинников// Л.: «Наука». - 1971. 447с.

10. Садиков Х.Х. Арчовники бассейна реки Искандер. /Х.Х. Садиков// Монография. ТНУ - Душанбе. - 2013. -150с.

11. Сенов С.Н. Лесоведение и лесоводство /С.Н. Сенов// М.: Изд-во Центр «Академия». - 2005

12. Ходжиматов М. Дикорастущие лекарственные растения Таджикистан. /М. Ходжиматов// Душанбе. - 1989. -С.273-275

БИОЛОГО - ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАСТЕНИЙ - ТАТУМ (СУМАХ) -RHUS mRIARIA L. В БАССЕЙНЕ РЕКИ ВАРЗОБ

В данной статье дана короткая характеристика биолого - экологических особенностей, распространения и использования в народной медицине сумаха - Rhus cariaria L.

Ключевые слова: растительность, белолесье, чернолесье, песчанники, эфемер.

BIOLOGICAL - ECOLOGICAL FEATURES OF PLANTS TATUM - RHUS CORIARIA L.

ON VARZOB RIVER BASIN

In this article is given a short description of the biological - ecological fetures, distribution and use in folk medicine sumac Rlaus cariaria L.

Key words: greeneny, whitewooh, blackwood, sandstone, efemer.

Сведение об авторах:

Садиков Х.Х — кандидат биологических наук, доцент кафедры экологии Таджикского национального университета. Тел.: (+992 37) 918148814; 2215783

Давлатов А.С. - кандидат биологических наук, доцент кафедры экологии Таджикского национального университета. Тел.: (+992) 918486900

About the autors:

Sadikov Kh.Kh - Candidate of Biological Sciences, Associate Professor of the Department of Ecology of the Tajik National University. Tel.: (+992 37) 918148814; 2215783 '

Davlatov A.S. - Candidate of Biological Sciences, Associate Professor of the Department of Ecology of the Tajik National University. Tel.: (+992) 918486900 ' ' '

УДК 616.927-06-036.22; 61: 351.86

ББК 51.9.

ЧАСТОТА ОСЛОЖНЕНИЙ БРЮШНОГО ТИФА КРОВОТЕЧЕНИЕ И ПЕФОРАЦИЯ ПЕРЕТОНИТ В ПЕРИОД ЭПИДЕМИИ И ПОСЭПИДЕМИЧЕСКОМ ПЕРИОДЕ У ВОЕННОСЛУЖАЩИХ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ, ДИСЛОЦИРОВАННЫХ В

РЕСПУБЛИКЕ ТАДЖИКИСТАН

ТагожоновЗ.Ф., ОдинаевН.С.,НазимовИ.Н., ДавронзодаИ., ОдинаеваК.Н.,Пулотзода СМ.

Таджикский государственный медицинский университет им. А.И. Сино",

Актуальность. Брюшной тиф (БТ) относится к кишечным антропонозам бактериальной природы с фекально-оральным механизмом передачи, вызываемым сальмонеллой (Salmonella typhi). Он является распространённым, в ряде случаев тяжело протекающим заболеванием, приводящим к значительному экономическому и социальному ущербу во многих странах мира. Брюшной тиф имеет высокую эпидемиологическую опасность, особенно в период вооружённых конфликтов и стихийных бедствий Г3, 4, 8, 9, 10, 11, 15, 18, 19].

Высокий уровень заболеваемости, длительность стационарного лечения, поражение многих органов и систем организма, развитие тяжелых осложнений и рецидивов, а в ряде случаев и летальных исходов, ставят брюшной тиф в ряд актуальных инфекций Г3, 8, 9, 10, 11, 13, 14, 16, 18]. По современным оценкам в мире ежегодно регистрируется 16-21 млн. новых случаев инфекции и 200-600 тыс. летальных исходов, связанных с брюшным тифом Г4, 5, 6, 15, 17, 19].

В литературе имеются довольно убедительные данные о результатах аутопсии, о частоте различных осложнений брюшного тифа, повлекших за собой смерть больных. По частоте эти осложнения расставлены таким образом: миокардит - 84,6%; пневмония - 75,4%; гепатит - 56,9%; геморрагический синдром - 50,8%; перфорация язв - 49,2%; кишечное кровотечение - 21,5%; плеврит - 20%; нефрит - 15,4%; менингоэнцефалит - 12,3%; шок инфекционно-токсический - 12,3%; гнойные осложнения - 9,2%; кровоизлияние в надпочечники - 7,7%; перитонит без перфорации кишечника - 4,6%; сепсис банальный - 3,1%; тромбоэмболия легочной артерии - 3,1%. Эти данные основаны на результатах паталого-анатомического исследования Г1, 2].

Клиницисты не могут согласиться с таким объяснением и необходимо эту проблему изучать на основании клинических исследований. В зависимости от особенностей течения, брюшной тиф можно разделить на осложненный и не осложненный, а также с обострениями и рецидивами.

По данным ряда авторов Г1, 2, 3, 5, 6, 11, 15, 18] наиболее грозными специфическими осложнениями брюшного тифа являются кишечное кровотечение, инфекционно-токсический шок, перитонит, менингоэнцефалит.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.