Научная статья на тему 'ФАКТОРЫ ПЕРСПЕКТИВНОГО РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И РЕКРЕАЦИИ В ГИССАРСКОМ ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЙОНЕ'

ФАКТОРЫ ПЕРСПЕКТИВНОГО РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И РЕКРЕАЦИИ В ГИССАРСКОМ ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЙОНЕ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
192
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕКРЕАЦИЯ / КЛИМА - ТУРИЗМ / ПЛАТА / САНАТОРИЙ / КУРОРТ / МИНЕРАЛЬНЫЕ ВОДЫ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ибодов Шухрат Махмадиевич

В статье рассмотрены основные факторы влияния на развитие туризма и рекреации на перспективу в Гиссарском экономическом районе. Особое внимание уделено развитию экотуризма и спортивного туризма в регионе; проведён анализ имеющихся положительных и отрицательных сторон развития туризма и рекреации в Гиссарском экономическом районе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE GIVEN ARTICIE ISSUES THE MAIN MAIN FACTORS OF THE INFIUENCE JN THE GISSAR ECONOMIC REGIONS DEVELOPMET OF TOUIST AND REST

The main altetion is given to the development of ekoturisn jnd sporing tourism jf the region. There nos been the anelegse which has positive and negative sides of develjpment of Gissar economic regions tourism rest development.

Текст научной работы на тему «ФАКТОРЫ ПЕРСПЕКТИВНОГО РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И РЕКРЕАЦИИ В ГИССАРСКОМ ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЙОНЕ»

АНАЛИЗ СВЯЗИ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБУЧЕНИЯ И ДЕЯТЕЛЬНОСТИ МАЛОГО И СРЕДНЕГО ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В УМЕНЬШЕНИИ УРОВНЯ

БЕДНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ СТРАНЫ

В статье рассматривается актуальная тема - сущность связи профессионального обучения с предпринимательской деятельностью. На основе фактологического анализа автор делает следующие заключения:

- осуществление социально-экономической политики Правительства Республики Таджикистан в области соответствия профессионального обучения граждан разного возраста страны требованиям их конкурентоспособности на рынке труда. а также государственных программ по уменьшению уровня бедности населения;

- дает безработной части населения страны, востребованной обществом, профессональное образование;

- содействует развитию ремесел, возрождению традиционного ремесла;

- решает вопрос обеспечения различных организаций, учреждений, предприятий страны отечественными отраслевыми специалистами;

- придает импульс развитию малого и среднего предпринимательства;

Ключевые слова: профессиональное обучение, предпринимательская деятельность, малое и среднее предпринимательство, социально-экономическая политика, спрос рынка, конкурентноспособность, профессиональное обучение, развитие ремесленного производства.

ANALYSIS OF THE RELATION OF VOCATIONAL EDUCATION AND SMALL AND MEDIUM ETREPRENEURSHIP IN POVERTY REDUCTION OF THE COUNTRY

The article deals with a relevant topic - the essence of the relation of professional education with entrepreneurial activity. On the basis of a factual analysis, the author concludes as following:

- implementation of social and economic policy of the Government of the Republic of Tajikistan in compliance with the professional training of citizens of different ages, requirements on the competitiveness in the labor market, as well as the state programs to reduce poverty rate;

- gives the unemployed population of the country a professional education which is in great demand in the society;

- promotes the development of handicrafts, revival of traditional crafts;

- solves the issue of the provision of various organizations, agencies and enterprises of the country with domestic and sectorial professionals;

- gives impetus to development of small and medium etrepreneurship.

Key words: vocational education, entrepreneurship, small and medium entrepreneurship, social and economic policy, market demand, competitiveness, handicraft production development.

Сведения об авторе:

Самиева Мехрангез, магистрантка второго курса факультета экономики и управления образования ТГПУ имени Садриддина Айни.

About author:

Samieva Mehrangez, 2nd year of Master Student in the Department of Economics and Education Management of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

ОМИЛХ,ОИ ДУРНАМОИ РУШДИ ТУРИЗМ ВА РЕКРЕАТСИЯ ДАР НОХ,ИЯИ

ЩТИСОДИИ ХДСОР

Ибодов Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Ах,мият ва накши туризмро дар самти рушди иктисодии кишвар, коне намудани талаботх,ои шахсй, бо х,ам алокамандии муносибатх,ои ичтимоии байни кишварх,о, бо таври вокъй бах,огузорй намудан, кори бисёр х,ам мушкиласт [1, с. 3]. Дар дурнамо барои баланд

бардоштани иктисодиёти нохияи иктисодии Хисор рушд додани сохахои туризм ва рекрятсия ба максад мувофик аст. Дар замони имруза сарватхои рекреатсионй торафт амияти калон пайдо карда истодааст. Рекреатсия ва туризм на факат сохаи хочагиро ташкил медихад, балки яке аз дастовардхо ва мероси умумибашарй ба хисоб меравад [2, с. 218].

Мавкэи бузурги географй нохияи иктисодии Хисор дар замони хозира минтакаи аз чихати саёхи пуриктидортарини Чумхури ба шумор меравад. Масохати ин нохияи иктисоди 11,9 км2-ро ташкил менамоянд, ки 8,3% масохати Чумхури ва 41,6% Нохияхои Тобеи Марказро ташкил медихад [6, с. 17-18].

Обу хаво яке аз мухимтарин омилхои шаклдихандаи туризм маънидод мегардад. Обу хаво ва гуногуниклимй яке аз мухимтарин чозибахои туристй аст, ки бахши кобили таваччухе аз туристонро ба манзури истифода аз обу хавои гармтар ва ё хунуктар аз махали икомати худ ба анчоми мусофирати туристй таргиб менамояд, ки онро «климатуризм» меноманд [3, с. 43].

Аз ёдгорихои дигари табий дар нохияи иктисодии Хисор, ки метавонад дикати зиёди саёхону туристонро чалб намояд ин мавзеи Ширкент ба хисоб меравад. Дар ин чо беш аз 40 адад бозётхои геологй, гидрологй ва глятсялогй маълум карда шудааст. То ба бозёфтхои геологй, ки таърихи кадима доранд, ин аз мавчуд будани диназаврхо дар замонхои кадим шаходат медихад. То кунун изи пои диназаврхо дар худуди Ширкент боки мондаанд, ки микдори умумии онхо ба 400 адад мерасад [4, с. 9].

Дар нохияи иктисодии Хисор нохияи туристй ва рекреатсионии Варзоб барои фаолияти рекреатсионии ахолии шахр ва шахрвандони дигар чумхурй ахмияти калон дорад. Шохрохи Душанбе - Сугд ва шохахои он ба дигар кисматхои чумхурй пайваст гардидаанд. Ин рох ахмияти калони туристй ва рекреатсионии водии Фаргонаро пура гардонидааст. Нохияи туристй ва рекреатсионии Варзоб дар самти чануби ва маркази каторкухои Хисор чойгираст ва он яке аз каторкухои иктидори калони туристй ва рекреатсионй доштаи чумхурй ба шумор меравад.

Ин мавзеъ чой дустдоштаи ахолии водии Вахш, Кулоб, НТМ ва шахри Душанбе ба шумор меравад. Дараи зебоманзари Варзоб 75 км дарозй ва ба хисоби миёна аз 5 то 300 м пахной дорад. Ин мавзеъро бо карори Хукумати Чумхурии Точикистон 2 ноябри соли 2000 минтакаи туристй ва рекреатсионй элон карда шуд, хавзаи дарё барои фаъолияти истирохатй, рекреатсионй бо истифодаи захирахои обй хело кулай мебошад, чунки фазои сатхи он мураккаб ва дастнорас аст [4, с. 19].

Мавхеъхои ташкили туризм ва фаъолияти рекреатсионй водии дарёхои Лучоб, Душанбе, Шаршара, FyзFарф, дарёхои Сиёма, Очук, Кондара, Майхур, Такоб, Зиддй мавзехои тамошобоби туристони экологй, рекреатсионй мебошанд. Дарахо аз олами наботот ва паррандахои хушовоз бою Fанй буда, ин мавзеъро чазобу дилкаш намудаанд. ^аторкухи Хисор минтакаи аз хама маъруф экотуристи ба шумор меравад, ки ин минтака хам ба лихози варзишй ва хам ба лихози иклими мавриди тавачухи туристони дохила ва хорича карор гирифта аст [4, с. 19].

Дар Чумхурии Точикистон дар солхои 60 асри гузашта дар хавзаи дарёи Варзоб ду маркази лижарони сохта шуд, дар платои Руйдашт болотар аз истирохатгохи Хоча - Обигарм ва дар платаи Сафеддорак [5, с. 97]. Бар асоси меъёрхои иклимй манбахои лижарони (вучуди як даврои сард дар як минтакаи кухистонй, ки дар он нокам аз чор мох пушидаи барф беш аз 50 см вучуд дошта бошад) ва инхам як кисмати экотуриз аст [3, с. 110].

Дар кисмати 38- туми дарёи Такоб бо Варзоб дар болооби он мавъзеи туристй ва рекреатсионии Сафед-дара дар баландии 2400 метр аз сатхи бахр чойгир шудааст. Ин минтака нисбат ба минтакаи лижарони Руйдашт фарохтар ва дар як баст метавонад 1000 навар лижаронхоро кабул намояд. Ин ягона мавзеи туристии экологи ва варзиши лижаронй ба шумор меравад, ки пурра ва ба шакли замонавии ва чавобгуйи туристии дохиливу харичи аст. Одатан туризми варзиши нафаронеро фаро мегирад, ки варзишгарони касбй нестанд, Яъне онхо хаводорони дастахои махсуси варзиши мебошанд [5, с. 98].

Рушди сохаи туризмро метавон бо рохи ташкили инфрасохтори замонавй ва муаллифи

намудани сарватхои туристй таъмин намуд.

Релефи кухии нохияи иктисодии Х,исор (дараи Варзоб, Ромит) барои инкишофи кухнавардй ва лижжаронии кухй низ мусоид мебошад. Рузхои офтобй дар нохия кифоя аст ин имконият медихад, ки сайёхони дохилй ва берунмарзй нафакат дар фасли тобистон, балки дар бахор ва тирамох низ гушахои зебоманзари нохияи иктисодии Х,исорро тамошо кунанд. Хусусан дар шароити гузариш ба иктисоди бозоргонй мавчуд будани микдори зиёди бекорон дар мавзеъхои кухистон, водор менамояд, ки дар онхо роххои нави сайёхиро кушода муассисахои хизматрасонй бино намоем. Ба ин максад дар мавзеъхои дараи Варзоб, Ромит ва гайра роххои нави сайёхй кушода шуданд.

Боянд хотирнишон намуд, ки сайёхй дар кишвари мо таърихй туолни надорад. Авалин рохи харакати сайёхй соли 1965 кушода шуда, минбаъд барои сайёхон хизматрасонидан базаи саёхии Варзоб Душанбе, Турсунзода, Кофарнихон (Вахдат) ташкил карда шудаанд. Дар оянда барои инкишоф додани сайёхй дар дигар мавзеъхои зебоманзари нохияи иктисодии Х,исор роххои туристии нав кушода мешаванд. Роххои машингард ва накбхое, ки солхои охир шудаанд, барои минбаъда равнак ёфтани сайёхй мусоидат менамоянд ва он ба яке аз сохахои мухими хочагии халк табдил меёбанд [2, с. 220].

Мушохидахои чандинсолаи олимон ва мутахасисони сохои туризм исбот намудааст, ки инкишофи туризм ва рекратсия дар худуди ин ё он минтака на танхо аз мусоидии омилхои иктисоди -ичтимой, демаграфи, фархангй ва сиёсй вобастаги дорад. Дар шароити гузариш ба иктисоди бозоргони нохияи иктисодии Х,исор ба чалбнамудани захирахои рекреатсиони дар гардиши хочаги пеш аз хама дар ташкил ва инкишофи индустрияи рекреатсия метотавонад, яке аз самтхои мухими хал намудани масъалахои мухими иктисодию ичтимои инкишофи нохияи иктисодии Х,исор гардад.

Бинобар он ташкилу тараки додани сохаи рекреатсия ва бунёд намудани иншоотхои санаторию курорти дар нохияи иктисодии Х,исор хам ахмияти сиёсй, иктисодию ичтимой ва хам маънавй дорад. Аз ин лихоз рекреатсия дар солхои наздик ба як сохаи мухими манфиатбахшу сердаромад табдил хохад ёфт.

Нохияи иктисодии Х,исор дорои захираи зиёди рекреатсионй буда, аз чихати захираи обхои минералй дар байни нохияхои мамлакат дар чои якум меистад. Дар нохияи иктисодии Х,исор 8 чашмаи минералй: Оби-Гарм, Хоча-Оби-Гарм, Явроз, Шохамбарй, Кофарнихон, Сангхок, Шохамбарии Нав, Комсомол ёфт шудаанд. Дар оянда барои бехтар намудани микёси истифодаи обхои минералй имкониятхои бузург мавчуданд. Алалхусус истифодаи васеъи обхои минералии дар боло номбаршуда барои рушди сохаи туризм ва рекреатсия ахамияти багоят бузург доранд.

Тахлили тарафхои афзалиятнок, камбудихо ва имкониятхои сохои туризм дар нохияи иктисодии Х,исорро дар айни замон дида мебароем.

Афзалиятхо

Камбудихо

1. Рушди нокифояи инфрасохтори туристй дар нохия.

2. Мутобикат накардани хизматрасонихои туристй ба стандартхои байналмилалй.

3. Норасогии чойхои эконом - класса дар мехмонхонахо ва дигар объектхои инфрасохторхои туристй (фарогат ва истирохат ).

4. Норасогии мутахассисони баландихтисос дар индустрияи туризм.

5. Номутобикии киммат ва сифати хизматрасонй.

6. Норасогии истифодаи методхои муосири хизматрасонихои туристй дар корхонахои туристй

7. Набудани системаи босифати иттилоотонии туристон дар нохия

Имкониятхо

1. Мавкеи хуби чойгиршавии географй, ки ба чалби туристон мусоидат хохад кард.

2. Вазъи муътадили сиёсй ва ичтимоию иктисодии нохия, ки боис ба чалби туристон шуда метавонад.

3. Имкониятхои инкишофи бозори хизматрасонихои туристй, хангоми самаранок

истифода намудани захирахои туристии мавчуда ва инфрасохтори туристй.

4. Ч,алби сармоягузорони хоричй ва дохилй барои маблаггузории рушди инфрасохтори туристй дар нохия.

5. Имкониятхои рушд ёфтани намудхои гуногуни туризм дар нохия.

6. Мавчудияти алокахои берунии чумхурй бо дигар кишвархо.

Хамин тарик, нохияи иктисодии Хисор барои рушди тамоми намудхои сайёхй: сайёхии экологй, кухнавардй, таърихй, варзишй-кухй ва гайрахо имконияти васеъ дорад.

Дар охир хаминро кайд намуданием, ки нохияи иктисодии Хисор дорои захирахои зиёди рекреатсиони туристй ва саёхи дошта, рушди ин сохахо натонхо ба иктисодиёти кишвар кумак мерасонад, балки дар оянда ба кори доими таъмин намудани ахолии кишвар шароити хело хуб фарохам оварда метавонад.

АДАБИЁТ

1. Ашуралиев М.И. ^одирова М.И. Ташкил ва техналогияи хизматрасонй дар мехмонхонахо "Дастури таълимиву методй" «ЧДММ Комрон + П »- Душанбе: 2013, 414 с.

2. Мухаббатов Х. М., Рахимов М.Р. Географияи Точикистон Душанбе: «Маориф ва фарханг» 2011, 301 с.

3. Мухаммадбокир Наврузй. Экотуризм бехтарин интихоб барои Эрон. Душанбе: « Шучоиён», 2011, 256 с.

4. Маводи конференсияи илмй - амалй дар мавзуи «мухимияти рушди туризми дохилй» Душанбе: Нашриоти ООО"АВВАЛИН"- 2017, 204 с.

5. Мухаббатов Х.М. Яблоков А.А. Снежный покров Таджикистана Душанбе: «Ирфон» 2008, 128 с.

6. Агентии омори назди призиденти Чумхурии Точикистон. Минтакахои Чумхурии Точикистон Душанбе: 2012 сол 219 с.

ФАКТОРЫ ПЕРСПЕКТИВНОГО РАЗВИТИЯ ТУРИЗМА И РЕКРЕАЦИИ В ГИССАРСКОМ ЭКОНОМИЧЕСКОМ РАЙОНЕ

В статье рассмотрены основные факторы влияния на развитие туризма и рекреации на перспективу в Гиссарском экономическом районе. Особое внимание уделено развитию экотуризма и спортивного туризма в регионе; проведён анализ имеющихся положительных и отрицательных сторон развития туризма и рекреации в Гиссарском экономическом районе.

Ключевые слова: Рекреация, Клима - туризм, плата, санаторий, курорт, минеральные воды.

THE GIVEN ARTICIE ISSUES THE MAIN MAIN FACTORS OF THE INFLUENCE

JN THE GISSAR ECONOMIC REGIONS DEVELOPMET OF TOUIST AND REST

The main altetion is given to the development of ekoturisn jnd sporing tourism jf the region. There nos been the anelegse which has positive and negative sides of develjpment of Gissar economic regions tourism rest development.

Key words: Rest, Clima - turizm, Pagment, Sanatorium, Resort, Mineral, Waters.

Сведения об авторе:

Ибодов Шухрат Махмадиевич, ассистент кафедры экономической и социальной географии географического факултета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни: e-mail: Shuhrat_ 01_02@ mail.ru; tel:934666623

About the author:

Ibodov Shuhrat Mahmadievich, assistent at the Economic and Social Geography at the Tajik State Pedegogical University named after Sadriddin Aini, Е-mail: Shuhrat_ 01_02@ mail.ru; tel:934666623

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.