Научная статья на тему 'РАЗВИТИЕ МЕДИЦИНЫ ОТ ДРЕВНОСТИ ДО ЭПОХИ САМАНИДОВ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ'

РАЗВИТИЕ МЕДИЦИНЫ ОТ ДРЕВНОСТИ ДО ЭПОХИ САМАНИДОВ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
364
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЦЕНТРАЛЬНАЯ АЗИЯ / ЭПОХА САМАНИДОВ / ИБН СИНА / ИСТОРИЯ МЕДИЦИНЫ / ҲОМА / МУМИЁ / ФИТОТЕРАПИЯ / МИЗАДЖ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шарофова Мижгона Умеджоновна, Нуралиев Юсуф, Масъуд Миршахи

Медицина в иранском мире имеет важное значение в различных культурных и культовых традициях. История медицины во все времена также важна. Медицинские видения всегда были связаны с религиозными убеждениями, которые породили различные тенденции. В этой работе мы помогли показать, что многие тысячелетия некоторые профессии, известные сегодня как врачи, существовали со своими собственными традициями, и мы сосредоточились на работе исторических знаменитостей и их влиянии на развитие медицины вплоть до династии Саманидов. Значение верований, таких как Митраизм, и нескольких богов, таких как бог ветра (Вайю), богиня чистоты (Анахита), было велико. Наряду с зороастризмом, мы упомянули знаменитостей медицины Вай Вангхана из цивилизации Амударьи, Тарита (Карита) из Харазма, Джамасба, Барзую и др. (Университет Гонди Шапура), Мороб из города Марв (Туркменистан ныне), Теодора из Интакии (Турция ныне). Параллельно упоминалась книга Дадар Дадухт («Раста») периода Сасанидов. Этот обзор был продолжен через Разеса и Ахвази, вплоть до Авиценны, а также с учётом значения понятия «мизадж» и его влияния на различные области медицины во времена династии Саманидов, и, наконец, мы показали влияние медицинских представлений древности на период Саманидов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DEVELOPMENT OF MEDICINE FROM ANTIQUITY TO THE SAMANIDS EPOCH IN CENTRAL ASIA

Medicine in the Iranian world has an important aspect in different cultural and cultic traditions. The history of medicine throughoutall the times is also important. Medical visions have always been associated with religious belief, which had given rise to different tendencies. In this work we contributed to show that manymillennia some trades known today as doctor existed with their own traditions and we focuced on the work of historical celebrities and their impact to the development of medicine until the Samanid dynasty.The significance of the beliefs such as mithraisme, and several gods, such as god of the wind (Vaiyou), goddess of cleanliness (Anahita) was great. As well as the Zoroastrianism, we mentioned the celebrities of medicine Vai Vanghaan from Amu Darya civilisation, Tarita (Carita) from Kharazm, Jamasb, Barzuya et all (Gond Shapour University), Morob from Marv city (Turkmenistan now), Teodor from Intakia (Turkey now). In parallel, the Book of Dadar Dadukht («Rasta») from Sassanid period was mentioned. This review was continued via Rhazes and Ahvazi, till Avicenna as well as with the significance of «mizaj» notion and its impact to medical environment during Samanid’s dynasty and finally, we showed the influence of medical notions of antiquity to the Samanides periode.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЕ МЕДИЦИНЫ ОТ ДРЕВНОСТИ ДО ЭПОХИ САМАНИДОВ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ»

Постсоветская реальность, наглядная жизнь показали, что экономическая, энергетическая, экологическая, и социально-гуманитарная взаимозависимость бывших советских среднеазиатских республик является неоспоримым фактором, и закрывать на это глаза или игнорировать эту реальность невозможно и неразумно.

Поэтому наши государства, наши народы обязаны, учитывая эту реальность, развивать всесторонние взаимовыгодные отношения, которые служат интересам всех государств и народов Центральной Азии и являются важным фактором и гарантом укрепления безопасности не только в этом важном стратегическом регионе, но и во всём мире.

Ключевые слова: Республика Таджикистан, Республика Узбекистан, Центральной Азии, двухсторонние сотрудничество, международное отношение, делимитация, демаркация, политическое сотрудничество, дипломатия, внешнее политика

BILATERIAL RELATIONSHIP BETWEEN THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN AND THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN DURING THE INDEPENDENCE

It is noted that the Tajik people from ancient times have close ties, fraternal ties of cooperation with the Uzbek people. It should be noted that in these years there were certain negative phenomena in the Tajik-Uzbek relations. In particular, they had facts of stopping the movement of trains, the termination of flights, the blockade of highways, etc. The Republic of Tajikistan in the period under review has always sought to strengthen contacts with the Republic of Uzbekistan and henceforth it is interested in further continuing close relations of friendship and mutually beneficial cooperation in all directions with our neighbors.

The post-Soviet reality, visual life has shown that the economic, energy, environmental, and socio-humanitarian interdependence of the former Soviet Central Asian republics is an indisputable factor, and it is impossible and unwise to ignore this reality.

Therefore, our states, our peoples are obliged, taking into account this reality, to develop comprehensive mutually beneficial relations that serve the interests of all states and peoples of Central Asia and are an important factor and guarantee of strengthening security not only in this important strategic region, but throughout the world.

Keywords: Republic of Tajikistan, Republic of Uzbekistan, Central Asia, bilateral cooperation, international relations, delimitation, demarcation, political cooperation, diplomacy, foreign policy

The article provides information about the problematic issues of relations between the Republic of Tajikistan and the Republic of Uzbekistan in 2002-2012.

Сведения об авторе:

Фармонова Дилрухсор Жумабоевна, кандидат исторических наук, доцент Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), тел: (+992) 918 418039, E-mail:dilruh@bkru

About the author:

Farmonova Dilrukhsor Jumaboevna - сandidat of Historysciences of the Khujand State University named after academician B.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), Phone: (+992) 918 418039, E-mail: dilruh@bk.ru

РАВАНДИ ПИЗИШКЙ АЗ ДЕРБОЗ ТО ДАВРАИ СОМОНИЁН ДАР ОСИЁИ МАРКАЗИ

Шарофова М. У.

Маркази тащицоти технологищои инноватсионии назди АИЧ,Т

Нуралиев Ю.

Институты тибби Авитсенна ва фармакология, Душанбе, Тоцикистон;

Миршохц М.

Университети Сорбона, Париж, Фаронса.

Пеш аз ин, ки ба пизишки давраи Сомониён бипардозем лозим аст мурури бар чи гунагй бовархои бехдошт ва дармонро дар Осиёи Миёна дошта бошем. Сохтори сиёсии ин сарзамин бо пещдодиён аз огоз ва пас аз гузари давраи каёниён, хахоманишихо, пайрави онхо портхо «Ашкониён» ва сипас давраи Сосониён ба хамрохи Кушониён ва Хрптолихоро дар бар мегирад. Тамаддунхои андарунй, хутанй, хоразмй, хисорй ва ба таври куллй тамаддуни Амударё бахши мухимме аз сохтори шахрнишиниро низ дар Осиёи Миёна ташкил медиханд [1, с.2].

Дap кaнopи инхo coxтopи мазхабй дap ин дaвpa тaъcиp ба caзoи дap paвиши зиндагй, ки бeштap ба бexдoшт ва тaндypycтй вoбacтaacтpo дoштaaнд. Дидгoххoи гyнoгyн аз пaйpaвoни мeхp «Mmpo», o6 ва шкй «Aнoхитo», бoд «Вайю» дap нукши гyнoгyни capзaмини Оcиëи Миëнa 6o вучуди Зapдyшт ягoнa шуда ва 6o чандин «Яшт» дap ^«AßecTo» гyзopиш шyдaacт. Ин AHAFo^x,o cmac таваееути Мoнй вижаи xynpo дap Оcиëи Миëнa ва Хутан пандо

мeкyнaд. Дap ин мдан дидгoххoи мазхаби Бyддo низ ба ин мачмуа афзуда гашта ва мактабхри гyнoгyни пизишкй ва дapмoнpo ба вучуд oвapдaacт.

Пизишкии Мутон ва пизишкии «AbecTo» шинoxтaтapин paвишхoи бexдoшт ва дapмoни бeмopихo дap ин дaвpaхopo дap бap мeгиpaнд. Myrx,o ва дидгoххoи ohx,o, ки аз дapaи Зapaфшoн, дapaи ФapFOнa, Xopaзм ва Сaмapкaнд ва Панча^и-и и^уза фapo гиpифтa, to мapкaзи XypocoH, Мapв, ^mpoT, Бaлx, Зoбyл, Кoбyл, Xaтлoн, Гapдиз, K;aндaхop, Шaхpитyc (Машхад) ва Нишoпyppo дap бap мeгиpифтaacт, paвиши пизишкй вижаи xynpo дoштaaнд.

Кам-кам paвиши ohx,o дap пизишкии «AbecTo» шoмил шуда, xaJ^pox^ дидгoххoи пизишкoни capзaминхoи Fapби Эpoнзaмин, зaминapo бapoи мактаби пизишкии (дoнишгoхи) Ганди Шoпyp дap зaмoни CocoHmëH эчoд нaмyдaacт. Дoниши пизишкe, ки аз Оcиëи Миëнa OFOЗ ва дap бaxши бoxтapи (Fapби) Эpoнзaмин, ба вижа дap шaхpи Aхвoзи и^уза чамъ шуда буд, rnc аз хамлаи aъpoб (apaбхo) дyбopa 6o мyхoчиpaти биcëpe аз дoнишмaндoн, ки аз ин диëp ба capзaминхoи xoвapии (шapки) Эpoнзaмин аз чумла Бaлx, дapaи ФapFOнa, Xopaзм, Мapв, Сaмapкaнд ва Бyxopoи и^уза, дyбopa ба capзaмини aчдoдии xyд бoзгaшт. nac аз oh, 6o аз байн бypдaни фapхexтaгoни Одаи Миëнa мaxcycaн дap Xивa ба дае-урт capдopи apa6 Кутайба ибни Мycлим, paвaнди дoнишпaжyхишй шхиш ëфт, вaлe аз байн нapaфт [2, c.3].

Бo хамаи инхo дacтoвapдхoи ohx,o зaминapo дap назди точи^н ба гyнae фapoхaм кapд, ки ^аки^ни мoнaнди Xopaзмй, aл-Бepyнй, Рoзй, Ибни Синo ва дигapoн аз ин capзaмин бархостанд ва сохтори бехдошт ва пизишкии навинро дар дунё пахр намуданд [1].

Барзу (пизишк) дар бораи Хусрави Анушервон, бардошт аз китоби «Калила ва Димна».

Китобхонаи Донишгох,и Истанбул.

Aз вижах^^ пизишкй дap ин дaвpaхo аз мeхpпapacтй to эхтиpoм ба o6 ва xoк, тамиз нигах дoштaни ohxo дap мухити зиндагй будааст. Гиëххoн, ки аз xoк мepyидaнд, 4offlrn,e aникpo дap ан^ша дoштaнд ва намунаи oh гжх Хум (xoмa, хoмa, aмoжгaк) мeбoшaд.

Хум нoм гиëхe acT, ки дap бopaи oh дap мaтнхoи кадимй аз чумла Яcнo, B^mpa^ Бундахиш, Гyзидaхoи Зoдacпpaм ва Минави Xиpaд oмaдaacт. «Вай Baнгхoн (Vai Vanghaan)» HaxycrnH кaеe бyдaacт, ки ба вижат^ ин гиëх пай бypдaacт ва нишoн дoдaacт, ки фишу^аи oh дapмoнбaxш acT. Ин гдах энepFизo ва тaвoнбaxш acT, rncornap дap бoвapхoи эpoнихo ва хиндих0 (ба нoми cyммa) аз вижаи oh бapxypдop acT [1, 2 - c. 645].

Дарахтча, сока, барг ва меваи ^ум дар кувдои Искандаркули Точикистон.

«Хум» дap зaбони ш^га-вй вa <«,оъум» дap «Авесто», дap Яснох,ои HyxyH, дaxyм вa ëздaxyм ëд шyдaacт. Хум дyшмaнонpо ,nyp мeкyиaд, мapгpо ,nyp мeкyиaд, хум гиëxи мaxcycaн пapxeзгоpон acт, y дapмонбaxш acr, иyшобaи он мacтй нaмeовapaд, вaлe шодй мeбaxшaд. У бap pyM кухи Aлбypз мepyяд, y capвapи raëxxoH acr. Фишypдaи хум, ки нyшидaнй acт тaвaccyти 4aHA мyбaд ^фт) бо мapоcими вижae aз мeвaи ии raëx фapохaм мeшyдaacт. Мумкии нест, ки тaкaддycи он дap aдaбиëти фоpcy-точик низ aз xaмии raëx peшa гиpифтa бошaд.

Доpyи дигape, ки фapypдa aз xок мeбошaд, мyмиë ном доштaacт, ки дap бeштap бeмоpиxо бapои бозсозии кaмбyдии мaкpо- вa микpоэлeмeнтxои зapypии бaдaн иcтифодa мeшyдaacr. Carneo вa xокaxои оихо низ мотиди нaвъe доpy бyдaacт. Овезон кapдaни caнгxо вa фapовapдaxои гиëxй вa xaйвонй дap гapдaни бeмоpон вa ë aфpоди солим нaтaиxо бapои зебой, бaлки бapои иcrифодa дap бexдошт вa дapмони бeмоpиxо aнчом мeшyдaacт [4].

Дap кaноpи гиëxдapмонй, xокдapмонй, обдapмонй, xaйвондapмонй (фapовapдaxои xaräoHH), paвондapмонй вa коpддapмонй (4appox^ низ naxH вa aндapзномaxои биcëpe низ бapои бexбyдй вa зиндaгии pоxaт зaбонзaдaи мapдyм бyдaacт.

Aз номxои ошнои тaъpиxи пизишкии бостон мeтaвон бa Тapито (Capито), ки дap Хоpaзм зиндaгй мeкapд, дигape Ямо, ки дap aтpофи Aмyдapë буд бо xaмpоxи Чрмосб вa Бypзyия вa xонaдони Бaxшиyъ (устодони донишгоxи Гaнди Шопyp) низ, ки aз пештозони пизишкй дap capзaмини Эpони ^дим бyдaaнд, ишоpa кapд.

Aз дepбоз, пизишкй дap кaноpи илм вa фaлcaфa aлифбои вижaи xynpo доштa, доpои 28 вот (xapф) бyдaacт.

Дap поëни дaвpaи Хaxомaнишй, Иcкaндap вa xокимини Боxтap (capзaмини Бaлx) низ caбaби тapвичи донишxои юнонй дap ин capзaмин бyдaaнд. Ин дидгоx дap дaвpaи Дшкондан беш aз пеш pyшд шмуд вa cоxтоpи дидгоxxои эpонй, xиндй вa юнонй дap xaм бapомaдa вa paвишxои нaвинe aз пизишкиpо тaшкил мeдодaнд. Дap дaвpaи Сосонжн, aз ончо, ки xокимини Рим тс aз тacxиpи Интокия (Тypкияи имpyзa), ки чузъи кaлaмpaви Сосонжн буд вa пизишкони иcaвй нacтypиpо (мacexй, xpecтиaнй), ки дap ончо мaктaби пизишкии xynpo дap бapобapи мaктaби пизишкии Иcкaндapия доштaнд, бepyн poHAaHA, caйлe донишмaндони мyxочиp дap capоcapи Эpонзaмин пaxш вa чойгузин шyдaнд вa дap rnra^a дидгоxxои нaвepо бо xyд бa ин Arëp овapдaнд. Пизишке бa номи mopo6, ки aз axолии Мapв (имpyзa Тypкмaниcтон) буд дap Интокия бa номи Тeодyp зодaи acкофи ин шaxp шуд (540 мелодй). Хycpaви Aнyшepвон MOPO6PO пacонтap бa capпapacти донишгоxи Гaнди Шопyp бapгyзид. Дap дaвpони xилофaти Aббоcй, бaвижa дap зaмони Мaъмyн, бapмaкиxои вaзиp, ки as Бaлx бyдaнд, зaминaи тapчyмaи оcоpи юнониpо дap БaFдод, Дaмишк, Шом вa xaмчyнин дap Бaлx вa Мapв вa со^и шaxpxои XypocoH aз чумга. дap Нишопyp фapоxaм кapдaнд вa дap rni^a, дидгоxxои пизишкии Юнониëн, ки бaxшe aз бовapxои Эpони низ бо xyд доштaнд, дyбоpa дap XypocoH

iycTaprnm (пахн) ëфт

Mo дap nn^o 6apom намуна аз дaвpoни 6ocrom, Tanço oмyзaи пизишкии MyFoHpo 6apparâ мeкyнeм. Myr^o дoниши пизишкиpo ба ду дacтaи гeтипизишкй ва мeнyпизишкй та^им кapдaaнд. Дap гeтипизишкй, тан дap дoми нoopoмихo ва нaйpaнгх,oи нoшй аз тaхoчyми пepoмyни (мухит, aтpoф) oh rçapop мeгиpaд ва бeмop мeшaвaд. Бap ин шяи «^х» дoштaн пepoмyн ca6a6 xoхaд шуд, ки бадан кам-ap oce6 бинад ва бeмop гapдaд. Дap ин pocTo дидгoххoи гyнoгyн 6apom пoкизa нигах дoштaни мухити зиндагй пeшнихoд ва таъкид мeшaвaд, ки хaмeшa бoяд миëни oH4m дap тан мeгyзapaд ва oH4m дap пepoмyн вучуд дopaд (o6, бoд ва хaвo, xyнyкй, гapмo ва хoкaзo) ва хамчунин xypoкихo, нyшидaнихo, дидaнихo ва шyнидaнихo тaoдyлe вучуд дoштa бoшaд. Зaмoнe, ки тан нaтaвoнaд 6o шapoити пepoмyни «xy» гиpaд, бeмop мeгapдaд. Пoк нигах дoштaни пepoмyни «тан» ва хамчунин иcтифoдa аз дopyхo дap чунин шapoитe мeтaвoнaнд 6apom бapкapopи тaндypycтй ва иcлoх шудан (виpoиш)-и мизoч, mm^o ва «pac-a»» мyaееиp бoшaнд. Дap гeтипизишкй, тан хaмeшa дap дoми фaнхoи гeтй мeбoшaд ва khcoh бoяд, ки аз ин дoмхo бипapхeзaд [5].

„Hmrap шoxaи пизишкии MyFoH «мeнyпизишкй» ба чим (чам, маънии) пизишки фapзoнaгй фух) ва хypмyзй (aклoнй) мeбoшaд, ки 6ap acocm xиpaдмaндй, биш нк^да шyдaacт. Meнyпизишкй poc-om (чихати) пapхeз аз нaйpaнг ва дoми rempo нишoн мeдихaд. Meнyпизишкй 6apom я^ики мapдyм мyтaфoвит acT ва дap oh кушиш мeшaвaд, ки Tanpo аз маниш, гуиш ва куниши бад paхo coзaд, ки xyд низ ба шoxaхoи гyнoгyни бoвapпизишкй: динпизишкй, paвoнпизишкй ва дигap pиштaхo тaкcим мeгapдaд. Бap acocm дидгохи oмyзиши пизишикии MyFoH, нoми пизишк (.HypycT буд) 6apom кaеe, ки 6o чeхpaи кyшoдa, paвoн, умум мapдyмpo аз гyнoх ва тани мapдyмpo аз бeмopй бипoяд ва дapмoн кунад [4].

Дap китоби дигap ба нoми «Pocto» acapm Дoдopи Дoдyxт мaшхyp ба PocTëp, дap дaвpaи CoconmëH, зaмoнe, ки хануз oтaшкaдaхoи Бyxopo ва Сaмapкaнд ва кaлъaхoи MyF дap ^Hopa^oK дapëи Зapaфшoн ва Сиpдapë aфpyxтa будаанд, ба oмyзaи пизишкии MyFoH мeпapдoзaд. Дap ин китoб дap зaмoни Apдaшepи Пoпикoн ба rocyx ба пизишкoн, нaмoяндaи ^iïcapm Рум Aблниyc, ки Paxnnym ва Бpyтинyш нoм дoштaaнд аз cym мубади ба нoми Дoдopи Дoдyxт дap 6opam дидгoххoи пизишкии oh зaмoн чунин oмaдaacт: «PocTëp HaxycT ба фиpиcтoдaгoни ^iïcapm Рим мeфaхмoнaд, ки бeштap китoбхoe, ки дap Ио-axp фopc (-ax-rn Тoвyc наздик ба Taxrn к^узал Ч^aмшeд) ба таклиф ва pиëзaт гиpдoвapй шуда буданд, дap зaмoни Иcкaндap аз Эpoн бypдa шуда ва хаким ApKcrnrarac (вaзиpи Иcкaндap) on^opo биëмyxт ва ба зaбoни юнoнй бигapдoнд ва crnac дap зимни ин ки mrçpop мeкyнaд, ки пизишкoни юшнй дap илми aнaтoмия (кoлбyдшинocй) тaчpибaи xy6e дopaнд ба пypcишх,oи onço пocyx мeдихaд [5].

Пapдoxтaн ба ин пуртиш ва пocyxхo аз ха^алат ин мaкoлa xopич acT, вате фишypдaи ин, ки coxTopm тан аз o6, o-аш, xoк ва хaвo мeбoшaд. Хaвo ба тан чoн мeдихaд ва чoн ca6a6m xyдкopии бадан мeгapдaд. Вучуд бoд (хaвo-чoн) ca6a6m будани буй (хи), хуш (дoниш), фapвaхap (xyñ ва табъ), ocинxиpaд (акли rapro^ инcтинктй) ва гушу cypyдy xиpaд (акли иктиcoбй) дap бадани khcoh мeшaвaд. Инхo табиати гapм ва capд нaдopaнд. ^omok чoн дap дил acT ва чoйгoхи буй, хуш, paвoн ва xиpaдхo дap димoF (мaFз) мeбoшaд. Хамаи мавчупщи зинда ocинxиpaдpo дopo хacтaнд ва Tan^o khcoh acT, ки гушу cypyHy xиpaди бeштap ва фа^л дopaд. Гушу cypyдy xиpaд 6o oмyзиш бopвap (пapвapдa) мeгapдaд. Хapчи aндoзaи ин xиpaд aфзoиш ëбaд фapд бeштap тaвoнмaнд acT ва бeхтap мeтaвoнaд 6o нaйpaнгхoи пepoмyнй дap гeтй мyбopизa нaмoяд ва Tanpo бeгaзaнд ва дypycт нигах Дopaд. Ин китoб 6ap acocm ohhk oмaд poзи тaндypycтй ва бeхзиcтиpo 6aëH мeкyнaд. Омaдaacт, ки oмyзиш низ якe аз .^rap poххoи дapмoнй мeбoшaд.

Ончи мo имpyзa дoниш 6apom пeшгиpй аз лб-тиго ба бeмopихo мeнoмeм дap дaвpaхoи кухан як шoxae аз пизишкй буда пизишкии фapзoнaгй, хypмyзй нoм дoштaacт. Дap натичаи poхи pacтaкopй ва бeхзиcтй низ oмyxтaнй будааат.

Дap хамаи ин oмyзишхo хадаф дyp кapдaни бадй ва дypyF аз xy6m^o ва poc-mo мeбoшaд, ки ин дидгoх ба тан^й бушни coxTopm пизишкй дap дaвpaи 6ocToHpo ташкил мeдихaд, ки 6ap acocm гyфтyгyдapмoнй (диндapмoнй), гиëхдapмoнй ва oхaндapмoнй (кopдпизишкй) биш шудааст.

Кopд (кapтa ë кopтo ба зaбoни кадимй) тaвaееyти aмшocпaнд (фapиштa) «Кaштpoвaйpo» ба

«Сарито» илохи бехдошт ва тандурустй дода шудааст. Сарито дар таърихи пизишкии чахони эронй нахустин пизишк шинохта шудааст ва Ахуромаздо нахустин (аввалин) корторо (кордро) ба у додааст. Корддармонй (чаррохй) на танхо барои дармони беморихо истифода мешудааст, балки барои бехдошт ва тандурустй, ки намунаи борзи он бардоштани кудак аз шиками модар аст, низ ба кор бурда мешудааст.

Ба дунё омадани Рустам бо амали чаррохй (корддармонй), бардошта шудааст аз китоби Абуращони Берунй, Донишгох,и Эдинбург

( P 112, à l'ombre d'Avicenne, Lamédicin au temps des kalifs 1996, Institut de Monde Arab, Paris) [6].

Ба таври хулоса дидгохи фархехтагон барои бехдошти тан ва равон дар поёни давраи Сосонй бад-ингуна будааст: инсон тахти таъсири ситорагон аз омезиши тухми нар ва мода дар шиками модар падид омада рушд мекунад. Дар ин росто равон, ки аз чинс нур аст ба андаруни инсон, ки аз хок, бод, оташ ва об офарида шудааст даромада ва ин мавчуди зинда (инсон) давраи зиндагонии худро ба сар мебарад. Пас аз марг (рафтани чон аз бадан, набуди бод дар бадан), нури парвардигоре, ки дар инсон нухуфта будааст пас аз се руз танро тарк мекунад (чун пас аз рафтани чон, бисёре аз бахшхои бадан хануз дар кор хастанд ва намунаи он дар мардхо, рушди риш ва сабил пас аз марг мебошад ва ё бархе аз даргузаштагон мумкин аст ба сабабе чон гиранд). Пас аз он, об ба об, хок ба хок ва оташ ба оташи перомун мегузарад. Дар инхо агар нуре, ки дар бадан чойгузин будааст тамиз нигах дошта шуда бошад, пас аз тарки тан, ин нур ба нури худой (арши илохй) мепайвандад. Барои тамиз нигох доштани нури иллохй, ки дар бадан аст, бояд гушусуруди хирад (хиради иктисобй) омузиши хуб дида бошад.

Бояд ишора кард, ки ин дидгох пасонтар тавассути Монии паёмбар ва сипас тавассути риштахои (шохахои) гуногуни ирфонй, ки аз омузишхои Монй сарчашма гирифтааст, дар пас аз ислом, дар саросари Осиёи Миёна ва кам-кам дар ниме аз чахон густурда мешавад.

Дар ирфони Монй, «Моршод»-хо, ки пасонтар «Маршад» ном гирифтаанд ва кутбхои силсилахои ирфонимонанди накшбандияро ташкил медиханд, ки вазифаи омузиш барои рохёбй ба нури худоиро доштаанд. Нури худой низ дар адабиёти ирфонй аз чойгохи вижае бархурдор аст, ки намунаи боризи он Маснавй ва девони Шамси Мавлоно Чалолуддин Балхй мебошад.

Пардохтан ба сохтори пизишкии бостон, ки бисёр густурда будааст дар ин кутох намегунчад ва дар инчо хадаф ин аст, ки нишон дода шавад, ки пизишкй дар давраи Сомониён бар пояхои устувор бино шуда буд.

Мо агар дидгоххои Ибни Синоро, ки дар китоби «Крнун»-и вай омадааст, дар макоми сабки пизишкии ин давра барои намуна биёварем, метавонем ба сохтори пизишкй ва дармон дар хазор соли пеш рахнамун шавем [7]. Дар инчо хадаф шархи китоби «Крнун» нест, вале хамонгуна, ки дар боло зикр шуд шаке нест (нобоварй), ки дидгоххои давраи Ибни Сино бар асоси пизишкии Эрон ва Юнон ва Хинд устувор будааст. Донишпизишкй аз дидгохи Ибни Сино хифзи саломатй, бехбудй ва бехзистй (валеологияи имруза шинохта шудааст) мебошад на дармони беморихо. У нахуст ин донишро ба ду шохаи бузург таксим намудааст, пизишкии назарй ва пизишкии амалй ва сипас беморихоро низ ба ду гуна пиндоштааст, дохилй ва хоричй [8]. Дар бораи беморих,ои хоричй муътакид аст, ки онхо иртиботе бо рутубот (сабабхо) ва феъл ва инфиолоти (вокунишхо, амал, аксуамал) бадан надоранд ва барои дармон кофй аст, ки

нaйpaнги гетй (caбaбxои xop^ aз вучуд) бapтapaф гapдaнд.

Бeмоpиxои aoxmom мapбyт бa оceбxои узвй вa иxтилол (бaлaнc) дap pyтyбот ^мъи caбaбxо, aз он чумга элeктpолитxо) вa дигapгyииxои он мeбошaд. У мyътaкиA acт, ки бap acoc 4axop бypyзи бyиëдй: об, xок, бод вa отaш, 4axop мизоч (paCTm) - гapм, capд, xyшк вa тap низ дap инсон бaвyчyд меоянд. Дap ин amatox об (capд вa тap - бaлraмй), xок (capд вa xyшк - судовй ë мaллиxyлиой), xaßo (гapм вa тap - xyий) вa отaш (гapм вa xyшк - caфpовй)-pо Aap бap мeгиpaнд. Дap биcëpe aз мaвоpид омexтaни amatoxxom юнонй бо amatoxxom фоpcy точик caбaб шyдaaнд, ки cоxтоpи пeчиAae эчод rapAaA, ки кaмтap бо пизишкии и^уз xaмpоxй мeкyиaд. Бо xaмaи mhxo, amatoxxom Ибни Сино Aap pиштaxои гуногун xaнyз xaм тозaгй AopaA вa мо низ Aap ^pxoM пaжyxишии xyA бa бapxe aз ohxo пapдоxтaeм. Aз чумии ohxo мизоч acт, ки Aap aдaбиëти пизишкии пеш aз ислом «pacra»» номиAa мeшyдaacт [9]. Бappacии мизоч тaвaccyтм пизишконе мошнли Розй вa Axвозй вa биcëpe AMrap пеш aз Ибни Сино низ омaдaacт.

Ибни Сино Aap боpaи мизоч Aap китоби «Конун»-и xyA чунин овapдaacт: «xap модa вa чисм AopoM кaйфият вa xолaтм вижaм xyA acт, ки мaълyл кaмe вa змëдe вa микAоpи aноcype cозaндaм он мeбошaд. Чунин кaйфият вa xолaт мизоч acт» («Конун», китоби aввaл Aap тaълими фи-aлммзочот) вa бо лиди AMrapM Ибни Сино гapм вa capA, тap вa xyшкpо мизочxои coAAa вa мyфpaд медошд вa тapкибxом OHxopo мизочxои мypaккaб. Бaд-ингyнa Ибни Сино бapом одaмй 9 мизочpо шapx додaacт. Мо Aap ин 4ycrop тaнxо бa ду мизочи гapм (отaш, caфpовй) вa capA (об, бaлFaмй) ишоpa мекунем [10-12].

Aз вижaгмxом пизишкй Aap дaвpaм Cомонмëн cоxтоpм тaбъ вa мизочи (фypyxap вa paCTm) инсон acт. Мо медонем, ки мaвчyдоти зиндa Aap pyM зaмин фapзaнди мукит вa пepомyнм xyA xacraHA. Бapxe тaнxо Aap capзaминe, ки бa вучуд омaдaaнд, бexтap вa pоxaттap зиндaгй мeкyнaнд. Ин мaвpид Aap боpaм xaмaм мaвчyдоти зиндa aз rMëxoH то xaшapот вa xaйвонот сидк (бapобapй) мекушд. Xap гмëxe Aap xap зaминe нaмepyяд вa xap xaшapотe Aap xap иклиме нaмeтaвонaд пapвapиAa шaвaд.

PyMAaHM rMëxxoH Aap xap capзaмин вобacтa бa xоcияти xоки он AopaA мисли бapxe aз rMëxxoH Aap xоки Feлой (ишкоpй) вa бapxe AMrap Aap xокe бо xocmim acиAй мepyянд. Дapaxтe, ки xo^ Feлоиpо лозим AopaA Aap xo^ acиAй нaмeтaвонд xyб pymA кyнaд вa бa зулй xy^ мeшaвaд вa ин чузъе aз тaбиaти rMëx мeбошaд. Бapои инсон низ чунин aCT. Aз amatoxm бyзypгони пизишкии дaвpaи Cомониëн, мошнли ниëгонaшон тaбиaти xap mhcohpo бap acocM pобитaaш бо пepомyн мecaнчидaнд. Xaмонгyиa, ки омaд, инсон мeтaвонaд тaбиaт (фypyxap) бо мизоч (pacra^) capA вa ë гapм доштa бошaд.

Фapовapдaxои гиëxй низ xaмингyнa тaкcим мeшyдaнд вa AopoM pacra^ capA вa ë гapм мeбошaнд. Aз amatoxm пизишкй вa AopyM имpyзa, Aap боpaи бapxe a8 rMëxxoH вa фapовapдaxои ohxo, 0H4Mp0 HMëroH capA мeномиAaнд Aap paA^M фapовapдaxои rMëxM acиAй ;apop меги^нА, ки AopoM pH-и поин шздик бa 2 вa 3 вa нaмyнaи mhxo мeвaxои тypyшмaззa мeбошaнд (гиëxxонe бо pacтaки capAy raйpиacиAй низ вучуд AopaHA) [13].

Дap бapобapи он фapовapдaxои гиëxй, ки рН-и ohxo шздик бa 7 вa ë болотap acт ;apop мeгиpaнд, ки pacтaки гapм AopaHA. Бииобap amatoxm пизишкони дaвpaи Сомонй, ки бapчacтaтapиии ohxo Ибни Сино мeбошaд, arap кace, ки мизочи capA AopaA вa фapовapдaxои capApo низ доим иcтифодa кyнaд, тaодyл миëни тaн вa пepомyн бa xaм xypAa вa y бeмоp мeгapдaд. Бeмоpиxоe, ки инчунин rnAMAop мeшaвaнд, caбaби HopacoMM xaмaи rapy бaдaн (cииApоми мeтaболит) мeгapдaнд. Ин бeмоpй aз кace бa ^си AMrap cиpоят нaмeкyиaд. Дap ин бeмоpон нaxycт rypAa вa ë чи^ мyбтaло мeшaвaнд вa сишс caбaб бypyз нишонaxоe aз чумга Aмaбeти ;aHA, фишоpи xyH, пес, caHTM rypAa вa AMrap бeмоpиxо монaнAИ caHTM caфpо мeгapдaнA [12]. Ксоне, км pacтaкм capA AopaHA бояд a8 фapовapдaxои гиëxй вa ë xarnoHM гapм иcтифодa кушнд (отaш, caфpовй) то кaмтap бeмоp rapAaHA.

Пaжyxишxои мо Aap нaзди xaйвонот низ ин MAAaopo собит мекушд. Дap озмоишгоx бо нyшиAaни оби лмму ë Fypaоб бa xaйвонот мeтaвон ноpacой Aap rypAa вa чиrap эчод нaмyд, км xyA caбaби бypyз нишонaxои д^бети ;aHA мeгapдaд. Бо xypoHAaHM фapовapдaxои rMëxM гapм мeтaвон осебзои H^MAaHM оби лиму вa ë Fypобpо Aap xaйвонот бapтapaф нaмyд вa осеб Aap чиrap вa rypAapo кaм нaмyдa диaбeтpо дapмон шмуд [14]. Ин amatoxm пизишкй, км Aap дaвpaи

Сомондан ривоч дошт имруза низ rapexx^ гушо барои дармони тарато^ои баданношй аз ба хам xypдaни мизоч ва табиати бeмоpон мeбошaд.

Акнун дар capоcapи дyнë кacонepо, ки ба диaбeти канд (навъи 2- ош, ки вижаи бyзypгcолон аст) мубтало хастанд аз фаровардахои capд (acидй) пapхeз дода ва барои онхо фаровардахои xyнcо (нeйтpaлй) ва ë ниcбaтaн Faлоиpо гашниход мeкyнaнд. Аз чумлаи ингуна гдаххон бо табиати (гарм) мeтaвон: зиришк, бecфоич, пудина, туршак, гapгeзaк, тамбри хиндй, pозиëнa, розак, pyrac, зира, шохтара, коcнй, озоддapaxт (тyca), acпapeзa, aфcaнтин, aниcyн, пypcëyшон, тapxyн, xиëpи хиндй ва карафро ном бурд. Бeштap гиëхони номбурда барои бeхтap кор кардани чигар мeбошaнд.

Бинобар дастуроти Ибни Сино дар китоби «Крнун», покизагй ва бeхдошти тан ва гаромун ва мухити зиндагй яю аз бeхтapин равишхо барои гошгирй аз бeмоpихо мeбошaд. Тарбияти одамй ва таквияти аъзои бадан, варзишхои мaxcyc бар acоcи cинни хар фард аз арконхои (факторхои) мухим^ барои caломaтй мизоч мeбошaнд [7].

Бeхдошти обу хаво, тобиши офтоб ба доxили xонa ва чойи зиндагонй, пapхeз аз обхои ифлоc (pокeт), иcтифодa аз оби чашма ва хамчунин обхои маъданй, пapхeз аз зиcтaн дар мacиpи бод, xyб xypдaн ва xyб нушидан ва дар харкадом андозаро нигохдоштан, мeтaвонaд заминаи саломатй ва тандуруст будани хар фард, хонавода ва чомеааш бошад.

ПИЗИШК, БЕМОР ВА ДОРУСОЗ Ч,илди китоб, нусхаи хаттй аз «К^онун»-и Ибни Сино, ки дар китобхонаи «Welcome Londons»

нигахдорй мешавад (1609 мелодй).

Бeхдошти тан, бeхдошти равонро низ ба хамрох дорад. Дар китоби «Роста», ки зикри он гузашт, Додори Додаат дар пypcиши пизишкони Римй, ки дар бораи xоб (хуман) ва xобдидaн (бyшоcп) буд, чунин овардааст: «пypcидй инки Бyшоcп чиcт, ки хуман бинад?» дар поcyx овардааст, ки дар бeдоpй, ки буй ва хуш дар робита бо димоF кор мeкyнaнд, хангоми xоб ин иртибот канда мeшaвaд. Дар натичаи xоб дидан натичаи вокунишхои буй ва хуш дар димоF ва дар замони xоб аст ва caбaб мeшaвaнд, ки дар бушошдидан ва гуфтану шунидан низ вучуд дошта бошад. nac ончи оcни xиpaд ва гyшcypyдхоe мeомyзaнд дар димоF андошта мeшaвaд. Агар димоF бeмоp гардад, бyшоcп низ дигаргун мeшaвaд ва бeмоpихои равонй низ падидор мeгapдaнд.

Пизишкон ва олимони давраи Соcонй мeдониcтaнд, ки барои дидани як чиcм нур бояд аз xоpичи чашм ба доxили чашм битобад (буйи дидан, буй, хж), бар xилофи он румихо бар ин бовар буданд, ки барои дидани чизe, нур аз чашм бepyн мepaвaд то онро бубинад. Дар натича танхо дар acapи бeмоpихои димоF (мaFз) acт, ки хиccи биной низ бeмоp гашта ва гохe чизхои Faйpихaкикиpо мeбинaнд.

Барон дидан, румшо бар ин бовар буданд, ки нур аз чашм берун меояд ва мардуми точику форс муътакид буданд, ки чашм баргашти нурро дарёфт карда перумонро мебинад [9].

Xaмин тapзи фи^ caбaбшyд, км мapдyми Pyw чaшмзaxмpо бовapкyнaнд вa бaъид нест (мумкин acт), км бо дaвpaи caлyкиxо (дaвpaи Иcкaндap) Aap OcMëM MMëHa ин amatox низ бap жлофи ончи донишмaндон Aap он дaвpa бовap доштaнд, Aap миëни мapдyми фоpcy точик низ пapокaндa шyдa бошaд. Дap дaвpaи xyлaфои фотимии MMcp, Ибни aл-Xeйcaн, км бо amatoxm фоpcy точик orox буд бо нaвиштaи кмтоби «aл-Мaнозиp», чaxони Fapбpо бо amatoxm AaßpaM Сомонжн ошно нaмyд [15,16].

Дap дaвpaи Cомониëн xaммонaнди дaвpони пешин бeмоpиxои paвонй низ шоxae aз пизишкиpотaшкил мeдодaacт. Capъ (эпилепсия), Faш (комa), молиxyлë (acaбонй), aфcypдaгй вa coMpM (AMrap) бeмоpиxо, hoi^xo вa дapмонxо вижaи xyApo доштaaнд. Дap ин дaвpa бapxилофи ончи Aap кишвapxои Fapбй мeгyзaшт, дapмони бeмоpиxо бa yxAaM пизишкон буд Ha бa yxAaM дуонависх,о ва шахсиятхои масхдбй.

Равонпизишки дар давраи Сомониён, Ибни Сино бар болини бемори ошик аз китоби Низомии Самарканди. Мухаммади Казвини, Мухаммади Муин Мачмуаи камёб «Мачмаал-наводир» [17].

Бyзypгим Ибни Сино вa пизишкони пеш aз y монaнди Axвозй вa Pозй Aap ин буд, км ohxo poxxoM мaнтикй вa фapзонaгиpо бapои дapмони бeмоpон пeшниxод мeкapдaнд вa доcтонxои paвишм paвондapмонxо Aap китобxои aдaбй, aз чyмлa Aap кмтоби «4axop мaколa»-и Низомии Apyзи Caмapкaндй бa ryHaM 6mccp зебой омaдaacт. Xaмин amatox caбaби гycтapиши омузиши пишaгй вa xaмчyнии номypшyдaни ohxo Aap кишвapxои Aвpyпой вa Aфpикой шyдaacт. Кишвapxои Fapбй бо ^pxoM бyзypгони монaнди ии пизишкон буд, км тaвониcтaнд бa нaвиштaxои пизишкии Юнонй вa мaктaбxои Иcкaндapия вa Интокия низ ошно rapAaHA.

АДАБИЁТ

1. Юсуф HypanneB. Тиб вя тaбoбaт дф зaмoни Сoмoниëн, Сoмoниëн вя Эxëи тямяддуни фopсy точик, интишopoт дaфтapи нaшpи фapxaнra Эpoн, Дyшaнбe 1999, С. 307-337.

2. Paxpw Афифй, Aсoтиp вя фapxaнra Эpoн дф нaвиштaxoи Пaxлaвй, интишopoти Тус, Тexpoн 1374h, С. 454, 459, 480, 634.

3. Mexpдoд Бaxop. Пaжyxишe ®p acoтиpи Эpoн (Виpocтоp Кaтоюни Maздo nyp), чoпи Нил, 1375h. Фясли IV.

4. Рaxoм Aшo. Омуяи пизишкии Myro^ чилд-1, Интишopoт Еpмoн, ^^тж, 2000. - 58 с.

5. Рaxoм Aшo, Macъyд M^rnoxB. «Poera»: Омузиши пизишкии Myro^ Интишopoт: Acoтиp, Texpoн (1383h.). 2004. - 136 с.

6. A Fombrs d'Avicenne, Lamedicin au temps des kalifs 1996, Institut de Monde Arab, Paris, p. 112.

7. Абу Али Ибн Сина (Авиценна). Канон врачебной науки. Книга первая. Душанбе: Дониш, 2010. - 735 с.

M.U.Sharofova, Yu.N.Nuraliev. Classification of prediabetes at the intersection of modem medicine and the medical system of Ibn Sina. 9th International Symposium on the Chemistry ofNatural Compounds, Uiumqi Xinjiang China, October 16-19, 2011, 145- 147 p.

8. Massoud Mirshahi, Alahzen. The father of optical Physiology Apache/2.4.10 (Debian) Server at http://www.fiavahr.org Port 80.

9. Yu.N. Nuraliev, M.U. Sharofova. Pharmacological screening of medicinal plants recommended by Avicenna for therapy of diabeties. 3rd

International Symposium on Edible Plant Resources and the Bioactive Ingredients, Urumqi Xinjiang China, July 28- August 1, 2012, 87-90 p.

10. Haji Akber Aisa, Yusuf Nuraliev, Habbasi Maidina, Mizhgona Sharofova, Zebo Bahromova. Contribution of Ibn Sina (Avicenna) to the therapy of Vitiligo (from the perspective of the medical system of Avicenna and Evidence-Based Medicine). Dushanbe: Contrast, 2015. -344 pp.

11. Nuraliev U.N., Sharofova M.U., Sagdieva Sh.S. The doctrine about mizadzh - a universal key for decoding of not opened secrets of medicine of Avicenna /

12. Problems oftheory and practice ofthe modern medicine. Dushanbe, 2016. - Р. 628-629.

13. Sharofova Mizhgona, Nuraliev Yusuf, Ganiev Khurshed, Suhrobov Parviz, Zubaydova Tojinisso, Samandarov Nasrullo, Mirshahi Massoud. Acid dietary as diabetogenic risk factors || International Educational Scientific Research Journal. E-ISSN No: 2455-295X, Vol. 2, Issue 9, Sep. 2016 - P. 51-56.l

14. Sharofova M., Nuraliev Y., Suhrobov P., Raskin I. Risk factors of diabet by Avicenna / Problems of theory and practice of the modern medicine. Dushanbe, 2016. - Р. 629-630.

15. Mahmoud Najmabadi. Persian medical history in Islamic centuries. Teheran University, 1397h, Iran (related chapters).

16. Mansour Shaki. Two middle Persian philosophical themes, Iran ancient proceeding. Paris, 1975, pp. 52-57.

17. Фазлуллои Субхи Мухтадй «Хикояти Абуали ибни Сино ва чавони ошщ». Техрон: Интишороти чрми, 1389h. - С.118.

РАЗВИТИЕ МЕДИЦИНЫ ОТ ДРЕВНОСТИ ДО ЭПОХИ САМАНИДОВ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

Медицина в иранском мире имеет важное значение в различных культурных и культовых традициях. История медицины во все времена также важна. Медицинские видения всегда были связаны с религиозными убеждениями, которые породили различные тенденции. В этой работе мы помогли показать, что многие тысячелетия некоторые профессии, известные сегодня как врачи, существовали со своими собственными традициями, и мы сосредоточились на работе исторических знаменитостей и их влиянии на развитие медицины вплоть до династии Саманидов. Значение верований, таких как Митраизм, и нескольких богов, таких как бог ветра (Вайю), богиня чистоты (Анахита), было велико. Наряду с зороастризмом, мы упомянули знаменитостей медицины Вай Вангхана из цивилизации Амударьи, Тарита (Карита) из Харазма, Джамасба, Барзую и др. (Университет Гонди Шапура), Мороб из города Марв (Туркменистан ныне), Теодора из Интакии (Турция ныне). Параллельно упоминалась книга Дадар Дадухт («Раста») периода Сасанидов. Этот обзор был продолжен через Разеса и Ахвази, вплоть до Авиценны, а также с учётом значения понятия «мизадж» и его влияния на различные области медицины во времена династии Саманидов, и, наконец, мы показали влияние медицинских представлений древности на период Саманидов.

Ключевые слова: Центральная Азия, эпоха Саманидов, Ибн Сина, история медицины, уома, мумиё, фитотерапия, мизадж.

THE DEVELOPMENT OF MEDICINE FROM ANTIQUITY TO THE SAMANIDS EPOCH IN CENTRAL ASIA

Medicine in the Iranian world has an important aspect in different cultural and cultic traditions. The history of medicine throughoutall the times is also important. Medical visions have always been associated with religious belief, which had given rise to different tendencies. In this work we contributed to show that manymillennia some trades known today as doctor existed with their own traditions and we focuced on the work of historical celebrities and their impact to the development of medicine until the Samanid dynasty.The significance of the beliefs such as mithraisme, and several gods, such as god of the wind (Vaiyou), goddess of cleanliness (Anahita) was great. As well as the Zoroastrianism, we mentioned the celebrities of medicine Vai Vanghaan from Amu Darya civilisation, Tarita (Carita) from Kharazm, Jamasb, Barzuya et all (Gond Shapour University), Morob from Marv city (Turkmenistan now), Teodor from Intakia (Turkey now). In parallel, the Book of Dadar Dadukht («Rasta») from Sassanid period was mentioned. This review was continued via Rhazes and Ahvazi, till Avicenna as well as with the significance of «mizaj» notion and its impact to medical environment during Samanid's dynasty andfinally, we showed the influence of medical notions of antiquity to the Samanides periode.

Key words: Central Asia, Samanids epoch, Ibn Sina, history of medicine, hooma, mumiyo, phytotherapy, mizaj.

Сведение об авторах:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шарофова Мижгона Умеджоновна - кандидат медицинских наук, заведующая лаборатории биотехнологии Отдела инновационной фармацевтики и экспериментальной медицины Государственного научного учреждения «Центр исследований инновационных технологий при Академии наук Республики Таджикистан» Адрес: г. Душанбе, ул. Айни 299/3 E-mail: mijgona72@ muil.ru тел.: 225-80-91 (раб.) (+992) 918614123

Нуралиев Юсуф - доктор медицинских наук, почётный профессор Института медицины Авиценны и фармакологии Адрес: Душанбе, ул.Ойгул 45 E-mail: usuf-nurali@mail.ru Тел.: (+992) 918358484

Масъуд Миршахи - доктор медицинских наук, профессор Руководитель исследовательской группы, Университет Сорбона, Париж Адрес: Франция, L'Hôpital Lariboisière 2 rue Abmroise paré, 75010 E-mail: massoud.mirshahi@inserm.de Tel.: (+336) 64373220

About the autors:

Sharofova Mizhgona Umedjonovna - Candidate of Medical Sciences (Ph.D.degree) Head of the Laboratory of Biotechnology of theDepartment of Innovative Pharmaceuticals and Experimental Medicine of the Center for Research in Innovative Technologies, the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan Adress: Dushanbe, Ayni street, 229/3 E-mail: mijgona72@ mcil.ru Tel.: 225-80-91 (work) (+992) 918614123 (mob.)

NuraHev Yusuf - Doctor of medical sciences, Professor Emeritus of thelnstitute of Avicenna 's medicine and Pharmacology Adress: Dushanbe,Oigul str., 45 E-mail: usuf-nurali@mail.ru Tel.: (+992) 918358484

Massoud Mrshahi - M. D, Ph. D., Professor Leader of Reaserch Group, Université de Paris CAP Paris-Teck, INSERM U1275 Adress: France, Paris, L'HôpitalLariboisière 2 rue Abmroise paré, 75010E-mail: massoud.mirshahi@inserm.de Tel.: +33664373220

ТОЧИКИСТОН -ХИНДУСГОН: ТАВСЕАИ ЗДМКОРЙ ДАР СОХДИ ТАНДУРУСТЙ (с. 1991-2017)

Турсунов Т.Х.

Донишгоуи миллии Тоцикистон Кудратов К. А.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Сохаи тандурустй яке аз сохахои мухиму афзалиятнок ва зарурй дар хаёти чомеа мебошад. Саломатии халку миллат аз вазъи сиёсй, иктисодиву ичтимоии давлат ва хамзамон комёбии мамлакат аз бисёр чихат аз вазъи хуби сохаи тандурустй вобастагй дорад. Танзими дурусти ин соха ин солимии мардум ва солимии чомеа аст.

Пас аз дарёфти истиклолияти Точикистон сохаи тандурустй душворихои зиёдеро паси сар намуд ва танхо соли 2009 ба дарачаи соли 1991 расид.[15, с.524.]. Чуноне маълум аст, солхои аввали сохибистиклолии кишвар мардуми чумхурй аз камшавй ва дастнорас будани доруворихо азият мекашиданд. Баъзе «корчаллону сохибихтисос»-хо аз вазъияти ноороми мамлакат истифода бурда, дорухои калбакии пастсифатро ворид намуда, ба фуруш мегузоштанд ва имруз хам баъзан маводхои пастсифат ба чумхурй ворид карда мешавад.

Бо максади бехтар намудани сатху сифати хизматрасонии тиббй ва дар ин замина мутобик гардонидани хизматрасонии сохаи тиббй ба стандартхои чахонй бо кушиш ва захматхои хукумати чумхурй давра ба давра дар сохаи тандурустй дигаргунихо ба миён омада истодааст. Ба фаъолият шуруъ намудани марказхои саломативу тандурустй, ифтитохи бунгоххои тиббй, бо тачхизоти муосир мучаххаз гардонидани онхо, омода намудани мутахасисони сохавй ва ифтитохи озмоишгоххои муосир ва мутобик ба талаботи давр, тадбирхои амалии давлату хукумат дар ин самт дониста мешавад.

Тибби муосири Хрндустон бошад, махсусан пас аз дарёфти истиклолияти миллй ба мархилаи рушди худ расид. Мохи майи соли 1959 миёни СССР ва Хрндустон созишнома дар хусуси бунёди панч заводи фарматсевтй ва заводи тачхизоти чаррохй ба имзо расида буд. [20, с.57.].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.