Научная статья на тему 'РАССМОТРЕНИЕ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ "МАКОМАТ" ХАМИДУДДИНОМ БАЛХИ'

РАССМОТРЕНИЕ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ "МАКОМАТ" ХАМИДУДДИНОМ БАЛХИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
6
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА / СТИЛИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ / ЛИТЕРАТУРА / ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА / ФАКТОР / "МАКОМАТ" ГАМИДУДДИНА БАЛХИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рашидова Дилафруз Абдукаюмовна

В данной статье рассматривается вопрос изучения стилистических особенностей «Макомата» Хамидуддина Балхи. Отмечается, что поэзия считается одним из важнейших элементов языка и исходя из этого допущения, что собственные стихи автора занимают достойное место среди чужих стихов, конечно же, «Макома» и ее стиль требует указанной выше важности. Доказано, что Хамидуддин Балхи написал ее в стиле, отличном от стиля своего времени и отклонившись от обычных тем, заложивших основу таджикской литературы, и соответствующий фактор обусловил большую известность в восточной литературе в целом. Подводя итоги анализа исследуемой темы, автор статьи приходит к выводу, что, хотя «Макомат» и является типичной и технической прозой, в ней есть странность, трудность для понимания слов и ее можно считать одной из самых бесценные литературные произведения персидско-таджикской прозы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONSIDERATION OF STYLISTIC PECULIARITIES OF "MAQOMAT" BY HAMIDUDDIN BALKHI

The given article dwells on the issue beset with the study and consideration of stylistic peculiarities of «Maqomat» by Hamiduddin Balkhi. It is noted that poetry is considered to be one of the most important elements of its language and proceeding from this assumption the author`s own poems are well among others` ones, of course, «Maqomat» and its style requires the mentioned importance. It is proven that Hamiduddin Balkhi wrote it with a style different style of his time and deviated from the usual topics laid a foundation on Tajik literature and the relevant factor caused him to gain a lot of fame in the oriental literature, upon the whole. Adducing the results of the analysis beset with the theme explored the author of the article comes to the conclusion that although «Maqomat» being as a typical and technical prose there are some strange, difficulty to understand words and it can be considered as one of the most priceless literary productions of Persian-Tajik prose.

Текст научной работы на тему «РАССМОТРЕНИЕ СТИЛИСТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ "МАКОМАТ" ХАМИДУДДИНОМ БАЛХИ»

расидааст,ки ин шоири навовари тоцик кушидааст, ки дар эцоди тасвирхои парадокси низ сахми барцастаи дар шеъри муосири тоцик гузорад. Ин суханвари мумтоз дар баробари идомаи суннатхои хоси шеъри классики дар эцоди тасвирхои парадокси ба тозакорщо дар ин рох низ ицдом намудааст, ки хунари шоирии суханварро бозгуй мекунанд.

Вожагони калидй: Тасвирхои парадокси, парадокс, Лоиц Шералй, шеъри муосир, газал, шеъри нав, хунари шоири, тасвирсози.

парадоксальные образы в поэзии лоика шерали

Статья посвящена изучению места парадокса и парадоксальных образов в стихотворениях Лоика Шерали. На основе обзора и исследования стихотворений Лоика Шерали исследователь пришел к выводу, что этот таджикский поэт-новатор пытался внести значительный вклад в современную таджикскую поэзию, создавая парадоксальные образы. Наряду с продолжением специальние традиции классической поэзии в создании парадоксальных образов, этот знаменитый поэт внес и в этот путь новшества, отражающие поэтическое искусство.

Ключевые слова: Парадоксальные образы, парадокс, Лоик Шерали, современная поэзия, газель, новая поэзия, поэтическое мастерство, создание образа.

paradox and paradoxical images in the poems of loic sherali.

The article is dedicated to the study of the place of paradox and paradoxical images in the poems of Loic Sherali. Based on the review and research of Loik Sherali's poems, the researcher came to the conclusion that this innovative Tajik poet tried to make a significant contribution to modern Tajik poetry by creating paradoxical images. Along with the continuation of the traditional traditions of classical poetry in creating paradoxical images, this famous poet also made innovations in this way, which reflect the poetic art of himself.

Key words: Paradoxical images, paradox, Loic Sherali, modern poetry, ghazal, new poetry, poetic art, painting.

Мълумот дар бораи муаллиф:

Ризобоева Наргис Мамадкаримовна - унвонцуи кафедраи адабиёти муосири тоцик МДТ «Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Сведения об авторе:

Ризобоева Наргис Мамадкаримовна - соискатель кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени академика Бобочон Гафурова (Республика Таджикистан, г. Ходжент), E-mail: rizoboeva@bk ru

About the autor:

Rizoboeva Nargis Mamadkarimovna - editor of the Department of Modern Tajik History of Khujand state university named after Academician Bobojon Ghafurov (Republic of Tajikistan, Khujand)), E-mail: rizoboeva@bk.ru

удк 81.821.08

баррасии вижатихри сабки «ма;омот»-и хамидуддини балхй

Рашидова Д.А.

Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров

«Макомот» асари Х,амидуддин Абубакр Мухдммади Балхй (с.ваф. 559/1164) аз осоре мебошад, ки дар пайравии асарх,ои хдмном ва хдммонанди он дар адабиёти араб иншо шуда, вале шираи забон ва гирумону охднщои махсуси забони форсй-точикй ба он рангу гароваги хоса бахшидаасг. Шахсияти муаллифи «Макомот»-ро бештар бо падараш омехга кардаву ба у исми Х,амидуддин Абубакр Умар ибни Мах,мудии Балхиро нисбаг додаанд [4, c.1-3], ки дар асл номи падараш будаасг. Ба исгиноди муаллифи мазкур иштибох, бо падар шудани исми ^озй Х,амидуддин хднуз аз газкираи Авфй сар задаасг [4; 12; 13; 14; 15; 17; 18; 20; 21]. Номи пурраи муаллифи «Макомот» - ^озй

Хамидуддин Абyбaкp Мухаммад ибни Умap ибни Алии Балхй мeбaшaд. У аз шaиpaн вa нaвиcaндaгaни мaшxypи acpи XII бyдa, бa калами y бa чуз «Макомого китоби «Рaвзaтy-p-pизо» вa pacaили мyхтaлиф тaaллyк мeгиpaд. Хамчунин, Bycxae aß «Сaфapнaмa»-и мaнзyми ypa, ки мaзaмини иpфaнй доштaacг, Мyнзaвй дap «Фexpиcтвapa»-aш мyappифй мeкyнaд, ки бо бaйти зep OFOЗ мeшaвaд:

Боди Мapв acг, ë нacими cyхaн,

Ин ки вaкти ca^ap вaзид бa мaн? ! [11, c.105]

Аз aшъapи пapaкaндae, ки дap кутуби тaзaкиp вa тaъpихнaмaxa aз y бa мyтaлиa гиpифтa мeшaвaд, мaълyм мeгapдaд, ки дap шaиpй хам дacгe дaштaвy шояд caxибдeвaн хам будааст. Вaлe бa ин нyктa ишapaи capex, дap дacг нaдapeм.

Шaхcияти ypa Авфй дap тaзкиpaaш биcëp cитaиш кapдaвy ypa aз дaнaндaгaни хуби фикху ycyn вa фaзaили дигap дониcгaacт [2, c.199]. Аз pyи тaфaxxyc дap acapи мaвcyф бapмeaяд, ки дap улуми мyтaдaвилaи зaмaнaaш, aз кабили ^ypъaнy хадж, тaфcиp, тaъpих, aдaбy лyFaт, фaлcaфaвy калом, нучуму хайъат, тaбиaт вa хатто мeъмоpй дacгe дaштaвy бa xap кaдом aз ин улум дap макомахояш ишapaгe кapдaacг. Аз cyи дт^, бa илмxae, ки дap чахон бинии гyзaштaгaн aндaк мaзaммaт xaм мeшyдaaнд, aз кабили фолбиниву paмл вa aмcaли ин ишapaxaepa мставон aз макомахо дapëфт. Донишхои y до^ бa улуми мyхтaлиф aз бaъзe aбëти пapaкaндaи y дap тaзкиpaxa xaм мaълyм мeшaвaд. Мишл:

Эй хyдae, к-aз ту тapтиби фaлaк, Бappapa бap pyи чавзо мeкaшaд [2, с.201].

Рочсъ бa нacpи y, дap миcaли «Макомот» бaxcи мyхтacap хaxeм кapд, aммо бa истиноди бapхe capчaшмaxa вa чунонки aз макомахои y xaм мaълyм мeшaвaд, Хамидуддини Бaлхй шо^и биcëp муктад^ xaм бyдaacт. Бa нyктaи мaзкyp биcëp capчaшмaxa ишоpa кapдaaнд. Аз чумла, «Лу-бобу-л-албоб»-и Авфй ypa бо чумлаи «ва aшъapи y бaFaят лaтиф аст» [2, c.199] мecитaяд. Дap бapхe capчaшмaxaи ди-rap башaд, нaмyнaxae aз шeъpи y caбт шyдaaнд. Аз чумла, дap «Мунтахабу-т-тaвapих»-и Бaдоyнй xaм aмaдaacг:

«^озй Хамиди Бaлхй мeгyяд. Бaйт: Хycpaви Faзй, Муизу-д-дини вa-д-дyнë, ки xacг РУзи хайчо бо xyмaюнpaятaш xaмcap зaфap. Бyлмyзaффap шaxpиëpи Ш^к, к-aндap мaъpaкa Tyrnë дapaд хумои чaтpaш aндap nap зaфap» [5, c.26].

Ё ин ки Имом Шaмcyддини Дакоикй, ки бa унвони Хамидуддини Бaлхй номaxоe мeнигaштaвy бо y paбитaи дустом дaштaacг, дap якe aз номaxои худ мeнигapaд: Бe нaзми лaтифaт, эй Хамидуддин, Дил накши нигини aйш нaнмaяд. Тyмapи caвaди нaзмy нacpи ту, Рyхcapaи офтоб мeбояд. Бо нaзми чу Сaлcaбил aзби ту Аз нaзми cyхaн фукоъ нaкшaяд. Чун cexp халол даст дap миллaт, Ин cexpи халол аз чй мсзояд?! [4, c.4]

Яъда, биcëpe аз capчaшмaxa, бо он ки вeжaгии нacиpии муаллифи макомахо бeштap pyнaмaй ва шyxpaт дapaд, ба aвapдaни никaгe аз тapзи шaиpии у дам задаву ба ишapaи caфй будани aшъоpaш калам зaдaaнд. Бap замми ин, таваччух ба aнacиpи забонии макомахояш хам ин нyктapa таквият хохэд дод. Яъда, нacpи макомахо, бо он ки дap caчъ омадаанду аз тавозуни хace бapхypдapaнд, тacвиpaги он ба xaддe чолиб ва нуктаи xиccaмeзии он ба Fоятe нaзappaбacг, ки бapaдapaни хамзабони мо aнpa «шeъpи мaнcyp» гуфтаанд. Хамчунин, шeъp аз yнcypxaи биcëp мухками забони макома ба шyмap мepaвaд ва дap ин поя aшъоpи худи муаллиф хам ба хубй аз байни aшъapи дигapaн, ки бeшaк «Макомот» мамлуъ аз он аст, вaлe чунонки caбки он талаб мeкyнaд, ба 4ae даp ин бapa ишapa нaшyдaacт, биcëp мeбaшaд. Чунонки дap пaëни xap макома aвapдaни aшъapи якмазмун ба ибоpот ва таcвиpaги гуногун бозгуи ин дaъвacт. Муаллиф, чунонки хош cабки бaëни ycт, дap поëни xap макома аз Faйб задани гуяндаи paз ва ë донишманди дyнëшинac, ки бо лавну либош

мутафовит pyнaмо мeшaвaд, ба хонанда бо шeъpe, ки одатан аз ду байт ибapaт аст, хaбap мeдиxaд. Mиcaл:

Maълyми ман нашуд, ки замона кучо-ш бypд В-аз чоми pyзгap кучо хypд caфy дypд? ! Дacти амал вapa ба кадомин таpаф фиканд, Пои ачал вapa ба кадомин макаp cyпypд [6, с.51].

Яъда, Хамидй дap пaëни xap макома бaëни н^иб биcтy чанд навъи як мaкcaдpо бо алфози мyтaфappикa кapдaвy иктидоpи шaиpии хyдpa хам нишон додааст. Вижаи дигаpи шaиpии Хамидуддини Балхй он аог, ки у даp забони apaбй хам ба cypyдaни aшъape дилпиcaнд даст ëфтaacт. Ин пaдидapa хонанда аз мутолиаи «Mакомот» ба хубй дapк мeкyнaд ва хочат ба тaкpиpy тaкpap даст. Аммо як нyктapa бояд хатман зикp намaeм. Хамиди Балхй, бо он ки даp шeвaxaи гуногуни шeъpи фapcивy тозй калам фаpcyдавy табъ озмудааст, аз aшъapи тозй ва фapcии точикй ycyлxaи хош кapгиpиpa нишон мeдиxaд, ки шояд пeш аз у ва баъд аз у низ кам дap кам иcтeъмaл шуда бошанд. Mиcол, у даp макомаи aхиpaн ба як мавзуъ таъpихи хилофат ва овapдaни номи халифагон, аз OFOЗ то замони муаллиф ба ду забон шeъp гуфтааст. Myшкил ин ки xap ду шeъp хам бap вазни кapиб ба хам ва кофияи якгун cypyдa шудаанд: Лpaбй:

Айо pyфкaтa-л-фитйaни зи-л-ъакли ва-л-баcаp, ^ифу вacмaъy кавлй фа кавлй мyътaбap [6, с.206]. Точикй:

Бapхaнaм, эй пиcap, ба ту имpyз ин caмap, То панд гиpй аз paвиши чapхи пypибap [6, с.209].

Хонандаи азиз, худ пac аз мутолиаи ^pparn кacaид, aгap бap xap ду забон балад бошад, хохад дapëфт, ки иктидapи шо^ии муаллифи макомахои нахустини точикй баp чй поя будааст. Аз чумла, пояи у дap шeъp аз чониби бexтapин шaиpaни xaмacpи у низ эътиpaф мeшaвaд. Чунончи, Анвapии Лбeвapдй - аз шaиpaни мук^^и замонаш ва ба кавлe пaямбapи кacидa дap чандин шeъpaш ба у ишapaxaи чолиб дapaд ва дap хама аз донишу фазли у ва кyдpaти назми у cyхaн мeкyнaд. Macaлaн: Ба хамду caнa чун кунам paи нaзмe, На дyшвap гуям, на ошн фиpиcгам. Вaлeкин ба оличаноби Хамидй, Агap вахй бошад, xapacaн ф^и^там. Зи фазлу xyнаp чиcг, к-он нecг ypa, Бигу, то маpо гap бувад он, фиpиcгaм. Xaмe шapм дapaм, ки пои мaлaхpо Суи бapгaxи Сулаймон фиpиcгам. Xaмeтapcaм аз pишхaнди paëxин, Ки хоpи мaFeлaн ба бycгaн фиpиcгaм. Сухан xacт фapзaнди чонам, вaлeкин Халаф мeнaëяд, мaгap чон фиpиcтaм?! На шeъp acг, cexp acг, аз он мeнaëpaм, Ки наздики Mycrnrn Имpaн фиpиcтaм. Kacepa, ки навбоваи вахй дapад, Бaкaëи вacвacи шайтон фиpиcгам?! [1, c.470]

Дap замони ^озй Хамидуддин acapи мaнcype, чун «Кашфу-л-acpap», «ат-Таваccyл ила-т-тapaccyл», «4axap макола», «Кимдаи cаaдат», «Иacиxaтy-л-мyлyк», «Точy-т-тapочим», «Сaфapнaмa», «Синдбоднома» ва даххо acaprn дигap иншо шудаанд, ки xap кадом нyбyFи хacce дap racprn точикй дapaнд. Бо ин хама, caбкy ycлyб ва забону бaëни «Maкaмaт»-pa куллан аз чаpаëни racprn дaвpи худ бepyн xиcaбидa метаводам. Яъда, ^озй Хамидуддин ^ë бepyн аз махутаи завк ва чахонбинии нacиpaни дaвpи худ буда ва acape ба ин намаку нacaк ба миëн aвapдa, ки хам аз нигохи мавзуъ ва FOя хинчapшикaн acг ва хам аз нигохи шигapдxои забонй. Лcapи ^озй Хамидуддин хануз аз тapaфи хамзамонаш - Низомии Лpyзии Сaмapкaндй э^т^оф шуда буд ва махз хамин забони пypcaнaeъ ва тавозун даp caчъ aвapдaн бaиc шуд, то Низомии Сaмapкaндй aнpa чун китоби pyимизй

бар дабирон дар катори бyзyргIaрин ошри мacнyъ ва пyртaкaллyф тaвcия дихад [16, с.43]. Ё ин ки дар acaри дигари хамзамони мyaллиф Maхмyд ибни Myхaммaд ибни Х^ани Иcфaхaнй бо номи «Дастуру-л-вузаро» аз китоби Хамидй ёд шyдааcт [10, с.133-135]. Минбаъд хам биcëр аношри он ба нacри axлaкивy ривоятй ва таъриxивy дacтyрии фaрcй-тaчикй таъшри назарраce кард. Бо он ки шхиби «Макомо!» аз адабиёти арабизабон тaъcир пaзирyфтaacт, кyллaн мyкaллид тест ва дар нигошти макомахо ycyлхои Faйримaъмyлиeрa низ nem гирифтааст Macana^ агар дар макомахои nem аз Хамидй нокили киccaхa ва ровии хикояхо як инcaни тжайюлй асту ному xиcлaти мyaйян дорад, дар нигоштахои Хамидй ривоятхо Faлибaн аз номи яте аз дycтaнam мeояд. Ё ин ки дар макомахои тешин Faлибaн донандаи тамоми acрор як нафар аст, ки ровй Уро дар гушахои гyнaгyнe аз олам мeбинад ва он доно дар либacи гадой байни мардyм пайдо мemaвaдy ваъз мeгyяд. Аммо дар макомаи точикй донои роз гохe дар либacи олими фа^х рунамо мemавадy гохи дигар дар хайъати тaбибy муначчим. Ба ин монанд фаркиятхои зиëдeрa дар «Макомот»-и Хамидй барmyмyрда мeтaвaнeм.

Hyкгae, ки теш аз хама бояд ин чо зикр шавад, он ки «Макомот» аз мухимгарин acaри Хамидуддини Балxиcт. Яъте, миёни acaри xyди мyaллиф, харчанд доир ба шeърaш низ мaълyмaти зиёд aвaрдeмy чунонки мaълyм шуд, биcëрe аз шоирони тавонои хамзамонаш уро хaмчyн шоир cyтyдaaнд, махз хамин «Макомот» макоми рacиx дорад ва бaиcи шухрати бem аз пemи муаллиф шудааст Хамидуддини Балxй иншои онро бо caбкe мутафовиг аз дигар ошри замонаш ва мaвзye, ки мунхариф аз мавзуоти маъмулист, бар адабиёти мо бунёд нихода ва ин омил бaиcи шухрати биcëр ёфтанаш дар олами Шарк шудааст. Ба аcари мазкур хатто муаррикони арабзабон хам таваччух кардаву дар ошри зиëдe аз забони тозй аз он ёд мeкyнaнд. Macaлaн, дар «Taъриx»-и Ибни Äcир омадааст: «Ва лаху макомот би-л-фaрcиййa ъало намати «Макомот» ал-Харирй би-л-ъарабиййа» [9, с.314]. Яъж, Аз уст (аз Хамидй дар назар аст) макомот дар форш ба монанди «Макомого-и Харирй ба тозй. Акcари мухаккикон бар он назаранд, ки бeштaр caбaби шухратмандии китоби мазкур колиби забон ва баёни Faйриaддй, ба кавли мycаххeхи он - наздик ба тарчумаи забони арабии макомахо [4, c.11], мeбamaд, ки дар нacри форш-точи™ Faрaбaт дошт.

Xyraac, бо он ки чо-чо дар «Макомот», чунонки xоcи нacри фаннист, алфози матруку бeгaнa ва мушкилу дeрфaхм хам дида мemaвaд, онро аз кигобхои бeхтaрини нacри форш-точит ба хиcaб овардан мумкин аст, ки то хол ба доираи ваceи xaнaндaгaни точик пemкam нашудааст.

AДAБИЁТ

1. Äбeвaрдй, Анвaрй. Дeвон I Ба эхтимоми Мухаммадтакй Мударрнст Разавй. - 4.1. - Teхрон: Бунгохн тарчума ва нашри кигоб, 1340.

2. Авфй, Мухаммад Бyxорой. Лубобу-л-албоб I Taхня ва гacхeхн Эдвард Браун ва Мухаммади Казвинй. - 4.1-2. - Лeйдaн, 1906.

3. Анвор, Саййид Äбдyллaх. Мукаддима I 4ахонкушон Нодирй. -Teхрaн: Анчyмaни ошр ва мaфaxири фaрxaнгй, 1377.-С. 1-32.

4. Анзобинaжод, Ризо. Пeшгyфгaр I Макомоти Хамидй. -Teхрaн: Маркази нашри донишшхД 1372. -С. 1-17.

5. Бадоунй, Абдулкодир ибни Маликшох. MyнIаxабy-т-гавaриx I Ба гаcхeхн Мавлавй Ахмад Алии Сохнб. - Ч..1. -Teхрaн: Анчyмaни acaр ва мафоxири фархангй, 1379.

6. Бaлxй, Хамидуддин Абубакр Умар ибни Махмуда. Макомот! Ба тacхeхи Ризо Анзобинaжод. -Teхрaн: Маркази нашри донишгохй, 1372.

7. Бахор, Мухаммадтакй, Mаликyшmyарa. Caбкшиноcй ё тaъриxи гатаввури нacри форст - 4.1. - Teхрaн: Амирн Кабир, 1373.

S. Дeхxyдa, Алнакбар. Амcaлy хнкам. - 4.2-3. - Teхрон: Амнрн Кабир, 1383.

9. Ибни Астр, Иззудднн Äбyлхаcан Алй нбнн Абулкарам. ал-Комнлу фн-т-гaъриx. - 4.11. -Байрут: Дaрy-c-caднр, 1375.

10. Иcфaхaнй, Махмуд нбнн Мухаммад Х^анн. Дастуру-л-вузаро I Ба таcхeх ва тахкнкн Ризо Анзобинажод. -Teхрaн: Амири Кабир, 1364.

11. Мунзавй, Ахмад. Фeхрнcтвaран кигобхон форст - 4.1. -Teхрaн: Донрату-л-маорнфн бузурги наломи, 1384.

12. Рашндова Д.А. Корбурди cанъати иктибac дар макомахои Бадeъyззамони Хамадонй. II «Номан донишгох"-и Донншгохн давлатин Хучанд ба номи aкaдeмик Б.Faфyрaв, cнлcнлaн нлмхон гуманигарй ва чaмeaшннacй. - 2020. -No 3(64). - P. 99-103.

13. Рашндова Д.А. Myрyрe ба хаёт ва ошри Абдулфагхн Бустй. II «Номан донишгох"-н Донншгохн давлатин Хучанд ба номн акадeмик БРафуров, cнлcнлaн нлмхон гуманнгарй ва чaмeaшннacй. - 2021. - No 2(67). - P. 81-84.

14. Рашндова Д.А. Cтилиcтичecкиe acaбeннacтн пнceм в дecшом вeкe. II Вecгник Пeдaroгичecкого yннвeрcнгeгa. - 2017. -№ 4(71). - С.76-82.

15. Рашидова Д.А., Ашрапов Б.П. Вклад лидера нации Эмомали Рахмона во внедрение программы иностранных языков // Вестник Педагогического университета. - 2022. - № 3(98). - С.75-79.

16. Самарканда, Низомии Арузй. Чахор макола / Тахия ва тавзехи Фахриддин Насриддинов. - Хучанд: Ношир, 2015.

17. Содикова Р. Художественная ценность «Мирсод-ул-ибод» Наджмиддина Рози // Вестник Таджикского национального университета. Серия филологических наук. - 2014. - № 4-1(129). - С. 255-257.

18. Содикова Р. Язык и стиль изложения «Мирсад ул-ибад» Наджмуддина Рази. // Вестник Педагогического университета. - 2019. - № 2(79). - С.138-141.

19. Факехй, Хусайн; Човушй, Лайло Окоёнй. Баррасии мусикии калом дар «Макомот»-и Хамидй (Бо такя бар коркарди ороияи чинос) // Пажухишномаи накди адабй ва балогат. Давраи 3. Шумораи 1. Бахору тобистони 1392. -С. 21-35.

20. Ashrapov B.P. The level of usage of Arabic adveibs in the Tajik liteiaiy language referring to the XVIII-th century (on the example of the historical production entitled as «Tuhfat-ul-khoni» by Muhammadvafoi Karminagi). // Herald of the Pedagogical University. - 2022. - No 1(96). - P. 143-147.

21. Rashidova D.A., Ashrapov B.P. The Leader of the Nation Emomali Rahmons Contribution into Enactment of Programme of Foreign Languages. // Herald of the Pedagogical University. Series 2. Pedagogy and psychology, methods of teaching humanitarian and natural disciplines. - 2022. - № 1(11). - С. 132-135.

рассмотрение стилистических особенностей «макомат»

хамидуддином балхи

В данной статье рассматривается вопрос изучения стилистических особенностей «Макомата» Хамидуддина Балхи. Отмечается, что поэзия считается одним из важнейших элементов языка и исходя из этого допущения, что собственные стихи автора занимают достойное место среди чужих стихов, конечно же, «Макома» и ее стиль требует указанной выше важности. Доказано, что Хамидуддин Балхи написал ее в стиле, отличном от стиля своего времени и отклонившись от обычных тем, заложивших основу таджикской литературы, и соответствующий фактор обусловил большую известность в восточной литературе в целом.

Подводя итоги анализа исследуемой темы, автор статьи приходит к выводу, что, хотя «Макомат» и является типичной и технической прозой, в ней есть странность, трудность для понимания слов и ее можно считать одной из самых бесценные литературные произведения персидско-таджикской прозы.

Ключевые слова: персидско-таджикская проза, стилистические особенности, литература, восточная литература, фактор, «Макомат» Гамидуддина Балхи.

consideration of stylistic peculiarities of «maqomat» by

hamiduddin balkhi

The given article dwells on the issue beset with the study and consideration of stylistic peculiarities of «Maqomat» by Hamiduddin Balkhi. It is noted that poetry is considered to be one of the most important elements of its language and proceeding from this assumption the author s own poems are well among others ' ones, of course, «Maqomat» and its style requires the mentioned importance. It is proven that Hamiduddin Balkhi wrote it with a style different style of his time and deviatedfrom the usual topics laid a foundation on Tajik literature and the relevant factor caused him to gain a lot of fame in the oriental literature, upon the whole.

Adducing the results of the analysis beset with the theme explored the author of the article comes to the conclusion that although «Maqomat» being as a typical and technical prose there are some strange, difficulty to understand words and it can be considered as one of the most priceless literary productions of Persian-Tajik prose.

Keywords: Persian-Tajik prose, stylistic peculiarities, literature, oriental literature, factor, «Maqomat» by Hamiduddin Balkhi.

Сведения об авторе:

Рашидова Дилафруз Абдукаюмовна, кандидат филологических наук, доцент, заведующая кафедрой английского языка ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Бободжона Гафурова» г. Худжанд, Республика Таджикистан, Адрес: 735700, Мавлонбекова 1. E-mail: dilafruz.kayumzoda@mail.ru About the authors:

Pashidova Dilafruz Abduqayumovna candidate of philological sciences, Associate Professor, head of the department of English language under the SEI «Khujand State University named after

academician Bobojon Gafurov» Khujand-city, Tajikistan Republic, Address: 735700, Mavlonbekova 1. E-mail: dilafruz.kayumzoda@mail.ru

удк 81.821.08

композиция, художественное новаторство и мистическое значение «мирсад-ул-ибада» наджмуддина рази

Содикова Р.А.

Худжандский государственный университет имени акад. Б.Гафурова

Несомненно, «Мирсад ул-ибад» является в некоторой степени автобиографическим произведением Наджмуддина Рази. По словам М. Рияхи, это «нетленный шедевр Наджмаддина», стоящий в одном ряду с выдающимися произведениями суфийской (мистической) литературы и являющийся одним из важнейших произведений персидской прозы».

«Мирсад ул-ибад» написано изящным и понятным персидским языком, содержание которой пронизано суфийскими мотивами, несколько отличающимися от традиционного стиля суфийской литературы. Сам автор, ощущая магию собственного слова и ценность «Мирсад ул-ибад», в обращении к султану Алауддину Кайкубаду говорит: «...Это сокровищница божественных тайн, полная безграничных даров и богатств. и главы, и разделы её полны серебряных драгоценностей истин и познания. Это сокровище истины невозможно читать без должного внимания и поверхностно и даже в течение долгой жизни невозможно постичь ее иносказания и символы» [13, с.545].

I^JÄ^J JJ «iS (jlj ^S ^jj

[13, с.545]

/Каждому сердцу не осилить тяжесть слова моего,

Каждой душе не постичь наслаждения от глубины его.

Это таинство, что именуется языком слова,

Знаю только я, ведь я переводчик слова того/

Безусловно, «Мирсад ул-ибад» Наджмуддина Рази является уникальным и прекрасным образцом классической прозы и литературным памятником исторического периода, когда под гнетом татар персидский язык потерял свое могучее влияние и переживал времена упадка и забвения. Это произведение написано в период написания таких величайших шедевров, как «Расаил» (Трактаты) Айнулкуззата, «Саваних ал-ушшак» (Наития влюбленных) Ахмада Газзали, «Маариф» (Просвещение) Бахаувалада, «Маариф» (Просвещение) Бурхана Мухаккика Тирмизи, «Лубаб-ул-албаб» (Сердцевина сердец) и «Джами'-ул-хикаят» (Сборник повестей) Мухаммада Ауфи и заняло особое место среди упомянутых произведений по структурному и содержательному строю.

Бесспорен тот факт, что до «Мирсад ул-ибад» Наджмуддина Рази на персидско-таджикском языке были написаны такие известные произведения как «Шарх ат-таарруф» (Пояснение соблюдения условности) Калабади, «Кашф ал-махджуб» (Раскрытие скрытого) Худжвири, «Асрар ат-тавхид» (Таинства единства) Шейха Абусаида, «Кашф ал-асрар» (Открытие тайн) Мейбуди, «Расаил» (Трактаты) Абдаллах Ансари, «Рисала-и Кушайрия» (Трактат Кушайрия), «Саваних ал-ушшак» (Наития влюбленных) Ахмада Газзали, «Кимийа-и саадат» (Эликсир счастья) Мухаммада Газзали и «Тамхидот» Айнукуззата. В «Мирсад ул-ибад» последовательно упорядочены суфийские основы и взгляды таким образом, что данное произведение стало на долгие века сокровищницей истин и хранилищем божественного таинства для тех, кто ищет прямой путь, и открыли посредством глав и разделов дорогу познания мудрости и истин суфизма.

Одной из важнейших структурных особенностей произведения является употребление литературных и мистических терминов, использование персидской лексики, далее принятой в качестве традиционной суфийской терминологии. Именно эти две характерные особенности стали основой для общего признания и придания высокого статуса «Мирсад ул-ибад» среди прочей

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.