Научная статья на тему 'РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ХИЗМАТЛАРИНИ МАРКАЗЛАШТИРИШ ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СИФАТИНИНГ ОПЕРАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ АСОСИ СИФАТИДА'

РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ХИЗМАТЛАРИНИ МАРКАЗЛАШТИРИШ ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СИФАТИНИНГ ОПЕРАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ АСОСИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
рақамли иқтисодиёт / марказий бошқарув / диспетчерлик хизмати / оператив бошқарув фаолияти.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мухитдинов Ахрор Анварович

Мазкур мақолада рақамли иқтисодиётнинг хизматларни марказлаштириш хизмат кўрсатиш сифатининг оперативлигини ошириш асоси сифатида қаламга олинган. Таъкидланишича, рақамли технологиялардан фойдаланиш диспетчерлик хизматининг рақамли ривожланиши ва унинг хизмат кўрсатиш сифатининг оперативлигини ошириш юзасидан такомиллашуви ўзига хос бизнес-моделларни амалиётга тадбиқ этишни таъминлайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТ ХИЗМАТЛАРИНИ МАРКАЗЛАШТИРИШ ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СИФАТИНИНГ ОПЕРАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ АСОСИ СИФАТИДА»

РАЦАМЛИ ИЦТИСОДИЁТ ХИЗМАТЛАРИНИ МАРКАЗЛАШТИРИШ ХИЗМАТ КУРСАТИШ СИФАТИНИНГ ОПЕРАТИВЛИГИНИ ОШИРИШ АСОСИ

СИФАТИДА Мухитдинов Ахрор Анварович

савдони бошкаришни мукобиллаштириш, тижорат тезлиги Тошкент ахборот технологиялари университети, "АКТ сохдсида иктисодиёт" кафедраси мустакил тадкикотчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.10778902 Аннотация: Мазкур маколада ракамли иктисодиётнинг хизматларни марказлаштириш хизмат курсатиш сифатининг оперативлигини ошириш асоси сифатида каламга олинган. Таъкидланишича, ракамли технологиялардан фойдаланиш диспетчерлик хизматининг ракамли ривожланиши ва унинг хизмат курсатиш сифатининг оперативлигини ошириш юзасидан такомиллашуви узига хос бизнес-моделларни амалиётга тадбик этишни таъминлайди.

Калит суз ва иборалар: ракамли иктисодиёт, марказий бошкарув, диспетчерлик хизмати, оператив бошкарув фаолияти.

ЦЕНТРАЛИЗАЦИЯ УСЛУГ ЦИФРОВОЙ ЭКОНОМИКИ КАК ОСНОВА ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ КАЧЕСТВА ОБСЛУЖИВАНИЯ Мухитдинов Ахрор Анварович,

Ташкентский университет информационных технологий, независимый научный сотрудник кафедры «Экономика в сфере ИКТ»

Аннотация:В данной статье централизация услуг цифровой экономики рассматривается как основа повышения эффективности качества обслуживания. Отмечается, что использование цифровых технологий обеспечивает реализацию уникальных бизнес-моделей цифрового развития диспетчерской службы и ее совершенствование в целях повышения эффективности качества обслуживания.

Ключевые слова и фразы: цифровая экономика, централизованное управление, диспетчерская служба, оперативно-управленческая деятельность.

CENTRALIZATION OF DIGITAL ECONOMY SERVICES AS THE BASIS FOR INCREASING THE EFFICIENCY OF SERVICE QUALITY Mukhitdinov Ahror Anvarovich, Tashkent University of Information Technologies, Independent researcher of the department "Economics in the field of ICT" ANNOTATION

In this article, the centralization of digital economy services is considered as the basis for increasing the efficiency of service quality. It is noted that the use of digital technologies ensures the implementation of unique business models for the digital development of the dispatch service and its improvement in order to improve the efficiency of the quality of service.

Key words and phrases: digital economy, central management, dispatch service, operational management activities.

Ракамлаштириш тушунчаси наноиктисодий назариянинг асосий категория сифатида йирик куламдаги ахборот окимининг жадаллашуви ва электрон воситаларнинг тижоратлаштирилиши натижасида интернетга иктисодий маълумотларнинг юкланиши асосида юзага келди.

Ракамли иктисодиёт даставвал электрон иктисодиёт, интернет иктисодиёти сифатида талкин этилган. Унинг ракамли макомини олишига сабаб электрон воситаларнинг тижоратлаштирилиши саналади. Бу уз навбатида тадбиркорликда хизматлар бозори савдосини амалга оширишда электрон валюталарни шакллантиришга туртки булди[2].

Социолог М. Кастельснинг фикрига кура, ахборот асри инсоният тарихидаги асосий узгаришларга сабабчи давр саналиб, у микроэлектрон ахборотлар ва коммуникацион технологияларнинг генетик мухдндисликнинг асосий технологик парадигмасини асосини ташкил этади. Бу хусусият маълум даврга тегишли технологик парадигмаларнинг саноатлаштириш даврида энергия таксимотини бошкаришга асосланади ва чексиз такомиллаштириш имконини беради[1].

А^Ш иктисодчиси Б.Имлах ракамли иктисодиётни интернет иктисодиёти ва янги иктисодиёт сифатида талкин этилишини танкидий тавсифловчи маколасида криптоиктисодиёт сифатида кулланилиши лозимлигини электрон тижорат ва электрон савдо тизимига асосланишидан фойдаланган х,олда уни изох,лаган[3].

Иктисодий ривожланиш ва хдмкорлик ташкилотининг даврий нашрларига кура ракамли иктисодиётнинг копцептуал асослари ёндошувлар ёрдамида бошкарилади. Мазкур ёндошувлар корхонанинг мамлакатнинг иктисодий-стратегик инфратузилмасида эгаллаган урнига караб бошкарувдаги функционаллашуви ва унинг ахдмиятини намоён эта олиш имкониятини асослайди (расм).

Субъетларнинг гурухлашуви

Бизнес аттракторлар билан муносабатларни ривожлантириш

Умумий иктисодий тенденцияларни аниклаштириш

Рак;амли трансформация™ ракамли баръерга нисбатан амалга

ошириш

Иктисодиёт, ракобатбардошлилишик хамда иктисодий баркарорликнинг платформалар оркали бопщарилиши

Ядровий кулланилиши, яъни корхонанинг хизмати ракамли

технологияларга богликлиги

Платформанинг иктисодий конуниятларга асосланганлиги

оркали манзилли хизмат килиши

Ракамли сектор, электрон бизнес инфратузилмаси хамда эркин ркамлаштириш худудининг иктисодий конуниятларини ривожлантириш ёки саноат 4.0 га асосланган иктисодиёт

1-расм. Ракамли иктисодиётнинг концептуал ёндошувлари

Юкорида келтирилган концептуал ёндошувларнинг таснифига кура корхоналарнинг кластерлашуви ва технопарклар билан хдмкорлик фаолятининг ривожланишига туртки булди.

Пастдан юкорига ёндошувда субъектларнинг гурухлашуви маълум курсаткичларнинг тармокларни сараланиши оркали шаклланади. Бунда асосан тулдирувчи махсулотлар ишлаб чикарувчилар ва узаро тармокнинг умум сохасини ташкил этувчи техноген корхоналар ташкил этади. Масалан, автомашиналар, уларнинг эхтиёт кисмлари, унинг хизмат килишидаги асосий воситалар: электр ва ёкилги ва шу кабилар.

Бизнес аттракторларни ривожлантириш ракамли технологияларни ишлаб чикариш билан бевосита боглик барча саноат турларини камраб олишини назарда тутади. Бунда тармокларнинг савдо тизимига ва унга жавоб берувчи дастурларни ёки платформаларга сармоя килишини назарда тутади [4]. Бу марказлаштирилган савдога ишлаб чикарувчилар аъзо булиш ёки унинг иштирокчисига айланишни истагида булишлари уларнинг ракамли иктисодиётни бизнес аттрактор сифатида ривожланишига сабаб булади.

Юкоридан пастга асосланган ёндошувда умумий иктисодий тенденцияларни аниклаштириш хар бир ракамли технологиянинг кулланилиши кушимча киймат яратишга каратилганлиги билан изохланади[6]. Ракамли баръерларга нисбатан ракамли трансфармацияни амалга ошириш хар бир соха ёки тармокнинг мажмуасини ташкил этувчи инфратузилмасининг ракамли технологик таъминланганлиги хамда узгаришларни муносиб карши олувчи тизимга эгалиги билан инновацион диффузияни амалга ошириш оркали юкоридан пастга мутаносиб усишни намоён этади[7]. Бунга автомашиналарнинг тулдирувчи махсулотларини ташкил этувчи таркибий корхоналарнинг хам ракамли технологияларга асосланган ишлаб чикариш жараёнини олиб бориши мисол була олади.

Мухим самарадорликни ифодаловчи иктисодий курсаткичларни бошкариш ракамли иктисодиётда платформалар оркали бошкарилиши ахборотларни йигиш, уларни саралаш, савдони бошкаришни мукобиллаштириш, тижорат тезлигини ошириш, махсулотнинг камчиликларини маркетинг тадкикотларини осон утказиш асосида бартараф этиш, шунингдек бизнес фаолиятининг узлуксизлигини таъминлашга кумак беради[10].

Эгилувчан ва купдаражали ёндошув бугунги куннинг асосий тадбик этилаётган ёндошувли бошкарув тизими саналади, унинг интенсив ракамли технологияларни жорий этиши ишлаб чикариш унумдорлиги ва самарадорликни оширишдаги улушини оширишга хизмат килиши билан тавсифланади[8]. Унинг таркибида ядровий кулланилиши инфратузилманинг ракамлаштирилиши, яъни тубдан хизматларнинг ракамли иктисодий хизмат килишга асосланишини назарда тутади. Шунингдек, платформанинг иктисодий конуниятларга асосланганлиги бугунги кунда жамиятнинг барча сохалари мослаштирилган дастурлар асосида бошкарув тизимининг адаптивлигини намоён этади [10]. Жумладан, 1С бухгалтерия хисоби учун, STATA, SAAS сингари дастурлар асосида статистик ва эконометрик амалларни бажариш оркали корхонанинг келгуси жараёнлари юзасидан маълумотларни шакллантиб беради.

Ракамли технологияларнинг функционаллашуви ахборот технологияларнинг сох,а ва тармокларга хизмат килишига караб мосшувчан була бошлади. Уларнинг функционаллашувининг кенгайиб бориши технологиядан фойдаланиш даражасини хам таснифини кенгайтирди. Бизнес вазифаларни мобиллаштириш ракамли иктисодиётнинг функцияларини ифодалайди. Бошкарув тизими асосларининг режалаштириш, мувофиклаштириш, рагбатлантириш, тадбик этиш ва назорат килиш функцияларининг

ракамли иктисодиёт учун тусланиши сифатида келтириш мумкин. Уларнинг функционналашуви стратегик ва операцион менежментнинг функционаллашувига кура чукурлаштириши, кенгайиши ва мукобиллаштирилиши мумкин булсада, асосий бошкарув тизими функцияларининг андозасидан келиб чикилади.

Ракамли иктисодиётнинг жамият хамда давлатб хукумат шунингдек ишлаб чикариш соха ва тармоклари учун таъсир этиш омиллари тамойилларнинг асосномаси сифатида тавсифланади.

Ракамли иктисодиётнинг омилларини тавсифлаш ута бекарорлигини инобатга олган холда шуни таъкидлаш жоизки, бугунги кунга келиб мазкур омилларнинг узгариши содир булишига карамасдан ракамли баръерлар юзага келмайди хамда ракамли дектокс жараёни амалга оширилмайди. Шу боис, таъсир этувчи омиллар тахлил ва тижоратлаштиришга каратилган жараёнларнинг асосий аспекти саналади. Шунга кура, уларни асосий инфратузилмавий жихатдан тавсифланиши баркарорлик ва ракобатбардошлилик, ишлаб чикариш ва самарадорликни тургунлигини ушлаб туриш, самарадорликб унумдорлик хамда иктисодий усишни баркарор суръатини саклай олишни асослаб беради. Бунинг учун заиф томонларни бахолаган холда рисклар сифатида таргиб килиниши хамда изохланиши оркали амалга оширилади.

Жамиятнинг шаклланиши ва жамият карашларининг такомиллашувиб ишлаб чикариш секторининг ривожланишиб ракамли иктисодиёт учун мухит ва унинг иштирокчилари кулами сингари йирик жихатларга булинади. Ракамли иктисодиётнинг хизматларни марказлаштиришдаги урни бугунги кунга келиб кунгироклар маркази хамда диспетчерлик хизматларининг такомиллашувига туртки булмокда. Ракамли иктисодиётнинг такомиллашувига таъсир этувчи омилларнинг барчаси инсон омили иштирокида амага оширилади. Бу марказий диспетцерлик хизматининг алохида булим ва йуналиш сифатида юритилиши, шунингдек унинг корхона учун зарурий ахборотларни кайд этиб бориши, маркетинг тадкикотлари учун зарурий андозали жадвалларни тулдириб бориши хамда хизмат курсатиш сифатини яхшилаш борасида лойихалар такдим эта олиши мумкинлиги жихатдан ахамиятли саналади.

Хизматларнинг марказлашуви "call center''-кунгироклар маркази ва уни бошкарувини назорат килувчи диспетчерлик хизмати асосида мувофиклаштирилади.

Бугунги кунга келиб, ракамли технологиялардан фойдаланиш диспетчерлик хизматининг ракамли ривожланиши ва унинг хизмат курсатиш сифатининг оперативлигини ошириш юзасидан такомиллашуви узига хос бизнес-моделларни амалиётга тадбик этишни такозо этмокда. Диспетчерлик хизмати ракамли икисодиётда асосан ижтимоий соха ва тармокларда кулланилади.

Хулоса, ракамли иктисодиётни платформалар оркали бошкарилиши ахборотларни йигиш, уларни саралаш, савдони бошкаришни мукобиллаштириш, тижорат тезлигини ошириш, махсулотнинг камчиликларини маркетинг тадкикотларини осон утказиш асосида бартараф этиш, шунингдек бизнес фаолиятининг узлуксизлигини таъминлашга кумак беради.

REFERENCE

1. Kluver, Randy Globalization, Informatization, and Intercultural Communication. Oklahoma City University. Мурожаат санаси: 18 август 2010.й

2.Steve Kinney. Electron in Action 1st Edition, Kindle Edition Publisher: Manning, October 2, 2018, 376 p.

3.Сергей Евгеньевич Барыкин. Economics of Digital Ecosystems. Journal of Open Innovation: Technology, Market, and Complexity. Volume 6, Issue 4, December 2020, 124

4.Digital Spillover. Measuring the true impact of the digital economy. Oxford Economics. 2017 Huawei Technologies Co., Ltd.. 56 p

5.Hudson White. The Digital Economy. Publisher: Willford PressSeptember 26, 20236 254 р

6. Erik Brynjolfsson, Andrew McAfee. Machine, Platform, Crowd: Harnessing Our Digital Future. Audible Audiobook - Unabridged. June 27, 2017

7.Bill Schmarzo. The Economics of Data, Analytics, and Digital Transformation: The theorems, laws, and empowerments to guide your organization's digital transformation. Publisher: Packt Publishing. November 30, 2020, 260 pages

8.Rick DeLisi. Digital Customer Service: Transforming Customer Experience for an OnScreen World 1st Edition. Publisher: Wiley. August 31, 2021, 256 pages

9.Hudson White. The Digital Economy. Publisher-Willford Press. September 26, 2023, 254 p

10. United nations "ECLAC". Digital agenda for Latin America and the Caribbean.eLAC-2022. Digital yechnologies for new generation. 95 p

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.