Научная статья на тему 'Р. МАСОВ И АРХЕОЛОГИЯ ТАДЖИКИСТАНА'

Р. МАСОВ И АРХЕОЛОГИЯ ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
91
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАХИМ МАСОВ / АРХЕОЛОГИЯ / ЭКСПЕДИЦИИ / НАХОДКИ / МУЗЕЙ / ЭКСПОНАТЫ / ПАМЯТНИКИ / КУЛЬТУРА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Филимонова Татяна Германовна

В статье рассматривается вклад Р. Масова, как руководителя Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша в развитие археологии Таджикистана, включающего как научные разработки, так и финансовое и материальное обеспечение работы архелогических экспедиций. В годы независимости благодаря авторитету Р. Масова возродились археологические экспедиции, но уже на международном уровне. Среди огромного научного наследия Р. Масова не последнее место занимают статьи, связанные с археологическими памятниками, раскопками и находками.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RAHIM MASOV AND ARCHEOLOGY OF TAJIKISTAN

The article is devoted to the contribution of Rshim Masov as the director of the Institute of History, Archeology and Ethnography after A. Donish in the development of the archeology of Tajikistan, which includes both scientific developments and financial and material support for the work of archaeological expeditions. During the years of independence, thanks to the authority of R. Masov, archaeological expeditions were revived, but already at the international level. Among the huge scientific heritage of R. Masov, articles related to archaeological sites, excavations and finds are not the least.

Текст научной работы на тему «Р. МАСОВ И АРХЕОЛОГИЯ ТАДЖИКИСТАНА»

10-11].Суолу пурсишхои зиёде, ки на танхо мухаккик, балки тамоми рав-шанфикрони миллиро азоб медод, ба тарики мавкеи ашхоси мухталиф оварда шуда, аз дидгохи муаллиф чавоби худро ёфтаанд.

Акбар хар амали дар он солхои мудхиш содиршударо ба санги дар тачрибаи хаёти сиёсй алмоскардаи хеш дар тарозуи хирад бар кашида, бо назардошти акидахои мукобил баходихй менамояд.Бояд ин нуктаро ба таври алохида гушзад сохт, ки муаллиф тамоми качравихоро дар ин раванд ба души пантуркистон бор намекунад. Хдрчанд ки худи муаллиф низ захри неши ин чараёнро дар бадани хеш дорад, акли солим, маърифати волои шахрвандй ва масъулияти инсонй ба у имкон намедихад, ки хатто ин масъалаи барояш дарднокро яктарафа ба^о дихад.«Наход Ленин чунин таксимоти миллию худудиро орзу мекард? Ё дар ин кор пантуркизм нисбат ба ленинизм зуртар баромад?»-мегуяд Акбар[6. с. 15].Ин акидаи уро Иосиф Виссарионович Сталин таквият дода иброз медорад, ки «проблемаи таксимоти миллй - худудй як кисми масъалаи миллй аст, ки мо - болшеви-кони ленинчй ба халли он даст задем. Дар баробари баъзе муваффакиятхо, мо дар ин чабхаи нихоят чиддии сиёсй ба хатову камбудихои зиёде хам рох додем, зиёда аз ин, ходисахои касдан вайрон кардани сиёсати миллии партия низ мавчуд аст»[6.с.18].Гузашта аз ин, дохии захматкашон илова мена-мояд:«Шуморо бовар мекунонам, ки дар хайати Политбюро пантуркист набуд, вале ачаб не, охангхои бузургманишии русй садо медоданд. Гумон мекунам, ки барои чунин як муносибат сабаби чиддие набуд. Чунон ки мегуянд, айб дар ош не, дар мош...»[6. с. 19]. «Зимнан, бояд ман хам икрор шавам - таксимоти худудй аз руи аломати этникй - миллй кори галат бу-дааст»[6. с. 23].

Солхои охир мухаккиконе, ки ба масъалахои хаёти сиёсй ва ичтимоии Осиёи Марказй ва таъсири чараёнхои панисломизм ва пантуркизм машгул хастанд, нигохи хешро ба охистагй ба ин чихатхои масъала, ки муаллифи драмаи маърифатии «Кисмат» пеш гузоштааст, охиста-охиста равона карда истодаанд. То чй андоза аз лихози илмй асоснок будани ин андеша ва хулосахоро танхо пас аз нашри асархои нави илмй дар ин боб казоват намуда метавонем. Ин чо танхо ба хамин нукта метавон иктифо намуд, ки нигохи драматург ба масъалаи мавриди назар карор гирифта, аз кулли ди-гар мухаккикони сохаи адаб фарохтар буда, тахлилхо жарфтар ва мухоки-маронихо часуронатар мебошанд.Ин худ далели бо масъулияти томи эчодй сару кор гирифтан бо маводи таърихй мебошад.

Кисмати дувуми бахсу мунозира ва рафти тадкикот ба замони мо кучонда шудааст. Вокеахои замони мо (дар асар ходисоти солхои навади садаи бист мавриди назар карор доранд) хамчун давоми мантикии амалиё-ти огози сада бозгу мегарданд. Ба ин муколама диккат дихед:

«Авантюрист. Дуй, Махсум, ана хамин коратон сахви хеле азим буд! Рузгорони баъдина нишон доданд, ки шумо-точикон, кобилияти мут-

тахидшавй надоpед, ба чои хамфи^й аз гиpебони хамдигаp мегиpед ва хyнpезй мекyнед.Aгаp хамсояхову Россия намебyданд, шумо хекиpтаки якдигаppо чок каpда, чун миллат махв мешудед! Ч,yмхypияти мyхтоpатон хамагй даp чанд pyз бе шахpванд мемонд, ба мисли хонаи бесохиб.

A^ap. (Ба уанцон омада). Ба хаp хол, таъсиси Ч,yмхypии Точикистон як дастоваpде буд. Даp хусуси чанги дохилии Точикистон бошад, бояд таъкид каpд, ки ин чанг мисли дигаp чангхо бемаъниву бемаксад набуд. Сабаб ва хадафхо дошт.

Садо аз mолоp. Чист сабабаш?

A^ap. Сабаби чунин чан^о ханyз Наполеон муайян каpда буд. «Су-стии хокимияти олй бадбахтии аз хама калони халк аст», - гуфта буд y... Arap даp хусуси pоли Россия ва Узбекистон гап занем, бояд икpоp шуд: хаp дуи ин давлатхо даp Точикистон манофеи геополитикй доpанд ва Худо ку-над, ки якдигаppо бифахманд»[6. с. 46].Албатта, pавиши озоди андеша-pонй ва Фошгуии муаллиф аксаpи ба ном здадани механфypyшy танпаpва-pи точикpо ба лаpза меоpад, вале маънии асосии истилохи зиëй ва pисола-ти y чустучу ва баëни хакикат аст, хаpчанд ногyвоp бошад.

Муаллиф бо забони Хочаев аз забони асpхо мегyяд: «Фаpзанди азиз, холо осон аст санги маломат ба саpи мо задан. Вале шумо, олим шуда, як боp фи^ накаpдед, ки магзи гап даp кучост ва калиди муаммо даp дасти кист?

A^ap. (Худро гум накарда). Чаpо? Фикp каpдам ва...

Хоцаев. Пас чавхаpи гапpо гyед, ки ба зиндахо сабак шавад ва мyp-дахоpо оpом гyзоpед...

Рауимбоев. Aсpоpи ин коppо пас аз сад сол мефахманд, агаp шаpоит мусоидат кунад...

Aкбap. Не, сад сол шаpт нест. Бисëp чихатхои сиëсати миллиpо худи шумо аллакай pавшан каpдед. Задyхypдхои имpyзаи байни миллатхо ва дохили миллатхо ин акси садои хамон табаpтаксим аст. Натичаи махpyми-ятхои гушношуниди маънавию моддй, окибат даpи мукаддасоти миллиpо бастани болшевикон аст...

Хоцаев. Бале, писаpам, хамин тавp аст. Даp пеш - маъбад, даp кафо -pохзан. Пеш pавй, зафаp меëбй, хобат баpад - мемиpй!

Aвaнmюpисm.Рохзан не, точики худаш!

Aкбap. Шояд. Задyхypди имpyза аз он pyзхо шадидтаp аст, ки пасттаp

не...

Aвaнmюpисm.Вакте ки халк ба худкушй меpасад, ин хукми такдиp, хукми таъpих аст. Чунин халк махкуми маpг аст! ^исматаш хамин!..

Aкбap. ...Халк ба худкушй наpасида! ^^о ба ин хол pасонданд! Бисë-pихо фочиаи точиконpо чанги бемаънй каламдод мекунанд. Вале таъpих дигаp хел бахо медихад: маънии хама гуна чанг, аз чумла, чанги дохилй, мyбоpиза баpои хокимият аст!»[6. с. 47-48].

Чуноне зи^ гаpдид, асаp бинобаp сабаби даp шакли мубохиса ва му-бодилаи афкоp иншо гаpдиданаш, тахлили дигаpгyна ва ба худ хосpо такозо доpад. Вокеаи ягона ба пешбаpандаи амалиëт ин чо вучуд надоpад. Накши чунин вокеаpо даp ин асаp масъалаи таксимоти худудй ва оки-батхои он ташкил медихад. Aз ин лихоз, ба хам оваpдани кахpамонони давpахои гуногун, ки имpyз даp адабиëти чахонй хеле pоич аст, бо осонй кабул мегаpдад. Онхо аз фазои асpхо гузашта бо хамзамонони мо ва ахли толоp озодона сухбат менамоянд. Равиши вокеаpо даp асаpи мазкyp pа-ванди андешаpонии кахpамонон ташкил медихад. Дpамаи интеллектуалй-маъpифатй баpои ин амал жанpи нихоят кулай гаpдида.Гаpдишхои но-гахонй даp pаванди бахсхо онpо на танхо диккатчалбкунандаю хонданбоб мегаpдонанд, балки худи бахсpо тезонда, онpо аз масъалахои замони гузашта ба мушкилоти имpyз мепайванданд.

Низоъ, новобаста аз он ки мдани куввахои мухолиф сypат мегиpад, даp асаpи мазкyp бештаp хаpактеpи нихониpо гиpифтааст. Мо, ки аз 0F0з ба тавpи Fайpиодй сypат гиpифтани вокеаpо мебинем, ба мукобилати ша-диди кахpамонон низ сода менигаpем. Вале даp асл чунин нест. Низоъ ми-ëни таpафхои мукобил сypат гиpад хам, он бештаp даp мафкypа, чахон-бинй, даpки вокеият, бахо додан ба ходисаю вокеот нишон дода шудааст.

Забони асаp низ вобаста ба талаботи жанpи таъpихй ба замони вукуи ходисот нисбатан наздик каpда шудааст. Вале аз pyи инсоф нахохад буд бигуем, ки ин хамон забони омданаи адабиëти солхои сию чили асpи гузашта аст. Ва хам наметавон он pавоние, ки ба асаpхои солхои охиp офаpи-даи адиб, бахусус асаpхои таъpихии y хос аст, даp ин асаp зикp каpд. Рас-миëти замони шypавй даp гyфтоpи кахpамонон бо забони фахмову pавони замони мо хеле хуб тавъам омада, даp даpки мантикии бахсхо то андозае ëpï меpасонад.

Табиати хислати кахpамонхо мутобики талаботи жанpи дpама инки-шоф намеëбад. Онхоpо, ки устухонхояшон аз дасти кyфтанy бехтанхои мо оpд шуда pафтавy зеpи замин пyсидааст, дигаp каpдан мушкил аст. Онхо танхо мавкеи хyдpо дифоъ намуда, каpоpхои як замон кабулнамудаи хешpо ë таpафдоpй менамоянд, ë ба хатохои хеш тан медиханд. Раванди вокеахои таъpихии анкаpиб сад сол пеш аз ин pyх додаpо наметавон дигаp каpд, вале аз он сабак гиpифтан, кушиши такpоp накаpдани онхо каpзи хаp кадоми мо ва фаpзи вучуди доштани хаp миллат аст.

Aсаpи саp то по даpди хешpо Н. Табаpов чунин хусни мактаъ ме-бахшад. Сталин бо лутфу мехpyбонй хони бахсу мyнозиpаи оpостаи муал-лифpо хусни анчом мебахшад: - «Точикони азизам! Як чизpо ман ба шумо таъкид каpданй: агаp дигаpхо бадиpо кувваи азалй, шаpти хатмии зиндагй донанд ва ягона pохи халосиpо аз он даp нест каpдани худи хаëт, фаногаp-донии хастй бубинанд, шумо фаpзандони хоси кyppаи заминед. Чаpо? Чунки бyзypгони шумо як андешаи басо мyкаддасpо ба гуши хамаи

наслхои гузашта, имруза ва оянда талкин мекунанд. Чист он андеша? «Еалабаи некй бар бадй!» Дар хамин мубориза шумо хам афсару хам аска-ред, гох маглубед, гох голиб. Кисмати шумо, аз афташ, хамин аст. Вале инро хам дар ёд доред ва ба эътибор гиред: халкхои кадимие, ки дасто-вардхои халкхои нисбатан чавонро истифода намебаранд, ба инкирози маънавй гирифтор мешаванд»[6. с. 53]. Ин хама монологи як кахрамон нест, хулосаи зиндагй ва маънии рузгори ду фарди эчодкор - Рахим Масов ва Нур Табаров аст.

АДАБИЁТ

1.Абытов Б. Серьезный вклад в историографию Таджикистана //Ч,унбиш, № 12, июни соли 1998.

2.Аз гузашта бояд оташро бигирем. Мусохибаи Бахтиёри Муртазо бо Нур Табаров // Чархи гардун, № 28 (256), аз 13 июли соли 2001.

3.Масов Р. История топорного разделения./Р.Масов. - Душанбе: Ирфон, 1991.

4.Пирумшоев Х. Новый подход к изучению истории таджикского народа // Академик Рахим Масович Масов. К 60 - летию со дня рождения./ Х.Пирумшоев. -Душанбе: Шарки Озод, 1999.

5.Табаров М. «Драмаи миллат» ва сарнавишти халк //-Паёмномаи фарханг. - 2000, -

№2.

6.Табаров Н. Кисмат. Драма // Табаров Н. Чархи гардон. Драмахо./Н.Табаров. -Душанбе: Адиб, 2007.

ОБРАЗИ РА^ИМ МАСОВ ДАР ДРАМАТУРГИЯИ ТО^ИК дар мисоли драмаи «^исмат»-и Нур Табаров

Асари «Кисмат»-и Нур Табаров дар драматургияи миллй падидаи нав мебошад. Он дар натичаи тахкику пажухиши хамачониба руи кор омадааст. Дар корбаст шудани он сахми собик директори Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи Ахмади Дониши Академияи илмхои Ч,умхурии Точикистон, муаррихи шинохтаи кишвар-академик, доктори илмхои таърих, профессор Рахим Масов хеле калон аст. Бино ба шаходати Табаров, Рахим Масов тамоми маводи дар ин боб дар даст доштаашро ба драматург барои аз наздик ошной пайдо намудан ба раванди таксимоти худудй дар Осиёи Марказй пешниход намудааст.

Аз ин чост, ки кахрамони асосии он Акбар мебошад. Акбар прототипи худи Масов аст. Касби Акбар таърихшинос буда, афкору акоиди муаллифро низ муаррифй менамояд. У ба суолхои яке аз кахрамонхо «Шумо худатон кистед? Вакили кучоед? Кй шуморо ба ин чо рох дод?» чунин чавоб медихад: «Ман -таърихшинос, фарзанди хамон точиконам, ки ватани онхоро шумо табартаксим кардаед. Мачлиси шумо ва иштироки ману хамзамонхои дигарам-ин як мулокоти дермондаест, ки рузе бояд сурат мегирифт. Х,еч набошад, дар сахнаи театр».

Дар маводи мазкур асари «Кисмат»-и Н. Табаров мавриди тахлил карор гирифта, сахми академик Р. Масов дар офаридани он муайян гардидааст.

Калидвожах,о: Ра^им Масов, Нур Табаров, театри тоцик, драматургия, драмаи интеллектуалы, воцеияти таърихй, образи бадей, прототип, характер.

ОБРАЗ РАХИМА МАСОВА В ТАДЖИКСКОЙ ДРАМАТУРГИИ на примере драмы «Разделение» Нура Табарова

Драма «Разделение» Нура Табаров считается новым явлением в национальной драматургии. Это результат долголетних исследований и личных наблюдений автора. В процессе подготовки произведения автору помогал бывший директор Института истории, археологии и этнографии имени Ахмада Дониша Академии наук Республики Таджикистан, видный ученый страны - академик, доктор исторических наук, профессор Рахим Масов. По свидетельству самого Н. Табарова Рахим Масов представил автору материалы, касающиеся территориального разделения Средней Азии в начале прошлого века. Так, постепенно из научного консультанта Масов превращается в прототип главного героя пьесы - Акбара.

По профессии Акбар тоже историк. В произведении Акбар становится главным носителем идей автора. Интересен и художественный прием, принимаемый автором. Герои разных эпох встречаются на стыке времен и событий, чтобы обсудить нерешенные вопросы. «Вы кто? Кого представляете? Кто вас делегировал? И вообще, кто вас сюда пустил?» - спрашивает у Акбара один из героев пьесы. «Я историк, предок тех таджиков, чью родину разделили топорным образом. Эта встреча и наше участие в нем запоздалая встреча, которая должна была когда то случиться. По крайней мере на сцене театра», - отвечает Акбар.

Статья посвящена анализу пьесы «Разделение» Н. Табарова и влиянию академика Р. Масова на его создание.

Ключевые слова: Рахим Масов, Нур Табаров, таджикский театр. драматургия, интеллектуальная драма, историческая правда, художественный образ, прототип, характер.

THE IMAGE OF RAHIM MASOV IN TAJIK DRAMA on the example of the drama "Division" by Nur Tabarov

Nur Tabarov's drama "Division" is considered a new phenomenon in national drama. This is the result of many years of research and personal observations of the author. In the process of preparing the work, the author was assisted by the former Director Institute of history, archaeology and ethnography by nime of Ahmadi Donish of the Academy of sciences of the Republic of Tajikistan, a prominent scientist of the country - academician, doctor of historical sciences, professor Rahim Masov. According to the testimony of N. Tabarov himself, Rahim Masov presented to the author materials concerning the territorial division of Central Asia at the beginning of the last century. So, gradually Masov turns from a scientific consultant into a prototype of the main character of the hero by name Akbar.

Akbar by profession also is a historian. In the work Akbar becomes the main carrier of the author's ideas. The artistic technique adopted by the author is also interesting. Heroes from different eras meet at the intersection of times and events to discuss unresolved issues. "Who are you? Who do you represent? Who delegated you? Who let you in here, anyway? one of the characters in the play asks Akbar. "I am a historian, an ancestor of those tajiks whose homeland was divided in a clumsy way. This meeting and

our participation in it is a belated meeting that should have happened sometime. At least on the stage of the theater," - says Akbar.

The article is devoted to the analysis of the play "Division" by N. Tabarov and the influence of academician R. Masov on its creation.

Key words: Rahim Masov, Nur Tabarov, Tajik theater, drama, intellectual drama, historical truth, artistic image, prototype, character.

Сведения об авторе: Табаров Мухаммадулло Султонович-кандидат исторических наук, научный сотрудник отдела истории искусств Института истории, археологии и этнографии имени Ахмада Дониша Академии наук Республики Таджикистан. 734025. Республика Таджикистан, город Душанбе, проспект Рудаки, 33. Тел.: (+992) 934513816. E-mail: mtaba-ri@mail.ru.

Information about the author: Tabarov Mukhammadullo Sultonovich-candidate of historical sciences, researcher of the Department of art history Institute of history, archaeology and ethnography by name of Ahmadi Donish of the Academy of sciences of the Republic of Tajikistan. 734025. Republic of Tajikistan, Dushanbe, 33 Rudaki avenue. Phone: (+992) 934513816. Email: mtabari@mail.ru.

УДК: 9(575.3) (092): 902.6 (575.3)

Р. МАСОВ И АРХЕОЛОГИЯ ТАДЖИКИСТАНА

ФИЛИМОНОВА Т. Г., Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша

В 1988 году в результате впервые проведенных свободных выборов Р. Масов был почти единогласно избран директором института. Он сменил на этом посту Б.И. Искандарова почти на исходе существования Советского Союза. Последующие 90-е годы были очень трудными и в этой ситуации не только руководить, но и просто удержать институт от полного разрушения было нелегко. Многие сотрудники покинули не только институт, но и Таджикистан. Но Рахим Масович верил в людей и был уверен, что хотя бы часть сотрудников со временем вернется. Это, в частности, проявилось, к примеру, на мне. Сейчас, когда Р. Масова уже нет среди нас, можно открыть некоторые стороны его, можно так сказать, не совсем правомерных действий.

В конце 90-х годов мне пришлось, как мне казалось, ненадолго уехать в Россию, но поездка затянулась на 1,5 года. Вернувшись, я с некоторой тревогой пошла на прием к Р.М. Масову с вопросом - могу ли я вернуться на работу в Институт? Он не стал спрашивать ни о причинах моего внезапного отъезда, ни возвращения, без всяких упреков сказал, чтобы я уже завтра приступила к работе. Дальше меня вообще ждал небольшой шок. Зайдя в отдел кадров к У. Рабиевой написать заявление, услышала, что его писать не надо, поскольку меня никто и не увольнял. Р. Масов сказал ей -ставь прогулы, она вернется, археологи свою работу не бросают. На такой

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.