Научная статья на тему 'ПУЛГА ТАЛАБ ВА ТАКЛИФНИ СТАТИСТИК ПРОГНОЗЛАШ МАСАЛАЛАРИ'

ПУЛГА ТАЛАБ ВА ТАКЛИФНИ СТАТИСТИК ПРОГНОЗЛАШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
18
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пул / пул массаси / талаб / таклиф / пул айланиш тезлиги / пул агрегати / пул мультипликатори / захира пуллар / инфляция / прогноз. / money / money supply / demand / supply / velocity of money circulation / monetary aggregate / money multiplier / reserve money / inflation / forecast.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Эшов, М.П., Умарова, М.А.

Ушбу мақолада молиявий дастурлаш таркибининг асоси бўлиб, ички манбалардан пуллар (ички кредит) билан ташқи манбалардан пуллар (соф хорижий активлар) орасида фарқлар, ҳамда улар орасидаги боғлиқликлар ёритилган. Пул-кредит шарҳига асосланган айният таркибида пул массаси ички ва ташқи компоненталардаги ўзгаришлар суммаси сифатида келтирилган. У пулга талаб функцияси орқали реал пул қолдиқларини реал даромадлар ва инфляция суръатлари билан боғлайди, банк тизимидаги соф хорижий активлар, пул массаси ва ички активлар орасидаги боғлиқликларни белгилайди. Пул массасининг мақбул даражада ўзгаришига нисбатан соф ички активларнинг ўзгариши каттароқ даражада бўлиши соф хорижий активларнинг қисқариши билан қопланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Эшов, М.П., Умарова, М.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF STATISTICAL FORECASTING OF DEMAND AND SUPPLY OF MONEY

This article discusses the basics of financial programming, the differences between funds from internal sources (domestic credit) and funds from external sources (net foreign assets), as well as the relationship between them. The money supply is presented as the sum of changes in internal and external components when analyzed based on monetary and credit analysis. It relates real money balances to real income and inflation rates through the money demand function and determines the relationship between net foreign assets, the money supply, and domestic assets in the banking system. The larger change in net domestic assets relative to the acceptable change in the money supply is offset by a decrease in net foreign assets.

Текст научной работы на тему «ПУЛГА ТАЛАБ ВА ТАКЛИФНИ СТАТИСТИК ПРОГНОЗЛАШ МАСАЛАЛАРИ»

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va (E)ISSN: 2181-1784

amaliyotidagi 181оИоИаг: шиашшо1аг уа уесЫш1аг" 3(24), Dec., 2023

mavzusidagi xa1qaro i1miy-ama1iy ащишап www.oriens.uz

ПУЛГА ТАЛАБ ВА ТАКЛИФНИ СТАТИСТИК ПРОГНОЗЛАШ

МАСАЛАЛАРИ

<* https://doi.org/10.5281/zenodo.10529813

Эшов.М.П.

ТДИУ академик фаолият буйича проректори, и.ф.д., проф.

Умарова М.А.

ТДИУ "Статистика" кафедраси доценти, и.ф.д.

Аннотация: Ушбу мацолада молиявий дастурлаш таркибининг асоси булиб, ички манбалардан пуллар (ички кредит) билан ташци манбалардан пуллар (соф хорижий активлар) орасида фарцлар, уамда улар орасидаги боглицликлар ёритилган. Пул-кредит шаруига асосланган айният таркибида пул массаси ички ва ташци компоненталардаги узгаришлар суммаси сифатида келтирилган. У пулга талаб функцияси орцали реал пул цолдицларини реал даромадлар ва инфляция суръатлари билан боглайди, банк тизимидаги соф хорижий активлар, пул массаси ва ички активлар орасидаги бозлицликларни белгилайди. Пул массасининг мацбул даражада узгаришига нисбатан соф ички активларнинг узгариши каттароц даражада булиши соф хорижий активларнинг цисцариши билан цопланади.

Калит сузлар: пул, пул массаси, талаб, таклиф, пул айланиш тезлиги, пул агрегати, пул мулътипликатори, захира пуллар, инфляция, прогноз.

ПРОБЛЕМЫ СТАТИСТИЧЕСКОГО ПРОГНОЗИРОВАНИЯ СПРОСА И ПРЕДЛОЖЕНИЯ ДЕНЕГ

Аннотация: В данной статье рассмотрены основы финансового программирования, различия между средствами из внутренних источников (внутренний кредит) и средствами из внешних источников (чистые иностранные активы), а также взаимосвязь между ними. Денежная масса представлена как сумма изменений внутренней и внешней составляющих при анализе на основе монетарного и кредитного анализа. Он связывает реальные денежные остатки с реальными доходами и темпами инфляции через функцию спроса на деньги и определяет взаимосвязь между чистыми иностранными активами, денежной массой и внутренними активами в банковской системе. Более значительное изменение чистых внутренних активов по сравнению с приемлемым изменением денежной массы компенсируется сокращением чистых иностранных активов.

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va (E)ISSN: 2181-1784

amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar" 3(24), Dec., 2023

mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman www.oriens.uz

Ключевые слова: деньги, денежная масса, спрос, предложение, скорость денежного обращения, денежный агрегат, денежный мультипликатор, резервные деньги, инфляция, прогноз.

PROBLEMS OF STATISTICAL FORECASTING OF DEMAND AND

SUPPLY OF MONEY

Abstract: This article discusses the basics of financial programming, the differences between funds from internal sources (domestic credit) and funds from external sources (net foreign assets), as well as the relationship between them. The money supply is presented as the sum of changes in internal and external components when analyzed based on monetary and credit analysis. It relates real money balances to real income and inflation rates through the money demand function and determines the relationship between net foreign assets, the money supply, and domestic assets in the banking system. The larger change in net domestic assets relative to the acceptable change in the money supply is offset by a decrease in net foreign assets.

Key words: money, money supply, demand, supply, velocity of money circulation, monetary aggregate, money multiplier, reserve money, inflation, forecast.

КИРИШ

Республикамизда макроиктисодий баркарорлик масалаларига катта эътибор берилиши, Узбекистан Республикаси Президенти хузуридаги Статистика агентлиги томонидан МХ,Тнинг асосий агрегатларини ишлаб чикилишига карамасдан, молиявий окимлар балансидан фойдаланган холда макроиктисодий сиёсатнинг асосий кирралари булмиш пул-кредит, солик-бюджет, ташки иктисодий каби сиёсатларнинг узаро уйгунлини таъминлаш ишлари, айникса, урта ва узок муддатли прогнозларни тузишда, шунингдек, бундай хдсоб-китобларнинг статистик ахборотлар базасини янада такомиллаштиришни талаб килади. Ушбу хрлат, фикримизча, мароиктисодий баркарорликни таъминлашда молиявий дастурлашнинг статистик муаммоларини долзарблигидан далолат беради. Макроиктисодий баркарорликни таъминлашда кулланиладиган молиявий окимлар балансининг таркибий кисмларини шакллантиришда статистик курсаткичлар тизимини такомиллаштириш ва молиявий дастурлаш усули ёрдамида киска ва урта муддатли прогноз ишларида иктисодиётнинг реал, молия, давлат ва ташки дунё секторлари курсатикичларининг узаро уйгунлигини таъминлаш булиб хисобланади.

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar' mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

Усуллар

Пул-кредит сохасидаги узгаришларни микдорий бахолаш ва уларни иктисодиётнинг бошка секторлари билан боглаш учун асос булиб пул-кредит шархи (ПКШ) хизмат килади.

ПКШнинг асосий айнияти куйидаги куринишга эга:

NFA+NDC=M2-OIN (1) бу ерда;

М2 - кенг маънодаги пул массаси, яъни тор маънодаги пул массаси (М1) билан квази пуллар ^М) йигиндиси, NFA - соф хорижий активлар,

NDC - соф ички кредитлар, OIN -бошка соф моддалар.

Пулга талаб прогнози

Пул кредит бошкарув идораларининг (ПКБИ) мухим вазифаларидан бири юкорида келтирилган узгарувчиларнинг талабга жавоб берадиган ва кутилаётган бошка макроиктисодий узарувчиларга мос келувчи келгусидаги микдорларини прогнозлашдир. Бу йулда биринчи мухим кадам сифатида пулга талабни прогнозлаш хисобланади.

Пулга талабни бахолашда иккита асосий ёндошув мавжуд. Улардан биринчиси номинал ялпи ички махсулотни (ЯИМ, ОЭР) пул массаси микдорига булиш оркали хисобланадиган пул айланиш тезлигининг охирги узгаришларини экстрополяциялашга асосланади.

V=GDP : M2 (2)

Агар пул айланиш тезлиги охирги бир неча йил давомида узгармаган булса ёки кандайдир тенденция буйича узгарган булса, шу асосда прогнозлаш даври учун пул айланиш тезлигини бахолаш мумкин. Шу тарзда аникланган пул айланиш тезлигининг микдорига асосланиб инфляцион кутиш ва фоиз ставкалари буйича узгартиришлар киритиш мумкин.

Пул айланиш тезлигининг прогнозидан фойдаланиб прогноз килинган ЯИМга мос келувчи пулга булган талабни хам прогнозлаш имконияти тугилади. Прогнозлашнинг ушбу усулидан фойдаланиш, айникса динамика каторларида маълумотлар етарли булмаган ёки маълумотлар сифати паст булган, шунингдек молия секторида сезиларли даражада институционал узгаришлар содир булаётган мамлакатларда катта фойда беради.

Пулга булган талабни бахолашнинг иккинчи усули эконометрик усулларга асосланади. Иктисодий агентларнинг молиявий карорлари унчалик куп булмаган айрим иктисодий узгарувчиларнинг функцияси сифатида, пул агрегатлари орасидаги богликликлар ва уларни белгиловчи узгарувчилар вакт давомида узгармайди деб каралади. Ахоли уз хохиши билан кулида саклаб турадиган пул микдори унинг сотиб олиш кобилияти билан боглик булганлиги

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va ama1iyotidagi is1ohot1ar: muammo1ar уa yechim1ar' mavzusidagi xa1qaro i1miy-ama1iy aпjumaп

сабабли, пулга талаб тенгламаси реал куринишдаги микдорларда ифодаланади (яъни, инфляцияни хисобга олган холда).

Х,исоб-китобларни олиб боришда пулнинг кайси агрегатидан фойдаланиш лозимлиги эмпирик натижалар асосида аникланади. Ахолининг пулга талабини у ёки бу пул агрегати аник ва баркарор ифодалашини олдиндан белгилаб булмайди. ПКШни прогнозлашда, одатда банк тизимини нодавлат сектори олдидаги мажбуриятларида пул массасига кирадиган кайси кисми салмокли булса, уша кисмга асосланган пул массаси агрегатидан фойдаланиш максадга мувофик булади. Бирок пул агрегати тушунчаси канчалик кенг каралса, ПКБИ томонидан унинг микдорини назорат килиш шунчалик кийинрок булади.

Иктисодий операциялар билан богланган реал ЯИМни ва пулларни саклашнинг бошка молиявий ва реал активларга нисбатан нисбий фойдалилигини (нисбий киймат) узгарувчи микдор сифатида каралиши пулга талаб функциясини прогнозлашда кенг кулланилади.

Альтернатив киймат узгарувчисини танлаш мамлакатда фойдаланиладиган пул агрегати тушунчаси ва институционал тизим таркибига боглик булади. Фоиз даромадлари келтирмайдиган пул активларини саклашнинг альтернатив кийматининг меъёри сифатида номинал фоиз ставкаларидан фойдаланиш мумкин. Фоиз даромадлари келтирадиган пул агрегатлари учун эса, пул ва бошка молиявий активлар буйича фоиз ставкалари орасидаги фарк мос келади. Банк тизимини хусусий сектор олдидаги молиявий мажбуриятлари ялпи молиявий активларнинг асосий кисмини ташкил килган мамлакатларда баъзан реал фоиз ставкаси молиявий активлардан даромадлар билан реал активлардан даромадлар орасидаги фаркнинг меъёри сифатида фойдаланилади (реал фоиз ставкасининг купайиши пул агрегати узгаришига ижобий таъсир утказади). Агар фоиз ставкалари узок вакт мобайнида узгармаса, бундай таъсирнинг микдорини аниклаш учун факат инфляция даражасининг узгаришидан фойдаланиш мумкин (инфляциянинг реал пул колдикларига таъсири салбий булади).

Пул агрегатига талабни эмпирик бахолаш учун куйидаги формуладан фойдаланилади:

(М:Р^=а0 + al(Y:P)t + а2(л^ (3)

бу ерда,

М - пул агрегати, Р - нарх индекси даражаси (инфляция), Y - номинал ЯИМ, п - пул сацлашнинг нисбий циймати, al - даромад буйича пулга талабнинг эластиклиги (агар мицдорлар логарифмик шаклда берилган булса), a2 - пул массасининг нисбий циймат узгарувчисига таъсир даражаси (белги п нинг танланган таърифига боглиц булади).

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

3-тенглама буйича баркарор богликдиклар белгилангандан сунг, тенгламадаги узгарувчилар асосида келгуси давр учун пулга талабни прогнозлаш мумкин булади. Узгарувчилар сифатида эса реал ЯИМ, инфляция даражаси ва фоиз ставкаларининг узгаришлари олиниши л озим.

ПКШнинг пассив кисмини прогнозлашда пул массасини прогнозлаш асосий элемент булиб хисобланади.

Актив кисмнинг соф хорижий активлар (NFA) булаги ташки туловларнинг умумий сальдосини прогнозлаш оркали хисобланади. Бошка соф моддалар (OIN) прогнози тулаконли ахборотлар мавжуд булмаган холларда маълум тенденцияларга асосланиши мумкин. Бошка соф моддалар валюталарнинг алмашув курсларидаги узгаришларни инобатга олиши лозим.

NFA ва OINларнинг микдорларини ва шунингдек пулга таклифнинг прогноз даври учун аникланиши 2-тенгламага мос келувчи ички кредит имкониятларини белгилашда асос булиб хисобланади. Давлат секторига соф кредит бериш микдорининг прогнози давлат секторининг банк тизимидан соф карз олиш прогнозига асосланади. Хусусий секторга ажратилиши мумкин булган кредитлар микдори эса, умумий кредитлар микдоридан давлат секторига ажратиладиган кредитлар микдорини айириш натижасида хдсобланади. Бунда хусусий ва давлат секторларига ажратилаётган кредитлар ЯИМ таркибидаги капитал куйилмалар прогнозига мос келишига эътибор берилиши лозим.

Натижалар.

Пул таклифи прогнози

ПКБИ ПКШда пул-кредит сиёсатининг оралик белгиланган прогноз курсаткичларига эришишлари учун операцион белгиланган узгарувчиларнинг прогнозлари талаб килинади. Бундай прогнозлар ПКБИнинг счетлари асосида тузилади. 1- тенгламага мос келувчи айният куйидагича ифодаланади:

RM*=NFA*+NCg*+CDMB*+CPS*+OIN* (4)

бу ерда,

RM* - задира пуллари NFA* - ПКБИнинг соф хорижий активлари NCg* -давлатга соф талаблар CDMB* - пул-депозит банкларига талаблар CPS* -давлат секторига талаблар (агар улар булса) OIN* - бошца соф моддалар

Юлдузча (*) белгиси маълумотлар ПКБИ счетлари тугрисида эканлигини англатади.

ПКШда ифодаланган М2 пул агрегатининг узгариши Марказий банкнинг захира пулларидаги узгаришлар билан куйидаги богликликда булади:

М2=шш RM* (5)

Пул мультипликаторининг (mm) микдори банк тизимидаги захира талабларининг уртача микдорига тескари пропорционал богликликда булгани

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va ama1iyotidagi is1ohot1ar: muammo1ar уa yechim1ar' mavzusidagi xa1qaro i1miy-ama1iy aпjumaп

билан, улар бир хил эмас. Куйида банк тизимидан ташкарида булган накд пулларнинг салмогидаги узгаришларни хисобга оладиган формула келтирилган. Бунинг учун куйидаги тушунчаларни киритамиз:

CY- банклардан ташкари накд пуллар; D- талаб килиб олгунча депозитлар ва муддатли хамда жамгарма депозитлар (DD+TD); R- тижорат банкларининг захиралари (уларнинг Марказий банкдаги депозитлари + банклардан ташкаридаги накд пуллар), ортикча захираларни хам кушиб хисоблаганда; ^ банклардан ташкари накд пулларни депозитларнинг умумий суммасига нисбати; г- захираларнинг ахолини умумий депозитлари суммасига нисбати. Натижада, куйидаги 2 та айниятни ёзиш мумкин:

M2=CY+D RM=CY+R

Бундан 5-формулани куллаб, пул мультипликаторини куйидагича аниклаш мумкин:

СУ + О

тт =

СУ + /г

Сурат ва махражни D га булсак, куйидаги формулага эга буламиз:

6-тенглама пул мультипликаторининг учта иктисодий агентнинг харакатига богликлигини курсатади:

1) мажбурий захиралар меъёрини белгилайдиган ПКБдан;

2) узининг ортикча захира микдорини белгилайдиган тижорат банкларидан;

3) пул массасининг таркибини, яъни накд пуллар ва депозитлар нисбатини амалдаги фоиз ставкалари ва бошка узгарувчилар асосида аниклайдиган банк тизимидан ташкарида булган ахолидан.

Марказий банк пул мультипликатори микдорини тулалигича назорат кила олмайди. Бундан ташкари, унинг захира пуллари устидан назорати хам тулаконли эмас. Марказий банкнинг олиб бораётган сиёсати тижорат банкларига нисбатан талабларни ифодаласада, соф хорижий активларнинг узгариши тулов балансининг (ТБ) холатини ифодалайди, давлат секторига соф талабларнинг узгариши эса, давлат бюджетининг холатига боглик булади.

ХУЛОСАЛАР

Молиявий баркарорликни таъминлашнинг реал дастурларини тузиш жарёнида ишлаб чикариш, инфляция суръатлари ва бошка иктисодий сиёсатга таълукли чора-тадбирларнинг максадли курсаткичлари белгиланади. Ишлаб

"Yangi O'zbekistonda statistika nazariyasi va amaliyotidagi islohotlar: muammolar va yechimlar' mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman

чикариш, инфляция суръатлари, ТБ ва бошка максадлардаги хар кандай узгаришларнинг окибатлари чукур тахлил килинади.

Пул-кредит счетлари билан ТБ орасидаги алокалар валюта курсида узгаришлар содир булса, анча мураккаблашади. Банк тизими балансини тахлил килишда захираларнинг узгариши купинча операция окимларига тенглаштирилади. Бу хар доим хам тугри эмас. Хусусан, икки давр орасидаги захираларнинг узгариши факат операциялардаги узгаришларнигина эмас, балки кийматни кайта бахолаш ва бошка омилларнинг узгаришлари хисобига содир булиши мумкин. ^ийматни кайта бахолаш молиявий активлар ва пассивларга нархларнинг узгариши натижасида пайдо булади. Нархлар эса уз навбатида бозор нархлари ёки валюта курсларидаги тебранишлар, кредиторлар томонидан карзлардан воз кечиб юбориш ва бошка омиллар хисобига содир булиши мумкин. Захираларнинг вакт буйича узгаришиларини операциялар окимларига тенглаштириш тахлил килинаётган даврда, айникса валюта курсларида кучли тебранишлар булганда, нотугри хулосаларга олиб келади. Демак, бундай холатларда аник операциялар окимини хисоблаш учун валюта курсидаги узгаришларни инобатга оладиган тузатишлар киритиш лозим.

АДАБИЁТЛАР

1. Абдуллаев Ё. Бозор иктисодиёти асослари. Т. "Мехнат". 1997.

2. Абулкосимов Х,.П. Узбекистон иктисодий ислохотларни чукурлаштириш ва иктисодиётни эркинлаштириш йуллари. Т. 2001.

3. Адам Смит. Исследование о причинах богатства народов. Modern Library Elbtion. 1937.

4. Башкатов Б.Н., Понамаренко. Система национальных счетов. М., 1992.

5. Горемыкина Л.Е. Система национальных счетов во Франции. Дис. к.э.н. М., 1986.

6. Загладина С.М., Иванов Ю.Н. Статистические методы учета и анализа мирохозяйственных связей. М., 1983.

7. Набиходжаев, А., & Муминов, А. (2022). Инфляция: ташки омиллар тахлили. Iqtisodiyot va ta'lim, 23(5), 27-34. https://doi.org/10.55439/ECED/vol23 iss5/a716

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.