Научная статья на тему 'Психотерапевтическая коррекция когнитивных нарушений при симптоматической эпилепсии'

Психотерапевтическая коррекция когнитивных нарушений при симптоматической эпилепсии Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
105
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Симптоматическая эпилепсия / Когнитивные нарушения / Деменция / Цереброваскулярные / Заболевания. / Symptomatic epilepsy / Cognitive impairment / Dementia / Cerebrovascular disease.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Гуласал Эрнаева, Нодира Махаматджанова

Установлено, что при многих неврологических заболеваниях когнитивные нарушения являются осложнением основного заболевания. Когнитивные нарушения также приводят к ранней потере трудоспособности у пациентов и отрицательно сказываются на качестве жизни. Следовательно, можно предотвратить развитие деменции у пациентов с помощью упражнений, стимулирующих когнитивные функции.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Psychotherapeutic correction of cognitive disorders in symptomatic epilepsy

It was found that in many neurological diseases, cognitive impairment is a complication of the underlying disease. Cognitive impairment also leads to early disability in patients and negatively affects quality of life. Therefore, it is possible to prevent the development of dementia in patients with exercise that stimulates cognitive functions

Текст научной работы на тему «Психотерапевтическая коррекция когнитивных нарушений при симптоматической эпилепсии»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Psychotherapeutic correction of cognitive disorders in symptomatic epilepsy

Gulasal ERNAEVA 1 Nodira MAHAMATJANOVA 2

Tashkent Medical Academy

ARTICLE INFO

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Symptomatic epilepsy Cognitive impairment Dementia

Cerebrovascular disease.

ABSTRACT_________________________________________________________

It was found that in many neurological diseases, cognitive impairment is a complication of the underlying disease. Cognitive impairment also leads to early disability in patients and negatively affects quality of life. Therefore, it is possible to prevent the development of dementia in patients with exercise that stimulates cognitive functions

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https:/ / creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Симптоматик эпилепсияда когнитив бузилишларни психотерапевтик коррекцияси

Калит сузлар:

Симптоматик эпилепсия

Когнитив бузилишлар

Деменция

Бош мия томирли

касалликлари

АННОТАЦИЯ

Куплаб неврологик касалликларда когнитив бузилишлар асосий касалликни асорати булиб келиши аницланган. Шунингдек, когнитив бузилишлар беморларда эрта иш цобилятини юцотилишига ва х,аёт сифатига салбий таъсир курсатишига олиб келади. Шундай экан беморларда когнитив функцияларни стимулловчи машцлар орцали деменция ривожланиб кетишини олдини олиш мумкун.

1 Tashkent Medical Academy Tashkent Uzbekistan Email: gernayeva@gmail.com

2 Tashkent Medical Academy Tashkent Uzbekistan

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Science

tbrouyk tih\e A*d CpACC

Психотерапевтическая коррекция когнитивных нарушений при симптоматической эпилепсии

АННОТАЦИЯ

Установлено, что при многих неврологических заболеваниях когнитивные нарушения являются осложнением основного заболевания. Когнитивные нарушения также приводят к ранней потере трудоспособности у пациентов и отрицательно сказываются на качестве жизни. Следовательно, можно предотвратить развитие деменции у пациентов с помощью упражнений, стимулирующих когнитивные функции.

Дунё буйича эпилепсия билан руйхатга олинган беморлар сони 50 млн дан ошган ва унинг тарцалиш даражаси 1000 ахолига 5-10 кишини ташкил цилади [1-7].

Жахоннинг етакчи мамлакатларида кейинги ун беш йил давомида олиб борилган эпидемиологик тадцицотларнинг курсатишича, эпилептик касаллик хавфи инсон тугилган вацтдан бошлаб 20 ёшгача 1% доирасида булиб, бу курсаткич 20 ёшдан 55 ёшгача ортиб бориши ва яна 55 ёшдан кейин пасайиб бориш тенденцияси кузатилади [4].

Умумий популяциясида симптоматик шаклига эга булганлар 89,3% ни, парциал криптоген шакли - 8,1% ни ва генерализацияланган идиопатик шакли 2,7% ни ташкил этади [6]. Симптоматик эпилипсия эпилептик касалликлар ичида узининг сон жихатдан куплиги билан ажралиб туради. Унинг этиологик омили эса бош мия травмалари(47,3%), бош мия томирли касалликлари (46,8) бош миянинг операция цилинган усмалари (4,7%) ва алкоголизм ва бош мия инфекцион касалликлари (1,42%) эпилепсиянинг фон омили булиб хизмат цилади [9].

Х,озирги кунда аницланишича симптоматик эпилепсия ташхиси цуйилган беморларни 40-54%да турли даражадаги когнитив бузилишлар аницланади [Borisova E.V.2010y]. XX аср охирида когнитив функциянинг бузилиши муаммосига цизицишнинг ортиши, ушбу муаммонинг долзарблиги, когнитив бузилишнинг патогенетик механизмларини кашф этиш ва мия нейронларини тиклашга янги ёндашувларни ривожлантириш билан боглицдир [5].

Когнитив функциялар умуман миянинг интегратив фаолияти билан боглиц булганлиги сабабли, когнитив нуцсон табиий равишда фокал ва тарцоц мия шикастланишлари билан ривожланади [3].

ЖССТ маълумотларига кура, дунёда 20 миллиондан ортиц одам деменция ва когнитив бузилишлардан азият чекмоцда ва бу курсаткич цариялар ва урта ёшли ахоли орасида доимий равишда усиб бормоцда. Когнитив функцияларни сацлаб цолиш ва тиклаш муаммоси замонавий тиббиётда фанлараро ва глобал масалаларидан бирига айланиб келмоцда [8].

Когнитив бузилишларни даволаш тактикасини танлашда маълум хавф омилларининг мавжудлиги билан аницланадиган уларнинг ривожланишининг патогенетик механизмларини тушиниш алохида ахамиятга эга [7].

Ключевые слова:

Симптоматическая

эпилепсия

Когнитивные нарушения Деменция

Цереброваскулярные

Заболевания

ДОЛЗАРБЛИГИ

640

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Science

tbrouyk tih\e A*d CpACC

Бугунги кунга кддар когнитив бузилишлар учун ягона стандартлаштирилган терапия мавжуд эмас. Асосий терапия стратегиясини танлаш дисфункциянинг жиддийлигига ва дориларнинг толерантлик профилига бовлик;. Шу сабабли симптоматик эпилепсия ташхиси куйилган беморларда енгил, урта ва овир когнитив бузилишларни эрта аниклаб, уларга базис даво, фармакотерапия ва тиббий психологик ёрдам курсатиш замонавий тиббиётнинг долзарб муаммоларидан биридир.

ТЕКШИРУВ МАЦСАДИ

Симптоматик эпилепсияда когнитив бузилишларни коррекциясида психотерапевтик ёндашув.

ТЕКШИРУВ МАТЕРИАЛИ ВА МЕТОДЛАРИ

Тадкикот материали сифатида ТТА 1-клиникаси неврология булимида симптоматик эпилепсия ташхиси билан даволанаётган 30 нафар (45,7 ± 11.5 ёш) булган беморлар олинди. Улардан 20 нафари (66.7%) эркаклар ва 10 нафарини (33.3%) аёллар ташкил этади. Тадкикот учун беморлар икки гурухга ажратилди: 1-асосий гурух 18 та (60%) базис даво билан бир каторда психотерапия кулланилган; 2-назорат гурухи 12 та (40%) бемор факат базис терапия кулланилган. Беморларда стандарт текширувлар билан бир каторда когнитив бузилишларни аниклаш учун MMSE шкаласидан, психотерапия максадида когнитив функцияларни стимулловчи машклардан фойдаланилди.

КОГНИТИВ ФУНКЦИЯЛАРНИ СТИМУЛЛОВЧИ МАШКЛАР

Ушбу машвулот беморларнинг касалхонага келганда 10 кунлик курсларда утказилди. Ушбу даврда машкларни беморнинг узи узлаштирди, машкларни уйда давом эттириш учун кариндошлари билан тушунтириш ишлари олиб борилди.

1. Кулда хат ёзиш. Икки варакга кулда нимадир ёзиб чикинг. Агар 10 -15 йил аввалги уз саргузаштларингизни ёзсангиз янаям яхши таъсир курсатади. Хотира тезрок кайтади.

2. Кулингизга битта китоб ёки газета олинг. Ана энди ундаги бирор матнни жуда тезликда, овозни каттик чикариб укинг. Имкон кадар тез укинг. Матннинг кайси тилда эканлиги ахамиятга эга эмас, факат сизга тушунарли булса булди. Жуда тез укисангиз хотира овизда талаффуз килинган сузларни ушлаб колишга уринади ва барчасини эслашга интилади.

3. Газета ёки китобнинг бошка сахифасини очинг. Энди мана шу сахифадаги матнни яна тез укинг ва кулингизга ручка олиб, матнда кетма кет келган харфнинг тагига чизиб чикинг. Яни, икки сузидан кк ни тагига ва хоказо.

4. Мана шу сиз укиган матннинг бир булаги ёки ундан купрок кисмини чап кулингизда ёзиб чикинг. Яни ок когозда ручка билан чап кулингизда ёзинг. Хунук, вадир будур чиксаям ёзаверинг.

5. Ниманидир чап кулингизда килинг. Масалан бошингизни чап кулда кашинг. Ёки тишингизни чап кулда ювинг. Компьютер сичкончасини чап кулингизда юргизинг. Шунда миямизда ишламай турган иккинчи ярим шар ишга тушади. Бу жуда катта кучдир.

641

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Science

tbrouyk tih\e A*d CpACC

6. Тоза ок когозга ручкада 247дан 361гача булган сонларни ёзиб чикинг. Овизда талаффузда булса шу сонларнинг тескарисига укинг. Яъни 247ни ёзсангиз овизда 361ни айтинг. 248ни ёзсангиз овизда 360ни айтинг ва хоказо.

7. Кузингизни юмиб олиб, уйингиз хонаси буйлаб юриб чикинг. Цаерда нима бор эслашга харакат килинг. Душга чумилгани кирганда хам кузингизни юмиб чумилинг..

8. Царшингиздаги деворга 1 та ок когозни илиб куйинг. Цулингизга маркер олиб кузингизни юмган холатда шу когозга нукта куйинг. Цулингизни тушуринг, кузингизни очманг ва яна шу ерга нукта куйинг. Агар нукталар мос тушса ёки ораси очилиб кетмаса, мотор харакат хотиранинг хакикий ахволи кузга ташланади.

9. Худди детектив романлардагидек узингизни узингиз сурок килинг. Яъни кеча шунака пайтда нима килаётгандим деб эсланг. Цандай кийимда, ким билан, каерда ва хоказо саволларга жавоб беринг. Оти соат, турт соат, икки соат аввалчи.

10. Чап оёвда туринг ва унг оёвни кутаринг. Унг оёкни соат стрелкасига тескари килиб айлантиринг ва бир вактнинг узида унг кулингизни соат стрелкаси буйлаб айлантиринг. Кейин оёклар ва кулларни хам алмаштиринг.

11. Чукур нафас олинг ва тезда нафас чикаринг. Нафас бурундан чикиши керак. Шунда нерв сигналлари тезрок ишлашни бошлайди, мия янаям активлашади. Бурун кисмида рецепторлар стимуллашади ва бош мия фаоллашади. Хотира тикланишни бошлайди. 10 марта такрорланг.

Беморлар ушбу машкларни 10 кун давомида шифохонада бажариб, кейин уйда давом эттирди. Бир ойдан кейин беморлар MMSE шкаласи буйича суровнома утказилди.

НАТИЖАЛАР

Тадкикот натижаларига кура даводан олдин 1-асосий гурухдаги 9 нафар (50%) беморда енгил (20-27 балл); 7 та (39%) урта (11-19 балл); 2 та (11%) беморда овир ( 0-10 балл) деменция аникланди. 2-назорат гурухдаги 7 нафар (58%) беморда енгил; 4 та (33%) урта; 1та (8.3%) беморда овир деменция аникланди (1-расм).

50%

Асосий Назорат

■ Енгил иУрта — О^р

19%

L1%

II

58%

3%

3,30%

I

Енгил Урта О^р

(1-расм).ММБЕ шкаласи буйича беморларни даволанишдан олдинги курсаткичлари.

9

642

Science

tbrouyk tih\e A*d CpACC

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Натижалар 1 ойдан кейин солиштирилганда 1- асосий гурухдаги 11 нафар (61%) беморда енгил, 4 нафар (22%) да урта даражадаги деменция аникданди, 3 та (17%) беморда эса когнитив бузилишлар аникланмади.

2- назорат гурухдаги 7 та (58%) беморда енгил, 3 нафар (25%) да урта, даражадаги деменция аникланди, 1та овир деменция аникланди(8%) ва 1та когнитив бузилишлар аникланмади (8%). (2-расм).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12 -----

11

70%

10

8

6

4

2

0

61%

58%

25%

асосий Назорат

■ Енгил ИУрта ИО^р ■Бузилиш йук,

(2-расм).MMSE шкаласи буйича беморларни даволашдан кейинги курсаткичлари.

Текширув натижалари шуни курсатдики асосий гурухдаги беморларда фармакотерапия билан биргаликда психотерапия яни когнитив функцияларни стимулловчи машкларни куллаганимизда беморларда бош айланиши, хотира пасайиши, тез чарчаш, кулокда шовкин, уйку бузулиши ва диккат таркоклиги каби симптомлар ишонарли даражада камайди.

1-Жадвал. Когнитив функцияларни стимулловчи машкларни куллаганда беморларда кузатилган симптоматика ,%

Кузатилган симптомлар Асосий гурух n=18 Назорат гурухи n=12

Даволашгача n(%) Даволашдан сунг n(%) Даволашгача n(%) Даволашдан сунг n(%)

Бош овриви 18 100% 6 33% 12 100% 10 83%

Хотира пасайиши 18 100% 7 39% 12 100% 10 83%

Тез чарчаш 16 89% 6 37% 10 83% 9 75%

Кулокда шовкин 15 83% 8 53% 8 67% 7 58%

Диккат таркоклиги 18 100% 7 39% 12 100% 9 75

643

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special issue -1, №01 (2020) / ISSN 2181-1415

Science

tbrouyk tih\e A*d CpACC

Олинган маълумотлар психотерапиянинг эффективлигини яццол курсатиб берди. Психотерапия беморлар томонидан яхши цабул цилинди, уни клиник амалиётга тадбиц цилиш мумкин.

ХУЛОСА

Симптоматик эпилепсияда когнитив бузилишларни эрта аницлаб уларни коррекция цилишда психотерапиядан фойдаланиш беморларнинг клиник холатини яхшиланишига улардаги бош огриши, бош айланиши, хотира пасайиши, диццат тарцоцлиги уйцу бузилиши каби симптомларни ишонарли даражада камайиб ва уларнинг мех,нат цобилияти тикланиб, хаёт сифати яхшиланишига олиб келди.

АДАБИЁТЛАР

1. Ибодуллаев З.Р Невралогия. - Тошкент. 2017, С.320-329.

2. Андрейко Д.М. Когнитивный профиль больных височной эпилепсией в процессе лечения препаратом Эпилептал // Мiжнар. неврол. журн. — 2008. — №6. С.72-75.

3. Власов П.Н., Петрухин В.А. Современная терапия в психиатрии и невралогии, 2013, № 3. С. 32,38.

4. Карлов В.А. Эпилепсия у детей и взрослых, женщин и мужчин. М. 2007. 707 с.

5. Неврология.Национальное руководство / под ред. акад. Е.И. Гусева, акад. А.Н. Коновалова, проф. А.Б. Гехта. - М.: Геотар-медиа, 2009.

6. Мухин К.Ю., Петрухин А.С., Глухова В.Ю. Эпилепсия: атлас

электроклинической диагностики. М.: Альварес Паблишинг,2004. 440

7. Калинин В.В., Железнова Е.В., Земляная А.А. Когнитивные нарушения при эпилепсии // Журн. неврол.психиат. 2006. — Т.106, прилож. 1. Эпилепсия. — С. 64-70.

8. Литовченко Т.А. Эпилепсия: терминология, эпидемиология,

классификация, этиология, патогенез // НейроNews. - 2010. № 2. С.27-33.

9. Титиевский С.В., Переверзев Ю.В., Громов А.П., Кравчук А.В. Эффективность препарата Эпилептал как средства монотерапии и рациональной политерапии при эпилепсии // Мiжнар.неврол. журн. — 2008. № 6. С119-12.

644

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.