Научная статья на тему 'ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ОБЩЕНИЯ'

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ОБЩЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
126
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ОБЩЕНИЯ / ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ / ЭМОЦИОНАЛЬНЫЕ СОСТОЯНИЕ УЧАЩИХСЯ

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Ошимова Махбуба Машарифовна, Одинаева А.С.

В этом статьи рассмотрены психологические факторы педагогического процесса. Глубокое изучение и понимание возрастных и индивидуально психологических особенностей каждых учащихся и изменение их эмоциональные состояния рассмотрены как основные психологические факторы педагогического процесса.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL FACTORS OF THE PEDAGOGICAL COMMUNICATION

This article deals with the psychological factors of the pedagogical process. The deep study and understanding of age and individual psychological characteristics of each students and the changing of their emotional state are considered as the main psychological factors of the pedagogical process.

Текст научной работы на тему «ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ОБЩЕНИЯ»

Бобиев Гуломкодир Мукамолович - профессор факултет химии Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни E-mail:

About the authors:

Mahmadaminov Mahmadal — senior lecturer in the Department of Chemistry, Tajik State Pedagogical University named after S. Ami; E-mail: mmakhmadaminov@mai.ru Tel: (+992)919739966

Bandaev Sirojiddin Radoevich — Professor in the Department of Chemistry, Tajik State Pedagogical University named after S. Aim; E-mail: s.bandaev@mail.ru Bobiev Gulomkodir Mukhamedovich — Professor in the Department of Chemistry, Tajik State Pedagogical University, S. Aini; E-mail: s. bandaev@mail.ru

МУОШИРАТИ ПЕДАГОГ ВА ТАЪСИРИ ОН БА ШОГИРД

Ошимова М.М. Одинаев А.С.

Донишкадаи давлатии забонцои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Муоширати педагога дар ташаккулу такомули махорати педагогии муаллимон, ахамияти калон дорад. Махорати муоширати педагога имкон медихад, ки муаллим хусусиятхои психологии хонандагонро ба инобат гирад, базухуроти мувофики протсесхои психикй мусоидат намояд ва онхоро ба ичрои вазифахои муайян равона созад. Муоширати педагогй, кабл аз хама, ифодакунандаи алокаи маънавй байни устоду шогирд аст ва набудани онро хонандагон тез эхсос мекунанд.

Яке аз сифатхои мухими касбии муаллим ин тахаммули психологию ичтимой мебошад, ки самаранокии муоширати педагогиро мохиятан муайян намудан, дар баробари ин самараи чарёни дарки хонандаро аз тарафи муаллим бехтар менамояд. Дар чараёни муоширати педагогй лазахои нихоят сахти низоъву мунокиша, аз сабаби худро дар мавкеи хамсухбат тассавур карда натавонистани муаллим, ба вучуд меояд. Агар муаллим хурдро дар мавкеи хонанда гузошта, лахзаи нихоят сахти мунокишаро тахлил намояд, он гох у метавонад рохи дурусти бартараф намудани ин вазъиятро пайдо намояд. Ин хама ба махорати зохир намудани тахаммул дар чараёни муошират аз тарафи муаллим вобаста аст. Физиологи машхур Ухтомский А.А кайд карда буд, ки шахс худаш бехабар, чабрдидаи гуфтахои хатои худ мешавад. Вай ба масъалаи махорати муошират омада, кайд менамояд, ки шахс бояд аз абстрактсия вобаста набуда, балки кобилияти гуш кардани сухани хар як фарди алохидаро дошта бошаду аз мавкеи он ба масъала бахо дихад. Барои муаллим тахаммул бехтарин сифати шахсии у ба хисоб меравад, зеро бо он самаранокии дарки шахсияти хонандаю муоширати педагогй ва умуман фаъолияти педагогй алокаманд аст. Дар баробари ин, ташаккули тахаммули ичтимоию психологй дар шахсияти хонандахо яке аз зухуроти самаранокии фаъолияти педагогй хисобида мешаваду максад аз ташаккули он тарбияи хислатхои бехтарин дар хонандахо мебошад.

Дар тахти муоширати педагогй одатан муоширати касбии устоду шогирдон дар чараёни таълиму тарбия дар назар дошта мешавад, ки вазифаи муайяни педагогиро доро буда, ба пайдо намудани мухити солими педагогй равона карда шудааст ва фаъолияти таълимиро бехтар намуда, муносибати муаллим ва хонандаро хубтар менамояд (Леонтев А.А.). Аз ин таъриф бармеояд, ки яке аз меъёрхои самараноки муоширати педагогй ин пайдо намудани мухити солими педагогй мебошад. И н мухити солим, дар навабати худ, муносибатхои хуби байнишахсиро дар гурухи таълимй ба вучуд меоварад. Дар баробари ин, дар натичаи ин гуна муносибатхои байнишахсй ташаккули коллектив сурат мегирад. Муаллим дар ташаккули коллектив роли асосиро мебозад. Яке аз вазифахои душвор ва мухими муоширати педагогие, ки дар назди муаллимон меистад, ин ташкили муоширати самаранок аст ва он мавчудияти дарачаи баланди махорати муоширатро металабад.

Муаллим дар чараёни муоширати педагогй вазифадор аст, ки вазифахои ичтимоию касбиашонро дар чараёни таълиму тарбия ичро намояд. Усули муошират ва рохбарй ба самаранокии таълиму тарбия, инчунин ба хусусияти инкишофи шахсият ва ташаккули муносибатхои байнишахсии гурух таъсири чиддй мерасонад. Одатан хангоми дида баромадани чанбанхои махорати муошират онро аз мавкеи созандагй ва тобиши мусбат доштанаш меписанданд. Чунин хисобида мешавад, ки агар муошират созанда набошад, он гох он ба мунокишаю хар гуна зиддиятхо оварда мерасонад ва сабаби хамаи онхо надоштани махорати мушират ё ба кадри кофй надонистани он мебошад. Маслихат дода мешавад, ки омухтани конуният ва коидахои муошират ба баландшавии созандагию бемунокишагии он оварда мерасонад.

Бояд кайд намоем, ки муошират созанда набудаю майли мунокишадошта на хама вакт аз дарачаи пасти улфатпазирии субъект вобаст аст. Баъзан шахс дидаю дониста намехохад, ки конуният ва коидахои мушоирати тобиши мусбат доштаро ба хотир биёрад.

Ин, a^aira, бa мaxopaти мyoшиpaт вoбacгa буд^ бa мacъaлaи шaxcият aлoк;aмaнд мeбoшaд. Тaълим дap мaктaбxo чунин бa pox мoндa шyдaacг, ки дap oн xycycHrnxoM cиннycoлй вa фapдии xoнaндaгoн кaм бa эм^к^ гиpифтa мeшaвaд. Macaлaн xoнaндaxoи mo нaмeтaвoнaнд, ки дap acocи шaвкy зaвкaшoн пpeдмeгx,oи тaълимpo интиxoб нaмoянд, ё ки бapoи oмyxтaни яган фaн бa дapcx,oи мyaллими пиcaндидaaшoн дapoянд. Умyмaн, мaктaби имpyзa бoяд бa ин чи^т эътибop ди^д.

Умyмaн, мyaллим xaмeшa бa xoнaндa xaмчyн бa oбъeкти тaълим мyнocибaт мeнaмoяд. Хoнaндapo xaмчyн oбъeкти тaълим тaшaккyл дoдa иcгoдa, мyaллими cинфxoи ибтидoй Ma^MyM к;oидaxo вa тaлaбaIxoи Maxcycpo тapтиб мeдиxaд, ки ичpoиши om,o бapoи xoнaндaгoн xaтмй мeшaвaд. Хoнaндapo xaMHyn oбъeкти тaълим бa эътибop гиpифтa мyaллим бa o^^aix^ aмaлxoи xyд axaмият нaмeдиxaд. Mya^raM мyoшиpaти pacмиpo aмaлй гapдoнидa, aз ycyлxoи нaзopaти ^aiM^ фишopи эмaгcиoнaлию poxбapй иcгифoдa мeбapaд вa дap xoнaндaгoн xиccиёги тapcy вaxмpo na^o ^д^ ornopo бa пaccивию тс^й xидoят мeнaмoяд.

O^^arn coxтaкopии пeдaгoгй чй мeшaвaд? Хoнaндaxo aз бyдaш зиёд изтиpoбнoк, пaccив вa бa им^ният^и xyд нoбoвap мeшaвaнд. Orn,o xano нaмeдoнaнд, ки Ma^caA вa шaвкy зaвки aз мaктaб фapккyнaндaи xyдpo дoштaн xyб ad ё бaд, яънe orao дap xa^™^ пcиxoлoгияи «Mam» - и xyдpo гум мeкyнaнд. Дap rara^a, orao ё aз re^e^MH^ мeбapoянд, ё capкaшй мeкyнaнд, ё ниcбaти мaктaб нaфpaт пaйдo мeнaмoянд. Бa xap cypaт, дap чунин му^ити !aM№M xaмaтapaфa инкишoф ёфтaни шaxcият дyшвop мeшaвaдy тaшaккyли oзoдy эчoдкopoнaи xoнaндaxo кдтъ мeгapдaд. Дap нacли нaвpac к;oбилияти aзнaвxocилкyнй тaшaккyл мeёбaдy orao xaмчyн ичpoкyнaндaи фaъoлият бa вoя мepacaнд. Aкнyн биёeд aндeшa raMoeM: дap xa^^ara xoл дap xaera мaктaбй чй pyM дoдa иcгoдaacг? Оё дap xa^m^ xaM xoнaндaи mo oбъeкти тaълим вa тapбия мeбoшaд? Aap бa cинф дap вaк;ги тaнaффyc то дapoмaдaни муоллим нигapeм, мeтaвoнeм мyaллим вa тapзи мyнocибaтaш бa xoнaндaxopo тaccaвyp MMoeM. Aap xoнaндaxo oзoд, xypcaндy фopиFбoл бoшaнд вa дap paфти мyoшиpaт oзoдoнa aкидaи xyдpo бaён кapдa тaвoнaнд, дypycгии фикpи xyдpo acocнoк нaмyдa иcбaг нaмoянд, nac дap ин cинф мyaллими пeшкaдaм фaъoлият кapдaacг, ки 6o xoнaндaгoн мyoшиpaти caмимиpo иcгифoдa мeбypдaacг. AFap xoнaндaxo пaccив вa бaдкaxp бoшaнд, тaфaккyp вa фaъoлияти якxeлa дoштa бoшaнд, ниcбaти кaлoнcoлoн нoбoвapй зoxиp нaмoянд, бa гуфтугуи oзoд xaMpox нaшaвaнд, nac мyaллими ин cинф aз pyM диpeктивxoи мyaйян фaъoлият шмуд^ мyoшиpaти coxтaкopиpo иcтифoдa мeбapaд. ^мю^й дap cypaтe xaмкopй мeшaвaд, ки xap ду чoниб xy^y^ якxeлapo coxиб шaвaнд. A^aira, бaйни уегоду шoгиpд фocилaи мyaйянe зapyp acn, вaлe oн нaбoяд мoнea ё дeвope бoшaд, ки aз oн нaмeтaвoн гyзaшт. Хoнaндa xe4 вaк;г cyбъeкти тaъcиp шyдa нaмeтaвoнaд, y xaмeшa бoяд cyбъeкти xaмкopй бoшaд. XaMraop^o 6o xoнaндaгoн дap мaктaб чй гyнa бoяд тaшкил шмуд? Лз xaMa мyx,имaшpo кдйд MeraMoeM: 6o тaмoми xacгй бoяд aMan нaмyд. Бo xoнaндa бe мaкcaд вa бeпapвoёнa нaбoяд cyxaн ^д. Бикyшeд, ки дapcимoи xoнaндa xaмcyx,бaтpo бинeд вa нa тaнx,o xoнaндapo. As мyoшиpaти pacмй ^rapai^ бoяд кapд. Фaъoлии xyдpo бa oн paвoнa нaмoeм, ки 6o xap як xoнaндa aлoкaи пcиxoлoгиpo дopo шaвeд. Aß шaвкy зaвки xoнaндaгoн oгox бoшeд вa кушиш нaмoeд, ки дap xaлли дyшвopиxoи xoнaндaгoн бeтapaф нaмoнeд. Хycycиягx,oи cиннy шлй вa фapдии xoнaндaгoнpo бa эътибop бигиpeд. Фapoмyш нaкyнeд, ки xoнaндaгoни cинни xypди мaктaбй тaлaбoт бa тaъpиф, дacтгиpй вa Faмxopи дopaнд. Нaвpac мaйли бapoбapxyкyкиpo дopaдy нaвчaвoн эxтиpoмpo мeтaлaбaд. Myaллим дap чapaёни мyoшиpaти пeдaгoгй вaзифaдop ad, ки вaзифaxoи ищим^ю кacбиaшpo дap чapaёни тaълимy тapбия ичpo нaмoяд. Уcyли мyoшиpaт вa poxбapй caмapaнoкии !aM№My тapбия, инчунин бa xycycrara инкишoфи шaxcият вa тaшaккyли Myrac^aix^ бaйнишaxcии rypyx тaъcиpи чиддй мepacoнaд. Крбилияти дypycг тaшкил кapдa тaвoниcгaни Myrac^ara мyaллим 6o xoнaндaгoн(бo кoллeктиви xoнaндaгoн вa 6o xoнaндaгoни aлoxидa) вa бa эътибop гиpифтaни xycyc^ixoM cиннycoлй, фapдй- пcиxoлoгии xoнaндaгoн(мизoч, xapaктep, к;oбилият, шaвкy xaвac, тaлaбoт, xoлaтx,oи aзcapгyзapoнй) вa Faйpa дap нaзap дoштa мeшaвaд. Myaллим дap вaк;ги MyTOc^a! 6o xoнaндaгoн нa бoяд pyякй, бeтaфoвyт, бoтaкaббypй зoxиp нaмoяд. Myrac^ara мyaллим 6o xoнaндaгoн xaйpxoxoнa, caмимй, дилcyзoнa бoшaд вa xoнaндaгoн дap шaxcияти мyaллим мacлиxaтчй, дусту ёвapи xyдpo дидa тaвoнaнд.

Омилxoи мyoшиpaти пcиxoлoги aB мyaллим тaлaб мeкyнaд, ки бapoи бa шyypy x^œ xoнaндaгoн тaъcиpи мaкcaднoки пeдaгoгй pacoнидaн вa дap бapoбapи ин xycycиягx,oи cиннycoлй вa фapдй-пcиxoлoгии oнxopo бa xиcoб гиpaд вa тибки om,o кopи тaлимy тapбияpo бa pox мoнaд. Одoби пeдaгoгии мyaллим ин Maxopara дap мyнocибaти мyaллимy xoнaндa бa эътибop гиpифтaни aк;идa, фи^у дapxoстxo вa 6o xypмaтy эxтиpoм мyнocибaт кapдaн мeбoшaд. Дap xaмoн вaк;г мyнocибaти мyaллимy xoнaндa дypycт бapк;apop мeшaвaд, ки дap бaйни oнxo xиccи бoвapинoкй, нaзopaти дoимй бoшaд, мyaллим ниcбaти xoнaндa xaйpxox вa xиccи тaвaччyx зoxиp нaмoяд.

Myнocибaти мyaллим тaбий бoшaд, y poxy вocитaxo вa чoи 6o xoнaндa гуфтугу кapдaнpo дypyст интиxoб нaмoяд(дap иштиpoки xoнaндaгoн дигap ё пaдapy мoдap, дap чapaёни тaълим, дap вaк;ги caйpy гaшт ё дap тaнxoй).Инчyнин oдoби пeдaгoгй бa мyaллим им^ният мeдиx,aд, ки y кapopи дypyст ^бул кyнaд, ки дap бopaи paфтopи мaнфии xoнaндa кaй cyx,бaт opoстaн бa мaк;caд мyвoфик;

аст; хозир, баъд аз содир шудани гунох ба хонанда имконият дихад, ки гуноххои содир кардаашро фахмад, онро аз сар гузаронад ва гайра. Ифодаи одоби педагогй дар муносибати у нисбат ба хонандагон аз бисёр чихат аз сифатхои тарбияи маънавии у вобаста мебошад. Муаллиме, ки нисбат ба талаботхои худ бепринсипй зохир мекунад, нисбат ба хонандагон бо хурмату эхтиром нест, бахои хакконй намедихад на танхо обрую эътибори худро дар назди хонандагон гум мекунад, инчунин барои дуруст ташкил намудани чараёни таълиму тарбия таъсири манфй мерасонад. Барои дуруст ташкил кардани муносибати самимй ва хайрхохонаи муаллиму хонандагон аз тарафи муаллим донистани шавку хавас, талаботи хонандагон ахамияти калон дорад. Дар натичаи беэътиборй ва ба камтарин хатогихо рох додани муаллим дар муносибати муаллиму хонандагон ба ташкили чараёни таълиму тарбия, ба кувваи таъсиррасонии фаъолияти шахсии муаллим ва шахсияти хонандагон таъсири манфй мерасонад. Бинобар, ин, риояи одоби педагогй шарти бомуваффакият ичро кардани чараёни таълиму тарбия мебошад.

Омили мухими муоширати психологй - чукур омухтан ва дониста гирифтани хусусиятхои синнусоли ва фардй-психологии хар як талаба ва тагир ёфтани холатхои рухии он мебошад. Барои донистани хусусиятхои фардй-психологии хонандагон, албатта мушохидакор будани муаллим зарур аст.

Бехатар аст, ки муаллим ба онхо чиддй муносибат кунад, серталаб бошад, аз рафтори онхо норозй будани худ, кахру газаби худро изхор кунаду лекин самимй ва дилсуз бошад, ба иззати нафси онхо нарасад, шаъну шарафи инсониашонро хурмат кунад.

АДАБИЁТ

1. Амонов Н.К. Асосхои психологияи муошират.Душанбе .2003. 235 с.

2. Бордовская, Н.В. Психология и педагогика: Учебник для вузов. Стандарт третьего поколения / Н.В. Бордовская,

С.И. Розум.. - СПб.: Питер, 2013. - 624 с.

3. Бороздина, Г.В. Психология и педагогика: Учебник для бакалавров / Г.В. Бороздина. - Люберцы: Юрайт, 2016. -

477 с.

4. Вайндорф-Сысоева М.Е. Педагогика: Краткий курс лекций / М.Е. Вайндорф-Сысоева. - М.: Юрайт, 2013. - 197 с.

5. Вайндорф-Сысоева, М.Е. Педагогика: Учебное пособие для СПО и прикладногобакалавриата / М.Е. Вайндорф-

Сысоева, Л.П. Крившенко. - Люберцы: Юрайт, 2016. - 197 с.

6. Вайндорф-Сысоева, М.Е. Педагогика: Учебник для бакалавров / Л.П. Крившенко, М.Е. Вайндорф-Сысоева. - М.:

Проспект, 2013. - 488 с.

7. Виноградова, Н.А Дошкольная педагогика. Обзорные лекции по подготовке студентов к итоговому

междисциплинарному экзамену: Учебное пособие / Н.В. Микляева Н.А. Виноградова, Ф.С. Гайнуллова; Под

ред. Н.В. Микляева. - М.: Форум, 2012. - 256 с.

8. Виноградова, Н.А. Дошкольная педагогика: Учебник для бакалавров / Н.А. Виноградова, Н.В. Микляева, Ю.В.

Микляева. - М.: Юрайт, 2012.

9. Мустафокулов Т.Нарзуллоева М.Асосхои психологияи синусолй ва педагогй.Кулоб 1993. 345 с.

10. Миралиев А.М. Давлатов М.Т. Педагогика ва психология.-Душанбе, «Ирфон», 2007, 344 с.

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ФАКТОРЫ ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ОБЩЕНИЯ

В этом статьи рассмотрены психологические факторы педагогического процесса. Глубокое изучение и понимание возрастных и индивидуально психологических особенностей каждых учащихся и изменение их эмоциональные состояния рассмотрены как основные психологические факторы педагогического процесса.

Ключевые слова: педагогическая общения, психологические факторы, эмоциональные состояние учащихся.

PSYCHOLOGICAL FACTORS OF THE PEDAGOGICAL COMMUNICATION

This article deals with the psychological factors of the pedagogical process. The deep study and understanding of age and individual psychological characteristics of each students and the changing of their emotional state are considered as the main psychologicalfactors of the pedagogicalprocess.

Keywords: pedagogical communication, psychological factors, emotional condition of schoolchildren.

Сведение об авторе:

Ошимова Махбуба Машарифовна - кандидат педагогических наук преподователь кафедры педагогики и психологии Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода, 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева, 17/6, тел.: (+992)919449643

Одинаева А. С. - ассистент кафедры педагогика и психология Таджикского государственного институт языков имени С. Улугзода 734019, гДушанбе, улица Мухаммадиев, 17/6, тел.:(+992) 935829090

About the author:

Oshimova Mahbuba Masharifovna - the candidate of pedagogical Sciences, the teacher in the Department ofPedagogy and Psychology of the Tajik State Institute ofLanguages named after Sotim Ulugzade, 734019, Dushanbe, 17/6Muhammadiev street, phone: (+992) 919449643 Odinaeva A.S. - Assistant in the Departament of Pedagogy and Psychology of Tajik State Institute of Languages named after S.Ulugzoda 734019, Dushanbe City, Muhammadiev Street, 17/6, Phone: (+992) 935829090

КОНСЕПСИЯИ БИСЁРЧ,ОНИБАИ МОДЕЛИ АККРЕДИТАТСИЯИ

СИСТЕМАМ ТАХСИЛОТ

Ра^монов Ш.М.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйнй

Ташаккули аккредитатсияи системахои тахсилот шарти зарурии назорат ва баходихии объективии сифати тахсилот дар муассисахои таълимй мебошад. Ин шакли назорат хамчун ба сифати асосии ташаккули фарханги муосири рефлективии системаи тахсилот баррасй шуда метавонад, ки ин хамчун кобилияти давлат, чамъият, шахс ба баходихии объективии сифати тахсилот хамчун институти ичтимой, раванд ва натича фахмида мешавад ва дар якчоягй хамчун тарзхо, воситахо, усул, шакл ва технологияхои баходихй ифода карда мешавад Аккредитатсия дар сохаи маориф тартиботи баходихй ба мутобикати стандартхо (меъёрхо)-и тахсилот ва кафолати устувории натичахо, эътирофи маком ва додани хукуку имтиёзхо аз тарафи чамъият ва давлат пешбинй карда мешавад[3, с.64].

Дар тачрибаи чахонии сохаи маориф, чунин шаклхои аккредитатсияи системахои тахсилот мавчудаст, ки аз якдигар ба тартиби ташкил, гузаронидан ва натичагирй фарк менамоянд:

1) аз руи сохтор:

• Аккредитатсияи институтсионалй— яъне аккредитатсияи муассисахои таълимй дар мачмуъ;

• Аккредитатсияи махсус (барномавй) — ин шакли аккредитатсияи барномахои алохидаи таълимй;

2)аз руи субъект чунин шакли аккредитатсияи муассисахои таълимй мавчуд аст:

• Аккредитатсияи давлатй—аккредитатсияи макомоти давлатии идоракунандаи тахсилот;

• Аккредитатсияи чамъиятй (гайридавлатй) — аккредитатсияи макомоти чамъиятй ва касбй, ташкилотхо, ассотсиатсияхо ( барои кабул намудани кадрхои сохибмалака эхтиёч доранд).

3)аз руиэътирофи минтакавй :

• Акредитатсияи миллй— аккредитатсияи муассисахо (барномахо) дар доираи чумхурй;

• Аккредитатсияи байналмилалй— аккредитатсияи барномахо дар сатхи байналмилалй (одатан, аккредитатсияи байналмилалй танхо барои барномахои алохидаи таълимй гузаронида мешавад, на барои муассисахо дар мачмуъ);

• Аккредитатсияи х,амгиро-барои муассисахои таълимие, ки макоми ду давлатро сохибанд, дар якчоягй тамоми самти муассиса аз ташхиси аккредитатсионй гузаронида мешавад.

Системаи аккредитатсия чунин равандхоро дарбар мегирад:

.кабули карор оид ба натичаи фаъолияти шабакаи муассисахои таълимии давлатй, ва гайридавлатй, чамъиятй, макомот ва ташкилотхе, ки дар сохторашон муассисаи таълимй доранд (дар раванди баходихй ва натичагирй кабули карорхо ширкат карда метавонанд );

• мачмуи талаботхо, меъёрхо, нишондихандахо ва меъёрхои баходихй;

• мачмуи чорабинихои мураттаб (амалхои мутакобил)-и муассисахо ва ташкилотхо;

• мачмуи усулхои чамъоварй, тахлил ва тавсири иттилоот дар раванди баходихй ва кабули карорхо доир ба аккредитатсия муассисахои таълимй;

• мухити истифодабарандагони иттилоот оид ба натичахои аккредитатсия.

Пас, бояд кайд намуд, ки ташаккули системаи аккредитатсия чунин натичагириро пешбинй менамояд: 1) ташаккули инфрасохтори макомот ва ташкилотхое, ки дар сохторашон муассисаи таълимй доранд;

2) коркарди технологияи аккредитатсия: стандартхо (меъёрхо, талабот)-х,ое, ки бояд ба нишондихандахои объекти баходихишаванда, даврият, мунтазамй, усулхои чамъоварй ва тахлили иттилоот мутобикат намоянд;

3) механизми хавасмандгардонй (мотиватсия).

Ба акидаи Бахвалов Л.А. [1, с.26-36]. Усули мухимтарини фахмидагирии назариявии системаи аккредитатсияи давлатй моделсозй шуда метавонад, ки шакли инъикоси хакикат мебошад ва аз «маълумкунй ё аз нав бавучудории ягон хусусияти объектхои вокей бо ёрии тавсифи абстракт»

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.