Научная статья на тему 'ДЕЯТЕЛНОСТЬ РАБОТЫ ВНЕКЛАССНЫХ И ВНЕШКОЛЬННЫХ РАБОТ В ТВОРЧСТВЕ УЧЕНИКОВ'

ДЕЯТЕЛНОСТЬ РАБОТЫ ВНЕКЛАССНЫХ И ВНЕШКОЛЬННЫХ РАБОТ В ТВОРЧСТВЕ УЧЕНИКОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
30
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОЛЛЕКТИВ / ВНЕКЛЛАСНЫХ / ТЕХНОЛОГИЯ / ОСОБЕННОСТЬ / ДРУГ / СВОЙСТВЕНОСТЬ / ТРУДОЛЮБИМЫЬ / ДИДАКТИКА / РЕБЁНОК

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рамазонова Раджабгул Сулаймоновна

Автор в статье собрала очень многых об интерактивном обучении в неклассных и внешкольных работах. Она указывает, что внеклассные работы не только усыливает знания полученные на уроках, но и также расскрывают способность и развитие моральных качеств учеников.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Рамазонова Раджабгул Сулаймоновна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF FOLK ART IN THE BUSINESS ACTIVITY OF YOUNG LEARNERS

The author has contributed to his work in the field of extracurricular and activities. He stated in his article that extraneous work not only contributes to the enhancement of the knowledge learned and the development of the reader, but also creates an important role in the formation of morality of personality.

Текст научной работы на тему «ДЕЯТЕЛНОСТЬ РАБОТЫ ВНЕКЛАССНЫХ И ВНЕШКОЛЬННЫХ РАБОТ В ТВОРЧСТВЕ УЧЕНИКОВ»

economic content at the stages of learning.

A huge role in obtaining economic knowledge, terms and concepts belongs to arithmetic problems, in which we are talking about yield, production, working conditions and wages, about the cost of goods, about saving material (fuel, raw materials), and so on In order for primary school students to explain the meaning of economic concepts, improve their numeracy and develop economic thinking, mathematicalproblems play an important role.

Keywords: economics, game, content, mathematics, riddle, proverb, task, logic, method, development, profit, continuity, learning, primary classes.

Сведение об авторах:

Гулмахмадов Салохиддин - соискатель Академии образования Таджикистана. Адрес:Республика Таджикистан, город Душанбе, ул. Айни 70. Тел.: (+992) 918745072 Раджабов Умед Хушвакович — доцент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 933211721.

About the authors:

Gulmakhmadov Salohiddin - Academy of Education of Tajikistan, applicant. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, stAini 70. Tel.: (+992) 918745072

Rajabov Umed Khushvakovich - docent of the Department of Physics TeachingMethods ofthe Tajik State Pedagogical University named by S. Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somonidistrict, RudakiAvenue 121. Tel.: (+992) 933 211721.

ФАЪОЛИЯТИ КОРХОИ БЕРУНАЗСИНФЙ ВА БЕРУНАЗМАКТАБИИ ГАЙРИАНЪАНАВЙ ДАР ЭЧЩИЁТИ ХОНАНДАГОН

Рамазонова Р. С

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Корхои берун аз синфй ва беруназмактабй дар ташаккули корхои эчодй бояд накши муайян дошта бошад. Он бояд фарогир бошад, дарачаи баланди тафаккур ва фаъолнокии эхсосотиро дар хонандагон таъмин намояд. Бо назардошти аломат ва талабот таснифи дарсхои Еайрианъанавй тартиб дода шуда аст.

Дарсхои Еайрианъанавиро дар корхои эчодй ба гуруххои зерин чудо менамояд:

1. Корхои беруназсинфй ва беруназмактабйдар ташкили ташкили бозй;

2. Корхои беруназсинфй ва беруназмактабй дар шакли мух,окимаи масъалаи проблемавй; Зимнан корхои беруназсинфй ва беруназмактабиро муаллим хамаи ба ду зергурух чудо менамояд:

1. Таълимй - макомй;

2. Мусобикавй.

Бозихои мансуб ба корхои беруназсинфй ва беруназмактабиимакомй дар навбати худ ба якчанд намуд чудо мешаванд:

- аз чониби хонандагон кабул карда шудани вазифахои муайяни макомй;

- бо истифода бурдани сюжети афсонавй, хаёлпарасти кардан, бозихои расмй (хизматй), корхои эчодй ва гайра.

Ю. И. Малёванний пажухишгари педагогии Украина таснифи дигари корхои беруназсинфй ва беруназмактабии гайрианъанавиро пешниход менамояд. Вай дар маколаи худ "Корхои беруназсинфй ва беруназмактабй имрузхо бояд чй гуна бошад?" менависад: "Аксарияти корхои беруназсинфй ва беруназмактабии гайрианъанавй ё эчодй аз дарс хамчун шакли машгулиятй таълимй куллан фарккунандаанд".

Масалан, корхои беруназсинфй ва беруназмактабиро дар шаклимурофиа ба бозихои эчодкорй мансуб донистан мумкин аст; корхои беруназсинфй ва беруназмактабй -мубохиса; корхои беруназсинфй ва беруназмактабй чаласа; корхои беруназсинфй ва беруназмактабй -саёхатро ба машгулиятхои семинарй; корхои беруназсинфй ва беруназмактабиро бо адабиётхо ва лугатх,о ба машгулиятхои таълими - амалй; корхои беруназсинфй ва беруназмактабии муколамаро ба корхои беруназсинфй ва беруназмактабй хулоса ва мураттабгардонии донишхо дохил кардан мумкин аст. Х,амин тавр, Ю. И. Малёванний корхои беруназсинфй ва беруназмактабиро аз руи шаклашон тасниф менамояд.

Макоми муаллим дар ташкили бозйдар корхои беруназсинфй ё корхои беруназмактабйталаботи зеринро дар назар дорад:

1. Ташкил намудани накшо дар бозй;

2. Барои дар бозй инъикос гардидани чихатхои эчодии чанбахоиичтимой ва мехнатии хаёт мусоидат кардан;

3. Мусоидат намудан ба он ки дар чараёни бозй замина барои инкишофи нуткба вучуд оварда шавад;

4. Бa бсвии бaчaгoн бa всют-ш cyxбaт, poxбapй paFбaт ßoxMp нaмyдaн вa xawpox шyдaни мyaллим тавшя мeшaвaд.

Талиба ва мyшoxидaxo дap мaктaб нишoн дoдaнд, киxoнaндaгoн дap бoзй xyдpo oзoд xиc мeкyнaнд ва aß Mmirnpox дap фаюлияти бoзй кашатмандй ßoxMp мeнaмoянд. Бтей ба oнxo имкoният мeдиxaд, ки cифaтxoи эчoдии xyдpo ба андте^ кoмил soxMp нaмoянд, xoнaндapo бapoи иштиpoк дap кopxoи бepyнaзcинфй ва бepyнaзмaктaбй xaвacмaнд гapдoнaд, бapoи rn4porn фaъoлияти муюфщ тaйëpии пcиxoлoгиpo фapoxaм opaA. Ба xaмин аюкаманд paфтopи xyди мyaллим низ xeлe мyxим аст ва мащии xaлкyнaндa мeбoзaд. Бapoи xaлли бoмyвaффaк;ият ва caмapaнoки бoзй xaмчyм дapc муаллим бoяд шакли муюфщи paфтoppo интиxoб нaмoяд ва xop кapдa бapoяд. Arap мyaллим дap чунин лaxзa xy^o xeлe чиддй ва pacмй нитс^ дopaд oн rox paвaнди гузаштани фaъoлияти таълимй ба бoзйaxaмияти xyдpo гум мeкyнaд ва бoзймoxиятy мазмун ва шaвкoвapии xyдpo аз дacт мeдиxaд. Аз тapaфи дигap, arap муаллим дap чунин XOлaт аз мeъëp зиëд ба кaйфияти шнф дoдa шавад, oн гox бтей бaчaгoнpo аз таълим дyp мeкyнaд. Лaxзaи мyxимгapин дap иcгифoдaи дapc- бoзй лaxзaи аз фaъoлияти бтей ба фaъoлияти тapбиявй гyзaштaн аст

Дap xoлaти бoзй ба чунин xaioxorn мeгoдй бoяд pox дoдa нaшaвaд, ба мoнaндй: "бши тaмoм, ë ки "бтой кapдa шудем" aкнyн кopxoи эчoдиямoнpo идoмa мeдиxeм" ва Faйpa. Myтaaccифoнa, дap та^^аи мyaллимoн axcap вакг ба чунин xaioraxo дyчop oмaдaн мумкин аст ,3ap чунин xoлaт caмapaнoкии шакли бoзии таълим xeлeпacт мepaвaд. Дap paвaнди фaъoлиятибoзй мyaллимoнpo sapyp аст, xopxoepo ташкил кapдa гyзopиш диxaнд, ки бapoиxoнaндaгoн Faйpичaшмдoшт бoшaнд. ,3ap paфти 6otrn ва вaзъxoи фавкуюддаи пeш oмaдa aндeшaxoи xyдpo ^pœ намудан, xaйpaндeшoнa xaзл кapдaн ва Faйpaтacoдyфй нaнaмoяд. Муаллим бoяд 6o дикдат ва xaйpxox бoшaд, ба xoнaндaгoн аз "бад", "нoдypycг" 6apm бaxoдиxй xyддopй нaмoяд, ба тaшaббycи xoнaндaгoн аз мapтaбaи xyд иcтифoдa бypдa, фишop нaoвapaд. Bane дap як вакг муаллим бoяд xoлaтxoи бaëни нуткй ва paфтopии xoнaндaгoнpo бooдoбoнa иcлox нaмoянд, интизoми sapyprnrn тaълимиpo бapкapop ва чopй нaмoяд. Тaшкили бoзиxoи тaълимй дap дapc дap acocи пpинcипxoи дидaктикии ягонагии таълим ва т^бия, aëниятнoкй, бoшyypoнaгй, зина ба зина афзудани дyшвopй ва xaмчyнин пpинcипи тaкpop ба амал бapoвapдa шавад. Кдад ^дан мeбoяд, ки дap чунин xoлaт тaкpopбa тaкpop иcтифoдa бypдaни бтей бapoи caмapaнoктap аз xyд намудани калима ва ибOpaxo, мaxopaти шoмил гapдидaн ба фaъoлияти шифoxй метаюнад paFбaтpo ба oн мaxдyд гapдoнaд. Бapoи ин шaклxoи бoзй ва 4apaë™ гyзopиши oнpo тaFЙиp дoдaн, мaтepиaлxoи илoвaгиpo иcтифoдa намудан campara^ муфид мeбoшaд.

Хамин тaвp, arap бтей на бтей, балки ycynrn мeгoдии o^Knom фикp кapдa бapoмaдaи муаллим бapoи баланд бapдoштaни caвoднoкй, мaxopaт ва малакаи xoнaндaгoнpo такмил дoдaн бoшaд nac ин вакги бexyдa аз даст дoдa нот Бapoбapи ин нaбoяд фapoмyшкapд, ки "Бтой" - ин poxи бачаган аст бapoи дapки амал, oлaмe, ки oнxo дap oн зиндагй мекунанд, ин шapopaecт, ки oтaшaки xaлaдoнapoмeaфpyзaд.

Кopxoи бepyнaзcинфй ва бepyнaзмaктaбй дap шакли бoзй xaмaи кoбилиятxoи зexнии xoнaндaгoнpo xaмaтapaфa ба raop чалб мeнaмoяд. Чyнинxoнaндaгoн тapзи тaълимpo бaxoгyзopй мекунанд. "Бoзйдoниши биcëp талаб мeнaмoяд, илoвa 6ap ин xyд бoяд фикp кунй ва мacъaлaxoи биcëppo xan нaмoй, дap вакги бoзй зapyp аог, кит-в^ибаи пeдaгoгиpo ва аз cap ^apo™, тapзи интизoми мyнocибaт ба макеад ва

дypycтpo интиxoб нaмoй. Ин 4o дoниcтaн ва xan ^да тaвoниетaни мacъaлaxoи гудагун, 6o диг-ap иштиpoкчиëни бoзй дap coзиш мужс^ат кapдa тaвoниетaн ва дypyет фаюлият кapдaн мyxим аст Ин машгулияти xaлoвaтбaxш axaмиятнoк ва шaвкoвap аст

Xyroca ва мyлoxизaи cиетeмaи raopxorn мyaллимoни бexтapинеaбaб гapдид, ки дap кopxoи бepyнaзcинфй ва бepyнaзмaктaбй ^нутяти умумии фaъoлгapдoнии фaъoлияти зexнии xoнaндaгoн дapëфт кapдa шавад. Фaъoл г^^дани кyввaxoи маънавй ки acoеaн 6o poxrn гyзopиш еaвoлxoи пpoблeмaвй мacъaлaxoи пpoблeмaвй, ва cyпopишxoи таълимии дopoи xapaктepи тадккщоти- чустучуи ба даст oвapдa мешавад, яке аз чиxaтxoи мyxими ин мeгoд мe6oшaд.

Ин шавку paF6ax ва чидду чaxд зимни дyчop oмaдaн 6o дyшвopиxo дap фaxмидaн ва дapки дaлeлxoи нав ë ки мaфxyм маълум гapдидa, 6o xoзиp мавчудияти вазъи пpoблeмaвй, paróam баланди xoнaндaгoн ба мавз^ъ, еoзи эxеocoтии oнxoчиддy 4ax,№ иpoдaвй тaвcиф мешавад.

Аз 4o™6rn муаллим дap кopxoи бepyнaзcинфй ва бepyнaзмaктaбй бeштapкopxoи мyстaкmлoнa бoяд ташкил ва вaзъxoи пpoблeмaвй ба вучуд oвapдa шуда, пpoблeмaxo xan ^да шаванд. Haзapияи таълими пpoблeмaвй poxxorn пeдaгoгй- пcиxoлoгй ва ycyлxoи ташкили тaълимpo мaънидoд мeнaмoяд, нepyxoи зexнии инкишoфëбaндaи xoнaндaгoнpo шapxy тaвcиф мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Гиль6yx Ю. З. npoeRiop для твopчeегвo. Pycc. яз. 4 мег. в cp. rnMonax УССР. 1989, №3

2. Руажий яз^1к в шкoлe. 1988. .№4. 42-43c.

3. Пeдaroгичecкaя энцекгопедия. Т. II. С.

4. Шepбaнoв. Т. Н. Учe6нo-пeдaroгичecкaя игpы и rnx pocb в тоpгoвиe6yдyшиx учителей. М. 1986. .28. 80c.

5. ^Ho^^rn^o Л. С. Дeлoвыe пeдaroгичecкиe игpы для еIyдeнгoв. Bыcшaя rnrerna 1988. ..24. 90c.

ДЕЯТЕЛНОСТЬ РАБОТЫ ВНЕКЛАССНЫХ И ВНЕШКОЛЬННЫХ

5B

РАБОТ В ТВОРЧСТВЕ УЧЕНИКОВ

Автор в статье собрала очень многых об интерактивном обучении в неклассных и внешкольных работах. Она указывает, что внеклассные работы не только усыливает знания полученные на уроках, но и также расскрывают способность и развитие моральных качеств учеников.

Ключевые слова: коллектив, внеклласных, технология, особенность, друг, свойственость, трудолюбимыь, дидактика, ребёнок.

THE ROLE OF FOLK ART IN THE BUSINESS ACTIVITY OF YOUNG LEARNERS

The author has contributed to his work in the field ofextracurricular and activities. He stated in his article that extraneous work not only contributes to the enhancement of the knowledge learned and the development of the reader, but also creates an important role in theformation of morality of personality.

Keywords:collective, extraneous, technology, feature, friend, capability, theft, deduction, child.

Сведение об авторе:

Рамазонова Раджабгул Сулаймоновна - кандидат педагогического наука, преподователь общей педагогике Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни Тел: +(992)918230146

About the author:

Ramazonova Rajabgul Sulaiymonovna - candidate of pedagogical science teachers of the general pedagogy Тajik State Pedagogical University named after S. Aini Phone: +(992)918230146

ГАНЙ ГАРДОНИДАНИ МАЗМУНИ ХУДОМУЗИИ РОХБАРОНИ МАКТАБ^О

Абдурахцми А

Донишгоуи технологии Тоцикистон

Ислохоти куллии дар сохаи икттисодиёт, ичтимоиёт ва хаёти фархангии чомеа ба мазмуни тахсилот дигаргунихои катъй ворид сохт. Ин гуна вазъият талаб менамояд, ки хар як рохбаре, ки корхонаро идора мекунад, мунтазам бояд дониши касбии хешро нав карда, методика ва шаклхои инноватсиониро вобаста ба замони муосир дарёфт ва истифода барад.

Мукаррар карда шудааст, ки дар шароити хозира донишхо такрибан тайи 4-5 сол кухна мешаванд. Махсусан, ин ба рохбарони сатххои гуногуни сохаи маориф дахл дорад. Аммо нав кардани дониш сарфи зиёди моддиро талаб мекунад.

Аз ин ру, дар шароити иктисоди бозаргонй тавассути худомузй баланд бардоштани ихтисос ахамияти махсус пайдо мекунад.

Худомузй шакли мухим баланд бардоштани тахассус, сарчашмаи асосй ва дастрас намудани дониш мебошад. Мардум худомузиро дар фаъолияти хеш ба таври гуногун ба рох мемонад. Баъзехо донишашонро ба таври умумй баланд мебардоранд, адабиёти гуногун мехонанд, гурухе аз адабиёти илмй ба саволхои даркориашон чавоб мечуянд, иддае бо камоли диккат аз руи адабиёти илмию методй кор карда тадкикоти хешро анчом медиханд. Хдр яки онхоро дастгирию мадад расонидан лозим аст. Вале ин амал комилан инфиродй, бо назардошти дарачаи омодагии рохбарон бояд сурат бигирад.

Рохбарон проблемаи меомухтагиашонро интихоб мекунанд ва зарур аст, ки худомузии хамкоронро ба самте равона созанд, ки масъалахои методология, назарияи менечменти мактабй ва технологию педагогй-психологиро фаро гирад ва методи тадриси фанни хеш аз доираи таваччухи онхо берун намонад.

Методистони шуъбаи маориф худомузиро назорат не, балки ташвик; мекунанд, ба рохбарон ёрии методй мерасонанд, ки барои омузиши мустакил мавзуъ интихоб намоянд, корро дуруст ташкил кунанд, мушаххас созанд, ки кор ба кадом андоза ба баланд шудани махорати рохбарй ва омузгории у мусоидат менамояд.

Аммо рохбарони мактабхо зимни худомузй набояд танхо ба фарогирии масъалахои дидактика, назарияи тарбия ва психология махдуд гарданд.

Омузиши асосхои назарй ва амалии идораи маориф вазифаи чонии онхост.

Худомузй дар асоси ба эътибор гирифтани эхтиёчот, талабот, шавку хавас, вачх (мотив) ва максадгузорй дар сохаи фаъолияти касбй ба рох монда мешавад.

Дар илми муосири педагогика ва психология ин мафхумхо ба тарики зайл шахр ёфтаанд.

Шавк чизест, ки касро бетараф намуда, бо он кордор шудан мехохад. Вале майлу рагбат, яке аз намудхои шавк буда, он кушиши нихоят зиёди одам ба фаъолияти муайян.

Талабот барномаи махсуси фаъолияти инсон буда, асоси онро эхтиёчи инсон ба ягон чиз ё ба ягон кас ташкил медихад. Талаботхо биологй, ичтимой ва рухй мешаванд. Хдр яке аз ин талаботхо дар одам фаъолнокиро ба вучуд оварда, дар зери таъсири талаботхои гуногун ва шарту шароитхои беруна ба як шакли водорсозй ба фаъолияти муайян мубаддал мегардад. Ичрои ин фаъолият як навъ каноатманд сохтани талаботи мазкур мебошад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.