Научная статья на тему 'ФОРМЫ И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ МЛАДШИХ ШКОЛЬНИКОВ'

ФОРМЫ И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ МЛАДШИХ ШКОЛЬНИКОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
267
182
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФОРМА / МЕТОД / ФОРМЫ ВОСПИТАНИЯ / ЗАДАЧА ПЕДАГОГА / СОЦИАЛЬНОЕ ВОСПИТАНИЕ / ФОРМ СОЦИАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ / МЕРОПРИЯТИЕ / ДЕЛО / ИГРА / МЕТОД БЕСЕДЫ / МЕТОД АНКЕТИРОВАНИЯ / МЕТОД ИНТЕРВЬЮ / МЕТОД ТЕСТИРОВАНИЯ И Т.П

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Назарова Зебуниссо

В статье рассматривается формы и методы социального воспитания младших школьников. Связи с этим, автор данной статьи перед тем как предлагать самые продуктивные формы и методы организации социального воспитания младших школьников, он интерпретировал некоторые понятия относительно данной темы с точки зрения педагогики таких как: форма воспитания, мероприятие, дело, игра и т.д. Автор данной статьи считает целесообразным мнение И. П. Подласого по поводу классификации форм социального воспитания, то есть в ней подтверждается, что основные формы социального воспитания могут быть мероприятия, дела, и игры. Мероприятия могут быть организованы в форме: беседы, лекции, диспута, дискуссии, экскурсии, культпохода, прогулки, обучающаго занятия и т.п. Дела - это общая работа, важные события, осуществляемые и организуемые членами коллектива на пользу и радость кому-либо. Игра - это воображаемая или реальная деятельность, целенаправленно организуемая в коллективе воспитанников с целью отдыха, развлечения, обучения. Таким образом, автор данной статьи, пришел к выводу, что эффективность социального воспитания зависит от формы его организации. Все типы форм работы имеют свое педагогическое значение, и каждый из них по-своему ценен в процессе воспитания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Назарова Зебуниссо

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMS AND METHODS OF SOCIAL EDUCATION OF YOUNGER PUPILS

The article examines forms and methods of social education of younger students. In connection with this, the author of this article, before proposing the most productive forms and methods of organizing social education of primary schoolchildren, he interpreted some concepts regarding this topic from the point of view of pedagogy, such as: form of education, activity, action, game, etc. The author of this article considers opinion of I. P. Podlasiy appropriate about classification of forms of social education, that is, it is confirmed in the article that main forms of social education can be activities, actions, and games. Events can be organized in the form of: conversations, lectures, disputes, discussions, excursions, cultural outings, walks, training sessions, etc. Actions are common works, important events, which are carried out and organized by team members for the benefit and joy of someone. Game is an imaginary or real activity purposefully organized in a team of pupils for the purpose of recreation, entertainment, and education. Thus, the author of this article came to the conclusion that effectiveness of social education depends on the form of its organization. All types of forms of work have their own pedagogical significance, and each of them is valuable in its own way in the process of education.

Текст научной работы на тему «ФОРМЫ И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ МЛАДШИХ ШКОЛЬНИКОВ»

ШАКЛУ УСУЛ^ОИ ТАРБИЯИ ИЧТИМОИИ ХОНАНДАГОНИ ХУРДСОЛ

Назарова З.

Донишкадаи давлатии фар^анг ва санъат ба номи М. Турсунзода

«Шаклхои тарбия - вариантхои ташкили раванди мyшаxxаси тарбия мебошанд, ки дар он хадаф, вазифахо, принсипхо, колабхо, усудхо ва тарзхои тарбия муттахид шyдаанд ва бо хам пайваст карда мешаванд» [1, с.282].

Шакли тарбия ифодаи берунии раванди тарбия мебошад. Таркиб ва шакл аз хам вобастаанд - тагарёбии мундарича боиси тагарёбии шакл ва баръакс мегардад. Таркиб ташаккул меёбад, шакл бо таркиб пур карда мешавад. Накши пешбаранда ба таркиб тааллук дорад. Таркиби раванди тарбия аз сифатхо ва хусусиятхои шахсияти хамачониба ва мутаносиб ташаккулёфта - маънавй, ахлокй, чисмонй, эстетикй, мехнатй, ичтимой иборат аст. Дар амал ин таркиб дар як мачмуаи мушаххас тачассум ёфтааст, ки бояд ба кадри имкон ба он мувофикат кунад.

«Шакли татбики тарбивй ичтимой инъикоси мачмyии хамачонибаи хусусиятхои фаъолияти мачмyаи таълимй, мутобики амсоли муайяни ичтимой-фархангй мебошад. Истифодаи мафхуми «шакл» барои муайян кардани ягонагии махсус ва омезиши мушаххаси хусусиятхои таълими ичтимой дар доираи як ташкилоти муайяни таълимй - накшахои арзишй-маъной, таркиб ва ташкилии хаёт пешбинй шудааст» [2, с.48-55].

Вазифаи омузгор аз он иборат аст, ки ин равандро дуруст идора намояд, онро дар асоси эхтиром ба шахс, эътирофи фардият, хукук ва озодихои y ба рох монад. Омузгор бояд ба имкониятхои эхтимолии шахсй такя намуда, дар рушди онхо ва фаъолияти ботинии кудакон сахмгузор бошад.

Шаклхои таълими ичтимой хеле зиёданд. Тартиб додани руйхати мукаммали онхо гайриимкон аст, он хамеша нопурра хохад буд. Аз ин ру, саволе ба миён меояд, ки чй гуна дар ин хама гуногунй амал бояд кард.

Танхо як рохи муассир вучуд дорад - ин таснифот аст. И.Р. Поддасий аз тамоми шаклхои гуногун якчанд намудхоеро чудо мекунад, ки бо хусусиятхои хоси худ байни хам фарк мекунанд. Ин намудхо навъхои гуногуни шакдхоро дар бар мегиранд, ки хар яки онхо дорои шумораи хеле зиёди тарзхои гуногуни шаклхои мушаххас мебошанд.

Ва аз ин py, Поддасий дар асари худ се навъи асосии шаклхоро фарк мекунад: чорабинихо, корхо, бозихо. Онхо аз руи хусусиятхои зерин фарк мекунанд: бо самти хадаф, бо мавкеи иштирокчиёни раванди таълим, бо имкониятхои объективии таълимй [3, с. 107-119].

Чорабинихо - ин руйдодхо, дарсхо, холатхо дар гурух мебошанд, ки аз чониби муаллимон ё ашхоси дигар барои хонандагон бо максади таъсири мустакими тарбиявй ба онхо ташкил карда мешавад.

Хусусиятхои хос: мавкеи тафаккуриву ичрокунандаи кудакон ва накши ташкилотчигии калонсолон ё тарбиятгирандагони синну солашон калонтар.

Чорабинихо метавонанд дар шаклхои зерин ташкил карда шаванд: сухбатхо, лексияхо, бахсхо, мубохисахо, экскурсияхо, рохпаймоихои фархангй, сайругашт, машгулиятхои омузишй ва гайра.

Х,амчун як намуди муайяни шакли кор, чорабиниеро интихоб кардан мумкин аст:

• вакте ки халли масъалахои тарбиявй зарур аст;

• вакте ки ба мазмуни таълими ичтимой мурочиат кардан зарур аст, ки салохияти баландро талаб мекунад;

• вакте ки вазифахои ташкилотчигй барои кудакон душвор аст;

• вакте ки вазифа аз таълими бевосита ба кудакон иборат аст;

• вакте ки чорахо оид ба солимгардонии кудакон, инкишофи чисмонии онхо, ичрои речаи руз, риоя кардани интизом ва тартибот заруранд.

Амалхо - ин кори умумй, чорабинихои мухим мебошанд, ки аз чониби аъзоёни гурух барои манфиат ва хурсандиву хушхолии касе, аз чумла барои худи шахс гузаронида ва ташкил карда мешаванд.

Хусусиятхои хос: мавкеи фаъол ва эчодии кудакон; иштироки онхо дар фаъолияти ташкилй; самти дорои ахамияти ичтимоии мавзуъ; хислати ташаббускорй ва рохнамоии бавоситаи педагогй.

Амалхоро дар шаклхои зерин ташкил кардан мумкин аст: дастахои мехнатй ва амалиёт, зиёрат, намоишхо, фестивалхо, консертхо ва намоишхои хаваскорон, гуруххои таблиготй, шабнишинихо, инчунин дар дигар шаклхои корхои эчодии коллективй.

Аз руи хусусияти татбики шакл амалхо ба се зергурух ыудо мешаванд:

• aмaлx,oe, ки вaзифaи тaшкилиpо ягон мaком ë ^arro шaxce ^po мeкyнaд;

• rapx^ эчодй, ки теш a3 x,aмa бо кобилияти тaшкилoтчигй фapк мeкyнaнд;

• эчoдкopии x,ap як киcми дacтa, ки oмoдaгй вa гyзapoнидaни онходо 6a rn^a мeгиpaд вa тaшкил мeнaмoяд;

• rapx^ эчодии кoллeктивй (КЭК);

• x,aмaи aъзoëни rypyx, ,ap чустучуи бex,тapин тapз вa ycynx^ фaъoлият иштиpoк мeкyнaнд.

Бозих,о - ин фaъoлиятx,oи xaëлй ë во^й мeбoшaнд, ки бо мaкcaди rompo^a^ фapoFaт вa тa^cил ,ap кoллeктиви xoнaндaгoн тaшкил кapдa мeшaвaнд.

Xycyc^ix^ xoc: caмти вoзex,и муФиди ичтимой нaдopaнд, вaлe бapoи pyшд вa тapбияи иштиpoкчиëни онх,о мyфидaнд; тaъcиpи бaвocитaи пeдaгoгии бо x,aдaфx,oи бозй пинx,oншyдa вучуд дopaд.

^муд^ои шaклx,oи бозй: бозих,ои кopй, бозих,ои нaкшoфapй, бозих,ои чойгохй, бозих,ои вapзишй, мaъpифaтй вa f.

Бapoи шмудхои нoмбapшyдaи шaклx,o фapкиятx,oи зepинpo oвapдaн мумкин acт: чopaбиниx,o aз чониби шaxce бapoи кace бо мaкcaди тaъcиp гyзapoнидa мeшaвaнд. AHa^^o бapoи шaxce ë бapoи чизe кapдa мeшaвaнд, онх,о фaъoлияти пypcaмap дopaнд. Бозих,о хдмчун pox^ бa тaвpи чолиб вa шaвкoвap гyзapoнидaни вaкт ,ap тaътили мyштapaк ë тax,cил apзишмaнд мeбoшaнд.

Дap aмaлияи кopи тapбиявй чунин rn^Aae бa миcли «дигapгyншaвии шaклx,o» as як нaмyд 6a нaвъи ^^rap хднгоми тaтбики онх,о мaвчyд acт.

Гyзapиши шaклx,o як нaмyд бa нaвъи ,n^rap "бо нapдбoн" - чopaбиниx,o, бозих,о, aмaлx,o aз нyктaи нaзapи бaлaнд бapдoштaни кобилияти тaълимии шaклx,o aз x,aмa мycoидтap acт. Рaфтaн бa caмти мукобил нoмycoид вa нoмaтлyб acт.

Дoштaни зaxиpaи кофии шмудх,ои мyaйяни кop, шумо мeтaвoнeд тapзx,oи нaви oнpo x,ap дaфъa шйдо кyнeд. Шумо бояд тaнx,o мyaйян кyнeд, ки шумо бо ^дом пapaмeтpx,oи тaFЙиpëбро кop кapдa мeтaвoнeд. Биëeд бaъзeи oK^opo нoмбap кугем.

Бо вaкти oмoдaгй вa гyзapoнидaн:

- фaвpй;

- oмoдaгии пeшaкии ниcбaтaн тулонй.

Бо ycyли тaшкилй:

- aз чониби як шaxc тaшкил кapдa шyдaacт;

- aз чониби iypyx^ иштиpoкчиëн тaшкил кapдa шyдaacт;

- бa тaвpи кoллeктивй тaшкил кapдa шyдaacт.

Бо xycyc^™ иштиpoки онх,о бa фaъoлият:

- иштиpoки хдтмй;

- иштиpoки ^raëpâ

Бо x,aмкopии кoллeктив бо №rap дacтax,o вa oдaмoн:

- "кyшoдa" (бapoи дигapoн, якчоя бо дигapoн);

- "пyшидa" (бapoи кoллeктиви xyд).

Бо ycynx^ тaълимй:

- шифох,й (кoнфpoнcx,o);

- aмaлй (pox,пaймoиx,o);

- визyaлй (шмоишговдо).

Хдмин тapик, тaFиpëбии гуногуни шaклx,oи кopи тapбиявй шapoит фapox,aм мeopaд, ки имкониятх,ои онх,о бо дapнaзapдoшти aфзaлиятx,o вa ^ктон^ои онх,о имконоти мувофики шaклx,opo интикоб кapдa шaвaнд.

Дap ин мaкoлa мо шaклx,oи acocии тapбияи ^тимо^о дap зep кaйд мeкyнeм:

- чaлб кapдaни тapбиятгиpaндaгoн бa фaъoлияти ax,aмияти ичтимoидoштa;

- фaъoлиятx,oe, ки бa тaшaккyли cифaтx,oи ичтимоии шaxc нигapoнидa шyдaaнд;

- чaлб кapдaни тapбиятгиpaндaгoн бa шмудхри фaъoли мyнocибaтx,oи дopoи ax,aмияти ичтимoидoштa бо мaкcaди тaшaккyл дoдaни xycyc^ix^ шaxcии дopoи ax,aмияти ичтимoидoштa;

- мyкappap нaмyдaни x,aмкopй бо институт^ои ичтимоии чoмea ë шaxcoни aлox,идa бо мaкcaди хдлди мушкилоти ичтимоии шaxc вa тaFЙиpoти cифaтии он;

- xyдтapбиядиx,й дap acocи pyш,ди тaчpибaи ичтимой;

- ишт^ок дap чopaбиниx,oи дacтaчaмъй, oммaвй;

- кop дap шaбaкax,oи ичтимоии элeктpoнй;

- иштиpoк дap тax,ияи лоихдх,ои тapбияи ичтимой.

ycyox^ тapбияи ичтимой чунин тaкcим мeшaвaнд:

1) Вобаста аз он ки онхо ба кадом самт равона карда шудаанд:

- ташаккули шуур (акидахо, арзёбихо, тасаввурот, гояву мулохизахо);

- ташаккули хиссиёт ва шавку рагбати муассир (ангезахо, эхсосот, шавку рагбат, ормонхо (идеалхо));

- худтарбияи шахсият (худбаходихй, худдорй, худтанзимкунй);

- ташаккули рафтор ва фаъолияти шахс одатхо, муносибат бо дигарон, ки аз чихати ичтимой макбул аст.

2) Вобаста аз хусусияти муносибати тарбиятгар ва тарбиятгиранда:

- ташкили фаъолият;

- усули муошират;

- гамхорй;

- амали мустакил ва ислохи инфиродии амалхо.

3) Вобаста аз хусусияти таъсири мухити атроф ба инсон:

- муошират, афкор, омузиш, машк, ташкили фаъолият, муошират-муколама, бозомузй;

- фарохам овардани мухити нав: фаъолияти нав, тагйир додани маънии хаёт, муносибатхо, фаъолият, тагарёбии рафтор, тагйир додани вазъ, тагйир додани мухит.

Аз байни ин усудхои фаровони тарбияи ичтимой мо танхо он усулхоро, ки олимон мутобики мундаричаи корхои ичрошуда гурухбандй мекунанд, баррасй хохем кард.

Усулхои ташкилй ба ташкили гурух, муносибатхои шахсй дар гурух, ташкили кумак ба шахс, оила, иттиходияхои гуногуни гайрирасмй равона карда шудаанд; ташкили сексияхо, клубхо, ассотсиатсияхо ва гайра.

Усулхои ташкилй ба эътидоли муносибатхои байни шахс ва чомеа нигаронида шудаанд.

Усулхои ташкили гурух интизом ва речаро дар бар мегиранд.

Чазо низ усули ташкилй ба хисоб меравад ва дар холате, ки шахс худро ба чамъият ва коллектив мукобил мегузорад, татбик карда мешавад.

Усули маъмултарин мушохида мебошад, ки барои кори минбаъда мавод ба хисоб меравад. Муаллим муоширати кудак, рафтори у дар синф ва мехнати уро мушохида мекунад.

Якчанд намудхои мушохида мавчуданд:

- мушохидаи фаъол, вакте ки тарбиятгиранда ва муаллим дар тамос мебошанд;

- мушохидаи системавй - муддати тулонй, пайваста ё дар даврахо (руз дар як хафта, хафта дар як сол) гузаронида мешавад;

- мушохидаи гайримукаррарй - дар холатхои фавкулодда гузаронида мешавад;

- мушохидаи вазъй - вобаста ба вазъ: дар холатхои мукаррарй ва шадид гузаронида мешавад. Омузгор аксуламали эхсосй ва ахлокии хонанда, одатхои муошират, муносибат ба одамоне ро, ки онхоро кабул надорад, мушохида мекунад.

Усули сухбат ба муаллим имкон медихад, ки ба хаёти хонанда ворид шавад, аз тамоми душворихои зиндагии у огох шавад. Муваффакияти сухбат аз касбияти омузгор, аз махорати сухбатороии у вобаста аст ва онро бояд тавре ба рох монад, ки ба боварии кудак сазовор гардад. Бояд кайд кард, ки муваффакият инчунин аз таваччухи тарбиятгиранда ба сухбат вобаста аст.

Шарти хатмии муваффакияти сухбат ин ба назар гирифтани синну соли кудак, хусусиятхои фардии у, майл ва кобилиятхои у мебошад.

Усули саволу чавоб. Бо истифода аз усули саволу чавоб маводи тавсифкунандаи хонандаро чамъ овардан мумкин аст. Аз саволу чавоб муаллим метавонад шавку завк ва хусусиятхои уро пайдо кунад, мушкилоти равониашро муайян кунад ва амалхои каблии уро дар зехни худ тасвир намояд. Х,амаи ин ба тартиб додани накшаи фаъолияти педагогй мусоидат мекунад.

Саволу чавоб метавонад ба таври пушида гузарад, ки дар он танхо якчанд чавоб вучуд дорад. Яке аз чавобхо барои муаллим каблан маълум буд. Дар саволу чавоби кушода аз сабаби фаровонии саволхо маълумоти зиёд чамъоварй карда мешавад.

Усули мусохиба имкон медихад, ки дар бораи саволхои каблан омодашуда маълумот гирифта шавад. Онхо бояд дакик тахия карда шаванд. Тадкикот ба тарики гуфтугу аз руи як мавзуи мушаххас гузаронида мешавад.

Дар мусохибаи мукарраргардида саводхо пешакй дода мешаванд. Онхо ба шумо имкон медиханд, ки шахсиятро васеътар омузед. Тачрибаи омезиши саволнома ва усули мусохиба амалй карда мешавад.

Усули тестй - дар тачрибаи кори омузгори ичтимой намудхои гуногуни санчиши тестй истифода мешаванд. Он метавонад дар шакли пурсиш, мушохида, озмоиш, супориши кутохмуддат гузаронида шавад. Дар мачмуъ бо ин усул мушохида, сухбат, мусохиба, саволномахо истифода мешаванд.

Уcyдxoи дacтгиpии maxcият xaнгoми дap вaзъи нoгyвop кapop дomтaни кyдaк иcтифoдa мemaвaнд. Мyaлдим бa y кyмaк мeкyнaд, ки xoлaти xyд, мaвкeи xyдpo дap xaëт тaxлил кyнaд, ки чизpo бояд бa куллй тaFЙиp диxaд, чyмлa xaдaфи зиндaгй. Мyaлдим тaмoюли зиндaгии кyдaкpo тaFЙиp дoдa, кушиш мeкyнaд, ки y бa вoкeияти ощо бoвapй нaмoяд.

Уcyдxoи paфъи низоъ. Бa мyaлдим лозим мeoяд, ки мyнoкишaxopo дap чaнбaxoи гуногуни xaëт дapк кyнaд. Мyaллим кaбл xaмa caбaби мyнoкиmapo мyaйян мeкyнaд. Бояд xynpo дap ин xoлaт тacaввyp кapд вa кушиш кapд, то дap xyлoca бa capoceмaгй pox, дoдa нamaвaд. Ч^би иmтиpoкчиëни шви мyнoкиmapo бояд пemгиpй кapд- ин xa^ra мymкилoтpo дymвopтap мeкyнaд.

Дap aмaдияи тapбияи ичтимой чaдби кyдaкoн бa caнъaти xaдкй нaкши мухим мeбoзaд. Тaъcиcи ocopxoнaxoи мaктaбии cama™ xaдкй нa тaнxo дoиpaи дониши кyдaкoнpo вaceъ мeкyнaд, бaдки бa pymди мaънaвии онхо низ тaъcиp мepacoнaд. Тaълими фoлкдop дap шaкдxoи бозй бa тamaккyли тaxaйюлoти эчодй, мaйлy кобилиятхои эчодии кyдaкoн, мaxopaти cypyдxoнй мycoидaт мeкyнaд.

Бозихои гуногуни xaлкй дap бopaи xaëти xappyзa, дap бopaи paфтopи axдoкии rnaxc дap ЧOмea тacaввypoти кyдaкoнpo тaквият мeбaxmaнд, мaдaкaxoи тamкидoтчигии кyдaкoн, тaшaббycи онхо вa мyнocибaти эчодй бa xaëтpo инкишоф мeдиxaнд.

Уcyдxoи иcлoxи pymд. Имpyз oдaт myдaacт, ки тaъcиpи пeдaгoгиpo бa coлимии чжмонии кyдaк вa бapтapaфcoзии aчpaвии paфтop нoмeм. Ин ycyдxo бa иcлoxи кaмбyдиxoи кyдaк, бapoи фaxмиmи aтpoфиëн чониби у, дomтaни нукгаи нaзapи мycбaт ниcбaти мyxити aтpoф вa тaкя бa у paвoнa кapдa myдaaнд. Мyaлдим бa кyдaк кyмaк мeкyнaд, ки xoлaти xyApo идopa кyнaд, бо oдaмoн мyoшиpaт кyнaд, xyдpo озод xиc кушд, мeъëpxoи paфтopи дap чoмea кобили кaбyлpo бa дacт opaд вa бa xaëти ичтимой пaйвacт шaвaд.

Уcyли тaълим низ дap тapбияи ичтимой нaкmи мухим дoпpaд. Яю aз ин ycyл pymди мyшoxидa, кобилияти дapк кapдaни пaдидaxoи oлaми ботинии инcoнpo дap бap мeгиpaд. Аз xaмa мaъмyлтapин омузиши paвoнй мeбomaд. Кyдaк дap фaъoлияти мyaйян xyдpo тaxлид вa тacaввyp мeкyнaд, фикpи дигapoнpo мeoмyзaд. Дap нaтичa, у paфтop вa мyнocибaтampo бо дигapoн тaFЙиp мeдиxaд, paфтopи нaвpo кaбyл мeкyнaд вa тaквият мeдиxaд.

Ч,aнбaи мycбaти гyзapoнидaни oмyзиmxoи paвoнй он ибopaт acт, ки кyдaк дap гypyxи xaмcoлoн aCT вa ин имкон мeдиxaд, ки у aз maxcoнe пocyx мeгиpaд вa дacтгиpй мeëбaд, ки мушкилоти якxeлa дopaнд вa дap як xoлaт кapop дopaнд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дap чapaëни омузиш бapoи тamaккyл дoдaни чунин cифaтxo, кaбили xyдтaxлидкyнй, мaшк-бoзй гyзapoнидa мemaвaд.

Уcyдxoи дигapи омузиш xaм вучуд дopaнд. Хдмин гута бо кyдaкoн xoлaтxoи фaвкyлoддa вa paфтopи кyдaкpo дap oнxo бозй мeкyнaнд; тaълими xoлaтxoи мypaккaби ичтимой, омузиши peфлeкcивй - бapтapaф кapдaни cтepeoтипxo дap maкдxoи paфтop, дap мyнocибaт бо дигapoн; омузиши тaшкилй, ки бa pymди мaлaкaxoи пeшниxoд вa poxбapии дигapoн paвoнa кapдa myдaacт.

Уcyли coтcиoмeтpия ë caнчиши oмopй бapoи кopкapди мaxcycи мaтeмaтикии мaълyмoт оид бa мacъaлaи мyшaxxac иcтифoдa мeшaвaд. Ин ycyл интиxoби пeшaкии мaвoдpo мycoxибa, мycoxибa, caвoлнoмa, apзëбии вaзъи бyxpoни кyдaк вa Faйpa пeшбинй мeкyнaд.

Уcyли мoнитopинг - пaйгиpии иттилоот, мyшoxидa, apзëбй, тaxлили вaзъи ичтимоию пeдaгoгй.

Уcyли xocил шyдaни кaйфияти xoл - ycyли тaшxиc, тaxдили caбaбxoи киpдop вa кaйфият, xaлли мушкилоти xoлaти pyx™ кyдaк мeбoшaд.

Уcyли биoгpaфй омузиши poxи зиндaгии xoнaндa бapoи пeшгyии инкишофи минбaъдaи у мeбoшaд.

Уcyли бoвapкyнoнй - фaxмoнидaни мoxияти эxcocoтй вa aмики мacъaлa, тaxлил вa мyкappap кapдaни дypнaмo.

Хдмин тapик, вaктe ки шумо микдopи кофии шaкдxo вa ycyлxoи мyaйяни кoppo дopeд, мeтaвoнeд xap дaфъa тapзxoи нaвpo пaйдo кyнeд. Шумо бояд тaнxo мyaйян кушд, ки бо кaдoм пapaмeтpxo rap кapдa мeтaвoнeд.Бaъзeи oнxopo нoмбap кушм.

- Бо вaкти oмoдaгй вa гyзapoнидaн: бeтaъxиp вa oмoдaгии пeшaкии ниcбaтaн тулонй.

- Бо poxи тaшкил: чониби як rnaxc тaшкил кapдa шyдaacт, инчунин чониби гypyxи иштиpoкчиëн, бa тaвpи дacтaчaмъoнa тaшкил кapдa шyдaacт.

- Бо xycyc^ra иштиpoки oнxo бa фaъoлият: иштиpoки xaтмй, иштиpoки mrrepä

- Тибки xaмкopии дacтa бо дш^ дacтaxo вa oдaмoн: "кyшoдa" (бapoи дигapoн, якчоя бо дигapoн), «n^^Aa» (бapoи дacтaи шумо).

- Аз p^ ycyдxoи тaълим: шифoxй, aмaлй, нaмoишй.

Х,амин тарик, «тагйирёбии гуногуни шаклу усулхои кори таълимй шароит фарохам меорад, ки имкониятхои онхо бо дарназардошти афзалиятхо ва нуксонхои онхо мувофики шаклхо ва усулхоро интихоб шаванд» [3, с.107-119].

Татбики тарбияи ичтимой дар амал ба назар гирифтани принсипхои мушаххасро талаб мекунад. Инхо бояд пеш аз хама чунин принсипхоро дар бар гиранд:

- бо назардошти тачрибаи субъект (такя ба тачрибаи мавчудаи шахс дар ташкил ва татбики таъсири тарбиявй);

- эътироф ва кабули кудак (самтгирй дар раванди таълиму тарбия дар кудак, фарохам овардани вазъи муваффакият, ташаккули худшиносии мусбии Ман-консепсия);

- хамкорй (ташаккул додани тарбия хамчун фаъолияти муштарак дар асоси эхтироми шахсияти кудак бо назардошти манфиатхои у);

- самти гуманистии тарбияи ичтимой (равона кардани раванди таълим ба арзишхои умумиинсонй, эътирофи хукуки кудак ба озодй, рушд ва зухури эчодии нерухои маънавии онхо);

- холати ичтимоии тарбия (рохнамой дар раванди тарбия ба шароити хукмфармои ичтимой, ки ба хонанда мутобикшавии барвактй ва имконияти худшиносии худро фарохам меорад) ва гайра.

Мо мундаричаи тарбияи ичтимоии хонандагони хурдсоли мактабиро дар шакли чадвал кайд хохем кард.

Чддвали Мазмуни таълими ичтимои

Чузъхо Мундарича

Муносибати байни одамон Ташаккул ва рушди хамачонибаи шахсияти кудак, ташаккули муносибати у бо чомеа, одамон ва бо худ. Дар чараёни тарбия хисси рафокат, муносибати фаъол ба вокеият ва эхтироми амик ба одамон дар хонандаи хурдсоли мактаб ташаккул меёбанд.

Fояхо дар бораи муносибатхои хукукй Тарбияи муносибати эхтиромона ба конунхои кишвар ва боварй хосил кунонидан ба он, ки риояи онхо зарур аст. Азхудкунии меъёрхои асосии марбут ба хукуки кудак, ташаккули кобилияти истифодаи донишхои андухта дар холатхои мушаххас, талкини малакахои рафтори риояи конун, кобилияти дифоъ аз хукук ва озодихои худ тибки тартиби мукарраршуда. Кам кардани омилхои хавфе, ки ба чиноят оварда мерасонанд. Ташаккули фарханги хукукй, низоми арзишхо ва муносибатхои ба чомеа мувофик.

Fояхо дар бораи муносибатхои иктисодй Ба даст овардани малакахои оддии рафтор дар шароити бозор, фарохам овардани заминаи консептуалй барои омузиши минбаъдаи амиктари иктисод дар мактаби миёна. - дар сохаи маориф - азхуд намудани асосхои дониш дар бораи иктисоди муосир, принсипхо ва шакли фаъолияти он, малакахои фаъолияти иктисодй; - дар сохаи худогохй - дарки имкониятхои инфиродии шахс, ташаккули рафтори бошууронаи иктисодии шахрвандй; - дар сохаи хавасмандгардонй - ташаккул додани таваччух ба мушкилоти иктисодиёти кишвар ва оила, ниёзмандии доимй ба дониши нав, хохиши худидоракунй ва худшиносй, ки бояд воситаи хифзи ичтимой, мутобикшавй ба шароити бозор гардад.

Гирифтани тачрибаи ичтимой - дониш, ки хама маълумоти ба дастомада дар бораи чахон ва роххои ичрои намудхои гуногуни фаъолият мебошанд; - тачриба дар татбики усулхои маълуми фаъолият омодагй ба риояи меъёрхои мукарраршуда, коидахои фаъолият дар зухури онхо, инчунин системаи малакахои умумии зехнй ва амалиро дар бар мегирад; - тачрибаи фаъолияти эчодй муносибати ташаккулёфтаи эчодиро ба фаъолият ва омодагии шахсро барои ташкили ташаббусхои эчодии худ пешбинй мекунад; - тачрибаи муносибати эхсосй-арзишй ба ашё ё воситахои фаъолияти инсон мачмуи ниёзхои ичтимоиро дар бар мегирад, ки дарки эхсосии ашёи шахсан муайяншавандаро, ки ба системаи арзишхо дохил мешаванд, муайян мекунад.

Х,амин тарик, шаклхои тавсифшудаи тарбияи ичтимой ба хайати омузгорон дар муайян кардани самтхои асосии фаъолияти худ кумак мекунанд, хаёти коллективи кудаконро ба таври мукаммалтар месозанд, ки аз он хама муаллимон ва хонандагон манфиат мегиранд.

Вазифаи омузгор аз он иборат аст, ки ин равандро дуруст ба рох монад, онро дар асоси эхтиром ба шахс, эътирофи фардият, хукук ва озодихои у ба рох монад. Омузгор бояд ба имкониятхои эхтимолии шахсй такя намуда, дар рушди онхо ва ба фаъолияти ботинии кудакон сахмгузор бошад.

Шаклхои кори тарбиявй бисёранд. Тартиб додани руйхати мукаммали онхо гайриимкон аст, он хамеша нопурра хохад буд. Аз ин ру, таснифот ба мо кумак мекунад, ки дар хама гуногунй харакат кунем.

Хулоса, самаранокии таълими ичтимой аз шакли ташкили он вобаста аст. Х,ама намудх,ои кор ахдмияти педагогии худро доранд ва х,ар яке аз онх,о дар раванди таълим ба тарики худ арзишманд аст. Х,ар як намуди шакл к;обилиятх,ои хоси таълимии худро дорад ва онх,о бояд пурра амалй карда шаванд. Таълими ичтимой як падидаи объективй мураккаб ва гуногунчабхд мебошад, бинобар ин таълими самараноки ичтимоиро танх,о тавассути истифодаи мачмуии шаклх,ои гуногуни ташкили раванди педагогй ташкил кардан мумкин аст.

АДАБИЁТ

1. Гусейнзаде Р.Л. Педагогика: учебник для студентов высших учебных заведений бакалавриат/ Р.Л. Гусейнзаде, Т.М. Мамедов. Баку: Изд-во СГУ, 2015. - 318 с.

2. Куприянов Б.В. Социальное воспитание в учреждениях дополнительного образования детей./ Б.В. Куприянов // Образование и наука.-2006.-№2.-С48-55.

3. Приступа Е.Н. Воспитание социально здоровой личности как социально-политическая и социально-педагогическая задача // Социальная политика и социология. Междисциплинарный науч.-практич. журнал. Е.Н. Приступа М, 2006. № 1 (29). С. 107- 119.

ФОРМЫ И МЕТОДЫ СОЦИАЛЬНОГО ВОСПИТАНИЯ МЛАДШИХ ШКОЛЬНИКОВ

В статье рассматривается формы и методы социального воспитания младших школьников. Связи с этим, автор данной статьи перед тем как предлагать самые продуктивные формы и методы организации социального воспитания младших школьников, он интерпретировал некоторые понятия относительно данной темы с точки зрения педагогики таких как: форма воспитания, мероприятие, дело, игра и т.д. Автор данной статьи считает целесообразным мнение И. П. Подласого по поводу классификации форм социального воспитания, то есть в ней подтверждается, что основные формы социального воспитания могут быть мероприятия, дела, и игры. Мероприятия могут быть организованы в форме: беседы, лекции, диспута, дискуссии, экскурсии, культпохода, прогулки, обучающаго занятия и т.п. Дела - это общая работа, важные события, осуществляемые и организуемые членами коллектива на пользу и радость кому-либо. Игра - это воображаемая или реальная деятельность, целенаправленно организуемая в коллективе воспитанников с целью отдыха, развлечения, обучения. Таким образом, автор данной статьи, пришел к выводу, что эффективность социального воспитания зависит от формы его организации. Все типы форм работы имеют свое педагогическое значение, и каждый из них по-своему ценен в процессе воспитания.

Ключевые слова: форма, метод, формы воспитания, задача педагога, социальное воспитание, форм социального воспитания, мероприятие, дело, игра, метод беседы, метод анкетирования, метод интервью, метод тестирования и т.п.

FORMS AND METHODS OF SOCIAL EDUCATION OF YOUNGER PUPILS

The article examines forms and methods of social education of younger students. In connection with this, the author of this article, before proposing the most productive forms and methods of organizing social education of primary schoolchildren, he interpreted some concepts regarding this topic from the point of view ofpedagogy, such as: form of education, activity, action, game, etc. The author of this article considers opinion of I. P. Podlasiy appropriate about classification of forms of social education, that is, it is confirmed in the article that main forms of social education can be activities, actions, and games. Events can be organized in the form of: conversations, lectures, disputes, discussions, excursions, cultural outings, walks, training sessions, etc. Actions are common works, important events, which are carried out and organized by team members for the benefit and joy of someone. Game is an imaginary or real activity purposefully organized in a team of pupils for the purpose of recreation, entertainment, and education. Thus, the author of this article came to the conclusion that effectiveness of social education depends on the form of its organization. All types offorms of work have their own pedagogical significance, and each of them is valuable in its own way in the process of education.

Keywords: form, method, forms of education, teacher's task, social education, forms of social education, activity, action, game, conversation method, questionnaire method, interview method, testing method, etc.

Сведения об авторе:

Назарова Зебуниссо — кандидат педагогических наук, и.о доцент, преподаватель Таджикского государственного института культуры и искусства им. М. Турсунзода, Teл.: (+992) 902448478, Email: zebunisso.nazarova@mail.ru

About the author:

Nazarova Zebunisso — candidate ofpedagogical sciences, acting as docent, teacher of the Tajik State Institute of Culture and Arts named after M. Tursunzoda, Tel.: (+992) 902448478, Email: zebunisso. nazarova@mail. ru

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЙ КОММЕНТАРИЙ ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК

Мирзоева Ш.И.

Таджикский государственный педагогический университет имени С.Айни

В ХХ веке проблеме соотнесенности пословиц с фразеологией решатся с качественно новых позиций. Прежде всего, она переосмысляется в связи со становлением фразеологии как специальной лингвистической дисциплины, стремящейся уточнить границы своего предмета. Пословицы и поговорки наряду с другими видами народного творчества составлений самостоятельную область филологии - паремиологию занимающуюся разработкой проблем афористических жанров -пословиц, поговорок, афоризмов.

Вопрос о включении и невключении пословиц во фразеологию решается учеными в зависимости от понимания ими сущности фразеологизма. От всех других видов фразеологических сочетаний пословица отличается синтаксической законченностью, представляет собой грамматически оформленное суждение. Грамматическое оформление суждения, выраженного в форме пословицы, сближает пословицу с басней. Как и басня, пословица представляет собой иносказание, но выраженное в предельно сжатой форме. По словам А.А.Потебни, поэтический образ в басне и пословице является «постоянным сказуемым к переменчивым подлежащим, постоянным объяснением к изменчивому объясняемому» [6, с.15.]. Академик В.В.Виноградов признавал пословицы фразеологизмами, относя их к фразеологическим единствам: «К области фразеологических единств относятся и многие фразовые штампы, клише, типичные для разных литературных стилей, и литературные цитаты, и крылатые выражения, и народные пословицы, и поговорки» [1, с.15.].

А.Н.Кожин отмечает, что пословицы и поговорки обладают свойством воспроизводимости, как и устойчивые фразы. «Они возникают из одного и того же источника, из разговорной речи русского народа, при этом пословицы и поговорки могут частично перерастать в устойчивые фразы (не до жиру - быть бы живу; упрямый что лукавый; ни богу свечка, ни черту кочерга; у упрямого на голове хоть кол теши; хоть лыком шит, да начальник; женский обычай - не мытьем так катаньем). И все же нечто общее сближающее, объединяющее не делает пословицы и поговорки разновидностью устойчивой фразы; больше того, они представляют речевое явление иного порядка, структурно -грамматически, семантически и функционально заметно отличающегося от устойчивой фразы» [4, с.15.].

Далее А.Н.Кожин замечает, что пословицы и поговорки - это синтаксически разложимые выражения, связи лексически самостоятельных членов пословично-поговорочных выраженный воспринимаются как мотивированные, как живые «осознанные» отношения между самостоятельными членами высказывания» [4, с.15.].

А.И.Молотков отмечает следующие: «Смысловая природа пословицы иная, чем фразеологизма-идиомы: в основе содержания высказывания, передаваемого предложением-пословицей, лежит суждение, тогда как в основе лексического значения фразеологизма - то или иное понятие» [5, с. 15.]. Как видно, здесь А.И.Молотков с других позиций подходит к данной проблеме, также однако, составляющей пословицы и поговорки за пределами фразеологии. Данная аргументация кажется довольно характерной для противников включения пословиц по фразеологии.

Одновременно в современном языкознании существуют попытки решения этой проблемы другим путем, а именно, изучая пословичный фонд, изнутри, без опоры на выявление характеристики фразеологических сочетаний, но не отказываясь от их привлечения там, где это действительно необходимо.

Здесь, прежде всего, следует назвать ряд работ Г.П.Пермякова . Наиболее существенным моментом его концепции является, по нашему мнению, рассмотрение пословицы как знака описываемой ею ситуации. Знаковость пословицы позволяет соотнести эти клише с другими общепризнанными языковыми знаками: словом, фразеологическим сочетанием. Он отмечает, что фразеологизмы по своей внешней форме часто бывают похожи на пословичные изречения. Однако, в отличие от пословиц и поговорок, фразеологизмы служат знаками вещей и понятий, т.е. по своему смыслу приближаются к отдельными словам (кот наплакал - очень мало, баклуши быть -бездельничать), тогда как пословичные изречения всегда являются знаками ситуаций или отношений между вещами (так, пословица «На безрыбье» означает, что при отсутствии лучшей вещи ее может заменить худшая).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.