Научная статья на тему 'ПРОЯВЛЕНИЕ ИНДИЙСКОЙ КУЛЬТУРЫ И РАСШИРЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЕЙ'

ПРОЯВЛЕНИЕ ИНДИЙСКОЙ КУЛЬТУРЫ И РАСШИРЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЕЙ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
16
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"КАЛИЛА ВА ДИМНА" / ИНДИЙСКАЯ КУЛЬТУРА / НАЗИДАТЕЛЬНЫЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ / ВЛИЯНИЕ / БАСЯ / ПЕРЕВОД / ПОПУЛЯРНОСТЬ / СЛЕДОВАНИЕ / ПЕХЛЕВИ / ТЮРСКИЙ / ТАТАРСКИЙ / СВЯЗИ / РАЗВИТИЕ / ТРАДИЦИЯ / ПРОДОЛЖЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зайниддинзода Муртазо

В данной статье речь идет о выявлении индийской культуры и литературных связей, влиянии древних индийских памятников на развитие различных литератур народов мира. Отмечается, что перевод «Калилы и Димны» как морально-воспитательного произведения и его история, а также влияние и подражание этого памятника литературы имеет глубокий след во всех литературах. После появления пехлевийского перевода данного произведения осуществлялась серия переводов на многие языки, в том числе на тюрко-татарские языки, тем самим, эти переводы оказали существенное влияние на развитие литератур тюрко-татарских народов. Следствием этого благотворного влияния в татарской литературе появились много произведений воспитательного характера таких просветителей, как Хусайна Файёзхонова, Абдулгазиза Файёзхоноваи Кайюма Носири. В последующем такие известные литераторы, как Абдулло Тукай и Маджид Гафури развивали жанр басни и притч в татарской и башкирдской литератур. К примеру, Абдуло Тукай в журнале «Алгасре - джадид» опубликовал более 65 басен по мотивам сюжета «Калила и Димна», а Маджид Гафури под влиянием этого произведения и «Тысяча одной ночи» издал книгу под названием «Амсол». Вышесказанное говорит о том, что данное произведение как литературный шедевр индийско-персидской культуры оказал большое влияние на развитие литературных связей многих народов мира.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORKS OF WORLD LITERATURE TRANSLATED BY SOTIM ULUGZODA

The article focuses on the translation work of SotimUlugzoda. The main issue is that S. Ulugzoda has been interested in translation since his youth and has gradually made a valuable contribution to the enrichment of Tajik translation literature with his work in this area. From the first translation of «Som and Dick» to the end of the masterpieces of world literature, it is clear that S. Ulugzoda first paid special attention to the translated work and then tried to express the idea of the translated work in the Tajik language. The selection of the work of the English writer LilianVoinich «Bee» revealed that S. Ulugzoda worked hard to choose a work and find a good quality of its translation. The first edition of this translation was published in 1931, and then three more editions were published. S. Ulugzoda reworked it 50 years later and republished it in 1982 with a new edition called «Gurmagas». S. Ulughzoda commented on the novel: «The novel's popularity in Russia was and is greater than in any other country. It is safe to say that he has found his true foothold in Russia. ” This experience and reputation of talented translators and linguists allowed S. Ulugzoda to translate the works of world-famous writers AS Pushkin, N. Ostrovsky, V. Shakespeare, Miguel de Cervantes and others. It is acknowledged that S. Ulugzoda's translation work first gave a new quality to the Tajik translation literature and then played an important role in the development of literary ties.

Текст научной работы на тему «ПРОЯВЛЕНИЕ ИНДИЙСКОЙ КУЛЬТУРЫ И РАСШИРЕНИЕ ЛИТЕРАТУРНЫХ СВЯЗЕЙ»

осори чех,рах,ои адабиёти ^а^он дар тар^умаи

сотим улугзоДа

Зайниддинзода М.

Донишгохи миллии Тоцикистон

Бо дapнaзapдошти омили мухими пypFaновaт гapдидaни aдaбиëти миллй эчодкоpони ахди пeшинy зaмони шypaвй бa aмaди тapчyмa тaвaччyх нaмyдa оcоpи apзишмaнди нaзмy нacp Ba acapхои илмту фaлcaвй Ba тaъpихиpо бa зaбони худ бapгapдон кapдaaнд. Мaъдyм acr, ки хануз дap acpи 3-юми мелодй бa ин нaвъи фаъолият эътибоpи вижa додд дap acpи VIII хaлифaи донишмaнд БaFдод Мaъмyн бо номи «Доp-yт-тapчyмa» коpгоx,и мaхcycи тapчyмонй тaъcиc додaacr, кибо шapофaти он оа^и зиëди илмию aдaбй тapчyмa гapдидa ахли кaлaмy эчодpо as нодиpтapин бозсфтхои тaъдифй огох нaмyдaacт.

Ин анъана дap дapозои тaъpих мyrracил идомa ëфтa, дap ахди mypaB^ ки зaмони бa тaвpи гycтapдa бaхpaбapдоpй aз тaчpибaи бaдeии хaмдигap буд, cифaти тозa гиpифтaacт.

Оид бa фaзидaти тapчyмд тaъcиpи он бa адабиетхои миддй, хyнapи тapчyмонй Ba намудхои он дap aдaбиëтшиноcии точику pyc тapчyмонховy тapчимaшиноcони зтеде ибpози нaзap кapдaaнд. [7,8,9,12,13]

Эчодкоpони точик шypyъ aß capомaди aдaбиëти ахди нaви точикй Сaдpиддин Айнй то шогиpдонy идомадихандагони мaктaби эшон бa aмaли тapчyмонй эътибоp додa намунахои хуби нaзмy нacpвa дpaмaтypгияи pyccy халкхои дигappо бa зaбони точикй бapгapдон нaмyдaнд, ки мгёни ин дacтaи мyкaммaли эчодй фаъолияти тapчyмонии Сотим УдyFЗOдa нaзappac мeбошaд. Сотим УдyFЗOдa бapобapи нaвиcaндaи хyнapмaндy пypкоp бyдaн тaвониcтaacт, кибо aмaли тapчyмонии худ aдaбиëти тapчyмaвии точило paнгy paвони тозa бaхшaнд.

Дap ин мyхтacap cyхaн aз хидмaти ин нaвиcaндa Ba тapчyмони ny^axop оид бa тapчyмaи оcоpи aдибони мaшхypи чахон бa зaбони точикй мepaвaд.

Фaъодияти тapчyмонии Сотим УлyFЗOдapо мeraвон бa ду дaвpa чудо кapд. Дaвpaи aввaл зaмони бa иетилох, тaкдид Ba чуотучуву кашфи ycyди capeхи тapчyмa, ки ох^и шлхои биет cap шудД то шлхои шacr идомa ëфтaacт. Дaвpaи бaъдй бa шлхои шacr pоcr меояд, ки мeraвон дaвpaи камолоти тapчyмонии y хишбид.

Haхycrин тapчyмaи y бa дaвpaи та^ил дap Доpyлмyaллимини Тошкaнд pоcr меояд. Ин дaвpae буд, ки хануз дидгоххои y оид бa нaзapия Ba aмaлияи тapчyмa тaшaккyл нaëфтa буд. Haхycтин acape, ки С.УлyFЗOдa тapчyмa кapдaacт, хикояи киccaмонaнди М.A.Aлeкceeв «Сом Ba Дик» мeбошaд, ки о^о cоли 1929 бо хамкаламии дycraш, донишчуйи фaкyлтeти шapкшиноcии Донишгохи Тошканд-Понов aз pycй бa точикй aнчом додaacт. Ин тapчyмa боиш тaвaччyхи бeвоcитaи Айнй гapдид Ba нaвшpи он омили хaвacмaндй Ba paFÔara Сотим УлyFЗOдa бa aмaли тapчyмони шyдa бa кaвли худи y, ки «aз мaшки шоигpдонae бeш нaбyд» ypo хам омузонд Ba хам «napy бол» бaхшид. Ин acapи тapчyмaвй дap хаети Сотим УлyFЗOдa хам тaчpибa буду хам дapce, ки минбaъд ypO бa коpи эчодй дилгapм намуд.

Сотим УлyFЗOдa шypyъ aз хамин шлхо чидaн бa интихоб Ba тapчyмaи бeхтapин намунахои aдaбиëти чахон гapдид тaвaччyх зох^ нaмyд Ba интихобу тapчyмaи pомaни нaвиcaндaи aнглиc Этeл Лилиaн Войнич «Fypмaгac», ки нaшpхои пeшинaaш бо номи «Sa^yp» мaшхyp acr, номи ypO чун тapчyмони хyнapмaнд мyappифй нaмyд. Мухаммадчони Шaкypй оид бa ин acapи тapчyмaвй нaвиштa буд, ки: «^ap cоли 1932 (дap мyковaи ин нaшp cоли 1931 caбт шyдaacr) aввaлин мaхcyли нaмоëни мeхнaти aдaбии y дacтapacи тaлaбгоpонaш гapдид, ки тapчyмaи pомaни Войнич «Зaнбyp» буд. Ин тapчyмa мyвaффaкияти кaлон тйдо кapд Ba аз ycтод Айнй, ки мyхappиpи aдaбии он буд, бахои хeлe бaлaнд гиpифт. Фаъолияти aдaбии С.УлyFЗOдa низ aз хдмин acap cap шуд Ba минбaъд очepк Ba маколахои тднкидии y дap pyзномaвy мачаллахо пдйдо шуддн гиpифтaнд». [21, c.8]

Сотим УлyFЗOдвa тapчyмaхои худ Ba дигapонpо 6д тaкpоp нaзapcaнчй ндмудд дap aндeшaи он бyдaacr, ки чи мaхcycиятхои нycхaи acлpо бояд иФодд кapд, Oë дap эчодиëти тapчyмон конунияти зeбойишинохтй вyчyд доpaд Ba хадафи acлии тapчyмaи оcоpи нacpи Ba ндзмй 6д зд6они дигap дз чй ибоpaт acr.

Зимни мукожа Ba тахлили оcоpи тapчyмaкapдaи y аз адабиети чахон чунин мeëpхои нaзapй Ba амалй ба хубй мушохида мeшaвaд. Мyтaaccифонa, вaй дap боpaи тapчyмa, мacъaлaхои амалияю нaзapияи он маколахои чудогона нaнaвиштaacт. Мактубхояш низ доиp ба ин маовалахо чизepо дap бap нaмeгиpaнд. Вaлe худи тapчyмaхо Ba capcyхaнхоe, ки ба онхо нaвиштa шудаанд, нуктахои нaзapй Ba дидгохи нaвиcaндapо оид ба тapчyмaи бaдeй фapо мeгиpaнд, ки apзëбии онхо ахмияти вижa доpaнд.

Сотим УлyFЗOдa дap capcyхaни нaшpи охиpини «Fypмaгac», ки шли 1982 чоп шуда буд, мeнигоpaд: «Тapчyмaи точикии pомaн нaхycтин 6op cоли 1931 ба алифбои apaбй бо номи «Зaнбyp»

чоп шда 6уд. Баъд аз он боз ду карат нашр шуд, лекин хар ду дафъа хам бе иштироки мутарчим дар таcхeх ва тахрири нави он. Вакте ки нашриёти «Маориф» барои нашри чахорум тайëр кардани романро аз ман хохиш кард, ман бади 50 шл тарчумаи худамро аз нав хонда баромада дидам, ки дар он вакт камгачрибагии мутарчими навчавон, забони рycиро ва хатто забони модарии адабии худро хам пухта надониcтани y ва инчунин хануз такмилноëфта будани ycлyби тахрири y ба тарчума акcи худро бекаму коcт зада будааст. Fайр аз инхо, аз чи cабаб бошад, ки баъзе порчахои роман аз тарчума афтода мондааст». [19, c.8-9]

Hавиcанда икрор мешавад, ки «барои нашри чахорум, гуфтан мумкин» романро «аз нав тарчума карда»-аст. Яъне то нашри зикршуда ин роман ce бори дигар ба табъ раcидаcт.

Пеш аз он ки хидмати навиcанда дар тарчумаи ин роман бозгу гардад ба як cавол бояд чавоб гуфт: чаро Сотим УлyFЗOда ибтидои шлхои cиюм барои тарчума махз хамин романро интихоб кард? Барои ба ин cавол чавоб додан бояд ба ce нуктаи мухим диккат дод мyноcибати мутарчим ва муаллифи роман ба руйдодхои чахон; б) шухрати муаллифи роман ва иртиботи y бо тамоюлхои cиëcй ва ичтимойии замон; в) истикболи тарчума аз чониби хонандагон.

Яке аз омилхои аcоcиe, ки тарчумаи ин роман хануз дар нашри аввал (1931) миëни хонандагон махбубият пайдо кард, мyноcибати cахeхи мутарчим дар интихоби матн буд. Дар ин замина бояд таъкид кард, ки дар шароити ичтимой ва cиëcии cолхои cиюм миëни Сотим УлyFЗOда ва аcарe, ки барои тарчума интихоб шуда буд, хамбастагии табий вучуд дошт. Ин хамбаcтагиро Сотим УлyFЗOда дар он медид, ки навжандаи роман, хонум Этел Лилиан Войнич дар cимои кахрамони ашши роман Артур Риварec «Садокати бeпоëн ва FOявy маcлаки инкилобй ва устувории оханин дар рохи ноил шудан ва ма^ад^ро дида буд.

Сотим УлyFЗOда дар вакти тарчумаи ин роман на факат бо рухияи муаллифи «Рурмагао комилан мувофикбудааст, балки аcарeро тарчума кардааст, ки вокеан хам мафтуни он шудааст. Омили дигар, ин ошноии комил ба забони рycй аcт, ки ба мутарчим имкони ифодаи хадафи аалии муаллифи аcарро фарохам овардааст. Вале бояд дар назар дошт, ки танхо дониcтани забонхо ва дарки мухтавои аcар омили шфат пайдо кардани тарчума намегардад, илова бар ин мутарчим бояд дорои истеъдод ва дониши хамачониба бошад. Адиби бузурги рyc Набоков дар ин замина иброз доштааст, ки: «Мутарчими чирадаст бояд ба андозаи навжандае, ки аcарашро барои тарчума баргузида аст, завк дошта боша два ë дастикам завкаш аз навъи завки навиcандаи аcлй бошад». [15, c.15.]

Вокеан вакте хонанда ба тарчумахои Сотим УлyFЗOда маcалан «Fyрмагаc» ва «Дон Кихот» ошной пайдо мекунад дарк менамояд, ки матни тарчумашуда дурахши матни аcлро дорад. Далели дигари комëбии Сотим УлyFЗOда дар амали тарчумонй дониши комил ва огахй аз фархангу адаби халкхои дигар аст.

Адабиёти тарчумавии точик FOлибан аз забони руш cyръат гирифтааcт ва хушбахтона дар даврахои баъдй баъзе аcархои тарчумавй пайдо шуданд, ки мустакиман аз забони аал, аз забонхои арабй, англиш, хиндй ва фаронcавй руйи кор омаданд. Acархои тарчума кардаи С.УлyFЗода низ аз забони руш буда, аcархоe мебошанд, ки дар баргардони рушашон шухрат пайдо кардаанд. «Рурмагао-и Э.Л.Войнич низ баъди як шли (1897) ба англиcй чоп шуданаш хануз cоли 1898 ба азбони руш тарчума ва нашр гардида буд. Мунаккиди бузурги рyc В.Г.Бeлинcкий онро «намоди корномаи бузург» шинохта буд. Сотим УлyFЗOда дар cарcyханe, кибо номи «Дар бораи ин китоб ва муаллифи он» барои нашри шли 1982 навиштааст, арзиши ичтимойи ва адабии романро таъйид карда, аз чумла менавжад: ^«Шухрати ин роман дар Pyc™ аз хама мамлакатхои дигар бештар буд ва хаст. Гуфтан мумкин аст вай дар Рycия мазхар ва чилвагохи хакикии худро пайдо кард». [19, c.6]

Сотим УлyFЗода cабаби ба тарчумаи ин аcар даcг заданашро «намунахои адабиëти Fарб хануз дар забони точикй ба дарачаи нecтй» будан медонад.

Вокеан дар шлхои cй акcари тарчумахо аз забонхои тоторву озарбойчонй cyрат мегирифт. Сотим УлyFЗOда яке аз аввалинхо буд, ки тарчумаи адабиëти чахонро ба воcитаи забони теюми миëнарав-забони рycй ба рох монд. Яке аз хycycиятхои аcлии тарчумахои ин шлхо аз он иборат аст, ки тарчумахо бидуни истифода аз тарчумаи тахтуллафзй, бeвоcита аз руш анчом мегирифтанд.

Забони руш барои атрчумаи адабиëти чахон аз шлхои cй cар карда дар дасти тарчумонхои точик забони миСнчй бyдааcг. Сотим УлyFЗOда низ аз хикояи «Сом ваДик^> ва романи «Fyрмагаc» cар карда, то охирин тарчумааш аз забони руш иcгифода кардааcг. Тарчума ва нашри «^урмагао рохи Сотим УлyFЗOдаро ба адабиети чахон кушод. Вай шлхои баъд намунахои бехтарини адабиëти дуж, аз чумлаи наcр, назм ва драматургияро ба точикй гардонд. Дар мгёни оcори дар ин давра тарчумакардаи y аcари Оcгровcкий «Гунахкорони бегунох», драмаи Билл Бeлоceрковcкий «Х^Ст даъват мекунад», мазхакаи Галдони «Хизматгори ду хоча», баъзе хикояхои Чехов ва Горкий чойгохи хоc ишFOл мекунанд. Мухаммадчони Шакурй мeнавиcад, ки «шлхои хафтод бо чидду чахди Сотим УлyFЗода ce аcари клаccикй ба даcграcи хонандагони точик карор ефт: ^«Хамлет»-и Шeкcпир (1976), «Дон Кихот»-и Сeрвантec (1974) ва «Тил Уленшпигел»-и де Коcгeр (1975). Ба

майдон омадани ин тарчумахо ходисаи мухиме дар хаёти мадании Точикисгон буд... Арзиши ин тарчумахо дар он аст, ки сухани тарчумон хар кадоме аз он асархои машхури адабиёти Гарбро чун як намунаи санъати олй ба чилва меорад. [23, с.118-123.]

Тарчумони касбй Х,абиб Ахрорй махорати баланди Сотим Улугзодаро дар тарчумонй кайд карда, хамчун намунаи санъати баланди тарчумаи бадей аз тарчумаи у хикояи «Модар»-и Горкий намуна меоварад. Вокеан хам порае, ки накл мешавад, чун осори асили адабй хонда мешавад. Х,икояи «Модар» дар тарчумаи С.Улугзода ба китобхои дарсй дохил шуда, онро хонандагони мактабхо мехонанд ва аз бар мекунанд.

Х,абиб Ахрорй дар радифи ин тарчумаи С.Улугзода намунахои дигарро аз тарчумахои Рахим Х,ошим, Х,абиб Юсуфй, Абдусалом Дехотй, Гафор Мирзо, Лоик Шералй иктибос карда, сипас меафзояд: «Ин порчахоро кй тарчума меномад? Инхо асархои точикианд! Дар ин чо адибони мухтарами мо шаклу мазмуни асарро ба хубй дарк карда, фикри муаллифон, тарзи баёни онхо, рухи асархои бадеиро ба воситаи забони точикй, мувофики хусусиятхои он бо муваффакияти тамом акс кунонида тавонистанд. Вакте ки мо аз санъати тарчума сухан меронем, вакте мегуем, ки тарчумаи асари бадей бояд асари бадей бошад, анна хамин гуна эчодкорихоро дар назар дорем. Бехуда нагуфтаанд, ки тарчумони адабиёти нафиса бояд нависанда бошад! Ин гап ду маъно дорад: тарчумаи бадеиро нависанда кунад ё ки тарчумони адабиёти нафиса ба дарачаи нависанда бошад!». [5, с.115-128]

Ба ифодаи Рахим Х,ошим Сотим Улугзода аз чумлаи он тарчумонхое будааст, ки «ба хар ду забон тасаллути комил доранд, равонии услуби точикии тарчумахояшонро бо диккати махсусе кор мекунанд ва ба яке кунонидани услуби хоси нависанда мекушанд. Умуман хонандагон аз тарчумахое розй мебошанд, ки тарзи баёни точикиашон равон аст. Чунин тарчумахо равон хонда мешаванд ва хатто бар сарвати забони адабии мо хиссае низ хамрох карда метавонанд». [20]

Сотим Улугзода аз мутарчимони барчастаест, ки дар ганй сохтани ганчинаи адабиёту забони точикй хидмати бузургеро анчом додааст. Бо тарчумаи песахои классикй, аз чумла асархои Вилям Шекспир Х,амлет» (1970), мазхакаи «Як пула савдо, сад пула гавго» (1971), Молер «Табиби зуракй» (1972), А.Островский «Гунахкорони бегунох», Галдони «Хизматгори ду хоча» (1944) Сотим Улугзода барои театри точик давраи навро кушод. Мутаассифона, на хамаи ин асархо дар шакли китоб чоп шудаанд, вале хамаи онхоро тамошобин ва хонанда чун асари адабй пазируфт.

Сотим Улугзода кори тарчумаро аз аввал чиддй гирифта, осори адабиро аз фарози магоке, ки забонхову карнхо ва асрхоро аз хам чудо мекунад, то ба хонандаи точик расонд. Агар ифодаи сарехи Пушкинро бо андаке тагйир нисбати Сотим Улугзода бигуем, ин аст, ки вай барои точикон пайки рухи башарй аст. Дар ин замина хизмати Сотим Улугзода бо тарчумаи асархои сахнавй бебадал аст.

Илова ба устод Сотим Улугзода дар тарчума ва нашри осори сахнавй устод Айнй, Лохутй, М.Рахимй, А.Дехотй, М.Аминзода, РДошим, Х,.Ах,рорй, Ф.Мухаммадиев, М.Фархат, Ф.Ансорй ва дигарон сахм гузоштанд. Дар амали тарчумонй хунари Сотим Улугзода фаркияти вижа дорад. Тарчумаи ду асари Шекспир-«Х,амлет» ва «Як пула савдо-сад пула гавго», ки яке фочиа буда, дигаре махакааст, гувохи истеъдод ва матонати мутарчим мебошад.

Сотим Улугзода дар вакти тарчумаи осори сахнавй маънии асари аслиро, кибо сухани сахнавй ифода шудааст ва сохтори хоси нахвй дорад, ба эътибор гирифтааст. Ин харфхоро нисбати таъбирот, зарбулмасалу макол ва дигар унсурхои миллии дар нутк хусусияти хос дошта хам гуфтан мумкин аст. Табиист, ки ин холатхо хангоми тарчумаи дигар навъхои адабй низ дучор мешаванд, вале дар асари сахнавй хусусиятхои хоси ифодаро талаб мекунанд. Сотим Улугзода хам дар осори дигари тарчумавиаш ва хам дар драмахои тарчумакардааш чунин таркибхои нахвиро мутобики мазмунашон ба шакли мувофики точикй иваз намудааст.

Дар ин замина тачрибаи Сотим Улугзода ба хусус хангоми тарчумаи зарбулмасалу макол ибратомуз аст. Ин вохиди нахвй шакли хоси миллй дошта, интихоби муносиби он дар матни тарчума аз мутарчим махорат ва дониши фаровонро такозо мекунад. Агар номи мазхакаи Шекспир «Як пула савдо - сад пула гавго» бошад, номи асархои Молер «Табиби зуракй» ва Галдони «Хизматгори ду хоча» таъбирхои образноканд, ки мутарчим ихтироъ кардааст ва дар забони точикй чойи муносиб ихтиёр намудаанд.

Мазхакаи В.Шекспир ба забони русй бо номи «Много шума из ничего» тарчума шудааст. Онро ба русй Т.Шепкиной-Куперник баргардондааст. Мутарчими мо аз пайи маънй рафта, онро бо номи мувофику муносиби «Як пула савдо - сад пула гавго» баргардондааст, ки маънии шекспиронаро хеле равшан ва пургунчойиш ифода мекунад.

Сотим Улугзода «Х,амлет»-ро, ки манзум аст, дар шакли шеърй ба точикй гардондааст. «Як пула савдо сад пула гавго» ба шакли наср аст. Шекспир хам дар назм ва хам дар наср, ба хусус дар осори сахнавиаш сабки хос дорад. Бинобар ин хам мухаккикони таърихи тарчума уро дар кори тарчума яке аз муаллифони мушкилписанд шинохтаанд. Оханги кавй ва гуногунранг, умки муассири маънй, ихчамй, сермаъноии калимаву таъбирот аз мухтасоти сабки нигориши уст, ки Сотим Улугзода дар

тapчyмaи «Дамлет» Ba «Як пула caвдо caд пула FaBFO» бо камоли мах^ат онpо ба точикй ифода кapдa тaвониcraacт. Mиcол:

1. Лeонaто. Сepдeчный избыток cepдeчноcrи! Что можer быть пpaвдивee лица, омитого подобними й^ами? Hacколько лyчшe плакат от paдоcти, чeм paдовaтcя cлëзaм!

2. Лeонaто. Сиpишки нeк аз хиccиëти нeк! Бошapaф чeхpaecr, ки ин гуна оби дида бишуядаш! Аз шодй гиpиcтaн caд 6op бeх аз шодй кapдaн ба г^яи кacce.

Нуктаи мухими дигap дap ycyли тapчyмaи Сотим УлyFЗOдa дap миcоли мазхакаи «Як пула caвдо - caд пула FaBFO» ин acr, ки мyтapчим мaнcyбияти ичтимой ва миллии кaхpaмонони мaзхaкapо ба нaзap гиpифтa, cyхaни ононpо мувофик ба макоми ичтимоиашон тapчyмa кapдaacr, ки ин падидаи нодиp acr. Mиcолe, ки дap боло овapдeм, нaмоëнгapи хамин пахлуи хyнapи тapчyмонии Сотим УлyFЗодa acr.

Бapои таъйиди ин нaзap матни pycй ва тapчyмaи точикии поpaхои зepо аз мазхакаи Шeкcпиp «Як пула caвдо caд пула FaBFO» зайди намуна иктибоc мeовapeм. Сухани Kонpaд ба pyrä мypaккaб acr. Myтapчим о^о бо як чумлаи cодa, вaлe пypмaънй ифода шyдaacт. Mиcоли якум аз матни pycй:

1. Ко^ад. Еcли это и нe доставит вам быcrpоe облeгчeниe, то, по ^айдай мepe, поможет тepпeливо пepeноcит нeпpиятноcrи.

2. Дон Хуан. С^ашно! Ты caм говоpишь, что pодилcя под знаком Сaтypнa, а вмecтe c тeм питaeшьcя пpeдложит мда нpaвcrвeнныe cpeдcrвa пpотив cмepтeльного ^дуга. Я нe yмeю cкpывaть cвои чyвcrвa: когда y мeня ecrb пpичинa для пeчaли, я должeн быть пeчaльным и ни на чьи шутки да yлибaтьcя; когда я голодeн, я должeн ecrb и никого нe дожидaтьcя; когда мeня ко шу клонит, должeн cпaть, нe зaботяcь ни о чьих дeлaх; когда мнe вeceло, cмeятcя-и никогда нe поддeливaтcя под чьи бы то ни было нacrpоeниe.

Mиcоли дувум аз маттни точикй:

1. Kонpaд. Aгap Faмaтон нaкоcт, доакал токататон мeaфзояд.

2. Дон Хуан. Во ачабо, ту даъво мeкyнй, кибо тaъcиpи Зухал таваллуд ëфтaй, аммо ба дapди кушанда доpyи ахлокй таклиф мeкyнй. Сохтaкоpй аз дacrи ман нaмeояд; Faм ояд, катъи нaзap аз хазлу шухии хама кacc гамгинам; гypycнa бошам, мyнтaзиpи хeч кате нашуда хypдaн мeгиpaм; хоб ояд, пapвои кacepо нaмeкyнaм ва мeхобaм. Xypcaнд бошам, мeхaндaм-aз худам одами дигap тapошидaн наметавонам ва нaмeхохaм.

Сотим УдуЕЗода бо хамин ycлyби paвон пaëми acлии мазхакаи «Як пула caвдо-caд пула FaBFO»-po бо камоли мaхоpaт ба точикй бapгapдонд. Myтapчим бо тapчyмaи адабиети чахонй на факат пaëмизaбони мaбдaъpо ба хонандаи точик pacонд, балки дap ин замина ба эхтдачи маънавии мyоcиpонaш чавоб гуфт.

Taъpихи тapчyмaи чахонй cобит мecозaд, ки тapчyмонх,ои бyзypг мeтaвонaнд нaвиcaндaгони миСнход бошанд ва бapъaкc, нaвиcaндaгони бyзypг тapчyмони cycr хам будаанд. Бecaбaб нecr, ки Пушкин тapчyмapо навъи адабиети аз хама дyшвоp номидааст. Ин чо cyхaн на аз мeъëpхои иcreъдод мepaвaд, балки мaхcycиятх,ои хyнap дap мадди нaзap мс6ошдд. Ба ифодаи мухаккик Антон Попович «мурчим дap як вакт ндабат ба нaвиcaндa хам хypдy хам бyзypг acr. Xypд аз он чихат, ки caнъaти вай «ra^op» acr, бyзypг бapои он, ки вай бояд ба дapaчaи нaвиcaндae бошад, ки тapчyмa мскундд. Он ч^о, ки муаллифи acлй дapк кapдaacr, фахмад, тавоноии тaфaккypи тахлилии эчодкоpонa дошта бошад, мутобики такозои ход эчод кapдa, матни acrapo дap контeкcrи нав рунчонад». [16, c.54.]

Сотим УлyFЗOдa дap тaъpихи тapчyмaи точик шaхcияти тавоно ва хyнapмaндecr, ки тавоноии хам нaвиcaндaи бyзypг ва хам тapчyмони acrapo дошт ва дap ин замина хидмати ббecобикaepо анчом дод. Намунахои ^accrn^ нacpвa дpaмaтypгияи чахонй туфайли иcreъдод ва хидмати ЧOнcyпоpонaи y моли адабиет ва забони точикй шуданд.

АДАБИЁТ

1. Aбдypaшид Самадов. Ши^д^и тapчyмa. - flyma^e, 2016. - 182 c.

2. Айнй С. Оид ба забон ва у^би тapчyмaхои адабиети 6ддсй II Шapки cypх. - 1958. - №4. - С. 36-48.

3. AкIyaльныe пpоблeми reоpии художсствснного пepeводд т.1. - M., 1967. - С.120-138.

4. Aлeкceeв M.n. Пpоблeми хyдожecrвeнного nepero® II Сбоpник ^удов Иpкyrcк.yн-тa, т.18, вып.1, 1931. - С. 149-196.

5. Apopñ Д. Сухбат ва caнъaти тapчyмa II Садои Шapк. - 1984. - .№5. - С.115-128.

6. TaHeHHra.^ Г. Xyдожecrвeнный пepeвод и лиrepaтypныe взaимоcвязы. - Moœra: Совeтcкий пиcaтeль, 1980. - 254 c.

7. flaBporoB А. Пайвандхои адабии халкхои точик II flap китоби: aflabporob. Адабиет ва мaъpифaти инcон. - душдн6с, 2006. - С.7-93.

8. flaBporoB А. художсствснный пepeвод и куде^нос п^всщсн® II Садои Ша^. - 1997. - №7-12. - С.128-137. (на тадж.яз.)

9. flaBporoB А. художсствснный пepeвод и paзвитиe jiMreparyp. В. кн. «Свет мыли». - Худжанд 2008. - С.48-66.

10. дсмидчик Л.Н. Тахдввулоти тapчyмaи peaлиcтй дap aдaбиëти точик II Садои Шapк. - 1985. - №10. - С. 80-83.

11. Дехотй А. Барои сифати баланди тарчумаи назм Абдусалом Дехотй. Куллиёт. - Душанбе: Ирфон, 1965. - С. 162-167.

12. Зайниддинзода М. Пайванди халкхо ва тамаддунхо. - Хучанд: Ношир, 2019. - 323 с.

13. Зайниддинзода М. Дурахти мухаббат. - Душанбе: Адиб, 2022. - 394 с.

14. Мусулмонкулов Р. Муаммохои тарчума // Маданияти Точикистон». - 1981. - 20 октябр.

15. Найда Ю. Накши мутарчим. - Техрон, 1365. - С. 15.

16. Попович А. Проблемы художественного перевода. - Москва: Высшая школа, 1984. - С.54.

17. Рахмонов З. Проблемы художественного перевода и литературных связей (Горкий и Таджикская литература). АКД. -Душанбе, 1990. -24 с.

18. Рифтин Б.Л. Типология взаимосвязи средневековых литератур (Типология и взаимосвязи средневековых литератур Востока и Запада). - М., 1974. - С.90-116.

19. Улугзода С. Дар бораи ин китоб ва муаллифи он. - Душанбе: Маориф, 1982. - С.8-9.

20. Х,ошим. Р. Масъулиятшинос // Маданияти Точикистон, 1991, 18 август.

21. Шукуров М. Сотим Улугзода. - Сталинобод: Нашрдавточ., 1961. - С.8.

22. Шукуров М. Пайванди замонхо ва халкхо. Мачмуаи маколахо. - Душанбе: Ирфон, 1982. - 221 с.

23. Шукуров М. Тарчумаи бадей дар мархилаи имрузаи адабиёти точик // Садои Шарк. - 1983. - .№10. - С.118-123.

проявление индийской культуры и расширение литературных

связей

В данной статье речь идет о выявлении индийской культуры и литературных связей, влиянии древних индийских памятников на развитие различных литератур народов мира. Отмечается, что перевод «Калилы и Димны» как морально-воспитательного произведения и его история, а также влияние и подражание этого памятника литературы имеет глубокий след во всех литературах. После появления пехлевийского перевода данного произведения осуществлялась серия переводов на многие языки, в том числе на тюрко-татарские языки, тем самим, эти переводы оказали существенное влияние на развитие литератур тюрко-татарских народов.

Следствием этого благотворного влияния в татарской литературе появились много произведений воспитательного характера таких просветителей, как Хусайна Файёзхонова, Абдулгазиза Файёзхоноваи Кайюма Носири.

В последующем такие известные литераторы, как Абдулло Тукай и Маджид Гафуриразвивали жанр басни и притч в татарской и башкирдской литератур. К примеру, Абдуло Тукай в журнале «Алгасре - джадид» опубликовал более 65 басен по мотивам сюжета «Калила и Димна», а Маджид Гафури под влиянием этого произведения и «Тысяча одной ночи» издал книгу под названием «Амсол».

Вышесказанное говорит о том, что данное произведение как литературный шедевр индийско-персидской культуры оказал большое влияние на развитие литературных связей многих народов мира.

Ключевые слова: «Калила ва Димна», индийская культура, назидательные произведения, влияние, бася, перевод, популярность, следование, пехлеви, тюрский, татарский, связи, развитие, традиция, продолжение.

works of world literature translated by sotim ulugzoda

The article focuses on the translation work of SotimUlugzoda. The main issue is that S. Ulugzoda has been interested in translation since his youth and has gradually made a valuable contribution to the enrichment of Tajik translation literature with his work in this area. From the first translation of «Som and Dick» to the end of the masterpieces of world literature, it is clear that S. Ulugzoda first paid special attention to the translated work and then tried to express the idea of the translated work in the Tajik language. The selection of the work of the English writer LilianVoinich «Bee» revealed that S. Ulugzoda worked hard to choose a work andfind a good quality of its translation. The first edition of this translation was published in 1931, and then three more editions were published. S. Ulugzoda reworked it 50 years later and republished it in 1982 with a new edition called «Gurmagas». S. Ulughzoda commented on the novel: «The novel's popularity in Russia was and is greater than in any other country. It is safe to say that he has found his truejoothold in Russia. " This experience and reputation of talented translators and linguists allowed S. Ulugzoda to translate the works of world-famous writers AS Pushkin, N. Ostrovsky, V. Shakespeare, Miguel de Cervantes and others. It is acknowledged that S. Ulugzoda's translation work first gave a new quality to the Tajik translation literature and then played an important role in the development of literary ties.

Keywords: translation, translator, Ulugzoda, literary relations, literature, language, style of translation, Voinich, Shakespeare, Cervantes, tradition, wealth. Сведение об авторе:

Зайниддинзода Муртазо - доцент кафедры теории новейшей персидско-таджикской литературы, ТНУ Тел: 981001060. About the author:

Zayniddinzoda Murtazo - Head of the Department of Theory and Modern Tajik Persian Literature, TNU, tel: 981-00-10-60.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.