Научная статья на тему 'ЕДИНИЦА ПЕРЕВОДА И ЕДИНИЦА ЯЗЫКА'

ЕДИНИЦА ПЕРЕВОДА И ЕДИНИЦА ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
263
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОЦЕСС ПЕРЕВОДА / ЕДИНИЦА ПЕРЕВОДА / ПЕРЕВОДОВЕДЕНИЕ / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ЕДИНИЦА ЯЗЫКА / ЭКВИВАЛЕНТНОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Турсунов Фаёзджон Мелибоевич

В настоящей статье анализируются и исследуются вопросы, связанные с понятием единицы перевода. Следует отметить, что само понятие единицы перевода в таджикском переводоведении не отражено должным образом, в то время как в русском и зарубежном переводоведении оно достаточно давно привлекает внимание ученых-лингвистов и перевдоведов, на ряд из которых будет указано в настоящей статье. Автор статьи проводит подробный анализ мнений исследователей относительно единицы перевода и указывает на различные позиции сторонников и противников выделения единиц перевода. Автор при рассмотрении данного вопроса также выражает свое отношение и выражает свою позицию относительно того или иного мнения ученых, в результате чего он либо принимает его позицию, либо отрицает его. Такое подтверждение или отрицание точек зрения ученых относительно рассматриваемого вопроса делается не на пустом месте и не без основы. Относительно своего высказанного мнения автор приводит свои доводы и подчеркивает, что процесс перевода является сложным психологическим процессом и может требовать нестандартные и нетрадиционные решения со стороны переводчика, особенно относительно отношения между единицей перевода и процессом перевода. Единица перевода, в самом деле, является одним из важных вопросов в теории перевода и имеет огромное значение для практике перевода. Пренебрегать вопросами, связанными с единицей перевода при изучении данного предмета, а также в самом переводческом процессе вообще, приводит не желаемым результатам, поскольку данное понятие тесно связано с такими понятиями, как переводческая эквивалентность, степень соответствия языковых единиц в отдельных случаях в процессе перевода. Следовательно, в статье особое внимание уделяется отношениям между единицей перевода и единицей языка. Автор в своих рассуждениях отмечает, что понятие единицы перевода относительное, и ученые по-разному рассматривают его, и невозможно подобрать единого и универсального подхода в отношении данного понятия. С этой точки зрения утверждения автора относительно соответствия единиц перевода единицам языка в конкретных случаях процесса перевода логически правильные.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE UNIT OF TRANSLATION AND THE UNIT OF LANGUAGE

The article deals with the problem of unit of translation. It should be mentioned that the notion of the unit of translation is not well represented in the Tajiki translation studies yet, though it has been drawing western and Russian specialists` attention since very early times. This article mentions some of them. The author of the article analyzes the views of scientists concerning the unit of translation and points out the differences in the opinions of the followers and objectors of the notion in question. Considering the matter in question, the author also expresses his attitude and position towards the views of scientists, and as a result, he either accepts or denies them by presenting evidence and he proves that the process of translation is a very difficult psychological process, and in certain cases, it demands non-standard and specific decisions to be made by translator, especially when the units of translation is concerned. The issue of unit of translation indeed is one of the important problems of Translation Theory and significantly affects the practice of translation. Ignoring the issues associate with unit of translation when learning translation skills and in the translation process itself leads to no positive results since it is connected with the notions such as inter-language equivalence in terms of translation, degrees of correspondence in the units of language in the translation process. Therefore, the article pays close attention to the relation between Units of Translation and Units of Language. The author points out that the notion of Unit of Translation is not an absolute notion, and the researchers have different attitude and opinion towards it. It is too hard to try to resolve the issue by a one or two opinions or universal units. Therefore, the conclusions made by the author concerning the correspondence between the units of translation and units of language is logically correct and to the point.

Текст научной работы на тему «ЕДИНИЦА ПЕРЕВОДА И ЕДИНИЦА ЯЗЫКА»

ONCE MORE ABOUT THE HISTORY OF "KHUJAND" TOPONYM

Proceeding from the rich material taken out of Old Persian and Middle Persian, especially Modern Persian, the author proves non-justifiability of some researchers' opinion that a primordial form of the toponym "Khujand" is xvarakanta. He substantiates convincingly that the toponym "Khujand" is the changed form of hukanta. Numerous examples are addused in the article both from the ancient period of the development of the language of our ancestors and from the latest one when the consonant "За" transformed into "x" at the beginning of the lexical elements; the fact convincing the transformation of hukanta into "Khujand".

Keywords: the history of Tajik language, Old Persian, Middle Persian, "Khujand" toponym, etimology, xvarakanta, hukanta

Сведения об авторе:

Хасанзода Абдужамол Ашраф - доктор филологических наук профессор, заведующий кафедрой таджикского языка ГОУ Худжандского государственного университета им. акад. Б. Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

About the autor:

Hasanzoda Abdujamol Ashraf, Dr. of Philology, Professor, chief of the department of the Tajik Language under the SEI "Khujand State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-mail: abdujamol58@mail. ru

РОЧДЪ БА ВОХИДИ ТАРЧУМА ва вохиди забон

Турсунов Ф. М.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Масъалаи вохиди тарчума яке аз масъалахои бахсталаб ва мураккаби тарчумашиносй махсуб меёбад. Гуфтан бамаврид аст, ки объекти фаъолияти тарчумон ин матни хаттй ё нутки шифохй мебошад ва дар он маънохои тамоми вохидхои матн ташаккул меёбанд. Одатан матни забони мабдаъ ё худ забони асл (source language) якбора тарчума карда намешавад ва хангоми тарчумаи шифохй ё хаттй зарурати ба хиссахо чудо кардани он пеш меояд. Х,ар хиссаи чудогонаи вохидхои забонй, хадди акал дар мархилахои аввали раванди тарчумаи матни чудогона дар алохидагй тарчума мешавад. Дар ин робита дар адабиёти илмй оид ба тарчума мафхуме ба вучуд омадааст, ки онро вохиди тарчума меноманд.

Тадкик намудан ва донистани вохиди тарчума хеле мухим аст. Агар вохиди тарчума дар раванди тарчумаи матни мушаххаси ду забони муайян дуруст ташхис ва дарк карда нашавад, тарчума сахех намебарояд ва дар ин сурат интизор шудани натичаи дилхох гайриимкон мебошад. Махз, хамин гуна зарурати амалй олимонро водор сохтааст, ки асосхои илмии ин масъалаи мубрами тарчумашиносиро муайян намоянд.

Х,адаф аз навиштани маколаи мазкур тахлили асосхои назариявии мафхуми вохиди тарчума ва мутобикати он бо вохидхои забон мебошад.

Омузиши илмии масъалаи мазкур аз солхои 50-60 асри ХХ огоз гардидааст ва дар ин чода чанд назари илмй ба мушохида мерасад. Бо вучуди ин, назархо дар навбати худ ба хамдигар ихтилоф дошта, то ба хол як фикри мушаххас ва якбора халкунандаи масъалаи мавриди назар вучуд надорад. Ба чанде аз ин андешахо ишора мекунем. Тарчумашиносони аврупой Ж. П. Вине ва Ж. Дарбелне аввалин олимоне буданд, ки истилохи "вохиди тарчумаро" ба миён гузошта, оид ба он ибрози назар кардаанд, чунончи: "як хиссаи гуфторро хамчун вохиди тарчума муайян кардан мумкин аст, ки дар раванди тарчума онро ба хиссахои дигар таксим кардан мумкин набошад" [24, с. 37]. Аз руи ин акида вохиди тарчума он аст, ки дар як шакли муайян маънои яклухт дорад ва бояд дар асоси маънои умумиаш бидуни таксим кардани он ба хиссахои нисбатан хурдтар интикол ёбад.

Тарчумашиноси маъруф Я. И. Ретскер кайд менамояд, ки "аллакай дар мархилаи тахлили матн дар он ин гуна "вохидхои тарчума" чудо карда мешаванд ва бигзор онхо калима, ибора ё кисми чумлахо бошанд, ки дар забони тарчума мутобикати доимй ва устувори худро доранд [14, с. 9].

Ба акидаи Р. К Mиняp-Белоpyчев "забон аз yнсypхо (элементно) тapкиб наёфта, балки бapъaкс ба yнсypхо чудо мешавад. Тapчyмон як навъ тамомияти мaъниpо дapк мекyнaд ва танхо пас аз он дap paвaнди тapчyмa онpо вобаста ба амалхои ногyзиpи пешомада дap чодаи ичpои вазифаи xyд ба хиссахо чудо мекунад" [11, с. 77]. У чyмлapо вохиди матни сатхи аз хама бaлaндгapин мехисобад, ки бapои як амали тapчyмa xеле калонхачм мебошад. Дap натича тapчyмон мaчбyp мешавад, ки дap матни асл о^о ба ибоpa ва калимахо чудо намояд. Р. К Mиняp-Белоpyчев кайд менамояд, ки ба унвони вохиди тapчyмa хама гуна вохиди нутк амал кapдa метавонад. Калон ва ё xypд будани онхо аз якчанд омилхо вобастагй доpaд - xислaтхои касбии тapчyмон, яъне дониши забони xоpичй, дapки масъалахои мaвpиди тapчyмa дap ин ё он лахзаи мyшaxxaс, мустахкамии xотиpa, тaчpибaи коpй, дapaчaи аксуламали фaвpй дap тapчyмaи шифохй ва Faйpa. У илова менамояд, гypyхи вохидхои тapчyмaе мавчуданд, ки ба монанди ифодахои yстyвоp, зapбyлмaсaлхо, истилохот, ифодахои обpaзнок ва Faйpa, сифати вохиди тapчyмapо дap хама гуна шapоит хифз кapдa метавонанд.

Ба акидаи олими дигap Ю. П Степанов чунин вохиди тapчyмa хиссаи xypдтapини зaнчиpaи маъноие мебошад, ки он хангоми тapчyмaи хамзамон кобили тapчyмa бошад. У вохиди тapчyмapо асосан дap тapчyмaи шифохии хамзамон дap мисоли забонхои фapонсaвй ва pyrä мaвpиди бappaсй кapоp медихад ва вохиди тapчyмapо ба се гypyх чудо менамояд. Ба гypyхи якум аз нигохи Ю. П. Степанов вохидхои тapчyмaе доxил мешаванд, ки пас аз талаффуз шудан ба зудй кобили тapчyмa мебошанд, яъне хангоми тapчyмaи онхо фосилаи ками вакт мегyзapaд. У таъкид менамояд, ки ба ин гypyх бештap калимахои чудогона доxил шуда метавонанд. Ба гypyхи дуюм муаллиф вохидхои тapчyмaеpо доxил менамояд, ки бинобap сеpмaъно будани шаклхои вохидхои лyFaвй, моpфологй ва синтаксисии забон бо каме кафомонй тapчyмa кapдa мешаванд. Гypyхи сеюм вохидхоеpо дap бap мегиpaнд, ки тapчyмaи онхо то ба итмом paсидaни чумла имконпaзиp намебошад [15, с. 258-266]. Вокеан, тaчpибaхои тapчyмaи хамзамон нишон медиханд, ки баъзе чузъхои маъноии гyфтоp танхо пас аз дapки гypyхи чумлахо paвшaн мегapдaд. Хамчунин, гуфта мешавад, ки хиссаи чудогонаи paвaнди тapчyмa чанд гyфтоp, чанд вохиди зaбониpо метавонад дap бap гиpaд. Аз тapaфи дигap хангоми тapчyмaи хамзамон бо paсидaни матни асл, яъне xaбap, тapчyмa дap худуди гypyхи маъной OFOЗ мегapдaд ва хачми вохиди paвaнди тapчyмa дap ин чо бо он хиссаи гyфтоp бapобap аст, ки маънои нисбатан мустакил дошта бошад ва ба тapчyмон имкон дихад, ки муодили соxтоpи чyмлapо дap забони тapчyмa интиxоб кapдa тавонад. Албатта, мушкилихои тapчyмaи шифохй, aлaлxyсyс тapчyмaи хамзамон, дap холатхое, ки тapчyмон тapчyмapо аз матни тapчyмa нaмеxонaд ва аз нутки гуянда якбоpa тapчyмa ва талаффуз мекунад, ба чуфти забонхо ва самти тapчyмa низ вобаста аст. Масалан, хангоми тapчyмaи хамзамон аз забонхои англисй ва pyсй ба забони точикй дapк ва чудо кapдaни вохиди тapчyмa ва дap навбати xyд интиxоб ва офapидaни соxтоpи гyфтоp дap тapчyмa нисбатан осонтap аст, зеpо асосхои гpaммaтикии чумлахои ин ду забон (сapaъзои чумла - мубтадо ва xaбap) ба хaмдигap наздик ЧOЙгиpaнд ва матлаби гyфтоp нисбатан осонтap дapк мешавад. Вале дap акси холат, яъне хангоми тapчyмa аз забони точикй ба забонхои pyrä ва англисй ин вазъият бapои тapчyмон як андоза сapбоpии paвонии иловагй зам менамояд, зеpо пас аз садо додани мубтадо у мyнтaзиp мешавад ё фapз мекунад, ки xaбapи чумла чй метавонад бошад. Ин холат хам, бешубха, ба масъалаи то чй андоза муваффак шудан ба чудо кapдaни вохиди тapчyмa аз чониби тapчyмон ва умуман босифат анчом додани тapчyмa тaъсиpи xyдpо меpaсонaд.

Ба акидаи Л. С. Бapxyдapов мушкилии вохиди тapчyмa яке аз мушкилихои печидaтapини тapчyмaшиносии мyосиp мебошад. У кайд менамояд, ки "вохиди тapчyмa вохиди забонии xypдтapинест дap матни забони асл, ки дap матни забони тapчyмa мутобикати xyдpо доpaд" [1, с. 174].

В. М. Комиссapов низ тaъpифи фapогиpи вохиди тapчyмapо пешниход менамояд. Ба акидаи у ба унвони вохиди тapчyмa хap вохиде метавонад амал кунад, аз чумла: 1) вохиди xypдтapини матне, ки дap paвaнди тapчyмa хамчун объекти мустакили ин paвaнд амал мекунад; 2) вохиди xypдтapини забонии матни асле, ки дap шакли яклуэт тapчyмa кapдa мешавад; 3) мачмуаи xypдтapини вохидхои лyFaвй ва гpaммaтикие, ки бо кaтегоpияхои лyFaвй

ва гpaммaтикии забони тapчyмa як андоза мутобикат доpaнд ва Faйpa. Дap ин гуна мaвpидхо интиxоби хиссаи аз нигохи маъно мукаммал дap холатхои мyшaxxaс комилан ба тapчyмон вобастагй доpaд, ки вазифаи у таъмин кapдaни мyошиpaти сaмapaноки байнизабонй бо тapчyмaи дакик, комил ва сахех мебошад [7, с. 78].

В. С. Вино^адов накши aввaлиндapaчa доштани чихати маъноии матни мaвpиди тapчyмa ва xyсyсияти "ибоpaгй" доштани тapчyмaи матни xaттиpо таъкид менамояд [4, с. 33-34]. Тapчyмaшинос ва тapчyмон В. Н. Кpyпнов низ чонибдоpи хамин акида аст ва зи^ менамояд, ки бapои ноил шудан ба сифати баланди тapчyмa мохиpонa омеxтa кapдaни yнсypхои чузъй ба монанди калимаву ибоpaхо бо yнсypхои кулл ба монанди кулли маъно дap сатхи чумла бо дapнaзapдошти контексти фapогиpтap лозим меояд [8]. Мавкеи олими дигap Д. Жуков низ ба ин акидахо наздик аст [6].

Бо вучуди ин, як кaтоp олимон, ба монанди В. С. Вино^адов, А. А. Смиpнитски, Л. О. Резников накши кaлимapо хамчун вохиди самт^й таъкид менамоянд [4, с. 50]. Албатта, ин аз бахсхо xолй буда наметавонад, зеpо калима як вохиди забониест, ки ба он сеpмaъногй xос аст ва чихатхои маъной ва услубии он махз дap доxили ибоpa ë калима мушагаас мегapдaд. Хамин гуна xyсyсияти кaлимaхоpо ба инобат гиpифтa, баъзе олимони тapчyмaшинос ба монанди Латишев Л. К. ибоpa ва чyмлapо хамчун намунахои бapчaстaтapини вохиди тapчyмa мехисобанд. Ба нaзapи онхо, дap paвaнди тapчyмa тapчyмон маъмулан матни мaвpиди тapчyмapо ба чузъхои гуногуни маъной чудо мекунад ва онхоpо бо тapтиби муайян ба забони тapчyмa интикол медихад. Яъне, матни тapчyмa дap натичаи интикоби вохидхои аз чихати маъно мутобики чузъхои хачман начандон калони матни асл ташаккул меëбaд. Тaъpифи пешниходнамудаи вохиди тapчyмaи Л. К. Латишев чолиб аст, чунончи: "вохиди тapчyмa ин вохидхои матни асл мебошанд, ки дap сатхи онхо мутобикатхои тapчyмaвй мyкappap кapдa мешаванд [9, с. 168]. Дap ин чо муаллиф ибоpa ва чyмлaхоpо дap нaзap доpaд.

Гуфтахои О. И. Бpодович оид ба вохиди тapчyмa чолиби диккатанд. Ба акидаи у вохиди тapчyмa ба тapчyмa хамчун натича, яъне матни тapчyмa тааллук надошта, ба тapчyмa хамчун paвaнд тааллук Доpaд ва бинобap ин бояд хамчун вохиди амалжтй тасниф кapдa шавад. Ва "ин он вохиди xypдтapини доpои маънои мустакиле мебошад, ки дap сатхи он тapчyмон иттилои матни aслpо ибтидоан меxонaд... ва дap aксapи мaвpидхо калима хамчун вохиди тapчyмa интиxоб кapдa мешавад, хapчaнд дap матни нихой тapчyмaи тахтуллафзй ба мушохида нaмеpaсaд" [3, с. 13]. Вокеан хам, arap paвaнди тapчyмapо ба ëд оpем, хангоми коp бо матн тapчyмон бештap бо калимахо сapyкоp доpaд ва аз p^ анъана aксapaн бapои комилан дapк намудани чузъхои маъноии матн коpи лyFaвй мегyзapонaд, вале шояд дap тaхpиpи нихой пас аз мутобик кapдaни матни тapчyмa ва чузъхои маъноии он бо xyсyсияти матни асл аз тapчyмaи калима ба калима шояд нишоне намемонад, зеpо матни тapчyмa маъмулан дap асоси чузъхои маъноии чудогона аз тaхpиpи нихой гyзapонидa мешавад ва вохидхои тapчyмa ба вохидхои забон дap сатххои гуногун мувофикат пайдо мекунанд, на танхо дap сатхи калима. Чунон ки хамин муаллиф меафзояд, '^ap баъзе мaвpидхо бо матнхое дyчоp шудан мумкин аст, ки вохиди тapчyмa дap онхо ë аз калима xypwrap ва ë аз он калошу мешавад" [хамон чо]. Дap ин чо матлаб ин аст, ки arap хap чузъ ë моpфемaи калима ба маънои он сахми чудогона гyзоpaд, хap яки он бояд бо амали чудогонаи тapчyмон ба забони тapчyмa интикол дода шавад, яъне он моpфемa вохиди чудогонаи тapчyмa аст. Вале arap маънои ибоpa ë чумла нисбат ба калимахои тapкибии xyд мачозан ë ба тaвpи идиоматикй ифода ëфтa бошад, ин гуна ибоpa ва чумлахо бояд яклуш', дap асоси маънои умумй хамчун вохиди мустакили тapчyмa ба забони дш^ интикол дода шавад, яъне дap ин чо вохиди тapчyмa ибоpa ë чумла аст. Зикрт як фикpи дигapи у оид ба вохиди тapчyмa xеле чолиб аст, ки мегуяд: "вохиди тapчyмa на дap матнхо, балки дap зехни тapчyмон аст" [3, с. 14]. Дap хакикат, тapчyмон дap муайян намудани вохиди тapчyмa ва умуман ташкил намудани paвaнди тapчyмa дap холатхои мyшaxxaс накши калидй доpaд.

Олими забоншинос ва тapчyмaшиноси дигap А. Д. Швейтсеp мавчудияти вохиди тapчyмapо инкоp мекунад. Ба акидаи у хиссахои ба сифати чунин вохидхо чудошавандаи нутк хачм ва xyсyсияти гуногун доpaнд ва xyди мафхуми "вохиди тapчyмa" дap истилохот иxтилоф

6a By^yg Meopag" [18, c. 72]. Acoc HagomTaHH ^ygoKyHHH BOxugu Tap^yMa 6a aKugau hh Myannu^ oh acT, kh gap Ha3apuau Tap^yMa 6a yHBOHH BOxug xuccaxou MaTHH acn Ka6yn Kapga MemaBaHg, kh gap HcmnoxoTH 3a6oHmuHocH MyanaH HarapgugaaHg. Hh HyKTaxopo a3 oh ^uxaT MeTaBOH acocHOK xuco6ug, kh paBaHgu Tap^yMa aK K0na6u ycTyBope Hagopag, kh a3 pyu oh Boxugxou Tap^yMa 6a xaMgurap naHBacr Kapga myga, TaMOMH Mactanaxou Map6yT 6a Tap^yMau MaTH xannu xygpo e6aHg. EaptaKc, paBaHgu Tap^yMa a3 aManueTH MypaKKa6 Ba neHHga u6opaT acT. H. A. HepHaxoBcKaa hh3 Tapa^gopu MaBKeu Myannu^H 3HKprapguga 6yga, aroH BOxugu 3a6oH e nopnau MaTHH acnpo BOxugu Tap^yMa xhco6 HaMeKyHag Ba HyHHH MeHaBucag: "o6teKTH Tap^yMa Ha hh e oh anoMaTH 3a6oH, 6anKH MatnyMOTH Myxranu^H 6a TaBpu ryHoryH H^ogae^rau MaTHH acn 6a myMop MepaBag [17, c. 27]. MaKcagu Myannu^ a3 oh u6opaT acT, kh MaBpugu TaBa^yxu Tap^yMOH Max3 HTTunot e xyg ^aH6au MatHOHH MaTHH acn acT, kh oh MeTaBOHag xaM 6o ^OHeMa (obo3) Ba xaM capxaTH xa^MaH Kanomap u^oga e6ag. Hh a^uga xaM a3 MaHTHK xonH HecT, 3epo gap xaKHKaT, Tap^yMa aManaH BaKTe cypaT Merupag, kh coxTopu MatHOHH MaTH TamaKKyn e^Taacr Ba a3 hh nuxo3 BOxugu Tap^yMa hh e oh BOxugu 3a6oHHH MaTHH acn Ha6yga, MatHOH ^ygoroHa acT, kh ^y3tu coxTopu yMyMHH MatHOHH Kynnu MaTH Me6omag.

fflupaeB A. O. HH3 hctotoxh "BOxugu Tap^yMapo" aK aHgo3a hokom Mexuco6ag Ba 6a HBa3am ucTHnoxH "BOxugu caMTrupupo" nemHHxog MeKyHag Ba Kang MeHaMoag, kh "BOxugu caMTrupH aK xuccau MaTHH acn 6yga, a3 hhtoxh MatHH gapK KapgaHH oh 6a Tap^yMOH hmkohh ^ycry^y e hhthxo6h TacMHMH Tap^yMaBHH HaB6aTupo Meguxag [19, c. 20]. Eo By^ygu hh, Kang Kapga MemaBag, kh "BOxugu caMTrHpH" Mypogu^H hcthtoxh "BOxugu Tap^yMa" HecT Ba MapxHnau cap^axM pa^TaHH "xHccau" MaTHH acn Me6omag, kh 6apou TacMHM rupu^TaH n03HM acT" [5, c. 259]. X,aMHyH MyxaKKHKH ^atonuaTH Tap^yMOHxou xaM3aMOH A. O. fflupaeB a3 hhtoxh Tap^yMau mu^toxH ^HKp MepoHag Ba moag a3 hh nux03 xaK 6ap ^ohh6h y 6omag, 3epo Tap^yMau mu^oxH, ananxycyc Tap^yMau xaM3aMOH, HyHOH kh gap 6ono umopa pa^T, HO3yKHxou xygpo gopag Ba a3 HuroxH paBOHH 6emTap 6a MatHO Ba HTTHnooTH myHHgamaBaHga capyKop gopag. E. B. Epeyc ^yMna-ry^Toppo BOxugu acocuu самтгирu MeHOMag [2, c. 24]. flypycT acT, kh Myxonu^OHH Mactanau ^ygo KapgaHH BOxugu Tap^yMa gap paBaHgu Tap^yMa gHKKaTH MyraxaccucoHH coxapo 6a MypaKKa6 Ba 6axcrana6 6ygaHH oh ^an6 MeKyHaHg, Bane aManuaxoH TagKHKH Tap^yMaxo hh aKugaxopo aK aHgo3a hhkop MeKyHaHg, kh xaHroMH Taxnunu K0HyHHaTX0H ^atonuaTH Tap^yMOHH 3apypaTe nem Meoag, to kh ^y3txou MyHTa3aM TaKpopmaBaHgau hh paBaHgu MypaKKa6 6a xuccaxo ^ygo Kapga maBaHg. ffloag hh ryHa ^y3txou TaKpopmaBaHgapo MeTaBOH BOxugu Tap^yMa HOMug.

^o6unu 3HKp acT, kh Ma^xyMH BOxugu Tap^yMa gap aga6ueTH unMHH gaxconau oxup HH3 MaBpugu 6appac0 Kapop Merupag, kh aKcapuaTH kopxoh HaB 6a TagKHKOTH nemHH umopa MeKyHaHg [13; 12; 10 Ba f. ].

flap aga6ueTH unMHH Fap6 HH3 naHg MynoxH3apo oug 6a Ma^xyMH BOxugu Tap^yMa Mymoxuga KapgaH MyMKHH acT. Boxugu Tap^yMa gap 3a6oHH aHrnucn 60 homh "unit of translation" (UT) Matpy$ acT. nuTep HroMapK oug 6a hh Mactana naHg HyKTau ^onu6 ry^TaacT. y Mactanau Ma3Kyppo 6a 6axcxou MueHH Tap^yMau 030g Ba Tap^yMau TaxTynna^30 Huc6aT goga, HyHHH Kang MeHaMoag: "the freer the translation, the longer the UT; the more literal the translation, the shorter the UT, the closer to the word, or even to the morpheme" [22, c. 54]. A3 ry^raxoH hh Myannu^ 6apMeoag, kh Tap^yMa xap hh Kagap 030g 6omag, BOxugu Tap^yMa xaMOH Kagap xa^MaH KanoH MemaBag Ba arap Tap^yMa xap hh Kagap TaxTynna^3H aH^OM goga maBag, xaMOH Kagap xa^MH BOxugu Tap^yMa xaM KyTOx, 6a KanHMa e xaTTO xypgTap a3 oh - 6a Mop^eMa Ha3gHK MemaBag. Hh ry^raxo, an6axra, acoc gopaHg, 3epo hh gy TaMoronu TatpuxHH Tap^yMa conueHH 3ueg 60 xaMgurap gap 3HgguaT 6ygaHg Ba gap gaBpaxou MyanaH 60 HaB6aT aKe a3 gurape 6apTapH Ba Tapa^gopoHy Myxonu^OHH xygpo gomTaacT. flap MynoxH3axou xynocaBHH xyg gap hh 6o6aT n. HroMapK u6p03 Megopag, kh gap ^apaeHH H^pou Tap^yMa a3 Huroxu xa^M TaMOMH Boxugxou 3a6oH gap nax3axou ryHoryH Ba e xaM3aM0H MeTaBOHaHg 6a xancu BOxugu Tap^yMa ucTH^oga rapgaHg. MyKOuca KyHeg: "All length of language can, at different moments and also simultaneously, be used as a unit of translation in the course of the translation activity. .. .To me the unit of translation is a sliding scale, responding according to other varying factors" [xaMOH ^0]. AugaxoH 0nHM0HH

дигари англисзабон низ ба гуфтахои боло наздик аст ва дар байни онхо фаркияти чиддй ба мушохида намерасад [20; 21; 23 ва f. ].

Афкори аксарияти мухаккиконе, ки мо дар ин макола тахлил намудем, бахсталаб ва ягона набудани коидаи вохиди тарчумаро собит менамоянд. Чунон ки Ю. Найда оид ба таърифи худи мафхуми тарчума шухиомез кайд карда буд, чй кадар шумораи мухаккикони ин масъаларо баррасикунанда зиёд бошад, шумораи таърифи тарчума хам хамон кадар зиёд аст. Нисбат ба асосхои илмии мафхуми вохиди тарчума низ ёдовар шудани ин нукта мантикан дуруст аст, зеро хар мухаккик оид ба масъалаи мавриди назар диди шахсии худро дорад.

Дар асоси гуфтахои боло хулоса кардан мумкин аст, ки вохиди хурдтарини тарчума хиссаи чудогонаи гуфтор ё навиштор аст, маънои мустакил дорад ва онро дар алохидагй тарчума кардан зарур меояд. Ин гуна вохидхои тарчума дар сатх ё бахшхои гуногуни забон мушохида мешаванд.

1. Дар сатхи фонемахо. Харчанд фонема ё худ овозхо маънои мустакил надоранд, дар лахзахои чудогонаи раванди тарчума махз ин ё он овоз вохиди тарчума буда метавонад. Дар ин сатх асосан исмхои хос - номи ширкату ташкилотхо, мавзеъхои чуFрофй, реалияхо ва Fайра тачума карда мешаванд. Мисолхо: William - Вилям/Уилям, Аб^аффор - Abdughaffor; General Motors - Ч,енерал Моторз; Фароз - Faroz; The Washington Post - Вашингтон Пост; Чумхурият - Jumhuriyat; New York - Ню Йорк; Душанбе - Dushanbe; Хучанд - Khujand; Lord - Лорд; "Shutdown" - "Шатдаун" (реалияи сиёсй); Мачлиси намояндагон - Majlisi namoyandagon; ^урутоб - Qurutob ва f.

2. Дар сатхи морфемахо. Ин сатх холатхоеро дар бар мегирад, ки дар баъзе мавридхо морфема ба сифати вохиди тарчума амал мекунад. Ин маънои онро дорад, ки дар мавридхои мушаххаси раванди тарчума ба хар морфемаи забони асл як морфемаи муайяни калимаи забони тарчума рост меояд. Масалан, мутобикати морфемавиро дар мисоли калимаи забони англисии tables ва точикии миз+хо дидан мумукин аст. Чунон ки мебинем, ба решаи калимаи забони асл table решаи калимаи забони точикй миз ва ба суффикси чамъбандии он -s суффикси -хо мувофикат мекунанд. Чунин ходисаи мутобикати морфемавиро хангоми тарчумаи калимаи poorhouse низ мушохида кардан мумкин аст, ки калимаи факирхона ба он аз руи морфемахо-решахои факир ва хона мутобикат дорад. Мавриди зикр аст, ки забонхои англисй ва точикй ба гурухи забонхои аналитикй дохил мешаванд ва забонхои мавриди назар аз нигохи колаби номбурда микдори нисбатан бештари муодилхои калимахоро байни хам дошта метавонанд. Бо вучуди ин, дар умум тарчума дар сатхи форфема дар раванди тарчума чандон маъмул нест, зеро сохтори морфологии калимахои аз чихати маъно ба хам наздик аз нигохи грамматикй, яъне морфемахои калимасоз ва шаклсози забонхои гуногун аз хамдигар фарк мекунанд.

3. Дар сатхи калима. I live in Dushanbe - Ман дар Душанбе зиндагй мекунам; Ман ба мактаб меравам - I go to school ва f.. Дар ин мисолхо ба хар калимаи ду забон калимахо мутобикат доранд, танхо ивазшавии чойи онхо вобаста ба чумлабандии забонхои англисй ва точикй ба мушохида мерасад, ки ин табиист ва хилофи коида нест. Вокеан, дар баъзе мавридхо чумла ё ибораро калима ба калима тарчума кардан мумкин аст, вале дар ин чода эхтиёткор бояд буд, зеро тарчумаи калима ба калима ё худ тахтуллафзй на хамеша ба натичаи дилхох меорад. Махорати тарчумон низ махз дар он зохир мегардад, ки вохиди забон ва тарчумаро дуруст ташхис дода тавонад ва рохи дурусти баргардон кардани онро пеша кунад. Дар ин сатх холатхое дар назар дошта мешаванд, ки калимахои чумлаи матни тарчума ба калимахои чумлаи матни асл мувофикат мекунанд ва маънои умумии чумла коста намегардад. Нуктаи дигар ин аст, ки сохтори чумла вайрон намешавад ва маънои он нигох дошта мешавад, яъне чумла солим мебарояд.

4. Дар сат^и ибора: Ин сатх, холатхоеро дар бар мегирад, ки бо вучуди фаркияти вохидхои забон (иборахо) аз нигохи мутобикати калимахо маънои умумии вохидхои ду забон якхела аст. Хамчун намунахои барчастатарини тарчума дар ин сатх вохидхои фразеологй, ибораву таркибхои устувор ва ба онхо монандро мисол овардан мумкин аст. Шарти асосй дар ин гуна мавридхо аз он иборат аст, ки иборахо ба хамдигар аз чихати маъно мутобикат дошта бошанд,

на аз руи калимахои чудогонаи худ: to stay in touch - дар алощ будан; talk through one's hat - аз х,аво гап задан; make storm in a tea cup-аз пашша фил сохтан; бо дасти чап бархостан - to get out of bed by the wrong side ва f. Чунон ки мебинем, маънои вохдди фразеологй ба маънохои чудогонаи калимахои онхо рост намеояд ва дар натич,а тарчумаи тахтуллафзй дар аксари мавридхо имконпазир намегардад ва кулли ибора ба унвони вохиди тарчума кабул карда шуда, тарчума низ дар хамон сатх, яъне дар асоси маънои умумии ибора сурат мегирад.

Албатта, тарчумаи тахтуллафзии як зумра вохидхои фразеологй имконпазир аст, агар "шаклхои дохилизабонии" онхо, яъне чузъхои алохидаи вохидхои забонхои асл ва тарчума бо ягон асос ба хамдигар мутобикат дошта бошанд, масалан, be afraid of one's own shadow-аз сояи худ тарсидан; he wouldn't hurt a fly- у пашшаеро х,ам озор намедщад ва f. Сабаби калима ба калима мутобикат дошани ин гурухи вохидхо муодили пурра будани вохидхои ду забон мебошад, ки муодилхои пурра баробарии хам шакл ва хам мазмуни вохидхои забониро дар назар дорад.

Бо вучуди ин, набояд тасаввуроти нодуруст хосил гардад, ки гуё дар сатхи ибора танхо иборахои устувор ё фразеологй вохдди тарчума буда метавонанд. Дар забонхои англисй ва точикй микдори зиёди ибораву таркибхои озодеро низ вохурдан мумкин аст, ки дар асоси маънои умумй, яъне ибора ё таркиб, тарчума карда мешаванд. Чунончи: to get inside -даромадан; to get out-баромадан; обу х,аво - weather; сару либос - dress ва f.

Холатхоеро низ бояд ба назар гирифт, ки дар худуди як чумла ин ё он чузъи он метавонад дар сатхи калима ва кисми дигари он дар сатхи ибора тарчума карда шавад.

Тарчума дар сатхи ибора дар раванди тарчума хеле маъмул ва серистеъмол аст, мохирона ва дуруст истифода кардани он ба малакаву махорати тарчумон вобастагй дорад.

5. Дар сатхи чумла. Мутобикати вохидхои забон дар сатхи мазкур низ ба маънои умумии чумлахо такя намуда, тарчума низ дар асоси маънои умумии чумлахои дорои калимахои гуногун сурат мегирад. Яъне, дар холатхои чудогонаи раванди тарчума мутобикати тарчумавй танхо дар сатхи чумла мукаррар карда мешавад. Дар ин чо холатхое дар назар дошта мешаванд, ки чумлахо шаклан устувор буда, маънои умумии онхо бо маънои калима ва иборахои чудогонаи онхо баробар нест. Мисол: how old are you? - шумо чандсола хастед?; keep off the grass - чаманзорро поймол накунед ва г.. ^айд кардан лозим аст, ки ба ин гурух теъдоди зиёди чумлахои устувор, зарбулмасалу маколхо ва гайраро дохил кардан мумкин аст. Мисол: East or West home is the best - хоки Ватан аз тахти Сулаймон бе%; you scratch my back, and I'll scratch yours - ба уамдигар дасти кумак дароз кардан; as you make your bed, so you must lie in it -худкардаро даво нест, вовайлои пищонй ва f.

Чунон ки аз мисолхо баремояд, хангоми ин гуна тарчумахо кулли чумла вохиди тарчума ба хисоб меравад, яъне маънои умумии чумлахои ду забон якхелаанд ва дар дохили ин гурухи чумлахо мутобикати калима ва ё ибораро мукаррар кардан мумкин нест.

6. Дар сатхи матн. Дар бобати мутобикат дар сатхи матн бояд дар хотир нигох дошт, ки байни сатхи чумла ва матн дар ин маврид фарки кам вучуд дорад, зеро мо матнхоеро дар назар дорем, ки аз чумлахои кутох иборатанд ва хамзамон матнхои мустакиланд. Барои ин сатх матнхои реклама (таблотот, паёмхои тичоратй), навиштачот, шиорхо ва гайраро хамчун мисол овардан мумкин аст. Мушкилии тарчумонхо, алалхусус, тарчумонхои навкалам хангоми тарчумаи чунин мавод аз он иборат аст, ки ногузир будани дар сатхи чумла ва матн тарчума шудани онхоро ба назар намегиранд ва аз руи одати хамешагй ин гуна маводи тарчумаро аксаран бо як рох - тарчумаи тахтуллафзй - баргардон мекунанд, ки дар натича тарчума сунъй ва хатто хандаовар мебарояд. Ин гуна мисолхои начандон кобили кабулро дар воситахои ахбори умум мушохида кардан мумкин аст (контакт - есть контакт - контакт -хаст контакт). Х,ол он ки дар ин гуна мавридхо як матн як вохиди тарчумаро ташкил медихад ва тарчума бояд дар сатхи матн, яъне аз руи мухтавои умумй бо калимахои гуногун сурат гирад. Масалан, дар даромадгоххои ташкилоту муассисахо ва дигар чойхои чамъиятй одатан навишта мешавад: ба бегонагон даромадан манъ аст - personnel only; сигор кашидан манъ аст - no smoking ва гайра.

Намунаи барчастатарини ин сатхи тарчумаро дар мисоли тарчумаи осори назм равшан мушохида кардан мумкин аст ва тарчума дар сатхи матн бештар дар раванди тарчумаи назм хеле серистеъмол аст. Ин чо ба унвони мисол аз як рубоии Умари Хайём ва тарчумаи англисии он ёдовар мешавем:

Эй дуст биё, то гами фардо нахурем, В-ин якдама умрро ганимат шумарем. Фардо, ки аз дайри фано дар гузарем, Бо хафтхазорсолагон сарбасарем. Тарцумаи Эдвард Фитсцералд: Oh, my Beloved, fill the Cup that clears To-day of past Regrets andfuture Fears-To-morrow? Why, To-morrow I may be Myself with Yesterday's Sev'en Thousand Years

Чунон ки мебинем, миёни матнхои мазкур дар сатхи калима (ба истиснои ду калимаи хаткашида), ибора ва хатто чумла мутобикати вохидхои забонро мукаррар кардан мумкин нест, зеро чумлахои чудогонаи матни точикй дар алохидагй, берун аз матн, аз руи маъно муодил хисобида намешаванд ва кулли матн дар ин чо вохиди тарчума аст ва матнхои ду забон хусусияти бадей ва маъноии ба хам наздик доранд.

Х,амин тарик, чунон ки аз бознигарии акидахои як катор олимон бармеояд, вохиди тарчума метавонад дар шакли хама гуна вохиди забон амал кунад ва хачму сохтори он аз овозхои забон то ба кулли матнро (фонема, морфема, калима, ибора, чумла ва матн) дар бар гирад. Мусаллам аст, ки тарчумонхои навкалам бинобар надоштани тачрибаи кофй дар асоси мундаричаи матн ба масъалаи муайян намудани вохиди тарчума таваччух намекунанд ва дар натича ба тарчумаи калима ба калима даст зада, мухтавои матнро коста мегардонанд.

Ташхис додани вохиди тарчума ба шакли фаъолияти тарчумонй (хаттй ё шифохй будани он) низ вобастагии калон дорад, зеро дар тарчумаи хаттй ва шифохии паихам ва хамзамон вохиди тарчума якхела буда наметавонад.

Хулоса, бо таваччух ба гуфтахои боло, ба тарики зайл таъриф кардани вохиди тарчума шояд ба максад мувофик бошад: Вохиди тарчума мансуби раванди тарчума буда, вохидхои бахшхои гуногуни дар матн маънои мустакилдоштаи забон ва нутк ба шумор мераванд ва вобаста ба хаттй ё шифохй будани тарчума дар холатхои мушаххас аз чониби тарчумон муайян карда мешаванд.

Бояд тазаккур дод, ки махорати тарчумон оид ба дуруст ташхис додани вохиди тарчума хеле мухим аст ва ба сифати тарчума таъсири бевосита мерасонад. Мафхуми вохиди тарчума бо мафхумхои вохидхои забон ва муодилхои тарчумавй робитаи зич дорад.

АДАБИЁТ

1. Бархударов Л. С. Язык и перевод: Вопросы общей и частной теории перевода. Изд. 3-е. - М.: Издательство ЛКИ, 2010. - 240 с.

2. Бреус Е. В. Теория и практика перевода с английского языка на русский. М.: Изд-во УРАО, 2001. Ч. 1. 104 с.

3. Бродович О. И. Единица перевода: Онтология? Эвристика?//Мат-лы XXIX межвуз. научно-методич. конференции преподавателей и аспирантов. Вып. 8. Спб., 2000.

4. Виноградов В. С. Введение в переводоведение (общие и лексические вопросы). М.: Издательство института общего среднего образования РАО, 2001. 224 с.

5. Гарбовский Н. К. Теория перевода: учебник. М.: Изд-во Моск. ун-та, 2007. - 544 с.

6. Жуков Д. А. Мы - переводчики. М.: Знание, 1975. 112 с.

7. Комиссаров В. Н. Слово о переводе. М.: Международные отношения, 1973. - 251 с.

8. Крупнов В. Н. В творческой лаборатории переводчика. М.: Международные отношения, 1976, 192 с.

9. Латышев Л. К. Курс перевода (эквивалентность перевода и способы ее достижения). М.: Международные отношения, 1981. 284 с.

10. Минченков А. Г. Проблема выделения единицы перевода и возможности ее решения в рамках когнитивно-эвристической модели/'/Вестник Санкт-петербургского Университета. Серия 9: Филология. Востоковедение. Журналистика, 2008, (Вып. 1, ч. 2), С. 162-166.

11. Миньяр-Белоручев Р. К. Теория и методы перевода. М., 1996.

12. Нуриев В. А. Единица перевода, единица ориентирования, переводема: различные подходы к определению одной категории//Известия Российского государственного педагогического университета им. А. И. Герцена. - Общественные и гуманитарные науки. №76-6, 2008. - С. 265-268.

13. Пушкина А. В. К вопросу о передаче единицы перевода на разных уровнях языка (на примере художественного произведения)//Международный научно-исследовательский журнал. №11 (65). Ч. 2, ноябрь. 2017. -С. 39-42.

14. Рецкер Я. И. Теория перевода и переводческая практика. Очерки лингвистической теории перевода/Доп. и комм. Д. И. Ермоловича. - 5-е изд., испр. И доп. - М.: Аудитория, 2016. - 244 с.

15. Степанов Ю. С. Французская стилистика. М, 1965. - 255 с.

16. Твердова Д. Г., Дронова Н. Л. Единица перевода//Научное сообщество студентов XXI столетия. Гуманитарные науки: сб. ст. по мат. V междунар. студ. науч. -практ. конф. № 5. URL: sibac. info/archive/humanities/5. pdf (дата обращения: 16. 01. 2019).

17. Черняховская Л. А. Перевод и смысловая структура / Л. А. Черняховская. М., 1976.

18. Швейцер А. Д. Перевод и лингвистика. М.: Воениздат, 1973. - 280 с.

19. Ширяев А. Ф. Синхронный перевод. М., 1979. - 183 с.

20. Bell R. Translation and Translating: Theory and Practice. - London & New York: Longman, 1991. - P. 29.

21. Haas, W. "The Theory of Translation", in The theory of Meaning. Edited by R. H. Parkinson. London: OUP, 1968.

22. Newmark, P. A Textbook of Translation /P. Newmark. - New York, 1988. - 292 p.

23. Routledge Encyclopedia of Translation Studies/Ed. by M. Baker - London and New York, 1998. - P. 286.

24. Vinay J. P., Darbelnet J.. Stylistique comparee du français et de l'anglais. Methode de traduction. Nouvelle edition revue et corrigee. P., 1965.

ЕДИНИЦА ПЕРЕВОДА И ЕДИНИЦА ЯЗЫКА

В настоящей статье анализируются и исследуются вопросы, связанные с понятием единицы перевода. Следует отметить, что само понятие единицы перевода в таджикском переводоведении не отражено должным образом, в то время как в русском и зарубежном переводоведении оно достаточно давно привлекает внимание ученых-лингвистов и перевдоведов, на ряд из которых будет указано в настоящей статье. Автор статьи проводит подробный анализ мнений исследователей относительно единицы перевода и указывает на различные позиции сторонников и противников выделения единиц перевода. Автор при рассмотрении данного вопроса также выражает свое отношение и выражает свою позицию относительно того или иного мнения ученых, в результате чего он либо принимает его позицию, либо отрицает его. Такое подтверждение или отрицание точек зрения ученых относительно рассматриваемого вопроса делается не на пустом месте и не без основы. Относительно своего высказанного мнения автор приводит свои доводы и подчеркивает, что процесс перевода является сложным психологическим процессом и может требовать нестандартные и нетрадиционные решения со стороны переводчика, особенно относительно отношения между единицей перевода и процессом перевода. Единица перевода, в самом деле, является одним из важных вопросов в теории перевода и имеет огромное значение для практике перевода. Пренебрегать вопросами, связанными с единицей перевода при изучении данного предмета, а также в самом переводческом процессе вообще, приводит не желаемым результатам, поскольку данное понятие тесно связано с такими понятиями, как переводческая эквивалентность, степень соответствия языковых единиц в отдельных случаях в процессе перевода. Следовательно, в статье особое внимание уделяется отношениям между единицей перевода и единицей языка. Автор в своих рассуждениях отмечает, что понятие единицы перевода относительное, и ученые по-разному рассматривают его, и невозможно подобрать единого и универсального подхода в отношении данного понятия. С этой точки зрения утверждения автора относительно соответствия единиц перевода единицам языка в конкретных случаях процесса перевода логически правильные.

Ключевые слова: процесс перевода, единица перевода, переводоведение, английский язык, таджикский язык, единица языка, эквивалентность.

THE UNIT OF TRANSLATION AND THE UNIT OF LANGUAGE

The article deals with the problem of unit of translation. It should be mentioned that the notion of the unit of translation is not well represented in the Tajiki translation studies yet, though it has been drawing western and Russian specialists' attention since very early times. This article mentions some of them. The author of the article analyzes the views of scientists concerning the unit of translation and points out the differences in the opinions of the followers and objectors of the notion in question. Considering the matter in question, the author also expresses his attitude and position towards the views of scientists, and as a result, he either accepts or denies them by presenting evidence and he proves that the process of translation

is a very difficult psychological process, and in certain cases, it demands non-standard and specific decisions to be made by translator, especially when the units of translation is concerned. The issue of unit of translation indeed is one of the important problems of Translation Theory and significantly affects the practice of translation. Ignoring the issues associate with unit of translation when learning translation skills and in the translation process itself leads to no positive results since it is connected with the notions such as inter-language equivalence in terms of translation, degrees of correspondence in the units of language in the translation process. Therefore, the article pays close attention to the relation between Units of Translation and Units of Language. The author points out that the notion of Unit of Translation is not an absolute notion, and the researchers have different attitude and opinion towards it. It is too hard to try to resolve the issue by a one or two opinions or universal units. Therefore, the conclusions made by the author concerning the correspondence between the units of translation and units of language is logically correct and to the point.

Keywords: translation process, translation unit, translation studies, English Language, Tajik Language, Unit of Language, equivalence

Сведения об авторе:

Турсунов Фаёзджон Мелибоевич — доктор филологических наук, профессор кафедры сопоставительного языкознания и теории перевода Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Тел. : 2325003; 935772037; адрес: 734019, г. Душанбе, ул. Ф. Мухаммадиева, 17/6; эл. почта: fayzbakhsh@rambler. ru

About the autor:

Tursunov Fayoz Meliboevich — Doctor of Philological Sciences, Professor of the Chair of Comparative Linguistics and Translation Theory of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda. Тел. : 2325003; 935772037; address: 734019, 17/6-Muhammadiev Street, Dushanbe City; email: fayzbakhsh@rambler. ru

МУКРИСАИ ЦОЛАБХОИ РЕФЛЕКСИВИИ МАФЪУЛ ДАР ЗАБОЩОИ ТОНИКИ ВА ОЛМОНИ

Сайфуллоева Х. Г., Холова Ш. Ц.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Оид ба мукоисаи таъйиният бо пассив дар забони муосири олмонй бисёр забоншиносон андешахои худро баён кардаанд (A. M. Горлатов, М. М. Гухманн, W. Abraham, J. Buscha, G. Helbig, H. Brinkmann ва дигарон). Аммо вобаста ба он, ки кадом иборахои рефлексивиро аз лихози маъно ба пассив наздик шуморидан мумкин аст, дар забоншиносй дидгоххои гуногунтарин изхор карда шудаанд, зеро «бо ёрии шакли таъйинй, - чунон ки Л. С. Лашкарадзе одилона зикр намудааст, - тобишхои мухталифи амал ифода ёфтан метавонад, аз амали фаъолона, ки субъект нисбат ба худ анчом медихад, то холате, ки сабаби берунй онро бармеангезад» (А. С. Лашкарадзе, 1953).

Ба наздикии иборахои рефлексивй бо категорияи грамматикии тарзи мафъул, масалан, А. М. Горлатов ишора мекунад. Вале у оид ба мушобехати пурраи онхо сухан намегуяд, чунки «маънои иборахои рефлексивй бештар метавонад бо хусусияти мубтадо ва шартхои матн муайян карда шавад» (Горлатов, 1994). Дар асари худ А. М. Горлатов пешниход мекунад, ки иборахои рефлексивии забони муосири олмонй, ки метавонанд дар мукоиса бо пассивихо баррасй гарданд, «иборахои таъйинй-пассивй» номида шаванд.

Ба иборахои шомили sich, ки шаклхои рефлексивй ё иборахои таъйинй-пассивй меноманд, ба таври анъана асосан мулохизаи дорои муайянкунандахои баходихиро мансуб медиханд, ки онхо ба се гурукх чудо мешаванд: 1) иборахои дорои sich + феъли фаъоли дорои субъекти нофаъол; 2) иборахои гайришахсии sich ё sich lassen; 3) иборахои дорои sich + lassen + Infinitiv. Х,ангоми тавсифи иборахои мазкур истилохоти гунонун корбаст мешаванд: passivisches Reflexiv (Г. Бринкман), Reflexiv-Passiv (К. Бринкер), Medioreflexiv (Г. Науман), die einfache Medialfugung (Ю. Кунтсе), иборахои зиддипассив (С. Шубик), иборахои фаъоли дорои чонишини нофаъол (Е. И. Шенделс). Одатан хама гуруххои дар боло овардашударо ба

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.