Научная статья на тему 'INTRODUCTION TO HISTORY OF TRANSLATION AT THE END OF 19 AND BEGINNING OF 20 CENTURIES IN TAJIK LITERATURE'

INTRODUCTION TO HISTORY OF TRANSLATION AT THE END OF 19 AND BEGINNING OF 20 CENTURIES IN TAJIK LITERATURE Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕРЕВОД / ПРОСВЕТИТЕЛЬСКИЙ / РУССКАЯ ЛИТЕРАТУРА / СТИЛЬ / ОРИГИНАЛЬНЫЙ ПЕРЕВОД / ДОСЛОВНЫЙ ПЕРЕВОД / БУКВА В БУКВУ / ПОДЛИННО / ЭСТЕТИКА / ВЕРНОСТЬ / TRANSLATION / ENLIGHTENMENT / RUSSIAN LITERATURE / STYLE OF LOAN TRANSLATION / VERBAL / WORD-FOR-WORD / LOAN TRANSLATION / AESTHETICS / MEDIUM LANGUAGE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Баходуров Асрор Мухитдинович

В статье дается сведение о таджикском художественном переводе, истории, его положительных и отрицательных методов и тенденций. В статье доказано, что перевод художественного произведения, в начале появления имея просветительскую цель, приобретено по требованию желания социально-политического периода. В конце 19 века и начала 20 века первые переводы, которые выполнены с русского на таджикский язык, имеют больше особенности дословного перевода, не соответствовали оригиналу. После победы Октябрьской революции в истории таджикского перевода начинается новый этап, который является верным стилю перевода текста и особенности его оригинала.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ПЕРЕВОДА В КОНЦЕ 19 ВЕКА И НАЧАЛА 20 ВЕКА В ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ

The article describes the information on Tajik literary translation, history and its positive nd negative methods and trends. The article reveals that the translation of literary works at the beginning aimed at enlightenment and is done in accordance with the political and social requirements. The first translations carried out form Russian into Tajik at the end of 19 and beginning of 20 centuries are mostly word-for-word translation and did not preserve the content of the original work. The new period of translation had begun after the October Revolution that aimed at preserving the text and style of the original work.

Текст научной работы на тему «INTRODUCTION TO HISTORY OF TRANSLATION AT THE END OF 19 AND BEGINNING OF 20 CENTURIES IN TAJIK LITERATURE»

МИРЗО ТУРСУНЗАДЕ И ЛИТЕРАТУРНЫЙ ПРОЦЕСС

Данная статья посвящена роли и места Мирзо Турсунзаде в литературом процессе страны Советов. Мирзо Турсунзаде был пламенным оратором. Его голос звучал во многих городах Азии, Европы, Африки. Его видели и на мировых конгрессах и конференциях, и в юрте кочевников, и во дворце раджи, и в бамбуковой хижине, и в глиняной сакле, среди крестьян в деревне за рубежом, среди колхозников на родных полях.

Ключевые слова: литература, процесс, явление, течение, оратор, аспект.

MIRZO TURSUNZADE AND LITERARY PROCESS

This article is devoted to the role and place of Mirzo Tursunzade in the literary process COUNCIL country. Mirzo Tursunzade was inspirational speaker. His voice sounded in many cities in Asia, Europe and Africa. He was seen on the world congresses and conferences, and in the tent of nomads, and in the palace of Raja, and a bamboo hut, and a clay hut, among the peasants in the village abroad, among farmers in the native fields.

Keywords: literature, processes, phenomena, trends, speaker, aspect.

Сведение об авторе:

Худойдодов Аъзам — доктор филологических наук, проректор по учебной работе Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзаде. Тел: +992919328220 About the autor:

Hudoydodov Ajzam - Doctor of Philology, the vice rector for study of the Tajik state institute of languages of Sotim Ulugzade. Ph. +992919328220

НАЗАРЕ БА ТАЪРИХИ ТАР^УМАИ БАДЕИИ ОХИРИ АСРИ XIX ВА ИБТИДОИ

АСРИ XX ДАР АДАБИЁТИ ТО^ИК

Ба^одуров А. М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Давраи нави тарчумаи бадей ба забони точики аз охири асри XIX ва ибтидои садаи XX шуруъ мешавад. Ин давра мархилаи бедоршавии тафаккури озодихохй буд ва нависандагони маорифпарвар, пеш аз хама, аз адабиёти рус бо хадафхои озодандешиву рушангарои истифода мекарданд. Ба ифодаи дигар, тарчума дар ин давра бештар хадафи маърифатбахши дошт ва касоне ба он даст мезаданд, ки ба омузишу парвариши насли чавон машгул буданд. Аввалин чунин тарчумахоро муаллими Самарканда Абдукодири Шакурй анчом додааст.

Хануз соли 1909 А.Шакурй барои синфхои ибтидоии мактаби усули нави точикй, ки муассис ва муаллимаш худи у буд, бо номи " Ч,омеъ-ул-хикоёт" китоби дарсй тартиб дод ва ин китоб соли 1911 такроран чоп шуд. Дар такя ба ёддошти Рахим Хошим метавон гуфт, ки дар ин мачмуа аз 49 хикоячаи мансур 10 порааш аз русй тарчума шуда аз хикоячахои бачагонае иборат мебошанд, ки Лев Толстой худ навишта ва ё аз И.А.Крилов иктибос карда, ба наср гардондааст. Баъзе масъалахои Крыловро худи мураттиб ба точикй баргардондааст [4, 234 ].

Аз мукоисаи хикояи " Ду рафик" бо нусхаи Лев Толстой ба ин натича расидем, ки мутарчим дар амали худ ба усули тарчумаи озод пойбанд будааст. Мазмуни хикояро Толстой аз Крилов гирифта ва табиист ки хангоми ба наср гардондан баъзе байтхои нусхаи асл афтодааст. Мутарчим ба хадде дар тарчума фаротар меравад, ки ба чойи байтхои Крылов каринаи точикии онхоро аз шоирони классики мо ёфта ба матни тарчума мегузорад, мисли ин байти Саъдй:

Дуст машмор, он ки дар неъмат занад,

Лофи ёрию бародархондагй.

Дуст он бошад, ки гирад дасти дуст

Дар парешонхолию дармондагй [4, 238 ]

Мутарчим хикояи дигари Лев Толстой " Старий дед и внучек" -ро низ бо хамин усул

тарчума кардааст. Рaxим Дошим дар боби мoxияти ин тapчyмaxo бар ин назар acт, ки " дар ин мачмуа тарчума карда шyдaни ин нaмyнaxo дaлeли ба таъшри тарбиявии адабиёти тараккипарвари pyc кимати даркориро додани зиёиёни пeшкaдaми точик мeбoшaд" /5, 239/.

Аз мyкoиcaи ичмолии ин гyнa тapчyмaxo мeтaвoн ба xyлoca омад, ки дар он рузгор xифзи амонат дар тарчума ба ин маънй бyдaacт, ки ибороти забони acли xap чи бeштap дар шакли точикй ифода шавад ва ин кор дар бexтapин xoл ба ca^rn^ забондонии тарчумон вобаега 6уд, ки зиёдapaвиxoe низ дар пай дошт ва намунаашро дар миcoли xикoяи Лeв Тoлcтoй зикр кapдeм. Доддааи мyшoбex дар тapчyмaxoe, ки дар oFoзи caдaи гузашта дар Эрон ба вучуд омадаанд, низ ба назар мepacaд. Чунончи, Мудаммад Алии Фуруга пecaxoи Мoлeppo тарчума карда, ба чои номи acлии кaxpaмoнoн иcмxoи Эрони мeгyзopaд / 3, 4 /.

Баъди пирузии инкилоби Октябр давраи нави тaъpиxи тарчумаи точикй шуруъ гардид, ки ycyлy paвишxoи xaм пиcaндидa ва xaм нoпиcaнд дошт. Мyxим он буд, ки бо фapopacии имконоти табъу нашр бозори тарчума равнаки бeштape пайдо кард. Бapxилoфи тapчyмaxoи фароозод мутарчимони ин давра арзиши тарчумаро дар бо матни аш мecaнчидaнд ва то Чoe равиши тозаи тарчума- xифзи caбк ба майдон омад. Камоли матлуби ин тapчyмaxo он буд, ки мутарчимон тaвoниcтaнд дар баробари xap лафзи xopичи (руш, туркй, озарй, yзбeкй ва гайра) як лафзи точикй бигзоранд.

Ин навъи тарчума он cooxo бо иштибoxoти фаровони мутарчимош xaмpox бyдaacт, ки на забони xopичиpo дypycт мeдoниcтaнд ва на забони модарии xyдpo. Хамин тарик, агар аввалин тapчyмaxoи то замони инкилоб бeштap ба тарзи озод ва ба завки xoнaндaи точик мутобик, бо poxи ба точикй накл кардани мазмуни acapи навжандаи pyc ё миллати дигар cypaт гирифта бошанд, пac аз ибтидои coлxoи ой тарчумаи айнй pacм гардид. Бинобар ин, кушиши xapчи аниктар тарчума ва ифода кардани калимаву таъбироти pycï ( ва ё дигар забон ) биоёр вакт бар тарчумаи тaxтyллaфз, xapф ба xapф, айнан ( ба тарики калпа ) додани лyFaтxo ва coxти грамматикии acapи тарчумашуда caбaб мeшyд.

Он coлxo дар мaxфилxoи тарчумонии Шуравй ва матбуот дар боби тарчума мyбopизaxoи зиёд мepaфт. Аз чумла мушкилоти тарчумаи " аз ч^ати тexнoлoгй аник"-ро мyтaxaccиcoн ба миён гузошта, дар мжоли тарчумаи адабиёти Аврупо, ба xycyc ocopи Шeкcпиp, Диккeнc, Байрон, Шилгер ва дигарон нaзapияxoи " аникияти шаклй" ва "шaбoxaти фукшоналй" -ро capexaн дacтгиpй мeкyнaнд. Мaxз xaмин тамойул, ки "дар ибтидо чун амали мукобила дар ндобати мyнocибaти озод бо матни аш пайдо шуда буду мyнocибaти эxтиёткopoнapo бо каломи бaдeй такозо мeкapд, ба мавкщ тарчумощои точик низ таъшр pacoнд ва ощоро ба cyn тарчумаи анику айнй xидoят намуд. Чунин мyнocибaти нш,оят анику айнй агоар ба вайрон шудани мoxияти эcтeтикии нycxaи acл дар тарчума бодо мeшyд ва оид ба вокеияти бaдeии дар нycxaи acл тacвиp шуда тaacypoти нодуруст ба вучуд мeoвapд" / 2, 115 /.

Аввалин нaмyнaxoи тарчумаи xикoявy тapoнaxoи Мaкcим Горкий, аз чумла " Таронаи мypFи туфон " аз тарафи Faнй Aбдyллox ва Обид Иcмaтй ба xaмин тарз тарчума шудаанд. Дар ду тарчумон ба доми баргардони тaxтyллaфзии cyxaнoни Горкий афтода, барои xифзи тaъбиpoги нaвиcaндa кушидаанд, ки дар натича шeъpият, шруи xиccии дожлй ва oxaнги мавзуни нycxaи аш дар тарчума аз байн рафтааст / 2, 120 /.

Ин ycyли тарчума амонатдории матни аш набуда, coлxoи баъд низ дар тарчумаи точик мав^ъ дoштaacт. Кор ба чoe pacидaacт, ки номи xикoяи А.П. Чexoв " Попрыгунья "-ро " Занаки xaллocй" ва пoвecти Лeв Тoлcтoй « Люжрн «-ро " Юнучка" тарчума карданд. Доло он ки номи ин xикoя аз иcми шaxpи Люжрни Швeтcapия гирифта шyдaacт.

Сoлxoи ш ба чодаи адабиёт омадани як iypyx чавонони тaxcилдидa, аз кабили С. УлyFзoдa, Р. Дошим, Д. Юcyфй, А. Дexoтй ва дигарон ба вазъи тарчума бeтaъcиp набуд. Савияи тapчyмaxoи ин гypyx он кадар баланд набошад xaм, ба xap xoл onxo кушидаанд, ки ба умки дили адиби тарчумашаванда pox ёбанд.

Дар тарчумаи ин coлxo ycyл ё xyд мизони интикоби acapи бaдeй пypaxaмият буда бeштap ба такозои талаботи c^cmy ичтимоии давр cypaт гиpифтaacт. Ин равиш дар бaъзe мaвpидxo чойро барои адабиёти acил танг мeкapд. Ин гуна интиxoб ва тарчума мавкщ FOявии нaвиcaндa ва мутарчимро низ муайян ва бaxoгyзopй мeкapд. Ин xoлaтpo мо дар фаолияти тарчумонии aкcapи мутарчимони он coлxo мyшoxидa мeкyнeм.

Бо вучуди ин дар coлxoи мавриди назар ва баъди он дигар шудани назари нaвиcaндaгoн ба

вокеияят омили вycaт ёфтaни тapчyмa вa нишони дигapгyниxои кулли дap ин caмт мебошaд. Чунон ки М. Шyкypов мyшоxидa кapдaacт, нaвиcaндaгон бapои бa вучуд овapдaни aдaбиёти шви pеaдиcтй нaмyнaи ибpaт мечycтaнд вa дap нaвбaти aввaд aз тaчpибaи эcтетикии pеaдизми бapкaмоли pyc caбaк меомyxтaнд.Яке aз мyxимтapин pоxxои caбaкомyзй xaмоно тapчyмa буд. Лйнй, Лохутй, Юcyфй, Икpомй, Дaким Кapим, Улyгзодa, Pax^ Ч^лил вa дигapон хднгоми тapчyмa кapдaни acapxои aдaбиёти pyc вa тaxpиpи онхо aз rnppy acpоpи aдaбиёти тacвиpкоpи pеaдиcтй беxтap пaй мебypдaнд, мaxоpaти pеaдиcтии xyApü тaкмид медодaнд / 6, 114 /. Ин paвиш бa pym№ тapчyмa то чое мycоидaт кapд вa тaвaччyxpо бa тapчyмaи нacpи клaccикии pyc, aз он 4y^a Гогол, Тypгенев, Лев Толстой вa Чеxов зиёд нaмyд. Лдaбиётшиноc Лapиca Демидчик миёни ycyли интиxоби тapчyмонxои ин дaвpa вa мaоpифпapвapони ибтидоии acpи биcти точик кapобaти мaънaвиpо мебинaд. Дaмчyнин вaй вобacтa бa шapоити тaъpиxй вa инкишофи бемиши мyноcибaтxои мyтaкобидaи миддaтxо / 2, 35/ вacеъ шyдaни доиpaи тapчyмaи бaдей вa мypaккaбтap шyдaни вaзифaxои гоявию эcгетикии онpо тaъкид мекущд.

Дap ин дaвpa мyндapичaи xaëra вa зебоишиноxтии оcоp меъёpи интш^ бapои тapчyмa мегapдaд. Пaйpaв , ки acоcaн шеъp мегуфт , xикояи " Гyлaндом " вa повеcти " Ишки дyxтapи Чингиз"^ нaвишт. Дaмзaмон повести Гогол "мyфaтиш"-pо тapчyмa кapд. Вaде, aфcyc, ки тapчyмaи Пaйpaв aз бaйн paфтa, cоли 1936 онpо Олег Эpбеpг вa Обид Иcмaтй тapчyмa вa нaшp кapдaaнд. Cоли 1940 Хдбиб Лxpоpй acapи дигapи Гогол "Mочapои Ивaн Ивaнович бо Ивaн Никифоpович"- pо тapчyмa менaмояд. Taßa^^yx^ зиёд бa тapчyмa вa нaшpи оcоpи Л.Толcтой, Л.П.Чеxов, В.М. Гapшин, В.В. Коpоленко, Д.М. Maмин - Оиб^як гyвоxи дидгоxxои мyтapчимони кacбй вa aдибони тapчyмон бa paвишxо вa тaмоюлxои тapчyмaи мyоcиp мебошaд, ки ин xодиca, бешaк, тaъcиpи мyтaкобидa дошт вa дap тaшaккyли истеъдод вa xyнapи aдибони точик бетaъcиp нaбyд.

Дaким Кapим xaнyз шли 1934 " Хaмелеон "- и Чеxовpо тapчyмa кapд. Бaъдтap " Myжикxо " низ aз тapaфи y тapчyмa шуд. Лcapxои дигapи нaвиcaндa " Никкоб" , " Mapги чиновник", " Унтеp ^ишибеев ", " Fycca ", " Одaм дap гилоф", "Бapиня", " Хоб меояд" aз тapaфи Чдлол Икpомй тapчyмa вa нaшp гapдидaaнд. Дaким Кapим"Кaмпиpи Изеpгид", "Фомa Гоpдеев" (бо xaмкaдaмии MPaxn^n) " Тapонaи мypги ТУФОН", " Maкap Чyдpa", "Тaвaддyди инcон", "Maдвa" "Биcтyшaш вa як", " Челкaш"-и Гоpкийpо низ тapчyмa кapдaacт. Дacaн Иpфон cегонaи Гоpкий «Бaчaгй», <^ap бaйни мapдyм»вa «Унивеpcитетxои мaн»-pо тapчyмa кapд. Агap aввaдин xикояи Гоpкий «Ту-ннел>>(1928) aз зaбони озapй бa точикй тapчyмa шyдa бошaд, минбaъд aкcapи acapxои ин нaвиcaндapо тapчyмонxои точик бевоcитa aз pycï бa точикй гapдонидaaнд. Уcтод Лйнй, ки <^a зapypияти бa зaбони точики нaшp нaмyдaни оcоpи Гоpкии... беш aз дигapон пaй бypдa буд>>, тaxpиpи œrorn вa pомaни «Mодap»-pо, ки Дacaн Иpфон aнчом додa буд, бap yxдa дошт. Лз cодxои ш бa бaъд тapчyмa aз aдaбиёти дигapи Шypaвй низ шypyъ шуд вa зaбони pycï xaмчyн зaбони caвyми миёнapaв дap ин paвиш чойгaxи мycбaт дошт. Бa воcитaи зaбони pycï оcоpи нaвиcaндaгони бyзypги дунё, монaнди Дуго, Ромен Pолaн, Флобеp, Жул Веpн, Войнич, Mapк Твен, Ч,ек Лондон, Эптон Cинклеp, Бpет- Гapт, Шapл Петети, &мон Томпcон, P.Cгивенcон вa дигapон бa точикй тapчyмa вa дacтpacи xонaндaгони точик гapдидaнд.

Интиxоби оcоpи тapчyмaвй дap ин дaвpa бa тaкозои xaдaфxои cиёcивy ичтимой вa тaблигй cypaт мегиpифт.Ин тapчyмaxо бо caбки ягонa низ тaфовyт доштaнд. Xycyc^™ дигapи ин тapчyмaxо ибоpaт aз он буд.ки aмонaтнигaxдоpй ycyли acлии коpи мyтapчимонpо мyaйян нaмекapд.

Дифзи aмонaт дap тapчyмa бa ин мaънй буд, ки ибоpaxо вa чyмлaxои зaбони acлй xap чи бештap вa дaкик;тap бa зaбони мaкcaд (зaбоне, ки acap бa он тapчyмa мешaвaд) дapояд.Macaдaн унвони acappо тaгйиp медодaнд.Бa мyндapичaи aœOTH acap тaъгиpот воpид мекapдaнд.

Бaъд aз cолxxои cиюм тapчyмaи точикй paвнaки бештap пaйдо кap-дa, мyтобикaт бa мaтни acл меъёpи ^p бyд.Дap тapчyмaxо бa xифзи caбкинaвиcaндa то чое эъгибоp додa мешуд. Дap ин дaвpa тapчyмa aз чиxaти микдоp низ aфзоиш ёфт.Як нaзapи ичмолй бa тaъpиxи тapчyмaи точикй cобит мекyнaд, ки вокщн xaм мо тapчyмaxои xеле xyб вa xaтто aълодapaчa доpем . Дикояи Maкcим Гоpкии « Mодap» дap тapчyмaи, C.Улyгзодa, шеъpи Леpмонтов "Иблиc" дap тapчyмaи Дaбиб Юycyфй acapи В.Коpоленко « Мушк^ии нобино>> дap тapчyмaи Pax^ Дошим, pомaни Войнич "Fypмaгac", acapи Cеpвaнтеc " Дон Кикот" дap тapчyмaи C.Улyгзодa вa гaйpapо метaвон тapчyмaxое шyмypд, ки бa capи xyд acapи aдaбй xacтaнд.

АДАБИЁТ

1. Адрорй, X Судбат аз санъати тарчумаи / Хдбиб Адрорй // Садои Шарк, 1984- № 5-С. 115-128.

2. Демидчик, Л. Тадавуллоти тарчумаи реалистй дар адабиётй точик /Лариса Демидчик // Садои Шарк, 1985- № 10-С. 118-125.

3. Начафй, А. Масъалаи амонат дар тарчума. /А.Назафй // Баргузидаи маколадои нашри донишгодй (3). Марказй нашри донишгоди тедрон, 1365-С. 3-14.

4. Хошим Р. Назаре ба саргади тамаддуни нави точикй / Радим Х,ошим/. Солхо дар садифадо.- Душанбе: Адиб, 1988-С. 217-220.

5. Хошим Р. Яке аз тарчумон дои аввалини адабиёти рус ва китоби у / Радим Хршим/. Солдо дар садифадо- Душанбе: Адиб, 1988-С. 230-241.

6. Шукуров М. Тарчумаи бадей дар мардилаи имрузаи адабиёти точик / Мудаммадчон Шукуров // Садои Шарк, 1983, № 10-С. 118-123.

ВЗГЛЯД НА ИСТОРИЮ ПЕРЕВОДА В КОНЦЕ 19 ВЕКА И НАЧАЛА 20 ВЕКА

В ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ

В статье дается сведение о таджикском художественном переводе, истории, его положительных и отрицательных методов и тенденций. В статье доказано, что перевод художественного произведения, в начале появления имея просветительскую цель, приобретено по требованию желания социально-политического периода. В конце 19 века и начала 20 века первые переводы, которые выполнены с русского на таджикский язык, имеют больше особенности дословного перевода, не соответствовали оригиналу. После победы Октябрьской революции в истории таджикского перевода начинается новый этап, который является верным стилю перевода текста и особенности его оригинала.

Ключевые слова: перевод, просветительский, русская литература, стиль, оригинальный перевод, дословный перевод, буква в букву, подлинно, эстетика, верность.

INTRODUCTION TO HISTORY OF TRANSLATION AT THE END OF 19 AND BEGINNING OF 20 CENTURIES IN TAJIK LITERATURE

The article describes the information on Tajik literary translation, history and its positive nd negative methods and trends. The article reveals that the translation of literary works at the beginning aimed at enlightenment and is done in accordance with the political and social requirements. The first translations carried out form Russian into Tajik at the end of 19 and beginning of 20 centuries are mostly word-for-word translation and did not preserve the content of the original work. The new period of translation had begun after the October Revolution that aimed at preserving the text and style of the original work.

Keywords: translation, enlightenment, Russian literature, style of loan translation, verbal, word-for-word, loan translation, aesthetics, medium language.

Сведения об автора:

Баходуров Асрор Мухитдинович- учитель кафедра физического воспитания и гражданского воспитание ТГПУ имени С.Айни Тел: 918841027

About the autor:

Bahodurov Asror Muhitdinovich, teacher of the Chair of Physical Education and Civil Defense of the TSPU named after S. Ainy Tel.: 918841027

БОЗОР СОБИР- ШОИРИ ШЕЪРИ ЭЪТИРОЗ

ЗабехуллоБ. С.

Академияи илмуои Чумх,урии Тоцикистон

Солх,ои 1960-1980 мелодиро дар адабиёти точик метавон давраи тахдррукоти чадид, зу^ури андешах,ои тоза ва марх,алаи бозгашт ба асолати хеш номид. Бидуни шак эх,сосот ва авотифи инсониро, ки бештар дар ойинаи адабиёт тачаллй пайдо мекунад, намешавад ба марх,алах,ои хосе таксимбандй кард, зеро эх,сосу авотиф амри хусусй буда чузъи чудоинопазири инсон хдстанд. Бинобарин, марх,алабандии мо бар асоси тачассуми ин гуна андешах,о ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.