Научная статья на тему 'ПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА БИЛАН БОҒЛИҚ АЙРИМ МАСАЛАЛАРГА ОИД'

ПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА БИЛАН БОҒЛИҚ АЙРИМ МАСАЛАЛАРГА ОИД Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
65
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
предикат / актант / сирконстант / агент / валентлик / предикативлик / субъкт / гап / жумла / пропозиция / присуппозиция / сўз / тил / нутқ / тил ва нутқ бирликлари / тема-рема / структур / семантик ва прагматик факторлар. / predicate / actant / circumstance / agent / valence / predicativity / subject / sentence / proposition / presupposition / word / language / speech / linguistic and speech units / theme-rheme / structural / semantic and pragmatic factors.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хайруллаев Хуршиджон Зайниевич, Қурбонова Рахима Абдуллаевна

Мақолада ХХ аср тилшунослигида муаммоли ва мунозарали масалалардан ҳисобланган пропозиция тушунчаси ва унинг илмий тадқиқи ҳамда тавсифи хусусида фикр юритилган. Лингвистикада пропозиция, пропозитив структура тушунчаси ва унинг тавсифи билан боғлиқ олиб борилган ишлар, тадқиқотлар ҳамда уларнинг муҳим натижалари қайд этилган. Ушбу фикр ва мулоҳазаларга муаллиф ўз нуқтаи назаридан муносабат билдирган ҳамда тегишли хулосаларга келган. Ишда тил ва нутқ бирликларининг пропозицияга муносабатининг шу кунгача бўлган назарий асослари ёритилиши хусусида ўзига хос қарашлар баён этилган. Ташқи кўринишидан тил бирлиги сифатида тасаввур уғотган, бироқ номинатив-денотатив хусусиятдан бошқа, яъни коммуникатив-сегнификатив хусусиятларга эга бўлган бирликлар предикативликка эга бирлик сифатида қайд этилиши баробарида уларнинг пропозитив структураси ҳақида ҳам ўзига хос фикрлар билдирилган. Шу асосга кўра нутқий ҳосила конструкцияларнинг энг минимали сифатида гап қайд этилган бўлиб, унинг структур, семантик ва прагматик хусусиятлари белгиланиши билан боғлиқ бўлган муҳим қарашлар илгари сурилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article deals with the concept of proposition, which is one of the problematic and debatable issues in the linguistics of the twentieth century, its scientific research and description. In linguistics, works, studies and their important results related to the concept of a sentence, the structure of a sentence and its description are recorded. The author reacted to these opinions and comments from her point of view and came to the appropriate conclusions. The paper presents specific views on the explanation of the theoretical foundations of the relationship of language and speech units to the statement. Just as units that act as linguistic units but have communicatively meaningful properties that are different from nominative-denotative properties are fixed as predicative units, special opinions are expressed about their propositional structure. On this basis, the sentence was noted as the most minimal of speech derivative constructions and important views were put forward related to the definition of its structural-semantic and pragmatic features.

Текст научной работы на тему «ПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА БИЛАН БОҒЛИҚ АЙРИМ МАСАЛАЛАРГА ОИД»

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

ПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА БИЛАН БОГЛЩ АЙРИМ МАСАЛАЛАРГА

ОИД

Хайруллаев Хуршиджон Зайниевич,

Самарканд давлат чет тиллар институти профессори, филол.ф.д., Самарканд, Узбекистон. Курбонова Рахима Абдуллаевна, Самарканд медицина институти, Тиллар кафедраси уцитувчиси. Самарканд, Узбекистон.

Аннотация: Мацолада ХХаср тилшунослигида муаммоли ва мунозарали масалалардан %исобланган пропозиция тушунчаси ва унинг илмий тадцици %амда тавсифи хусусида фикр юритилган. Лингвистикада пропозиция, пропозитив структура тушунчаси ва унинг тавсифи билан боглиц олиб борилган ишлар, тадцицотлар %амда уларнинг му%им натижалари цайд этилган. Ушбу фикр ва муло%азаларга муаллиф уз нуцтаи назаридан муносабат билдирган %амда тегишли хулосаларга келган.

Ишда тил ва нутц бирликларининг пропозицияга муносабатининг шу кунгача булган назарий асослари ёритилиши хусусида узига хос царашлар баён этилган. Ташци куринишидан тил бирлиги сифатида тасаввур уготган, бироц номинатив-денотатив хусусиятдан бошца, яъни коммуникатив-сегнификатив хусусиятларга эга булган бирликлар предикативликка эга бирлик сифатида цайд этилиши баробарида уларнинг пропозитив структураси %ацида %ам узига хос фикрлар билдирилган. Шу асосга кура нутций %осила конструкцияларнинг энг минимали сифатида гап цайд этилган булиб, унинг структур, семантик ва прагматик хусусиятлари белгиланиши билан боглиц булган му%им царашлар илгари сурилган.

Калит сузлар: предикат, актант, сирконстант, агент, валентлик, предикативлик, субъкт, гап, жумла, пропозиция, присуппозиция, суз, тил, нутц, тил ва нутц бирликлари, тема-рема, структур, семантик ва прагматик факторлар.

https://doi.ors/10.5281/zenodo.7315760

Аннотация: В статье рассматривается понятие пропозиции, которое является одним из проблемных и дискуссионных вопросов в языкознании ХХ века, его научное исследование и описание. В лингвистике фиксируются работы, исследования и их важные результаты, связанные с понятием предложения, структурой предложения и его описанием. Автор отреагировал на эти мнения и замечания со своей точки зрения и пришел к соответствующим выводам.

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

В работе представлены конкретные взгляды на объяснение теоретических основ отношения языковых и речевых единиц к высказыванию. Подобно тому, как единицы, выступающие в качестве языковых единиц, но обладающие коммуникативно-значимыми свойствами, отличными от номинативно-денотативных свойств, фиксируются как предикативные единицы, об их пропозициональной структуре высказываются особые мнения. По этому основанию было отмечено предложение как наиболее минимальная из речевых производных конструкций и выдвинуты важные взгляды, связанные с определением его структурно-семантических и прагматических признаков.

Ключевые слова: предикат, актант, обстоятельство, агент, валентность, предикативность, подлежащее, предложение, пропозиция, пресуппозиция, слово, язык, речь, языковые и речевые единицы, тема-рема, структурные, семантические и прагматические факторы.

Abstract: The article deals with the concept ofproposition, which is one of the problematic and debatable issues in the linguistics of the twentieth century, its scientific research and description. In linguistics, works, studies and their important results related to the concept of a sentence, the structure of a sentence and its description are recorded. The author reacted to these opinions and comments from her point of view and came to the appropriate conclusions.

The paper presents specific views on the explanation of the theoretical foundations of the relationship of language and speech units to the statement. Just as units that act as linguistic units but have communicatively meaningful properties that are different from nominative-denotative properties are fixed as predicative units, special opinions are expressed about their propositional structure. On this basis, the sentence was noted as the most minimal of speech derivative constructions and important views were put forward related to the definition of its structural-semantic and pragmatic features.

Key words: predicate, actant, circumstance, agent, valence, predicativity, subject, sentence, proposition, presupposition, word, language, speech, linguistic and speech units, theme-rheme, structural, semantic and pragmatic factors.

ХХ асрнинг сунги бир неча ун йиллигида сохд мутахассисларининг диккат марказидаги масалалардан бири сифатида гап ва унинг синтактик структурасининг илмий жихдтдан тадкикик этилиши кайд этиш мумкин. ХХ асрнинг иккинчи ярмида мазкур масалага жах,он тилшунослигида, хусусан, рус тилшунослигида алох,ида ахдмият каратилди. Н.Д. Арутюнова [3], Т.Б. Алисова [2], П. Адамец [1], Ш. Балли [4], В.А. Белошапкова [5], В.Г. Гак [7], Н.Н. Прокопович [15], С.Д. Кацнельсон [9], Е.В. Падучева [14], Н.Ю. Шведова [16], О.И. Москальская [12] ва бошка тилшунослар мазкур муаммо доирасида мавжуд куплаб масалаларни тадкик этишди хдмда айни

JOl 1RNA L-RESEA RCHS. СОМ

I

209

NOVEMBER, 2022 ^

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

масалалар ечимига доир илмий янгиликларни фанга такдим килдилар. Содда гапларнинг кушма гаплар билан таккосланиши, улардаги предикатив марказ ва пропозитив структура масалалари тадкикотлар кун тартибидан мустахкам урин эгаллади. Формал-структур синтаксис масалаларига эътибор бироз сусайгандек холат синтаксисда юзага келди ва семантик синтаксис масалалари, хусусан, содда гапнинг семантик структураси, унинг пропозитив хусусиятлари тадкики купчиликни ;изи;тира бошлади. Бу борада нафакат жахон тилшунослигида, хусусан, узбек тилшунослигида хам салмокли ишлар амалга оширилди. Жумладан, А.Еуломов, М.Аскарова, Г.А.Абдура^монов, Н.Махмудов, А.Нурмонов, X,. Неъматов, А.Р. Сайфуллаев, Р.Р. Сайфуллаева, Н.Турниёзов, АДожиев, И.К.Мирзаев, Г.Бокиева, Ж.Буронов, Т.Бушуй, Ш.Сафаров, Х,.Жамолхонов, Ш.Рахматуллаев, МДакимов, О.Бозоров, Б.Уринбоев, МДурбонова, Б.Йулдошев, У.К.Юсупов, С. Махматкулов, M. Абузалова, Б. Менглиев, Ш. Шахобиддинова, А.Ш. Собиров, Г.М.Хашимов, Ж.А. Якубов, Ш. Искандарова, Д.Набиева, З.Н. Худойбергенова, Х.З. Хайруллаев, М.Йулдошев, Д. Лутфуллаева, Ж.Д. Элтазаров, А.Ахмедов, С. Солихужаева, Б.Турниёзов, Ш.Турниёзова, А.А.Еаффоров, F.X. Яхшибоев ва бошкалар томонидан амалга оширилган бу борадаги ишлар фан тараккиёти динамикаси учун салмокли хисса булиб кушилди.

Давр утиши билан тилдаги шакл ва мазмуннинг бирини бошкасидан айри холатда урганиш бир ёклама ёндашув экани маълум булиб колди. Шу боис хам тил бирликларининг ифодаланувчи томонига, яъни маъно томонига эътибор ортиб борди. Уз навбатида, тилни мазкур ёндашувда тадкик этиш хам кутилган самарани тула бера олмаслиги тан олина бошлади хдмда тилшунослик шакл ва мазмун уйгунлигини матнда, реал функционал вазиятда, яна хам аникрок килиб айтганда нуткда урганишни энг макбул ёндашув сифатида кабул килди. Айни холат синтактик бирликларнинг сузловчига таъсирини ёки синтактик курилма ва инсон омили масаласини урганиш тадкикотчилар диккат марказида була бошлади. Демак, семантик-синтаксис масалалари билан бир каторда, прагмалингвистик масалалар тадкикига хам эхтиёжлар ортиб борди. Мулокот иштирокчиларининг тил хакидаги билимларидан кура хам уларнинг олам хакидаги билимлари коммуникатив жараёнда мухим экани, унинг тадкики масаласи тобора долзарблик касб эта бошлади. Прагматик масалаларнинг ечими семантик масалар ечимининг тугри ва аник булишига эхтиёжни келтириб чикарган булса, семантик масалаларнинг ишончли булиши зарурати синтактиканинг мукаммал тавсифисиз амалга ошмаслигида яккол сизилиб колди. Шу боис хам, тил белгисининг борлик объекти билан муносабати, тил белгисининг узидан бошка шундай белги билан муносабати, шу муносабат натижасида хосил булган янги белгининг сузловчи билан булган муносабатининг лингвистик тавсифига катта эхтиёж пайдо булди. Бу борада семантик-синтаксис (мазмуний синтаксис) натижалари фан тараккиётининг айни боскичи учун нихоятда мухим эди. Семантик синтаксиснинг иш куроли эса, пропозиция ва присуппозиция билан узвий экани изох талаб этмайди [11].

Бу хусусда фикр билдирар эканмиз, америкалик файласуф, мантикшунос ва математик Уиллард ван Орман Куайн (Willard Van Orman Quine; 1908-2000) узининг «Суз ва объект» («Слово и объект») китобида аналитик фалсафа мезонлари асосида

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

тил фалсафасига оид масалаларни кенг куламда ёритганлигига, мазкур ёндашувнинг мухим, ва уз навбатида, тилшунослар хисобга олиши лозим булган жихати - тилга

тилшунослик нуктаи назаридан эмас, балки аналитик фалсафа ва мантик конуниятлари призмаси оркали ташланган назар эканлигини эътиборга олишимиз лозимлигидир.

Бу хакда А.Нурмонов, Н.Махмудов, А.Ахмедов, С.Солихужаеваларнинг «Узбек тилининг мазмуний синтаксиси» китобида: «Гапнинг денотатив аспектини ифодалаш учун куп холларда «пропозиция» терминидан фойдаланилади. Бу термин тилшуносликка мантик ва фалсафий тадкикотлар таъсирида кириб келди. У. Куайн логик курилишда пропозиция тушунчасининг роли хакида тухталиб, маълум гап ва унинг бошка тилга килинган таржимаси уртасидаги ёки бир тил ичида турлича ифодаланишлар уртасидаги умумийликни акс эттиришни курсатади. Пропозияга кизикишнинг усиши билан унинг талкинида хам хилма-хиллик орта борди» [13.-Б.28], - деган мулохаза келтирилган.

Муаллифларнинг фикрларидан куриниб турибдики, пропозиция тушунчаси ва у билан боглик назарий карашлар асоси мантик ва фалсафага бориб такалади. Шу боис хам пропозиция хакидаги лингвистик карашларда ушбу фанларнинг конуниятига доир мохият кайсидир даражада сакланиб турибди.

Т.В. Жеребилонинг 2010 йилда чоп этилган «Лингвистик терминлар лугати» да пропозиция тушунчаси нуткда намоён булувчи уодиса, вазият, уолат модели тарзида тавсифланган. Шунингдек, гап шаклидаги пропозиция бирикма шаклидаги пропозициянинг мавжуд предикати билан узаро богланиб, гапда унинг семантикасининг предикатив компонентини мураккаблаштирадиган кушимча х,одисаларни ажратиб курсатиш имконини бериши кайд этилган.

Узбек тилшунослигида пропозиция хусусида Н. Махмудов, А. Нурмоновларнинг «Узбек тилининг назарий грамматикаси (Синтаксис)» китобида гапнинг грамматик категориялари хусусида муносабат билдириш жараёнида муайян фикр кайд этилган булиб, бунда куйидаги мисол келтирилади: Урикнинг гуллаши. Урик гуллади. Урик гуллайди. ^айд этилишига кура, бу синтактик курилмаларнинг хаммасида бир вокеа, яъни субъект (урик) ва унинг холати (гулламок) хакида ахборот берилади. Урик ва гулламоц узвлари бу курилмаларнинг хаммаси учун доимийдир. Шу билан бирга, улар замон, шахс, модаллик каби кушимча маънолар билан бир-биридан фаркланиши хам курсатиб утилган. Ана шу фаркловчи маъноларни ифодаловчи узвлар синтактик курилмаларнинг узгарувчи узвлари саналиши таъкидланган. Синтактик курилмаларнинг бундай доимий ва узгарувчи узвлари айрим синтактик назарияларда диктум ва модус атамалари билан номланиши хам муаллифлар томонидан баён этилган. Китобда келтирилган маълумотларга кура, синтактик курилма ифодалаган объектив далил, вокеа диктум хисобланади. Айрим муаллифлар мантик терминологиясидан фойдаланган холда, уни пропозиция атамаси билан номлаганликлари хусусида хам муаллифлар маълумот келтирганлар. Н.Махмудов ва А. Нурмоновларнинг мазкур асаридаги кайдларга кура, пропозиция ва диктум анологик тушунчалар экани келиб чикади. Айни асардаги маълумотлар модус синтактик курилма оркали ифодаланган вокеанинг борликка муносабати хамда сузловчининг узи ифодалаётган вокеага

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

муносабати ифодасини беради. Синтактик курилманинг узгарувчи унсурлари оркали ифодаланадиган, модусга кирувчи маъно синтактик курилманинг грамматик маъноси, ана шу маънолар ва уни ифодаловчи шакллар тизими гапнинг грамматик категориялари хисобланиши айтиб утилган [11. - Б.23].

МДурбонова, Р.Сайфуллаева, Г.Бокиева, Б.Менглиевларнинг кулланмасида мисол тарикасида келтирилган (Мен уцувчиман. 1. Мен укувчиман - I am scool boy. 2. Мен укувчиман - I am readineer.) гапи синтактик шакл сифатида икки мазмунни ифодалагани бу борадаги мулохазаларимизни янада мустахкамлайди [10. -Б. 52].

Пропозициянинг вужудга келиши предикатив марказ ва унинг сони билан боглик булади. Бунда маълум бир синтактик конструкцияда нечта предикатив курилма мавжуд булса, шунга монанд холда пропозитив структура тавсифланиши мумкин булади. Предикатив марказнинг сонига караб полипредикатив ва полипропозитив курилма хусусида фикр юритилади.

Куринадики, полипропозитив гапда курилма компонентлари бир-бири ^айд этиб утилганидек, пропозитив мазмун вокеликка муносабатни ифодалаб, у жумлада конститутив элементларнинг жойлашув тартибига асосланади. Бунда синтактик курилмада компонентларининг жойлашув урни ёки тартиби ва модаллик мухим хисобланади. Ана шу жараёнда, юкорида кайд этиб утганимиздек, модаллик -одатийлик ёки гайритабиийлик нуктаи назаридан пропозитив мазмуннинг реал вокеликка муносабати сифатида намоён булади. Пропозитив курилмада предикат билан муносабат хосил килувчи асосий бирликлар актантлар булиб, улар пропозицияда асосий уринларни эгаллайди.

Предикат иштирокида актантларнинг муносабатга киришуви ёки актантлар ёрдамида предикатнинг валентликларининг тулдирилиши пропозицияни ташкил этади. Пропозиция синтактик курилманинг марказий ва перифирик компонентларининг узаро синтактик алокаси оркали вужудга келувчи нуткий курилмадир. Нутк реал коммуникатив жараёндир. Уни айнан шундай тушуниш бу борадаги фикрларни яккол тасаввур этиш имконини беради. Нутк бирликлари хамма вакт актуалликка эга булиб, уларга тил бирликлари ва белгиларига тегишли булган вертуаллик хусусияти бегонадир. Бошкача айтганда, нутк бирлиги хисобланган конструкция жонли мулокот жараёнининг махсули хисобланади. Шу боис синтактик курилмада пропозитив структура кайд этилган белгиларнинг барчасини узида мужассам этади. Унинг таркибида холат ифодасини берувчи унсурлар хам мавжудлигини назарда тутар эканмиз, уларнинг мазкур пропозитив курилмадаги макоми хусусида муносабат билдирилиши лозим эканини хам унутмаслик керак, деб хисоблаймиз. Х,олат билдирувчи сузлар пропозитив курилмада предикат билан тугридан-тугри муносабат хосил кила олмайди. Шу боис хам у предикат билан алока хосил килувчи агент - субъект ёки объект даражасига чика олмайди. Шунга асосланиб, уни сирконстант термини билан юритиш мумкин. Демак, сирконстантлар харакат ижрочилари, харакат ижросидаги шахс ва предмет тушунчаларидан ташкарида булиб, улар харакат ижроси жараёнидаги холат маъносини ифодалайди. Масалан, Сащрадан бери цор тинмади.

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Объектив мазмун ва унинг талкини масаласида фикр юритар эканмиз, француз тилшуноси Шарль Баллининг бу борадаги талкинида диктум ва модус тушунчаларидан фойдаланганини кузатишимиз мумкин. Диктум лотинча «diktum» суз, ифода тушунчаларидан келиб чиккан булиб, модус лотинча «modus» пул, усул тушунчаси билан мувофик келади.

Шарль Баллининг тавсифига кура, диктум - объектив (холатни) борликни ифода этувчи узгармас маънодир. Бошкача айтганда, диктум сузловчи томонидан, айнан, кузланган, назарда тутилган узгармас маъно, мазмундир. Шуни хам хисобга олиш лозимки, маълум бир сузловчи томонидан тингловчи ёки тингловчиларга етказилиши максад килинган, назарда тутилган объектив мазмун уни кабул килувчилар томонидан бошкача тушунилиши, бошкача кабул килиниши, бошкача талкин килиниши хам мумкин. Бундан куринадики, сузловчи томонидан етказиш назарда тутилган мазмун, мохият - диктум булса, тингловчи, яъни кабул килувчи томонидан тушунилган, идрок килинган мазмун, мохият модусни такозо этади. Масалан, Рассом расм чизади.

Келтирилган жумлада чизади предикати марказни ташкил этаётган булса, унинг икки актанти, яъни рассом, расм хисобланади. Мазкур мисолдаги рассом (ким) сузи субъектив, расм (нима) сузи объектив актанлардир.

Келтирилган диктум пропозитив структурасида асосий пропозитив салмогидан ташкари, унга кушимча тарзда реал вазиятнинг замони, яъни хозирги келаси замон, субъектидан эса, учинчи шахс маънолари хам англашилиб турибди. Айни мазмунни бошкача килиб хам етказиш мумкин булади, албатта. Масалан, Сиз расм чизишингиз лозим.

Албатта, объектив модаллик мазкур воситалар оркали реаллашади. Бирок, юкорида кайд этганимиздек, модалликнинг субъектив тури сузловчи шахси, унга бевосита ёки билвосита таъсир этиб турган ва унинг нутк пайтидаги холати, рухияти, вазияти ва бошка психологик, физиологик факторлар билан боглик холда вужудга келибгина колмай, тугридан-тугри у оркали реаллашади.

МДурбонова, Р.Сайфуллаева, Г.Бокиева, Б.Менглиевларнинг «Узбек тилининг структурал синтаксиси» кулланмасида хам диктум ва модус хусусида фикр билдирилган. Асардаги кайдларга кура, мазмуний синтаксисда гап мазмуни икки унсур - объектив ва субъектив мазмундан иборатдир. Муаллифлар объектив мазмун гапда акс этган пропозиция булиб, у диктум хам дейилишини, субъектив мазмун эса, бу вокеликка сузловчининг муносабатини такозо килиб, у модус хам деб юритилишини баён этадилар [10. -Б.54-55].

Биз муаллифларнинг бу фикрига кушиламиз. Чунки диктум бир неча гапда бир хил булиши, яъни бир диктум турли гапларда намоён булиши мумкин. Бирок, мазкур гаплар сузловчининг коммуникатив вазияти, максади, мулжал ва нияти кабилар билан боглик холатда фаркланиши мумкин. Бир синтактик бирлик билан турли мазмуннинг, бир мазмуннинг турли синтактик бирликлар воситасида ифодаланиши синтактик бирликларда мазмуний-синтактик номувофикликни келтириб чикаришишга доир фикрлар хам мазкур ишда тугри асослаб берилганини кайд этишимиз мумкин. Бундан ташкари, бир неча модуснинг бир диктум оркади ифодаланишида модаллик ва

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

охангнинг урни билан боглик булган карашлар хам ишда узига хос урин тутган. Будай холатни сурок гап шаклида тузилган дарак гапларда (Онани ким севмайди? - Онани хамма севади), сурок гап шаклида булган бурук гапларда (Китобни укимайсизми? -Китобни укинг!) кузатиш мумкин.

Гапнинг семантик структурасида номинативлик, объективлик ва коммуникативлик мужассам булади. Бу уринда номинативлик пропозитив структурани такозо этади. Пропозитив структура гапда ифода нуктаи назаридан энг мухим хисобланади. Чунки колган икки хусусият пропозитив структурасиз амалга ошмайди. Объективлик эса, модалликка асосланади ва гап мундарижасининг, яна хам аникрок айтганда, пропозициянинг тугридан-тугри информатив томонини акс эттиради. Коммуникативлик эса, бу борада хабарнинг маълум кисми ва унинг ифода этиб турган янгилигининг мужассамлашган холатидан иборат булади. Айни масала хусусида фикр юритар эканмиз, пропозиция ва объектив муносабат умумлашган характер касб эса, коммуникатив характер реал нутк жараёнида зохир булади. Куп даврлар мобайнида мутахассислар гапнинг нуткдаги холати, унинг нуткнинг сузловчиси, нутк вазияти, нуткка сабаб булувчи мотивацияси, нуткни руёбга чикарувчи стимул, шу билан боглик шаклланувчи сузловчининг риакцисини хисобга олмаган холда ушбу хосила структурага бахо берганлар. Бундай ёндашув хозирги даврда хам маълум даражада сакланиб колмокда. Семантика борликнинг айнан узи эмас, балки унинг инсон онгида мужассамлашган куриниши саналади. Бунинг далилини агар онг ва тафаккур мавжуд булмас экан, тил борликни ифода эта олмаслигида куришимиз мумкин булади. Башарти мулокотни прагматик жараён деб карар эканмиз, у семантикага таяниши исбот талаб килмайди. Бирок бу жараён синтактикасиз амалга ошмайди. Масалага шундай ёндашадиган булсак, у холда синтактика ушбу жараённи тасаввур этишда асосий планга чикиши шубхасиз. Айни холат прагматика ва семантиканинг реаллашуви учун синтактика мухим эканининг кайд этилишига олиб келади. Синтактиканинг гапнинг мазмуний салмогини бахолаш учун хосланган мезонлари унинг пропозитив структурасини очишга каратилган булади.

Иктибослар/ Сноски/ References

1. Адамец П. Порядок слов в современном русском языке. / -Praha: Academia, 1966. -96 с. (Adamets P. Poryadok slov v sovremennom russkom yazike. / -Praha: Academia, 1966. -96 s.)

2. Алисова Т.Б. Очерки синтаксиса современного итальянского языка: Семантическая и грамматическая структура простого предложения, Книжный дом "ЛИБРОКОМ", 978-5-397-00784-9., 2009., 296 с. (Alisova T.B. Ocherki sintaksisa sovremennogo italyanskogo yazika: Semanticheskaya i grammaticheskaya struktura prostogo predlojeniya, Knijniy dom "LIBROKOM", 978-5-397-00784-9., 2009., 296 s.)

3. Арутюнова Н.Д. Предложение и его смысл: Логико-семантические проблемы Изд. стереотип. URSS. 2019. 384 с. ISBN 978-5-397-06667-9. (Arutyunova

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2G22

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

N.D. Predlojenie i ego smisl: Logiko-semanticheskie problemi Izd. stereotip. URSS. 2019. 384

s. ISBN 978-5-397-06667-9.)

4. Балли Ш. Общая лингвистика и вопросы францyзского языка. URSS. 2001. 416

с. ISBN 5-360-0266-5. (Balli Sh. Obshaya lingvistika i voprosi fransuzskogo yazika. URSS.

2001. 416 s. ISBN 5-360-0266-5.)

5. Белошапкова Т.В. Когнитивно-дискурсивная парадигма лингвистического знания и категория аспектуальности // Вестник ЫГУ. Серия 9, Филология. - M., 2008.-С.35-43. (Beloshapkova T.V. Kognitivno-diskursivnaya paradigma lingvisticheskogo znaniya i kategoriya aspektuabnosti // Vestnik MGU. Seriya 9, Filologiya. - M., 2008.-S.35-43.)

6. Большая российская энциклождия - электронная версия. ... БРЭ 2005-2019. (Bolshaya rossiyskaya entsiklopediya - elektronnaya versiya. ... BRE 2005-2019.)

7. Гак В.Г. Теоретическая грамматика французского языка. Синтаксис. - M.: Высшая школа, 1981, 208 с. (Gak V.G. Teoreticheskaya grammatika frantsuzskogo yazika. Sintaksis. - M.: Visshaya shkola, 1981, 208 s.)

8. Жеребило Т.В. Словарь лингвистически терминов. Изд. 5-е, испр. и доп. -Назрань: ООО «Пилигрим», 2010. (- С. 290) - 486 с. ISBN 978-5-98993-133-0 (Jerebilo T.V. Slovar lingvisticheskix terminov. Izd. 5-e, ispr. i dop. - Nazran: OOO «Piligrim», 2010. (- S. 290) - 486 s. ISBN 978-5-98993-133-0)

9. Кацнельсон С.Д. Общее и типологическое языкознание. -Л.:Наука, 1986, 298 с. (Katsnelson S.D. Obshee i tipologicheskoe yazikoznanie. -L.:Nauka, 1986, 298 s.)

10. ^урбонова M., Сайфуллаева Р., Бокиева Г., Mенглиев Б. Узбек тилининг структурал синтаксиси. Укув кyлланмаси. - Тошкент. 2004. (-Б. 52) -142 б. (Kurbonova M., Sayfullaeva R., Bokieva G., Mengliev B. Uzbek tilining struktural sintaksisi. Ukuv kullanmasi. - Toshkent. 2004. (-B. 52) -142 b.)

11. Mаx,мyдов H., Нурмонов A. Узбек тилининг назарий грамматикаси (Синтаксис). - Тошкент: «Укитувчи» 1995, (- Б.5-6) 195 б. 9 Mahmudov N., Nurmonov A. Uzbek tilining nazariy grammatikasi (Sintaksis). - Toshkent: «Ukituvchi» 1995, (- B.5-6) 195 b.)

12. Mоскальская О.И. Проблемы системного описания синтаксиса. -M., 1974, -С. 9-19; 2-е издание. -M., 1981, -С. 9-18; (Moskalskaya O.I. Problemi sistemnogo opisaniya sintaksisa. -M., 1974, -S. 9-19; 2-e izdanie. -M., 1981, -S. 9-18)

13. Нурмонов A., Mаx,мyдов H., Axмедов A., Солиxyжаева С. Узбек тилининг мазмуний синтаксиси. Уз ФA «Фан» нашриёти, 1992, -Б.28 (Nurmonov A., Mahmudov N., Axmedov A., Solixujaeva S. Uzbek tilining mazmuniy sintaksisi. Uz FA «Fan» nashriyoti, 1992, -B.28)

14. Падучева, E. В. Семантические исследования: семантика времени и вида в русском языке; семантика нарратива / Е. В. Падучева. - Mосква: Школа «Языки русской культуры», 1996. -465 с. (Paducheva, E. V. Semanticheskie issledovaniya: semantika vremeni i vida v russkom yazike; semantika narrativa / E. V. Paducheva. -Moskva: Shkola «Yaziki russkoy kulturi», 1996. -465 s.)

INNOVATION: THE JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND RESEARCHES

VOLUME 1, ISSUE 2, 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

15. Прокопович Н.Н. Вопросы синтаксиса русского языка.-М.: Высшая школа, 1974, 350 с. (Prokopovich N.N. Voprosi sintaksisa russkogo yazika.-M.: Visshaya shkola, 1974, 350 s.)

16. Шведова Н.Ю. О соотношении грамматической и семантической структуры предложения. -Словинское языкознание. VII. Международний съезд славистов. Доклады советской делегации. -М. 1973, -С. 461. (Shvedova N.Yu. O sootnoshenii grammaticheskoy i semanticheskoy strukturi predlojeniya. -Slovinskoe yazikoznanie. VII. Mejdunarodniy sezd slavistov. Dokladi sovetskoy delegatsii. -M. 1973, -S. 461.)

17. Tojiboev, I. O. U. (2021). CHINESE ARCHITECTURE. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(8), 40-42.

18. Odil o'g'li, T. I. (2020). Flactors in speech development in English and other languages. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION, 1(3), 144-146.

19. Tojiboyev, Islom Odil Ogli (2022). XITOY TILINI CHET TILI SIFATIDA

OQITISHDA "Шн" LARNING O RNI. Oriental renaissance: Innovative,

educational, natural and social sciences, 2 ( Special Issue 24), 430-439.

20. Odil ogli, T. I. (2021, September). Qadimgi Xitoy Madaniyatining Shakllanishi. In " ONLINE-CONFERENCES" PLATFORM (pp. 82-84).

21. Odil ogli, T. I. (2021). PRINCIPLES OF USE "7". Eurasian Journal of Academic Research, 1(6), 95-97.

22. oglu Tojiboyev, I. O. (2021). On the use of modern pedagogical technologies and general grammar in the teaching of English. Science and Education, 2(8), 718-720.

23. Odil o'g'li, T. I. (2021). METHODOLOGY OF TEACHING ENGLISH. World Bulletin of Social Sciences, 1(1), 23-25.

24. Islom Odil Ogli Tojiboyev (2021). XITOY TILIDA AFSONA VA RIVOYATLAR. Academic research in educational sciences, 2 (9), 631-634.

25. Odil o'g'li, T. I. The history of the origin of the Chinese language and the work done to date.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.