Научная статья на тему 'МАКРОНОМИНАТИВ МАЪНО ОРТИДА МАКРОПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА ҲАҚИДА'

МАКРОНОМИНАТИВ МАЪНО ОРТИДА МАКРОПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

27
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
макрономинатив / макропропозитив / синтактик структура / номинативлик / пропозиция / macronominative / macropositive / syntactic structure / nominativity / proposition.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Наргиза Мардоновна Сулейманова, Акбар Рустам Ўғли Идиев

Макропропозиция ходисасининг ифодаланишида гапнинг ѐхуд муайян объектнинг синтактик структурасини ташкил этувчи барча воситалар бир хилда фаоллик кўрсатмайди. Бунда хабар ифодасининг марказида бўлган номинатив бирликларгина фаол иштирок этади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT THE MACROPROPOSITIVE STRUCTURE BEHIND THE MACRONOMINATIVE MEANING

Macroproposition phenomena do not function in the same way as all means that make up the syntactic structure of a sentence or a particular object. Only the nominative units at the center of the message expression are actively involved.

Текст научной работы на тему «МАКРОНОМИНАТИВ МАЪНО ОРТИДА МАКРОПРОПОЗИТИВ СТРУКТУРА ҲАҚИДА»

МАКРОНОМИНАТИВ МАЪНО ОРТИДА МАКРОПРОПОЗИТИВ

СТРУКТУРА ХДКВДА

Наргиза Мардоновна Сулейманова

Самарканд давлат чет тиллари институти катта укитувчиси

Акбар Рустам ^ли Идиев

Самарканд давлат чет тиллари институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Макропропозиция ходисасининг ифодаланишида гапнинг ёхуд муайян объектнинг синтактик структурасини ташкил этувчи барча воситалар бир хилда фаоллик курсатмайди. Бунда хабар ифодасининг марказида булган номинатив бирликларгина фаол иштирок этади.

Калит сузлар: макрономинатив, макропропозитив, синтактик структура, номинативлик, пропозиция.

ABOUT THE MACROPROPOSITIVE STRUCTURE BEHIND THE MACRONOMINATIVE MEANING

ABSTRACT

Macroproposition phenomena do not function in the same way as all means that make up the syntactic structure of a sentence or a particular object. Only the nominative units at the center of the message expression are actively involved.

Keywords: macronominative, macropositive, syntactic structure, nominativity, proposition.

КИРИШ

Равшанки, референт мавжудлиги номинатив маънога ишора килади. Шундай булгач, бу уринда алохида пропозициялар ва номинатив маънолар макроструктура таркибида бирлашади. Макроструктурада эса макропропозиция ва бир пайтнинг узида макрономинатив маъно шаклланмокда. Бирок улар аник ифодали эмас. Бошкача айтганда, макропропозицияга хам, макрономинатив маънога хам вербал ифода етишмаганини кузатамиз. Шу боис бундай вазиятда имплицит ифода тушунчасидан фойдаланамиз.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Албатта, макростуктура тушунчасини инкор этиб булмайди. Бирок уни макроматнга нисбатан, масалан куп компонентли абзацга нисбатан куллаш максадга мувофикдир. Бундай абзац материалида эса, куриб утганимиз сингари, макропропозиция, макрономинатив маъно тушунчаларининг илмий талкинини бера оламиз: Бобом мункиллаган цария одам. Цошлари усиц, сийрак соцоли оппоц. Бурушиц цулларида томирлар цаварган, йирик бармоцлари цадоцли, орицлигидан гавдаси чуккан, елкаси чиццан (Ойбек. Болалик).

Берилган абзацда битта мустакил гап ва иккита богловчисиз мураккаб синтактик курилма катнашаётганини курамиз. Бунда абзац ортида асар муаллифи бобосининг портретини акс эттирувчи ситуация мавжуд булиб, унинг воситасида макроструктура шаклланмокда. Бу жуда мухимдир, чунки макропропозиция ва макрономинатив маъно ана шу макроструктурага таянмокда.

Айни пайтда алохида пропозитив номинация ходисаси берилган гапларнинг хар бирида кузатилади. Бундай гаплар сони еттита. Уларнинг олтитаси мураккаб синатактик курилмалар компонентлари макомида келаётган булса, биринчи гап узича мустакилдир. Ана шу гапларнинг номинатив маъноларининг жами макрономинатив маънони беради. Агар номинатив маънолар пропозиция тушунчаси билан богланадиган булса, у холда макрономинатив маъно ортида макропропозитив структура мавжудлигини курамиз.

Шуни хам айтиш лозимки, хар кандай синтактик структуранинг шаклланиши коммуникатив жараёнда руй беради. Куриб утганимиз абзацнинг хам деривацион асоси муайян коммуникатив жараён саналади. Демак, макроструктуранинг хам, макропропозициянинг хам, макрономинатив маънонинг хам шаклланиши коммуникатив жараён билан боглик. Бу хакда суз юритганида Н.Турниёзов куйидагиларни кайд этади: " ...гапнинг

коммуникатив аспекти бир пайтнинг узида хар бири узича мустакил категорияларни ташкил этувчи предикативлик, номинативлик ходисалари хамда пропозиция тушунчаси билан узвий богликдир. Албатта, уларни мутлак автоном характерли деб булмайди, чунки бирининг шаклланиши иккинчиси билан бевосита алокадордир. Буни биринчи галда семантик планда кузатамиз" [7, 57].

Номинализация ходисасининг шаклланиши биринчи навбатда пропозитив структуранинг предикатига асосланади. С.Д.Кацнельсон бу хусусда мулохаза

юритганида, гап бири иккинчиси билан богланмаган суз ёхуд морфемаларнинг муносабатидан эмас, балки пропозиция замирида вужудга келишини кайд этади. Гапнинг пропозитив структураси унинг синтактик шаклланиши учун зарур булган тил элементларини олдиндан белгилаб беради [3, 8]. Демак, гапнинг синтактик шаклланиши пропозитив структураси билан боглик булса, пропозитив структуранинг вужудга келиши унинг предикати билан богликдир.

Н.Турниёзов пропозиция ходисаси хакида куйидагиларни таъкидлайди: "...пропозиция ходисасининг ифодаланишида гапнинг синтактик структурасини ташкил этувчи воситаларнинг барчаси бир хилда иштирок этмайди. Бунда хабар ифодасининг марказида булган сузларгина фаоллик курсатади, предикативлик ходисаси эса гапнинг синтактик структурасини ташкил этаётган барча сузларнинг у ёки бу даражадаги иштирокида руй беради" [8, 60].

Бирок гапнинг предикативлик ходисаси доирасида вужудга келаётган юзаки синтактик структурада барча сузлар фаол катнашади. Бу жуда мухимдир, зотан, фикрнинг тулик ифодаси суз билан богликдир. Бу хакда суз юритганида Е.С.Кубрякова куйидагиларни мутлако тугри таъкидлайди: "Мысль не только творится в слове, она немыслима без слов, если мы хотим сделать её достоянием другого человека. Синтаксис может быть сведён до минимума, синтаксическая структура может быть равной слову по своей структурной (форматной) характеристике. Но быть свободным от номинации синтаксис не может" [5, 135].

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Гапнинг номинатив маъноси, шубхасиз, синтактик структуралар доирасида вужудга келади. Синтактик структуралар эса сузларнинг синтагматик богланишида шаклланади. Синтактик муносабат булмас экан, синтактик структуралар хакида суз юрита олмаймиз. Синтактик структуралар сатхида сузларнинг жойлашиш тартиби (позициялари) мухим рол уйнайди. Масалан, Он возвратил отца сыну - Он возвратил сына отцу тарзидаги гапларда катнашаётган сузлар бир хил булишига карамай, бу ерда отец ва сын сузларининг (берилган гапларда) жойлашиш тартиби хар хил эканлигини курамиз. Бу оркали ушбу гапларнинг мазмуний жихатлари хам кисман фаркланмокда [2, 290].

Синтактик структуралар шаклланиши суз билан боглик экан, айни пайтда суз танланиши масаласи мухим ахамият касб этади. Бошкача айтганда, олдин синтактик структура танланадими ёки суз аввал танланадими, деган савол

тугилиши табийдир. Аввал хам эслатиб утилгани каби, Ежи Куриловичнинг фикрига кура, айни пайтда олдин синтактик структура ва ундан сунг лексик бирликлар танланади [6, 179].

Бизнингча, бу уринда суз ёки синтактик структуранинг кайси бири олдин танланиши масаласи мухим эмас. Х,ар икки холатда хам номинатив маънонинг шаклланиши катта ахамият касб этади. Муайян тилда сузловчи кишининг онгида синтактик структуралар моделлари мавжудлиги табиийдир. Бирок мазкур моделларнинг нуткка кучирилиши лексик бирликларга мурожаат этишга ундайди. Лексик бирликлар билан тулдирилган моделларда тулаконли номинатив маъно вужудга келади. Акс холда эса факат абстракт номинатив маъно хусусида суз юрита оламиз. Чунки синтактик структура лексик бирликлар билан тулдирилмаган холатда ана шундай макомда булади.

С.Д.Кацнельсон хам гап шаклланишидан олдин унинг структураси тайёр холда мавжуд булади, деган гояни олга суради. Унинг фикрига кура, синтактик структуралар схемалари колипида янги гап тугилади, синтактик структура эса шу боис динамик характерлидир [4, 130].

ХУЛОСА

Шуни хам айтиш керакки, сунгги йилларда синтактик структура схемасини тил бирлиги тарзида изохлашмокдалар. Назаримизда, тил системасида мавжуд булмаган унсурларни унинг бирлиги деб билиш максадга номувофикдир. Чунки гапнинг синтактик схемаси сузловчининг (инсоннинг) онгида тайёр холда яшайди. Бундай схемалар инсоннинг йиллар давомида сузлашуви оркали унинг онгига сингиб колади. Бу хакда мулохаза юритганида профессор М.Абдуразоков куйидагиларни тугри таъкидлайди: "... она (структурная схема-Н.С.) присуствует в сознании говорящего субъекта как психологическая и мыслительная реальность, как форма общественного сознания" [1, 67].

Мазкур фикрга тулик кушилган холда шуни хам айтмокчимизки, гапнинг структур схемаси инсон онгида тафаккур махсули сифатида яшаса-да, у абстракт холатдаги номинатив маънога эга булади. Лексик воситалар билан тулдирилган схемалар эса нуткда яшайди ва тулаконли номинатив бирликлар саналади.

REFERENCES

1. Абдуразаков М.А. Семантические типы субъектов. - Ташкент, 1991.- С.67.

2. Кацнельсон С.Д. Общее языкознание. Внутренняя структура языка. - М., 1972.- С.290.

3. Кацнельсон С.Д. Речемыслительные процессы//Вопросы языкознания, 1984,№4. -С.8.

4. Кацнельсон С.Д. Общее и типологическое языкознание.- Л., 1986.-С.130.

5. Кубрякова Е.С. Номинативный аспект речевой деятельности. -М., 1986.-С.135.

6. Курилович Е. Проблемма классификации падежей. В кн.: Курилович Е. Очерки по лингвистике. -М., 1962. -С. 179.

7. Турниёзов Н. Гап ва унинг деривацион хусусиятлари /Узбек тили деривацион синтаксиси. -Тошкент, 2011, 57-бет.

8. Турниёзов Н., Турниёзов Б., Турниёзова Ш, Узбек тили деривацион синтаксиси, 60-бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.