Научная статья на тему 'ПРОФИЛАКТИКА КОНСЕРВАТСИЯСИ: КИТОБ ВА ҚЎЛЁЗМА ҲУЖЖАТЛАР, ЖАМИЯТДАГИ ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИККА ЕТАЁТГАН ЗАРАРЛАРНИ ТЎХТАТИШ ОМИЛИ СИФАТИДА'

ПРОФИЛАКТИКА КОНСЕРВАТСИЯСИ: КИТОБ ВА ҚЎЛЁЗМА ҲУЖЖАТЛАР, ЖАМИЯТДАГИ ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИККА ЕТАЁТГАН ЗАРАРЛАРНИ ТЎХТАТИШ ОМИЛИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
136
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Профилактика консерватсияси / реставрация / китоб / қўлёзма ҳужжатлар / китобларни кумулация / ҳужжатлар / босма матнлар / ёғоч / мато / тери / меъморий обидалар

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Солиева Ҳавасхон Омоновна

Тарихий ва маданий ёдгорликлар (меъморий иншоотлар, археологик топилмалар, тасвирий ва амалий санъат асарлари, китоб, қўлёзма ва бошқалар)ни дастлабки ёки Консервацига тушган вақтдаги қиёфаси, чидамлилигини узоқ муддатга сақлашни таъминловчи чора-тадбирлар йиғиндиси. Реставрация билан узвий боғлиқ. Музей, кутубхона, архивларни иситиш, шамоллатиш, барча сақланаётган нарсалар учун мўътадил ҳарорат, намлик, ҳаво таркиби шаро-итларини яратиш орқали эришилади. Махсус тартибдаги сақлашда ҳавони тозаловчи филтрли витринадан фойдаланилади; буюмлар, санъат асарлари махсус жилд ва жавонларда сақланади. Ёғоч, мато, тери буюмларига кимёвий моддалар билан ишлов берилади, хом сопол, ёғоч буюмлар бўзилмаслиги учун махсус синтетик елимлар билан ишланади; ҳужжатлар, босма матнлар шаффоф қобиғ билан, металл, шиша, суяк буюмлар рангсиз лок билан қопланади. Меъморий обидаларнинг асоси, девори, гумбазлари мустаҳкамланади, ҳимоя қурилмалари барпо этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПРОФИЛАКТИКА КОНСЕРВАТСИЯСИ: КИТОБ ВА ҚЎЛЁЗМА ҲУЖЖАТЛАР, ЖАМИЯТДАГИ ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИККА ЕТАЁТГАН ЗАРАРЛАРНИ ТЎХТАТИШ ОМИЛИ СИФАТИДА»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 1 / March 2022 ISSN 2181-063X

ПРОФИЛАКТИКА КОНСЕРВАТСИЯСИ: КИТОБ ВА КУЛЁЗМА Х,УЖЖАТЛАР, ЖАМИЯТДАГИ ТАРИХИЙ ЁДГОРЛИККА ЕТАЁТГАН ЗАРАРЛАРНИ ТУХТАТИШ ОМИЛИ СИФАТИДА

Солиева Х,авасхон Омоновна

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Тарихий ва маданий ёдгорликлар (меъморий иншоотлар, археологик топилмалар, тасвирий ва амалий санъат асарлари, китоб, кулёзма ва бошкалар)ни дастлабки ёки Консервацига тушган вактдаги киёфаси, чидамлилигини узок муддатга саклашни таъминловчи чора-тадбирлар йигиндиси. Реставрация билан узвий боглик. Музей, кутубхона, архивларни иситиш, шамоллатиш, барча сакданаётган нарсалар учун муътадил харорат, намлик, хаво таркиби шаро-итларини яратиш оркали эришилади. Махсус тартибдаги саклашда хавони тозаловчи филтрли витринадан фойдаланилади; буюмлар, санъат асарлари махсус жилд ва жавонларда сакланади. Ёгоч, мато, тери буюмларига кимёвий моддалар билан ишлов берилади, хом сопол, ёгоч буюмлар бузилмаслиги учун махсус синтетик елимлар билан ишланади; хужжатлар, босма матнлар шаффоф кобиг билан, металл, шиша, суяк буюмлар рангсиз лок билан копланади. Меъморий обидаларнинг асоси, девори, гумбазлари мустахкамланади, химоя курилмалари барпо этилади;

Калит сузлар: Профилактика консерватсияси, реставрация, китоб, кулёзма хужжатлар, китобларни кумулация, хужжатлар, босма матнлар, ёгоч, мато, тери, меъморий обидалар

PREVENTION CONSERVATION: BOOKS AND MANUSCRIPT DOCUMENTS AS A FACTOR TO STOP DAMAGE TO HISTORICAL

MONUMENTS IN SOCIETY

Solieva Havasxon Omonovna Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: A set of measures to ensure the long-term preservation of historical and cultural monuments (architectural structures, archeological finds, works of fine and applied arts, books, manuscripts, etc.) at the time of their first or conservation. It is inextricably linked with restoration. The museum, library, archives are achieved by heating, ventilation, creating a moderate temperature, humidity, air composition conditions for all stored items. An air-purifying filter display case is used for special

storage; items, works of art are stored in special covers and shelves. Wood, fabric, leather goods are treated with chemicals, raw ceramics, wood products are treated with special synthetic adhesives to prevent damage; documents, printed texts are covered with a transparent shell, metal, glass, bone materials are covered with colorless lacquer. The foundations, walls, domes of architectural monuments will be strengthened, protective devices will be built.

Keywords: preventive conservation, restoration, books, manuscripts, book cumulation, documents, printed texts, wood, fabric, leather, architectural monuments,

Фан-техника ривожланган хозирги даврда кутубхоналарнинг миссияси узгариб бормокда. Кутубхоналарга замонавий ахборот технологияларини кириб келиши билан ахборот кутубхона хизмати курсатиш турлари ошиб бормокда электрон кутубхоналарни боскдчма-боскдч шакллантириб, ахолининг кенг катламлари фойдаланишини ташкил этиш бугунги кунниг талабидир. Диёримиз азалдан илм-маърифат учоги булиб келган. Бу юртдан не-не аллома зотлар етишиб чикмаган дейсиз. Улар колдирган улкан илмий мерос гарчи турли боскинлар даврида нобуд килинган, олиб кетилган булса-да, бизнинг давримизгача етиб келганларининг адади, хисобга олинганлари хам кишини хайратга солади. Кутубхона ушбу мухим ижтимоий вазифани бажариш учун китоблар оламидан узига керакли, китобхонга мос, жамият равнакига хисса кушувчи китобларни танлаб олади, ишлов беради, узига хос усулда тартибга солади ва инсонлар фойдаланиши учун маълум шарт-шароитларни яратади, саклайди ва китобхонга етказиб беради.

Юкоридаги вазифани уддалашда кутубхона жуда мухим ва машаккатли жараёнларни, яъни китоб танлаш, хисобга олиш, бутлаш, каталоглаштириш, жойлаштириш, саклаш каби вазифаларни бажарадики, уларсиз кутубхона фонди вужудга келмайди ва кутубхона фаолият курсата олмайди. Кутубхона фонди тулик шакллангандан сунггина у узининг бошка ижтимоий вазифаларини бажариш имкониятига эга булади.

«Агар кутубхона булмаганда эди,- дейди машхур кутубхонашунос Л.Б.Хавкина, - нашр этилган мавжуд китоблар хамма томонга таркалиб кетиб, комета сингари вакт упконига сингиб кетарди ва улардан факатгина библиографик маълумот колиб, китобларсиз бу маълумотлар кабрга куйилган тошларга ухшаб колар эди».

Китобларни кумулация килиш, яъни йигиш, бир жойга туплаш кутубхонанинг асосий максади булмай, уни саклаш ва жамият эхтиёжи учун ишлатиши бош вазифалардан бири булиб хисобланади.

Консервация (лот. сонсерватио - саклаш) - 1) тарихий ва маданий ёдгорликлар (меъморий иншоотлар, археологик топилмалар, тасвирий ва

амалий санъат асарлари, китоб, кулёзма ва бошкалар)ни дастлабки ёки Консервацияга тушган вактдаги киёфаси, чидамлилигини узок муддатга саклашни таъминловчи чора-тадбирлар йигиндиси. Реставрация билан узвий боглик. Музей, кутубхона, архивларни иситиш, шамоллатиш, барча сакланаётган нарсалар учун муътадил харорат, намлик, хаво таркиби шаро-итларини яратиш оркали эришилади. Махсус тартибдаги саклашда хавони тозаловчи филтрли витринадан фойдаланилади; буюмлар, санъат асарлари махсус жилд ва жавонларда сакланади. Ёгоч, мато, тери буюмларига кимёвий моддалар билан ишлов берилади, хом сопол, ёгоч буюмлар бузилмаслиги учун махсус синтетик елимлар билан ишланади; хужжатлар, босма матнлар шаффоф кобиг билан, металл, шиша, суяк буюмлар рангсиз лок билан копланади.

1) Меъморий обидаларнинг асоси, девори, гумбазлари мустахкамланади, химоя курилмалари барпо этилади;

2) бирон-бир курилиш ёки корхона ишининг муайян сабабга кура узок муддатга тухтатиб куйилиши;

3) двигателлар, машиналар ва бошка техника воситалари узок муддат ишлатилмай турганда уларни коррозиядан саклаш учун куриладиган тадбирлар (мас, мойлаш, нам утказмайдиган нарса билан ураш ва бошкалар);

4) ёгоч материалларни чиришдан асраш, хашаротлар ва денгизда яшовчи ёгоч кемирувчиларидан саклаш учун уларга махсус модда билан ишлов бериш. Ёгочни Консервациялашнинг энг самарали ва осон усули унга кимёвий моддалар шимдириш ва махсус пасталар суркашдир.

Кутубхона фонди-бу бир жойга тупланган китоблар йигиндиси эмас, А.Шопенгауер айтганидек, у-инсониятнинг ягона ишончи ва йукотилмайдиган мемориал хотираси хамдир. Хдкдкатдан хам Узбекистоннинг Миллий кутубхонасида хамда йирик илмий кутубхоналарида, Шаркшунослик институтида буюк мутафаккирларимизнинг жахонга машхур асарлари сакланади. Бу бебахо манбалар аждодлар хотираси булиб, нафакат бизнинг Ватанимиз, балки хорижий мамлакат олимларини хам хайратга солади. Буюк аждодларимиз колдирган мерос Авестодан то улуг шоир Алишер Навоийгача, Имом Бухорий, Маргиноний, Ал-Фаргонийдан Абдулла Кодирийгача утган аждодларимиз ноёб асарларининг бизгача етиб келишида кутубхоналарнинг роли бенихоя каттадир, бу эса узбекларнинг жахон цивилизацияси ривожланишига кушган хиссасини курсатиб турадиган улчов хамдир. Бу улчов жахонда анча юкори погонани ташкил этади.

Шунинг учун хам кутубхонанинг асосий вазифаларидан бири асрлар давомида тупланган китоб бойликларини узок вакт асл холида саклаб, авлодларга етказишдан иборат.

Китоб бойлигини саклаш жахоннинг барча халклари учун катта ижтимоий-маданий ахамиятга эга. 1954 йилда ЮНЕСКО ташаббуси билан ГАГГА шахрида чакирилган хукуматлараро конференция маданий бойликни асраш буйича конвенция кабул килди. Ана шу конвенцияга мувофик бошка маданий бойликлар катори кутубхона фондлари хам уларни йукотиб юбориш ёки бирон-бир шаклда конунсиз узлаштириш хавфи тугилган холларда халкаро химояга олинади.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг № 101 чи 2012 йил 5 апрель «Архив иши тугрисида»ги Узбекистон Республикаси ^онунида хам фондларнинг тукислигига уларни асраш, тугри саклаш хамда шикастланиш омилларини бартараф килиш оркали эришлиши хакида маълумот келтирилган.

1. Кутубхона фондларини саклашнинг самарали шакли сифатида профилактик консерватсия уларни табиий кариш натижасида хам, бахтсиз ходисалар, табиий ва экологик офатлар натижасида хам йук килиш жараёнларини секинлаштиришга каратилган. 2. Фазаларни консерватсия килиш истикболли профилактика шакли сифатида кутубхоналарга хужжатларни узок вакт саклаш, атроф мухитнинг зарарли таъсиридан ва механик шикастланишлардан химоя килиш, тиклашга булган эхтиёжни камайтириш ва саклашга маблагларни окилона сарфлаш имконини беради. 3. Фавкулодда вазиятларни бартараф этиш жараёнида хар хил турдаги кутубхоналардаги маблагларнинг сакланишини таъминлаш учун ишлаб чикилган фазаларни саклашнинг одатий дастуридан фойдаланиш мумкин. 4. Урта ва юкори малакали кутубхоначиларни укитиш ва укитиш жараёнида кутубхона техник мактаблари ва олий укув юртларининг кутубхона-ахборот факультетларининг укув режаларига "Кутубхона фондлари" курси доирасида профилактика консерватсияси булимларини киритиш зарур.

Шу нуктаи назардан, профилактика консерватсияси кутубхона материалларига нисбатан одамларга нисбатан профилактика тиббиёти билан деярли бир хил рол уйнайди. Тиббий аксиома "касалликни даволашдан кура уни олдини олиш осонрок" бу маблагларнинг хавфсизлигини энг яхши усулда таъминлашнинг ушбу йуналишининг мохиятини акс эттиради. Россия ФАнинг кутубхонасида олиб борилган тадкикотларнинг ахамияти ва зарурияти шундаки, профилактика шакли сифатида фазавий консерватсияни жорий этиш натижасида хар хил турдаги кутубхоналар учун Типик дастур ишлаб чикилган. Унда куйидаги тадбирлар кузда тутилган: а) хужжатлар таркиби ва жисмоний холатини урганиш; б) маблагларни саклаш шароитларини мунтазам равишда экспертизадан утказиш; в) ахборот базасини яратиш; г) фазаларни тежашнинг технологик жараёнини ташкил этиш; хужжатларни физикавий, кимёвий ва

биологик кайта ишлаш; д) услубий ва меъёрий-технологик хужжатларни ишлаб чикиш; е) малакали кадрлар-курикчиларни тайёрлаш;

Китоб тарихий объектга айланиб булгач хам узига юкланган асосий вазифани бажаришда, яъни узида кайд этилган кимматли маълумотни саклашда давом этаверади. Хусусан, 2002 йилда кабул килинган «Касбий йурикнома» уч булимдан иборат булиб, Касбга 2 таъриф, Ахлокий кодекс ва Касбий билимларга куйиладиган асосий талабларни уз ичига олади. Кодекснинг мукаддимасида реставрация фаолиятининг предметига таъриф берилган. «Жамият учун алохида бадиий, тарихий, эстетик, илмий, маънавий, диний кимматга эга ва, одатда, "маданий бойлик" деб аталувчи объектлар моддий ва маданий мерос сифатида авлоддан авлодга узатиб келинади.

Китобларни консервациялашнинг тулик цикли уз ичига куйидаги жараёнларни олади:

• чангдан тозалаш;

• хизмат дезинфекциявадезинсекциякилиш;

• курук тозалаш;

• муковадан ажратиш;

• ортикча намликни кетказиш;

• эритмаларбиланишловбериш;

• нейтраллаш - ишкор билан ишлов бериш;

• мустахкамлаш, фиксация, хажмини ростлаш;

• конламалардан халос килиш;

• таъмирлаш;

• тулдиришвакоррекция;

• намлаш;

• жилдлаш;

• куритиш ва текислаш;

• матн блокига жамлаш;

• тикиш;

• корешоккаурнатиш;

• бортларниурнатиш;

• муковалаш;

• ретушлаш (туслаш);

• коллаж, композит булакларни урнатиш;

• белгиларникуйиш; ураш;

• саклаш;

• намойишэтиш;

• жойлаш;

• ташиш.

Бу руйхатда целлюлозали когоз экспонатларни консервациялашнинг тулик цикли батафсил баён килинган. Амалиётда эса, хар бир маданий объектнинг (китоб, тарихий хужжат) узига хос хусусиятлари, шикастланиш даражаси, лабораторияда мавжуд шарт-шароитлардан келиб чикиб, бу жараёнларнинг баъзиларинигина амалга ошириш кифоя килади.

Тарихий ёдгорликка етаётган зарарни тухтатиш максадида унга тугридан-тугри таъсир курсатиш оператив (тезкор) консервация дейилади.

Консерватор-реставратор унга ишониб топширилган маданий ёдгорликнинг эстетик ва тарихий ахамияти хамда жисмоний яхлитлигини хурмат килган холда, унинг маънавий ва бадиий кийматини асл холатида саклаб колишга интилиши керак. Бу вазифалар уз навбатида консерватор-реставраторларга куйиладиган талаблар жуда юкори булиши кераклигини англатади.

Юкорида айтилганлардан консервация илм, хунар ва жамиятдаги маданий бойликларни келажак авлодларга етказишга киладиган ноёб касб эканлиги маълум булади. Аслини олганда, маданий ёдгорликларни консервация килиш жараёнида жамиятининг кенг катламлари иштирок этади. Булар:

- маданий ёдгорликнинг табиати, унинг бадиий ва тарихий кимматини урганувчи тадкикотчилар;

- узларининг касбий бурчларига кура маданий ёдгорликни сакловчи, унинг умрини узайтириш учун зарур шарт шароитлар яратишга масъул ходимлар;

- ута зарур булган холатлардагина ёдгорликларнинг аслиятига энг кам даражада дахл килиб, уларга етказилган зарарни бартараф этувчи ва емирилиш жараёнларни тухтатишга интилувчи реставраторлар ва хоказо.

Демак, хар кандай китоб ёки тарихий хужжат умрбокий эмаслиги, уларда кечаётган эскириш жараёнини батамом тухтатиш иложсиз эканлигини хаммамиз тушуниб турибмиз. Лекин уларнинг умрини имкон борича узайтириш, уларнинг шакли-шамойили-ю уларга битилган маълумотларни саклаган холда келажак авлодларга минимал талофатлар билан етказиб бериш бугунги кун кутубхоначиларининг, консервация ва реставрация мутахассисларининг мукаддас бурчидир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Узбекистон Республикасида архив ишини такомиллаштириш тугрисида" № 101 чи 2012 йил 5 апрель карори.

2. Узбекистон Республикаси Президенти карори. Узбекистон Республикаси ахолисигс ахборот- кутубхона хизматини курсатишни янада такомирлаштириш тугрисида" " Халк сузи" 2019 йил, 11 июн.

3. Yuldasheva, S. (2021). The Emergence of Libraries as a Hotbed of Spirituality and Enlightenment. International Journal of Culture and Modernity, 10, 43-51.

4. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

5. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

6. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

7. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

8. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

9. Аскарова, М. (2020). УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ. Oriental Art and Culture, (V).

10. Мирзаева, Н., & Аскарова, М. (2020). ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ДАРАКАТИ. Oriental Art and Culture, (V).

11. Аскарова, М. (2021). Адабий жараённинг зукко тадкикотчиси. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

12. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

13. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24122415.

14. Nurxon, I., & Habibjonov, I. (2021). KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI. Oriental Art and Culture, (6).

15. угли Хдбибжонов, И. Т. (2020). УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 200-206.

16. Хдбибжонов, И. Т. У. (2021). СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИДА ДУБЛЕТЛИК ВА УНИ ТАРТИБГА СОЛИШ МАСАЛАЛАРИ. Scientific progress, 1(6), 842-846.

17. Ismoilova, N., & Habibjonov, I. (2021). Kitob va kitobxonlik-inson manaviyatining kozgusi. Oriental art and culture, 2(1), 159-166.

18. Habibjonov, I. (2020). Syntactic design of uzbek tax and customs terminology. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2910-2915.

19. Oglu, H. I. T. (2020). Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language). ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1308-1313.

20. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

21. Рузиева, Г., & ^абибжонов, И. (2021). САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ. Oriental Art and Culture, (6).

22. Normatova, M., & Ikromjon, X. (2021). "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L. Oriental Art and Culture, (6).

23. Угли, X. И. Т. (2020). ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛЩ-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДЖИКИ. Oriental Art and Culture, (V).

24. Solieva, H. O. (2021). THE ROLE OF READING IN THE FORMATION OF A PERSON'S OPERATIVE MEMORY AND MENTAL MATURITY. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(11), 178-185.

25. Солиева, X. О. (2018). ВЗГЛЯДЫ ИБН СИНО НА МЕДИЦИНСКОЕ ВОСПИТАНИЕ МОЛОДЁЖИ. Актуальные научные исследования в современном мире, (5-6), 56-60.

26. Омоновна, С. X. (2018). «Бебош бола» синдроми ёхуд нега болалар асабийлашади?. Современное образование (Узбекистан), (11).

27. Омоновна, С. X. (2018). Укувчилар тарбиясини шакллантиришда ота-оналарга педагогик билим бериш тизимининг ахамияти. Современное образование (Узбекистан), (5).

28. Омоновна, С. X. (2019). Агар бола сизни «Эшитмаса»... Современное образование (Узбекистан), (4 (77)), 58-63.

29. Омоновна, X. С. (2020). ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА. Oriental Art and Culture, (V).

30. Омоновна, С. X. (2021). Глобаллашув жараёнида ахборот окимининг ёшлар маънавиятига таъсири хусусида. Oriental Art and Culture, (7), 217-224.

31. Омоновна, С. X. (2021). Маданият ва маънавият масалаларида тарихий илдизлар излари. Oriental Art and Culture, (7), 244-253.

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 1 / March 2022 ISSN 2181-063X

32. napnneB, A. (2021). ^A^HA^H OEH^OH MAXMY^OBHHHT OAO^H^TH^ArH ^HrH ^HPPA^AP. Oriental Art and Culture, (6).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.