Научная статья на тему 'МАДАНИЯТ ВА МАЪНАВИЯТ МАСАЛАЛАРИДА ТАРИХИЙ ИЛДИЗЛАР ИЗЛАРИ'

МАДАНИЯТ ВА МАЪНАВИЯТ МАСАЛАЛАРИДА ТАРИХИЙ ИЛДИЗЛАР ИЗЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
157
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
зардуштийлик / "Буюк ипак йўли" / маздакийлик / туркийруний ёзуви / сугд ёзуви / хоразмёзуви / Чагониён / қўлёзма ва тошбосма китоблар / "Савин-ул ҳикмат" кутубхонаси / Азизия кутубхонаси / "Дори-ш-Шифо" кутубхонаси "Беҳбудия"кутубхонаси / Zoroastrianism / "The Great Silk Road" / Mazdakism / Turkic-Runic script / Sughd script / Khorezm script / Chagoniyon / manuscripts and lithographs / "Savin-ul Hikmat" library / Aziziya library / "Dori-sh-Shifo" library Behbudiya "library

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Солиева Ҳавасхон Омоновна, Иномжонова Хилолахон Иномжон Қизи

Мақолада ҳозирги Ўзбекистон ҳудудларида таълим ва кутубхоначилик ишлари Х асрдаёқ йўлга қўйилганлиги, бу масалага Темурийлар даврида алоҳида эътибор қаратилганлиги, кейинчалик жадидлар томонидан соҳани ривожлантириш учун қилинган саъй-ҳаракатлар далиллар асосида ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL ROOTS IN CULTURE AND SPIRITUAL ISSUES

The article is based on evidence that educational and library work in the territory of modern Uzbekistan began in the X century, special attention was paid to this issue during the Timurids, and later the efforts of the Jadids to develop the industry.

Текст научной работы на тему «МАДАНИЯТ ВА МАЪНАВИЯТ МАСАЛАЛАРИДА ТАРИХИЙ ИЛДИЗЛАР ИЗЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 7 / 2021 ISSN 2181-063X

МАДАНИЯТ ВА МАЪНАВИЯТ МАСАЛАЛАРИДА ТАРИХИЙ

ИЛДИЗЛАР ИЗЛАРИ

Солиева Хдвасхон Омоновна

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Иномжонова Хилолахон Иномжон кизи Фуркат тумани 13-мактаб

Аннотация: Маколада хозирги Узбекистон худудларида таълим ва кутубхоначилик ишлари Х асрдаёк йулга куйилганлиги, бу масалага Темурийлар даврида алохида эътибор каратилганлиги, кейинчалик жадидлар томонидан сохани ривожлантириш учун килинган саъй-харакатлар далиллар асосида ёритилган.

Калит сузлар: зардуштийлик, "Буюк ипак йули", маздакийлик, туркий-руний ёзуви, сугд ёзуви,хоразмёзуви, Чагониён, кулёзма ва тошбосма китоблар, "Савин-ул хикмат" кутубхонаси, Азизия кутубхонаси, "Дори-ш-Шифо" кутубхонаси "Бехбудия"кутубхонаси.

HISTORICAL ROOTS IN CULTURE AND SPIRITUAL ISSUES

Solieva Havashon Omonovna Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Inomjonova Khilolaxon Inomjon qizi Furkat district, School №13

Abstract: The article is based on evidence that educational and library work in the territory of modern Uzbekistan began in the X century, special attention was paid to this issue during the Timurids, and later the efforts of the Jadids to develop the industry.

Keywords: Zoroastrianism, "The Great Silk Road", Mazdakism, Turkic-Runic script, Sughd script, Khorezm script, Chagoniyon, manuscripts and lithographs, "Savin-ul Hikmat" library, Aziziya library, "Dori-sh-Shifo" library Behbudiya "library.

Марказий Осиё худудларида милоддан аввалги I минг йиллик бошларидаёк давлат тузилмалари ва диний эътикодларнинг шаклланиши маданият ва маънавият марказлари вужудга келишига зарур шароит яратган. Уша даврларда бу худудларда яшаган сугдийлар, хоразмийлар, бактрияликлар, маргиёналиклар, парканаликлар, канглилар ва бошкаларнинг маънавий ва диний эътикодларида

ахлок-одоб, маданият ва маънавият масалалари алохида урин тутиб, жамият аъзоларини яхшилик, мехр-окибат сари етакловчи кишиларга узгача хурмат билан карашган. Кддимги туркий битикларда ватан, давлат ва хал; бирлиги баён этилган даъватларга алохида эътибор берилган. Вактлар утиши билан давлат ва жамият аъзолари уртасидаги муносабатларга доир хужжатлар, битиклар ва бошка маълумотларни бир жойга туплаш, эхтиёж тугилганда уларга мурожаат килиб туриш кутубхоналар барпо килиш заруриятини келтириб чикарган. «Мозийга кайтиб иш куриш хайрликдир» - деган эди ^одирий. «Дунёда турмок учун, - деб ёзади М. Бехбудий, - дунёвий фан ва илм лозимдур, замона илми ва фанидан бебахра миллат бошкаларга поймол булур».

Мозий манбалари хозирги вактда биз фойдаланиб келаётган кутубхоналарнинг дастлабки куринишлари Марказий Осиёда бундан карийб 1100-1200 йиллар мукаддам уша даврнинг йирик шахарлари хисобланган Балх, Марв, Бухоро ва Самаркандда пайдо булганлигидан далолат беради. Тарихчи Наршахийнинг ёзишича, 980 йилда Сомонийлар саройида "Савин-ул уикмат " деб номланган йирик кутубхона яратилган. Шунингдек, сомонийлар даврида асос солинган "Дори-шифо" йирик илм-фан марказига айланганлиги туфайли Бухорога Шар; мамлакатларидан куплаб зиёлилар келиб туришган. Манбаларда Бухоронинг бир канча мадрасаларида кутубхоналар булганлиги ва китоб бозорларининг мавжудлиги Урта Осиёда дунёвий билимларнинг ёйилишига зарур шароит яратганлиги кайд этилган. Жумладан, Фаражек мадрасасида каттагина кутубхона булиб, унда куплаб кимматбахо кулёзмалар сакланганлиги келтирилган. Марвнинг биргина Азизия мадрасасидаги кутубхонада 12 мингга якин китоблар булганлиги келтирилган. Бу китобларнинг аксарияти куфий ёзувида битилган булиб, бу ёзув Урта Осиёда таркалган дастлабки араб ёзуви эди. Шу билан бир каторда, олий иморатлар, макбараларда ёзилган битикларда хам куфий ёзуви кулланилган. Мадрасаларнинг кутубхоналарида турли сохаларга оид китобларнинг жамланиши, уларни билимли кишилар тупланадиган йирик маданият марказларига айланишига имкон берди. IX-XI асрларда уз даврининг маънавий, хукукий, маърифий хаёти ва географик жойлашувини акс эттирган мухим асарлар пайдо булди. Бу даврда оламни билиш, табиат сирларини, инсонларнинг яшаш жойлари ва турмуш тарзини урганишга кизикиш ортиб борди. Бундай кизикишларнинг натижаси сифатида 903 йилларда ибн Алфакихнинг, кейинрок (943 йил) ибн Рустанинг жугрофий асарлари яратилди. Бундай китоблар асосида машхур "жугрофиюнлар кутубхонаси" ташкил топди. Бу жихатдан Абу Исхок ал-Форисий ат-Истахрийнинг илмий мероси алохида урин тутади. Унинг 930-933 йилларда араб тилида ёзилган "Китоб масолик вал-мамолик" ("Йуллар ва мамлакатлар китоби") асарида ер юзининг умумий тавсифи, улкалар хакида географик маълумотлар

(чегаралари, шахар кишлоклари хужалиги, каналлари, карвон йуллари, элатлари) берилган.

Шарк халкларининг жугрофияга оид адабиётлари ва уларнинг ахамияти хакида И.Ю.Крачковский куйидагиларни ёзиб колдирган: "Испаниядан Туркистонгача булган мамлакатлар ва Х,инд тоги этакларидаги ахоли масканларини аник санаб, чул ва маданий жойларни тавсифлаб, маданий экинларнинг таркалиш кулами, фойдали казилмалар урнини,... физик-жугрофий ва об-хаво шароитини, халк турмуши, хунармандчилиги, саноати, маданияти, тили, диний илмларини курсатгани холда (маълумотлар халифалик вилоятлари худуди билан чегараланиб колмасдан, балки юнонларга таниш дунёдан анча четга чикарди) у шундай кенг, тугал маълумот берадики, унга ухшаши бу даврда хеч каердан топилмас эди"

Таъкидлаш жоизки, араблар Урта Осиёга ислом дини билан бирга, илгари узлари эгаллаган худудларда яратилган адабиётларни хам олиб келишган. Бу адабиётлар махаллий ёшларни илмнинг турли сохаларини эгаллашга харакат килишлари, унинг туб мохиятини англаб олишга кизикишларини мунтазам ошириб борган. Фарзандларининг илм-маърифатга иштиёклари ва кобилиятларини сезган ота-оналар, уларнинг яхширок билим олишларига зарур шароит яратиш максадида йирик илм марказларига кучиб келишга харакат килишган. Жумладан, Абу Али ибн Синонинг отаси углининг билимга булган иштиёкини кургач, Афшонадан турли илмлардан хабардор муаллимлари, хаттотлари, адиблари ва файласуфлари куп булган Бухоро шахрига кучиб келди. Абу Али матонат билан Бухорода узини кизиктирган барча йуналишларда таълим олишга муваффак булди. Жумладан, ибн Сино узининг кундаликларида ёзишича, у китобфурушдан Аристотелнинг "Метафизика" китобини сотиб олган, бирок китобни карийб кирк марта укиб чиксада, унинг мазмуни ва куйилган максадни англай олмаган. Унинг илмга кизикиши, китобсеварлигини яхши билган китобфурушлар Абу Алига Абу Наср Форобийнинг "Метафизика" асарига ёзган шархларини топиб беришган. "Уйимга кайтдиму, дарров уни укишга тушдим. "Метафизика" дилимда ёд булиб колгани сабабли уша пайтдаёк бу китобнинг максадлари менга очилаверди. Бундан жуда хурсанд булиб кетдим, уша кунининг эртасигаёк камбагалларга анча нарса садака килдим".

Форобийнинг таъкидлашича, "Метафизика" ёки "Илохиёт илми" барча илмларнинг якуни ва охиридир. Ундан сунг бирор нарсани текширишнинг зарурияти колмайди, бу хар кандай тадкикотнинг максадидирки, бундай тадкикот осойишталик холатида келади". Ибн Синонинг "Метафизика"ни билишга интилишининг сабабларидан бири хам шунда эдики, олимнинг кизикиш доираси жуда кенг булиб, у тиббиётдан ташкари, фалсафа, мантик, психология, физика (табиатшунослик), астрономия, математика, кимё, мусика,

адабиёт ва бошка сохаларни хам урганишга астойдил киришган.

Илмга кизикиши ва машаккатли мехнати туфайли комусий аллома даражасига кутарилган Абу Али ибн Синонинг инсоният саломатлиги ва жамият тараккиёти учун килган хизматлари бекиёсдир. Барча замонлар учун бирдай зарур булган тиббиёт фани унинг номи билан богликдир. Олимнинг китоблари XII асрдаёк лотин тилига таржима килиниб, Европадаги йирик олий укув юртлари кутубхоналаридан жой олди. "Тиб конунлари" XV асрдан бошлаб 40 марта нашр килинди. XVIII асргача Европанинг барча университетларида "Тиб конунлари" буйича таълим берилган, олимнинг эса Гарбий Европада "Авиценна" номи билан танилган.

Тарихдан маълумки, маърифатли хукмдорлар давлатнинг сиёсий, ижтимоий-иктисодий хаёти билан бир каторда, маданият ва маърифат масалаларига хам алохида эътибор беришган. Зайниддин Восифийнинг "Бадоеъ ул-вакоеъ" китобида келтирилишича 1420 йили Самаркандда мадраса куриб битказилгандан кейин, Мирзо Улугбекдан ким унинг бош мударриси булади, деб сурашганда, у мударрис барча фанлар буйича комил инсон булиши керак, деб жавоб берган ва мадраса курилиши бошлангандан бери оддий ишчи булиб ишлаган, бино курилиши жараёнида Улугбекнинг берган барча саволларига зукколик билан жавоб кайтарган Мавлоно Мухаммадни танлаган ва унга биринчи булиб маъруза укиш хукуки берилган. Мадрасада асосий маърузаларни Козизода Румий, Мирзо Улугбек, Жамшид Коший ва Али Кушчилар укишган.

Хонликлар даврида бошка сохаларда булгани каби, маданият ва маърифат масалаларида ислом ва шариат конунлари етакчи уринда турган. Жумладан, Бухоро амирлигида хукмрон мафкурага хизмат килган диний олимлар мавжуд ижтимоий-иктисодий хаётни макташган ва уни шу холда саклаб колишни даъват килишган. Бу жихатдан сарои шоирлари ва тарихчилари хам дин арбобларидан колишмаган. Барча ижтимоий-иктисодий кийичиликларга карамасдан факат Бухоронинг узида 465 та масжид ва 103 та мадраса ишлаган. Самарканд сингари йирик шахарда, унинг чет худудлари хам хисобга олингани холда 155 та масжид ва 22 та мадраса, Каттакургонда эса 22 та масжид ва 100 га якин табаррук жой бор эди.

Бухорода сомонийлар даврида асос солинган "Дори-Шифо" кутубхонаси XIX асрнинг биринчи ярмида хам йирик илм-фан маркази булиб, бу ерга куплаб Шарк мамлакатларидан олимлар, илм маърифат излаб келувчилар куп булган. Бирок амирларнинг локайдлиги, купинча узбошимча харакатлари билан кутубхонада сакланган китобларининг турли одамларга масъулиятсизлик билан берилиши окибатида куплаб ноёб китоблар йуколган. В.В.Бартольднинг ёзишича, "Бухородаги мавжуд кутубхоналар амир Насрулло вактидаёк талон-торож килинди, амирнинг уз кутубхонасига эса русларнинг киришига рухсат йук

эди".

Шундай кийин вазиятга карамасдан, маърифат-парвар кишиларнинг саъй-харакатлари билан ноёб китобларни асраб-авайлаш, уларни кучириб ёзиш ва таркатиш, келажак авлодларга етказиш ишлари тухтаб колмаган. Хусусан, XIX аср охири ХХ аср бошларида Бухоро шахрида яшаган олимларнинг кутубхоналарида турли сохаларга оид 10 минг нусхадан ошик кулёзма ва тошбосма китоблар сакланган.

Бу китоблардан кенг жамоат-чиликнинг фойдала- ниш имконияти чекланган эди. Бундай холатда Туркистон халкларл маърифатли булиши ва узлиги- ни англаши кийин кечишини тушунган жадидлар Шарк халклари тажрибаларини ёйишга киришдилар.

Жумладан, XX аср бошларида Марв, Байрамали, Красноводск, Ессентуки, Одесса шахарлари оркали Туркия ва араб мамлакатларига сафар килган Махмудхужа Бехбудий "Ойна" журналида узининг "Саёхат хотиралари"ни эълон килади. Бехбудий Байрут университети ва бошка олий укув юртларида немис, француз ва инглиз тилларида дарслар утилиши, тиббиёт дорулфунунида жаррохлик муолажалари утказилишига хавас билан "Бу ерда Туркистондан бошка, дунёнинг барча мамлакатларидан ёшлар келиб укишади", деб ёзади ва Туркистоннинг бу мамлакатлардан канчалик оркада колганидан афсусланади.

Саёхатлар давомида Бехбудийни кутубхоналардаги китобларнинг мазмун-мохияти, куп сонли газета ва журналлар лол колдирган. Сафар таассуротлари унинг уз халки ижтимоий-иктисодий ва маданий хаётини юксалтиришга доир орзу-умидларини канотлантиргани шубхасиз. Ватанга кайтиши билан ёшларга диний таълим билан бир каторда, дунёвий билим беришни такомиллаштириш йулларини кидирди. Шу максадда Самарканд, Бухоро, Тошокент, Наманган, Андижон ва Кукон шахарларида китоб дуконлари очди. Самарканднинг янги шахар кисмида "Бехбудия" номли кутубхона ташкил килди. У факат кутубхонагина булиб колмасдан, балки кутубхона-магазин хам булиб, бу ерга келувчилар Истанбул, Миср, Байрут, Боку, Козон, Бахчасарой, Оренбург, Эрон, Х,индистон, Афгонистон, Петербург ва албатта, Туркистонда чоп этилган китобларни сотиб олишларига имкон яратилган. Замондошларининг гувохлик беришича бу кутубхона Бехбудий вафот этгандан кейин хам Туркистонда библиографик жихатдан ноёб ва кимматбахо китоблари куп булган энг йирик кутубхоналардан булиб колган.

Махмудхужа Бехбудий китобни эъзозлаш, уни асраб-авайлаш билан бир каторда "укдлатургон китобларни" маънан тафтиш этиш, "андаги нуксонларни баён этмок" зарурлигини таъкидлаган ва бунинг учун "укдйтургон кишининг узи хам тукис булиши"га даъват килган. "Ёзганларимизни бузук- лиги ва фикримизни хатолиги, ишимизни нокислигини бирор киши курсатса, аччигимиз

келур. Ва ул одамни душман куруб, шахсидан нафрат ва фикрига норозилик баён этармизки, бул бизни янгидан ишга бошлаганимиздан, бошка тил ила нокислигимиздандур".

Шундай килиб, аждодларимиз томонидан асрлар давомида эгалланган билимларнинг жамланиши ва узлаштирилиб бориши илм-фан, маданият ва маърифатнинг шаклланиши ва ривожланиши учун зарур шарт-шароит яратган. Айни пайтда таъкидлаш жоизки, буюк аждодларимиз яратган кулёзмаларнинг катта кисми изсиз йуколган. Бизгача етиб келган асарларнинг, кулёзмаларнинг сакланиб колишида илм оламининг жонкуярлари томонидан ташкил этилган кутубхоналарнинг хизмати каттадир. Уларнинг саъй-харакатлари билан Мухаммад Хоразмий, Абу Райхон Беруний, Абу Али ибн Сино каби комусий алломалар томонидан колдирилган бебахо кулёзмалар Европанинг куплаб тилларига таржима килинди ва Европа уйгониш даврига уз таъсирини курсатди. Буюк аждодларимиз томонидан амалга оширилган илмий ишлар башарият ютугига айланди. Дархакикат, "Бизнинг хавас килса арзийдиган буюк тарихимиз бор. ^авас килса арзийдиган улуг аждодларимиз бор. Хдвас килса арзийдиган бекиёс бойликларимиз бор. Ва мен ишонаман, насиб этса, хавас килса арзийдиган буюк келажагимиз, буюк адабиётимиз ва санъатимиз хам албатта булади".

Фойдаланилган адабиётлар

1. Исхоков М. Марказий Осиёда кадимги ёзувлар тарихи//Каталог виставки «История культурьг писъменности Узбекистана». -Ташкент, 2006. -С. 36.

2. Абдунабиев А. Г. Илм эгаллаш ибрати. -Тошкент, 2006.-31-6.

3. ИрисовА. Хдким ибн Сино. - Тошкент: Узбекистон, 1992-11-6.

4. Абу Наср Форобий. Фозил ода.млар шахри. - Тошкент: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1992-178-6.

5. Урта асрлар Шаркининг машхур олим ва мутафаккирлари. - Тошкент: "Узбекистон'' 2014. - 61-6.

6. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

7. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

8. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education

//ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. - №2. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHTTHH YHHHTAPHMH3 HmTHPOKH^A Em AKTEPTAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX-TAm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCOTTAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №№. 1. - C. 148-152.

14. ro^garneBa C. KHTo6-KyHrnn HHporn //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

16. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

17. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. AxMegoB P. Mh.mhh MycHKUH h^pohhhhk caHtarara 6np Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

19. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

20. AK6apoB T. OOTBKTOP BA AHLAHABHH MYCHKA MACATATAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

21. OMOHOBHa C. TAPHXHH KYTE3MA MAHBATAPHH KOHCEPBATUHfl-PECTABPAUHH KKTHffi ^APAEH^APH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

22. YOK H. T. TH-mYHOCTHK^A COTHK-BO^XOHA TEPMHHOTOrH^CHHHHr TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

23. Yrnn H. T. Y3BEK COTHK TEPMHHTAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCYTH BHTAH ^CATHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

24. MnpsaeBa H., Ac^apoBa M. W-nOH H^O^H^A MHTTHH YHFOHHm ^APAKATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Qurbonova M. СНЕТ EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САХНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

35. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

36. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

38. Парпиев А. ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАДМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

39. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Normatova M., Ikromjon X. "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

41. Рузиева Г., Дабибжонов И. САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

42. Nurxon I., Habibjonov I. KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

43. Oglu H. I. T. Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language) //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - Т. 10. - №. 12. - С. 1308-1313.

44. Угли Д. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

45. Угли Д. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

46. Мирзаева Н. УРТА АСР ШАРК МАДАНИЯТИ ВА ЗАДИРИДДИН МУДАММАД БОБУР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

47. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ДАРАКАТИ

48. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

49. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

50. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

51. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

52. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

53. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

54. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАНКИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

55. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

56. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

57. Тургунбаев Р. Метамаълумот: хусусиятлари, турлари ва стандартлари //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 167-175.

58. Yunusov G. et al. A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar //Annals of the Romanian Society for Cell Biology. -2021. - Т. 25. - №. 6. - С. 2225-2232.

59. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

60. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

61. Haydarov A., Akbarov T., Abdunazarov Z. High purpose and leading action //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 609-615.

62. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 125-128.

63. Tursunova G. BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

64. Tursunova G., Karimov B. Factors that should be considered in musical theater actors education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 11. - C. 57-61.

65. Gaffarov S. S., Tursunova G. B. The resettlement policy of imperial russia during the colonial period //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 839-845.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.