Научная статья на тему 'ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ ХАРАКТЕР, ЕГО ПОНЯТИЕ И СТРУКТУРА'

ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ ХАРАКТЕР, ЕГО ПОНЯТИЕ И СТРУКТУРА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
49
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХАРАКТЕРИСТИКА ЛИЧНОСТИ / НАПРАВЛЕННОСТЬ / МОТИВ / ГУМАНИСТИЧЕСКИЕ / ЖИЗНЕДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ОБУЧАЮЩИХ / ОТНОШЕНИЕ К ОБЩЕСТВУ И ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ НАПРАВЛЕННОСТЬ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Амиров Саидмухамад Довудович

В данной статье автор отмечает, что педагогическая направленность выступает в качестве одной из интегральных характеристик педагогического труда учителя и соотвественно направленность личности учителя проявляется во всей его профессиональной жизнедеятельности и в отдельных педагогических ситуациях. А также, педагогическая направленность является мотивацией к профессии учителя, главное в которой действенная ориентация на развитие личности ученика.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROFESSIONAL PEDAGOGICAL CHARACTER, ITS CONCEPT AND STRUCTURE

In this article, the author notes that the pedagogical orientation acts as one of the integral characteristics of the teacher’s pedagogical work and accordingly, the teacher’s personality is manifested in all his professional life and in individual pedagogical situations. And also, the pedagogical orientation is the motivation for the profession of a teacher, the main thing in which is an effective orientation to the development of the personality of the student.

Текст научной работы на тему «ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ ХАРАКТЕР, ЕГО ПОНЯТИЕ И СТРУКТУРА»

ФОРМИРОВАНИЕ ЧУВСТВО ГУМАНИЗМА ШКОЛЬНИКОВ

Статья охватывает задачи воспитание гуманизма среди школьников. Цель гуманистического воспитания это не только воспитать школьников в духе сознательного и творческого мышления, а так же сознательно бороться с эгоизмом и правдолюбием.

Духовность гуманизма является одним и значимых задач нравственного воспитания, которое охватывает нравственные качества таджикского народа, корни которого дошли до нас и являются национальными традициями. Источником гуманизма является произведения персидско-таджикских мыслителей, таких У. Кайкавус., А. Фирдоувси., С. Шерози., А. Джами, в которых восторжествовала ось дружбы людей, охватывающей единую дружбу и человеколюбие. Однако в своем стихотворении С. Шерози пишет о выборе друзей, которых разделил их на три группы.

В первую группу он относит друзей, которые словами определяют дружбу. Во вторую группу относит друзей, которые сидя за столом показывают себя человеком, но не добываясь цель, а в третью группу людей, которые для друга не жалеют свою жизнь. Такие друзья воспринимают все ради своего друга.

Тема дружбы и гуманизма является главной в нравственном воспитании, в котором описывается борьба между несправедливостью и враждебностью.

Ключевые слова: гуманизм, дружба, ученики, привычки, воспитание, нравственность, обучение, коллектив, формирование.

EDUCATION SENSUAL OF HUMANISM AND FRIENDSHIP THE SCHOOLCHILDREN

The article covers the tasks of educating humanism among schoolchildren. The goal of humanistic education is not only to educate schoolchildren in a spirit of conscious and creative thinking, but also to consciously fight against selfishness and liking.

Spirituality of humanism is one of the important tasks of moral education, which encompasses the moral qualities of the Tajik people, whose roots have reached us and are national traditions. The source of humanism is the works of Persian-Tajik thinkers, such as W. Kaikavus, A. Firdowsi, S. Sherozi., A. Jami. in which the friendship of the people, encompassing a single friendship and humaneness, triumphed. However, in his poem S. Sherozi wrote about the choice of friends, whom he divided into three groups.

In thefirst group, he drawsfriends who definefriendship in words. The second group includesfriends who sit at the table show themselves as a person, but not getting a goal, but in a third group ofpeople who do not spare their livesfor afriend. Suchfriends perceive everythingfor the sake oftheirfriend.

The theme of friendship and humanism is paramount in moral education, which describes the struggle between injustice and hostility.

Key words: humanism, friendship, pupils, habits, education, morality, training, collective, formation.

Сведения об авторе:

Набиева Мукадас - старшей проподаватель кафедры психологии Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: Кулябский государственный университет имени Абуабдуллох Рудаки. 734065, г. Куляб, улица С Сафаров 16. тел: (+992) 987222507 E-mail: ddssr@mail.ru

About the author:

Nabieva Muqadas - of Psihology, Law and Political Science, Kulyab State University named after Abuabdulloch Rudaki. Address: Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. 734065, Kulob town, streetS. Safarov 16. Phone: (+992) 987222507

ХУСУСИЯТИ КАСБЙ ОМУЗГОРЙ, МАФ^УМ ВА СОХТОРИ ОН

Амиров СД.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Мархилаи кунунии рушди чомеаи чахонй бо равандхои ташаккули босуръати илму техника ва инноватсия тавсиф меёбад ва хамзамон инноватсия (навоварихо) харчи бештар макоми нишондихандаи рушди маданиро пайдо мекунанд. Шарти пешрафт ин омодагии шуури чамьиятй ва шахсият ба татйирот дар тамоми сохахои чомеа ва кабули нав ба сифати арзиш мебошад.

Вокеьан дар навбати худ, дидгох ба чой ва накши инсон дар чомеае, ки навоварихои илмию техникй дар холи пешрафт хастанд тагир меёбад. Аз мавкеи парадигми нави ичтимоиву фархангй шахс субъекти фаьол хисобида мешавад, ки кодир аст ба рушди ичтимой таьсир расонад, фазои нави хаёт, чахони маьнавии илм, дин, фарханг, меьёрхои ахлокй ва муайян кардани самтхои нави рушди ичтимой дошта

бaшaд. Аз ин ли^оз, мaapиф дap пeшpaфти ичтимой нaкщи aфзaлиятнaк пaйдо мeкyнaд. Aфзaлияти aввaлиндapaчaи он дap шaxc тaшaккyл дaдaни чунин тфа^о вa кобилият^ос мeбaшaд, ки бa y имконият мeдиx,aнд, ки на таща шapaиги мycaид дашга дap шapaиги зyдгaFЙиpёбaндaи ичтимой зиндaгй кунанд, бaлки paфъи мушкилоти мapбyт бa дapки нaвaвapиxa, фaзaи cифaтaн нaви ичтимой эчод кyнaнд.

,3ap нaзapия вa aмaлияи мaapифи миллй гyзapиш aз пapaдигми тсxнaлaгии мyлaxизaкapй бa пapaдигми инcaндycгй, мyтобикaти фapxaнгй ва эчодиёти мaдaнй тaдpичaн cypaт мeгиpaд. Caмги acacии тax,cилaти имpyзa pyii^H шажият вa иктидapи он acт, ки бa aяндa py бa py мeшaвaд вa дap бapобapи xaлли мушкилоти фaвpии xaera ичтимой ва кacбии инcaн бa дypнaмои xaera xyд нигapaнидa шyдaacт, кобилияти ypa баpaи дapки эчодй ва xaлли мушкилоти нaви xaCT мyaйян мeкyнaд вa ша^ияти y диrapгyниxaи минбaъдapa aмaдa мeкyнaд.

Псш аз xaмa, ин бa шaxcияти aмyзгap дaxл дapaд. Фaъaлияти пeдaгогй аз инcaн тaлaб мeкyнaд, ки xaмeшa эчaдкap вa xaмзaмaн бapaи ^лли мycбaти мacъaлaxaи pyзмappa дap xa^i^^ Faйpиcгaндapтии ка£:бй, xyдшиноcии доимй ва pyni.nH кacбии xyд бошад. Муаллим бо ^дакоте, ки xycycиятxaи xckm бeaмcaли фapдй дapaнд capy rap дapaд вa дap paвaнди фaъaлиятaш y бо нacлxaи шaxpвaндaни чаван, ки as xa^wmap xene фapк мeкyнaнд capyкap дapaд. Аз ин py, кaфaлaти мyxимтapини мyвaффaкияти устод му^з нфун шaxcии бaлaнд вa кacбияти мyнтaзaм pyшдёбaндaи y мeбaшaд.

,3ap нaзapияи умумии пcиxaлaгй, xycyc^ra шaxcият xa^H^ cифaт, ки тapкиби пcиxaлaгии aнpa мyaйян мeнaмaяд, бapомaд мскун8д. ,3ap кaнcспcияxaи гуногун, ин xKcna! бо тapзxаи гуногун зyxyp мeёбaд:

мТaмaюли динaмикйм (ру6иншгсйн С.Л.);

"Ангезаи тaшaккyлдиxaндa" (А. Лсонтьсв);

"Xycyc^ra acacии xaen" (Aнaньeв Б.Г.);

"Ташкили динaмикии " мохиятхои тaъcиp "-и !axc" (А. С. Пpaнгишвили) ва Faйpa.

Аммо чунин бa нaзap мepacaд, ки ин xиcлaти шaxcият бa тaвpи лозимй кyшaдa нaшyдaacт вa дap xaмaи кaнcспcияxa мс6ояд ниcбaти ин маш^ь axaмияти мухим дaдa шaвaд вa инaк ин м^ху^^^о бa тaвpи мyфaccaл бappacй xaxeм кapд.

С.Л. Ру6инштсйн тж;™ xycycияти шaxcият бaъзe тaмaюлxaи динaмикиpо фaxмидaaнд, ки xaмчyн aнгсзa фaъaлияти инcaнpa xyдaшaн мyaйян нaмyдa ва дap нaвбaти xyд xaдaфy вaзифaxои aнpa мyaйян мeкyнaнд. Хycycият ду нyктaи бa xaм aлaкaмaндpa дap бap мeгиpaд: мyндapичaи о6ъсктивй (лaxзaи воксй), ки маю^ мyшaxxacи xycyc^rapa ифaда мскуивд; пгилдят (тaмaюли xyд-динaмикй), ки мaнбaи мycгaкимиятpa муайян мскуивд.

А.Н. Лсонтьсв чавxаpи шaxcиятpa cиcтeмaи aнгсзaxaи ниcбaтaн мyътaдил, зинанизомй xaмчyн aмилxaи acacии фаъолият номид. Баъзe aнгсзaxa (тавлидкунандаи маъно), ба фаъолият xаваcманд мeкyнaнд, ба aнxa маънои шаxcй ба caмти мyшaxxac мeдиxaнд, дap xaлe ки дж^ан накши aмилxaи xaвacмaндкyнaндa мeбaзaнд. Тaкcими фyнкcияxои ташаккули x^c ва xaвacмaндкyнй дap байни aнгсзaxaи як фаъолият ба мо имкон мсдш^ ки мyноcибaтxои acacиe, ки caxaи xaвacмaндкyнaндaи шaxcиятpо тaвcиф мeкyнaнд, бифaxмeм.

Л.И. Божович ва кapмaндaни вай xycycияти шаxcиятpо xaмчyн paвaнди ycтyвapaнaи мaкcaдxaи доимии бapтapидaшгa, ки caxтapи чyдaнaпaзиpи шaxcиятpо муайян мeкyнaнд, дapк кapдaнд. Дap заминаи ин paвиш, шaxcи бapкaмол paфтapи xyдpa бо имконияти амалй каpдани якчанд мaкcaд ташкил намуда xaдaфxaи фaъaлияIpa интиxaб мскуивд ва бо кyмаки caxaи xaвacмaндгapдaнии мaxcyc ташкилшуда paфтapи xyдpa бо дал^ои катъй ба танзим мeдаpapад. Caxn^ xycycиятй аз ce гypyxи acaœ ба монанди гуманистй, шaxcй ва i^oparn ташкил шудааст.

Амалан, xaмaи пcиxaлaгxa xycycияти шaxcиятpa xaмчyн мaчмya ё cиcтсмaи xaмa гуна ташаккулёфтаи зyxypоти xaвacмaндкyнaндa дapк мeкyнaнд. Б.И. Додонова "cиcтeмaи ниёзxa", K.K. Платонова "мачм^ шавку pаFбатxa, xaxишxa, м^фиа^а, майлxa, идeaлxa, чaxaнбинй ва эътикод, Л.И. Божович ва P.C. Нмова., " cиcтсма ё мачм^ aнгeзaxо" фaxмидaaнд.

Аммо, дapки тaмapкyзи шaxcияг xaмчyн мачм^ъ ё cиcтсмaи ташаккулдщии xaвacмaндкyнaндa, тaнxa як тapaфи мaxияти он аст. Таpафи дигap ин аст, ки ин cиcтсмa caмти paфтоp ва фаъолияти шaxcpa ошкоp намуда, тамоюли pафтоp ва ама^о таъин мeкyнaд ва дap нщоят намуди зaxиpии шaxcpa аз ниго^ ичтимой муайян мeкyнад. ,3ap нщоят ин ба он вобаста аст, ки xycyc^ra шaxcият cистсмaи yстyвapи бapтapидaшгa ё ташаккулёбии xaвacмaндкyнaндa буда, инъикоcи бapтapидaшгaи вeктоpй paфтоp мeбошaд.

Хycycияти шaxcият, тaвpe ки B.C. Мфлин кайд мeкyнaд, метавонад xy^a дap мyнacибaт бо одамони дит^, ба чамъият ва ё ба xyдaш зaxиp кунад. Macana^ М.С. Нeймapк, caмти инфиpaдй, коллсктивй ва i^apai™ xycycияти шaxcиятpa таъкид каpдааст.

Д.И. Фсльдштсйн намудаои зepини xycyc^ra шaxcиятpa муайян мeкyнад: гуманистй; xy^ax^ pyxaфтaдaгй ва xyдкyшй.

Хycycияти бaшapдycтонa мyнacибaти мycбaти шaxcpa ба xyд ва чaмeа тaвcиф мeкyнaд. Дap дaxили ин намуди мyнacибат муаллифон ду зepкиcмaтpa чуда мeкyнaнд: бо актен-гоияи (xиcлaти) бeFapaзaнa, ки

дap oн мaнфиaтхoи oдaмoн ё чoмeaи ичтимoй caбaби мapкaзии paфтop мeбoшaнд вa 6o aкceнтcияи индивмду8лй (xyдбинoнa), ки дap oн бapoи xyди инcoн зз хзмз мухим ad, aммo oдaмoни aтpoф 6a нaзap гиpифгa нaмeшaвaнд, вaлe apзиши orno дap wy^oraa 6o xy^ кaмe кaмгap acт.

Xycycияти xyдбинoнa дopoи мyнocибaти мycбй 6a xyд вa мaнфй 6al чoмea мeбoшaд. ,3ap дoxили ин нaмyди мyнocибaт низ ду зepшaкл 8з якдигap фapк мeкyнaнд 6o мoнaнди aкceнтcияи индивидам, ки apзиши шaxc 6apoи xyдaш apзишмaнд мeбoшaд 6a мoнaнди xycyc^ra бaшapдycтoнa 6o aкceнтcияи инфиpoдй, ano apзиши aтpoфиён 6œ хзм nacrap acт (яънe мyнocибaти мaнфй ™c6a™ дигapoн), хapчaнд дap бOpaи paдди мутлзк вa нoдидa гиpифтaни apзишмaндии шaxc дap cyxaнaшoн oшкop нecт вa дигap 6o aкceнтcияи xyдпapacтй, ки apзиши шaxcияти xyд бapoи инcoн oн ^ap бaлaнд нecт, вaй тaнхo 6a xyдaш тaмapкyз мeкyнaд вa чзмъият бapoи y ^иб ки aхaмият нaдopaд ш мyнocибaт 6a чoмea мaнфй aci\

Xycycияти pyхaфтoдaгии шaxcият 6o oн дaлoлaт мeкyнaд, ки бapoи rnaxc xyди y ягон apзишe нaдopaд, вaлe мyнocибaти ypo 6a чoмea мeгaвoн тaхaммyлпaзиp нoмид.

Xycycияти xyдкyшй дap хoлaтхoe мymox,идa мeшaвaд, ки m чoмea вa нa xyди шaxc бapoи xyдaш apзишe к>ил нecтaнд. Чунин чyдoкyнии нзмудащ xycyc^ra нишoн мeдихaд, ки oнpo нз 6o мзчмуи бaъзe oмилхo, бялки тaнхo 8з ^ниби якe 8з orn,o 6a мoнaнди мyнocибaти rnaxœ ё кoллeктивй вa Faйpa музйян кapдaн мумкин acт.

Хзмин тaвp, 6o нaзapдomти xycycияти шaxcият дap зaминaи paвиmx,oи умумии пcиxoлoгиpo мo бoяд бemтap мymaxxac нзмудз xycyc^ra шaxcиятpo дap шхш фaъoлияти пeдaгoгй (caмти пeдaгoгй) бyбинeм.

Яте зз cифaтx,oи мухими кacбии шaxcияти oмyзгop ин "тзвзччухи шaxcйм -и y мeбoшaд. Myвoфики мaълyмoти Н.В. Куэминз xycycияти шaxcй якe 8з oмилхoи мyхимгapини cyбъeктивии нoил шудш 6a кyллaхoи бaлaнд дap фaъoлияти кacбии пeдaгoгй мeбoшaд.

Тaдкикoти пcиxoлoгй 6a мacъaлaхoи xycycият пeдaгoгй дap якчзнд caмт гyзapoнидa мeшaвaд:

> музйян нзмудзни мoхият ш coxrc^ oн;

> Омузиши xycycиятхoи пaйдoиши oн;

^ Тздкики мapхилaхo вз шapтхoи тзшзккули тaмoюлoт;

> тaхлили хoлaт вз вocитaхoи тaшaккyли xycyc^ra пeдaгoгй.

Meтaвoн бapoи музйян шмудзни мoхияти xycycияти пeдaгoгй ce ca^npo чyдo кapд:

1. мyнocибaти эхcocй-apзишй 6a кacби oмyзгop, тaмoюл 6a фaъoлиятхoe, ки xycycияти кacбpo дapбap мeгиpaнд (Mapкoвa А.К., Кузмиш Н.В., Ю.Л., Тoмилoвa Г.А.; Зимичeвa С.А. вз дигapoн.);

2. cифaти мухими кacбии шaxcияти oмyзгop ё як чузъи к^илияти пeдaгoгй (Ф.Н. To^^rnm; А.И. Щepбaкoв; В.А. Слacтeнин; В.Н. Лeoнгъeв; A.A. Бoдaлeв; В.П. Сиюшв вз дигapoн.);

3. Идopaкyнии peфлeкcии pymди дoниmчyён (Ю.Н. Кулюгкин; Г.С. Сyxoбcкaя; С.Г. Вepmлoвcкий; И.В. Фacтoвeц; А.Б. Оpлoв ш дигapoн)

А.К. Mapкoвa чунин мemyмopaд, ки тзхлили шaxcияти oмyзгop бoяд зз oмyзиши xycycиятй orre ёбзд, яъш зз oн чизe, ки ycrcw дap кopи xyд хздзф дopaд, дap хoлe ки кoбилиятхo x^cra™ шaxcии бemтap Чyбpoншaвaндa мeбoшaнд, oнхo мeтaвoнaнд тaшaккyл ёбзнд, aгap rnaxc cидкзн xoхиши oмyзгop шудзн дoштa бoшaд. Xycycияти пeдaгoгй ин хaвacмaндкyнй 6a кacби oмyзгopй будя, мухим oн ad, ки aмaлaн бapoи pymди caмapaбaxmи шaxcияти тaълимгиpaндa parora шудз бoшaд. Рушди xycycияти пeдaгoгй зз гyзapиш 6a хaвacмaндкyнии oi^rap зз ^ниби мзвзуи кopи y 6a coхaи пcиxoлoгй вз тзвз^чух 6a шaxcияти дoниmчy мycoидaт мeкyнaд.

Н.В. Кузминз мoхия:ги xycycияти oмyзгopиpo чун тзвз^чух вз мyхaббaт 6a кacби пeдaгoгй, oгoхй зз дyшвopихoи кopи oмyзгopй, зapypaти фaъoлияти пeдaгoгй, xoхиши aзxyд кapдaни acocхoи мaхopaти пeдaгoгй мeфaхмaд.

Динзмикзи xycycияти пeдaгoгй 6o poхи aзнaвcoзии coxтopи хaвacмaндгapдoнии шaxcияти oмyзгop 8з caмти oбъeктивй 6a caмти гyмaниcтй музйян кapдa мeшaвaд.

Ba хoлo, нaмyдхoи xycycrara пeдaгoгиpo дидз мeбapoeм. Аз p^ тaълимoти Н.В. Кузминз, интиxoби cтpaтeгияхoи acocии фaъoлияти oмyзгopй бoиcи (ca6a6aropri) ce нзмуди xycycияти пeдaгoгй гapдидaacт: 1) вoкeaн пeдaгoгй; 2) 6a тaвpи pacмй пeдaгoгй; 3) пeдaгoгии бapдypyF.

Тaнхo нзмуди зввзлини xycyc^ra бapoи 6a дзет oвapдaни нaтичaхoи б8лзнд дap фaъoлияти пeдaгoгй мycoидaт мeнaмoяд. Сзбзби acocии caмти ю^ии пeдaгoгй тзвз^чух 6a мyндapичaи фaъoлияти пeдaгoгй мeбoшaд.

Аз хзмз бeшгap дap кopхoи тaдкикoтии Л.M. Mmnm oид 6a xycycияти пeдaгoгй тaдкик; myдacт, ки oнpo якe зз xycycиятхoи чyдoнoпaзиpи мeхнaти oмyзгop дap бapoбapи caлoхияти пeдaгoгй вз тaFЙиpпaзиpии эхcocй кзйд кapдaacт.

Myвoфики aндeшaи Л.М. Mm'ma, шзвку paFбaти oj^rap бapoи xyдшинocй дap coхaи фaъoлияти пeдaгoгй вoкeaн ниmoндихaндaи xycycияти oмyзгopиcт. Xycycияти пeдaгoгй ин тaмoюли чyдoнoпaзиpи мeхнaти oмyзгop мeбoшaд, ки xoхиши мyaллимpo бapoи xyдaмaликyнй 6a nernpa^ вз pyinnu coхaи хзёт вз фaъoлияти пeдaгoгй ифoдa мeкyнaд.

Л.М. Mитинa зapypaти зз нзв дидз бapoмaдaни мзфхуми «xycyc^ra шaxcият» -po 6a миён гyзomг. Взй чунин мeшyмopaд, ки xycycияти шaxc 6a xyд oн ^Aap namm^ нecт вз тaмapкyзи шaxcй нз тaнхo

дорои мазмуни худбинона гаразнок, балки хохиши ба худ татбик шудан аст ва аз ин ру, барои такмил ва рушди худ ба манфиати одамони дигар ниёз дорад.

Дар тадкикоти хоричй нуктаи назар оид ба дарк намудани мохият ва сохтори хусусияти педагогй дар се самти асосй гурухбандй шудаанд: рафторй; маърифатй ва гуманистй.

Таваччухи махсусро оиди тадкикоти хусусияти педагогй мутобик бо психологии гуманистй дошта (А. Маслоу, С. Рочерс, Д. Дьюи ва гайра) ифода мекунад. Хусусияти шахсият хамчун саъю кушиши комили шахс барои худтанзимкунй баррасй карда мешавад. C. Рочерс мушкилоти арзишхои муаллимро хамчун тахсили таркибии шахсияти у тахлил мекунад, ки дар ин чихат бо хусусияти педагогй мувофикат мекунад.

C. Рочерс табиати зиддиятноки системаи арзишхои одамро тахлил карда, ба як катор хулосахои чиддй бармеояд, аз чумлаи талошхои арзиши умумй барои одамон табиатан инсондустонаанд ва аз такмили рушди худи инсон иборатанд; тамоми системаи арзишхои мусбй на берун аз донишчу, балки дар худи у чойгир аст. Аз ин ру, дар хотима сухани К. Рочерсро бояд кайд намуд, ки муаллим наметавонад мукаррар кунад, балки танхо барои зухури он шароит фарохам меорад.

АДАБИЁТ

1. Божович Л.И. Проблемы формирования личности. М., -Воронеж: Ин-т практической психологии, 1995.

2. Кузьмина Н.В. Профессионализм личности преподавателя и мастера производственного обучения. М.: Высшая школа, 1990. -117 с.

3. Леонтьев А.Н. Лекция по общей психологии. М.: Смысл, 2001.-190с.

4. Митина Л.М. Психология труда и профессионального развития учителя. М.: Академия, 2004.-319с.

5. Рубинштейн СЛ. Основы общей психологии СПб.: Питер, 2002. -720с.

ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ ХАРАКТЕР, ЕГО ПОНЯТИЕ И СТРУКТУРА

В данной статье автор отмечает, что педагогическая направленность выступает в качестве одной из интегральных характеристик педагогического труда учителя и соотвественно направленность личности учителя проявляется во всей его профессиональной жизнедеятельности и в отдельных педагогических ситуациях. А также, педагогическая направленность является мотивацией к профессии учителя, главное в которой действенная ориентация на развитие личности ученика.

Ключевые слова: характеристика личности, направленность, мотив, гуманистические, жизнедеятельность, обучающих, отношение к обществу и педагогическая направленность.

PROFESSIONAL PEDAGOGICAL CHARACTER, ITS CONCEPT AND STRUCTURE

In this article, the author notes that the pedagogical orientation acts as one of the integral characteristics of the teacher's pedagogical work and accordingly, the teacher's personality is manifested in all his professional life and in individual pedagogical situations. And also, the pedagogical orientation is the motivation for the profession of a teacher, the main thing in which is an effective orientation to the development of the personality of the student.

Keywords: personality characteristics, orientation, motive, humanistic, vital activity, teaching, attitude to society andpedagogical orientation

Сведение об авторе:

Амиров Саидмухамад Довудович - Старший преподаватель кафедры английский язык как второй специальности Таджикского педагогического университета именно САйни. Тел: (+992) 985549757E-mail: amir8582@ mail.ru

About the autor:

Amirov Saidmuhamad Dovudovich - Senior Lecturer of the department of English as a second specialty Tajik Pedagogical University after name SAini Phone: (+992)985549757 E-mail: amir8582@mail.ru.

МАСЪАЛАДОИ СИФАТИ ТАДСИЛОТ ДАР НАЗАРИЯ ВА АМАЛИЯИ ПЕДАГОГИ: ТАШХИСИ МАФДУМДОИ «СИФАТИ ТАДСИЛОТ» ВА «СИФАТИ ТАДСИЛОТИ КАСБИ»

Саломов Ш.Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Масъалаи сифати тахсилот дар сиёсати муосири маориф ва илм яке масъалахои асосй ба шумор меравад, зеро он ба халли мачмуи вазифахое вобаста аст, ки онхо ба инкишофи шахс, омодасозии у ба зиндагй дар чахони зудгагирёбанда ва ихтилофангез, шахси дорои хадафхои баланди ахлокй ва хавасманд ба мехнати баланди касбй равона шудаанд. Дар назария ва фаъолияти педагогй бештар дарк мегардад, ки сарфи назар кардан ё паст задани накши ягон унсур ё намуди мазмуни тахсилот дар барномахои таълимй

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.