Научная статья на тему 'ОРГАНИЗАЦИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА ПО ПЕДАГОГИЧЕСКОМУ МОДЕЛЮ ОБУЧЕНИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОМУ ПРЕДМЕТУ "СОЦИОЛОГИЯ ФИЗИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ И СПОРТА"'

ОРГАНИЗАЦИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА ПО ПЕДАГОГИЧЕСКОМУ МОДЕЛЮ ОБУЧЕНИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОМУ ПРЕДМЕТУ "СОЦИОЛОГИЯ ФИЗИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ И СПОРТА" Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
71
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЗНАВАТЕЛЬНЫЙ / ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ / ПРИНЦИП / ЗДОРОВЬЕ / МОТИВАЦИЯ / УМЕНИЕ / УЧИТЕЛЬ / ТРЕНЕР / СООБЩЕСТВО / СТУДЕНТЫ / СПОРТИВНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Давлятбоева Сарвиноз Абдумаликовна

В статье автор рассматривает социологию физической культуры и спорта, факторы развития реальности познавательной деятельности студентов по отношению к предмету, который является неотъемлемой частью физического и педагогического образования, а также социальной работы и спортивной деятельности в сотрудничестве с участниками, результаты которых отражают материал для оценки и самоанализа деятельности студентов в области спорта и воспитания. Также принципы, на основе которых заложены законы, регулирующие формирование образовательного аспекта у студентов, при развитии спортивной, образовательной, социальной и культурной деятельности студентов в процессе изучения социологии спорта и физического воспитания в условиях Таджикского института физической культуры имени С. Рахимова. Его использовал эти принципы как основу для регулирования деятельности профессиональной, исследовательской, спортивной, образовательной интеграции студентов, что проведет при изучении социологии физической культуры и спорта в Таджикском институте физической культуры имени С. Рахимов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Давлятбоева Сарвиноз Абдумаликовна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATION OF EDUCATIONAL PROCESS BASED ON THE PEDAGOGICAL MODEL OF TEACHING EDUCATIONAL SUBJECT “SOCIOLOGY OF PHYSICAL EDUCATION AND SPORT”

In the article, the author explores sociology of physical culture and sports, factors of the development of the reality of students’ cognitive activity in relation to the subject, which is an integral part of physical and pedagogical education, as well as social work and sports activities in cooperation with participants, results of which reflect material for assessment and self-analysis and activities of students in the field of sports and education. Also, principles on the basis of which are laid governing laws of formation of the educational aspect of students in the development of sports, educational, social and cultural activities of students in the process of studying the sociology of sports and physical education in the conditions of the Tajik Institute of Physical Education named after S. Rakhimov. He used these principles as a basis for regulating activities of professional, research, sports, educational integration of students that she will conduct in the study of the sociology of physical education and sports at Tajik Institute of Physical Education named after S. Rakhimov.

Текст научной работы на тему «ОРГАНИЗАЦИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА ПО ПЕДАГОГИЧЕСКОМУ МОДЕЛЮ ОБУЧЕНИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОМУ ПРЕДМЕТУ "СОЦИОЛОГИЯ ФИЗИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ И СПОРТА"»

- дифференцирует сучащихся по уровню подготовки - появляются учащиеся с реальной оценкой знаний и учебной деятельности.

В целом оценивая те преимущества, которыми обладает рейтинговая система, можно сказать что использование рейтинговой системы оценивания успеваемости учащихся в школах и вузах позволяет сделать следующий шаг в организации учебного процесса и создать условия для повышения качества подготовки учащихся к будущей профессии. Поэтому рейтинговую систему оценивания успеваемости студентов можно считать перспективной для более широкого использования в обучении.

Ключевые слова: управление и контроль, развитие и стимулирование, повышение объективности оценки знаний, уровень подготовки каждого обучающегося, обязательный объём знаний и умений, дифференциация значимости оценок, количество вложенного обучаемым труда, определённые «порции» материала, обязательный минимум баллов.

LEARNING ASSESSMENT AS THE MOST IMPORTANT PROBLEM OF INCREASING THE QUALITY OF EDUCATION

The authors of the article reveal the need to revise the assessment system within the educational process, where they show that the rating compared to traditional forms of control:

- stimulates daily work;

- contributes to the creation of rhythm in learning;

- increases independence in all types of activities;

- differentiates students according to the level of training - students appear with a real assessment of knowledge and learning activities.

In general, assessing the advantages of the rating system, we can say that the use of the rating system for assessing student performance in schools and universities allows you to take the next step in organizing the educational process and create conditions for improving the quality of training students for their future profession. Therefore, the rating system for assessing student performance can be considered promising for wider use in teaching.

Keywords: management and control, development and stimulation, increasing the objectivity of the assessment of knowledge, the level of preparation of each student, the required amount of knowledge and skills, the differentiation of the significance of assessments, the amount of work invested by the student, certain "portions" of the material, the mandatory minimum of points.

Сведение об авторах:

Шарапова Дильбар Яхъяевна - доктор педагогических наук, профессор кафедры «Общая педагогика» Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни

Холбобоева Хосият Бобомуродовна - аспирантка кафедры «Общая педагогика» Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни

About the autors:

Sharipova Dilbar Yakhyaevna - Doctor of Pedagogy, Professor of the General Pedagogy Department of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

Kholboboeva Khosiyat Bobomurodovna - postgraduate student of the Department of General Pedagogy of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

УДК 378: 796 (575, 3)

ТАШКИЛ НАМУДАНИ РАВАНДИ ТА^СИЛОТ МУТОБЩИ АМСИЛАИ ПЕДАГОГИИ ТАДРИСИ ФАННИ ТАЪЛИМИИ "СОТСИОЛОГИЯИ ТАРБИЯИ ^ИСМОНЙ ВА ВАРЗИШ"

Давлятбоева С.А.

Донишкадаи давлатии тарбияи цисмонии ба номи С. Ращмов

Дар амалия ва назарияи педагогии муосир далели мавриди эътирофи шаматон тасдики ин нукта аст, ки шарти зарурии фаъолияти бомуваффакияти педагогии омузгорони ояндаи тарбияи чисмонй фаъолияти ташаккулёфтаи маърифатии донишчуёни муассисаи таълимии омузгорй ба х,исоб меравад. Крбилият доштан ба фаъолияти маърифатй барои афроди фаъол, шахсиятх,ои ба худтакмилдихй, худинкишофдихй талошдоштае, ки кодиранд, бо чомеа ма^сулнок хдмкорй намоянд, кафолати ташаккули омузгори ояндаи дорои самтх,ои дурусти арзишию ахлокй, принсищо, андешах,о ва эътикодот мебошад [1, с.92-97].

Омузиши ^axas^M eepшyмop бa мo имкон дод, ки му^гавои шф^уми ««^aicm^ra мaъpифaтии шaxe» - po твсвия нaмaeм. Mo тошнихся мeнaмoeм, ки OHpo хдмчун eaмтгиpии ботинй, дacтyp бa мyнoeибaти фи^тията, мyeгaкилoнa вa интикoдй ниeбaт бa вoкeияти ичтимой вa хдм ниeбaт бa xyд бappaeй нaмaeм.

Фaъoлияти мaъpифaтй 6o eaмтгиpии arnrae тaвeиф мeгapдaд, ки дap paфтopи инeaн инъиксе мeëбaд. OHpo мeтaвoн якe aß чaнбax,oи мaвкeи x,aëra номид, ки дapaчaи фaъoлиятнoкии шaxe ^y^parn фaъoлиятй) вa хдм вeктopи caмтгиpй ^acanaH, a^aмияти чaмъиятидoштa) -po инъикос мeкyнaд. Meтaвoн мyaйян нaмyд, ки тaшкили чopaбиниx,oи чaнбaи вapзишии oммaвидoштa вa yмyмaн paвaнди raxcHnar дap мyaeeиeaи твълимй из гyнoгyншaклии фaъoлияти мaъpифaтии oмyзгopoни oяндaи тapбияи чиемонй ибopaт мeбoшaд.

Тaвpe ки пcиxoлoщo вa пeдaгoщo кaйд мeкyнaнд, eифaтx,oи anox^^ шaxepo нaмeтaвoн дap xopwí из ^prn^ дaeтyp^oи apзишй, имтаëзx,oи y, тaмoмияти y бappaeй нaмyд. Дap ^инм мулохизш мaзкypи Д.В. Чaплигин ш Е.С. Зopинa raxrra шф^уми мaвкeи фaъoли ^aëra яте из тaвeифнoмa^oи шaxeии тaшaккyлëбaндa ra^ra тaъeиpи rarmpcrra мичмуии шaxe, paфтopи ибтикopй, oдaт^o, э^еоеог, донишщ ниëзмaндиx,oи y вa Faйpapo мeфax,мaнд [2, c.49].

Тaъpифи aфзaлият^oи дaeтypи ^aëra бa дapaчaи кобили мулохдзи бa мyxтaвoи oн вoбaeтaгй дopaд. Мухдккикони дap бoлo нoмбapшyдa дap mTw^ oмyxтaни пaдидaи мaзкyp дap тapкиби шв^и ^aër-ии фapд чунин 'y^xopo oшкop нaмyдaнд:

- earn-rapmc^ axnoK^K» мaънaвй, эътикодот вa npmem^oe, ки дap aeoeи он^о x,aëra Kapop

дopaд;

- вучуд дoштaни ^aвaeмaндй бa фaъoлияти мyaeeиpи бa кушиши мyвaффaкияти бa ин ë oh фaъoлият aeoeëфгa, тaшaккyли тимcoли шaxeи мyвaффaк;

- aeoeнoкй дap 4Hxarra oтифaвй, мих^ит-и тaвaeeyrи Taaeeypor вa эхеоесг ифoдa нaмyдaни мyнocибaти xyд бa чих^ни иx,aгaнaмyдa, oмoдaгй бapoи «5a ^aër Tar-бик нaмyдaни oh чизe, ки шaxeи нaвpac eaзoвop вa дypyer мeшyмopaд вa raMpa»;

- тaшaккyлëфтaгии paвaнд^oи чaнбaи иpoдaвидoштa, ко6илият бa тaнoeyби вa xox^mxp, 6о npmem^M axnoK вa мeъëp^oи чaмьияш, ^rax^a™ pac4AaH бa хдаф^ои гешб^ишуд^ иepopy пoфишopй, интизомнокй, тa^aммyлпaзиpй , мyтaшaккилй ш FaMpa;

- вучуд дошгани швксъ^ои xyeyeй ниeбaт бa ин ë он naA4Aa^o вa aшë^o, ки дap aeoeи ra4p^a вa донишхри xyдй.

Андeшa^oи дap боло oвapдaшyдapo 'a^^acT ви aeoeaH бо муиллифон из^opи pизoят нимуди, мо бappacии aмeилaи илмиpo хдмчун щдом як ссктни вoкeй ш ë фи^ии имкoнпaзиpи oбъeкти мaвpиди pareara илмиpo мувсфик бapoи тax,кикaг ви дигapгyнcoзии имкoнпaзиp шшнщод мeнaмoeм. Бо ëpm тaeaввypaги мичман оид би мивзуи тaxкикaг мо имконияти дap 6op^ он бeштap дoниeгaнpo би туфийни биниши тимеоли томи он би дaeт мeoвapeм, ки визифш acocm aмeилaeoзй из ^мин ибopaт мeбoшaд [3, e.90-94].

^p кapинaи тaxкикaш би мух.окими гyзoштaшyдa, мо aмeилapo дap нaмyди eoxr^ тaчpидии мyнaззaми инъиксeкyнaндaи мexaнизми вoкeии пeдaгсгии мyaeeиeaи олии ra^Mnom штнихсд мeнaмoeм, ки он из якчaнд 'y^ëra eoxтopй: ma^ap^; eoxтopй (инъиксеи poбитaи aнгсpaвии ^^ëTO oбъeкт ш aмeилa) ви иттилостй ибopaт acr [4, е. 114-117].

Xa^MH тaвp, мо aмeилaeoзиpo дap тaxкикoти xyд би eифaти мсггоди иеоеии бyнëд ви шшгуии eoxr^ нaзapиявии дap дони^^н тaшaккyлëбии фи^лияти мaъpифaтй иeтифoдa мeнaмсeм.

^p тaшaккyлëбии фи^лияти мaъpифaтии донишчу нaкши acocиpo Ha ramp низоми донишдои фaннй ви x,aвacмaндии у би фи^лияти Faйpитaьлимй ви твълимй, билки ^мчунин тaвaecyти мyтaxaecиeи оянди фapo г^ифта шyдaни eифaтx,oи чaнбaи ичтимоию шaxcидoштa ви мa^opaтx,oи зapypй бapoи фи^слияти кacбии оянди ичpo мeкyнaд, ки он яте из ^aдaфx,oи нaздиктapини aмeилaи из тapaфи мо тax,иягapдидa мeбoшaд. Нaтичaи чaмьбaeтии твтбики шеищи озмоишй ^aмчyн тaкмилдиx,ии бoeaмapи cифaт^oи шaxeии дoнишчyëн дap HaBap г^ифта шyдaaeт, ки бояд би зох^ нaмyдaни мyeтaкилият, фaъoлнoкй бо дapнaзapдoшти пpинeип^oи axлoкию мaънaвй ви мeъëpx,oи чaмьиятй, би x,aмкopиx,oи eaмapaбaxш бо coxTop^M чaмьиятй ви дигap eyбъeктx,o eaъю кушиш дoштa бoшaнд.

Сyбъeктx,oи paвaнди тa^eилoтии мyaecиeaи олии твълимй низ якe из чуэъх,ои тapкибии eoxтopии aмeилaи тax,иянaмyдaи мо мeбoшaд. Би ин еифит мо дони^^н ви устодони мyaecиeaи твълимии oлиpo мeбинeм. Бо дapнaзapдoшти тaвeифнoмaи eyбъeктx,o racx,ex^ вaзифax,o, x,aдaф^o ви шaклx,oи ^aмкopиx,o бapoи pacидaн би HaTWíM ни^ой, яьнe тaшaккyли фaъoлияти мaъpифaтии тaълимгиpaндa би вукуъ мeoяд.

Крбили кaйд acr, ки дap acoŒ paвaнди тaшaккyли фaъoлияги мaъpифaтии тaълимгиpaндa бояд чунин уеул^ои мeтoдoлoгй из кибили клaeтepй, aкмeoлoгй, би шaxc нигapoнидaшyдa, фaъoлиягй ви мyнaззaмй гузошга шуди бoшaнд. Xap якe из ин paвишx,o дap ин ë он мapx,илa^oи дap дoнишчyëн тaшaккyл ëфтaни фaъoлияги мaъpифaтй x,aнгoми омузиши еотеиологияи вapзиш ви тapбияи чиемонй дap Дoнишкaдaи тapбияи чиемонии Точикисгон би номи С. Рaxимoв мeтaвoнaд нaкши aфзaлиягнoк дoштa бошид, aммo «ми^з мичмуъ, x,aмгиpoй ви тaфpикacoзй paвaнди мaзкyppo бо ^aмpox,ии нaзapиявй ви мeтoдoлoгй твъмин

мекунад». Усулхои мазкур асоси бахши методологии амсилаи тачрибавии педагогиро ташкил медиханд [5, с.50-54].

Пешниход менамоем, ки усулхои мазкур аз мавкеи дар донишчуён ташаккулёбии фаъолияти чанбаи маърифатидошта дар чорчубаи омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов мавриди баррасй карор дода шавад.

Усули ба шахс нигаронидашуда. Хамон тавре, ки тахлили адабиёт оид ба психология ва педагогика нишон медиханд, асоси назариявии усули ба шахс нигаронидашуда дар афкори муосири педагогй педагогикаи самти инсонгарой мебошад ки дар халли масъалахои педагогй усулхои тафрикавй ва инфиродиро ба таври васеъ истифода менамояд. Мароки густарда ба усули мазкур ба нигаронида шудани он ба шахс вобаста мебошад, дар ин хол, шахс ба сифати хам субЪект ва хам объекти таъсиррасонии чанбаи педагогидошта баррасй мегардад. Усулхо ва методхои чунин таъсиррасонй, дар ин хол, бо дарназардошти вижагихои инфиродй ва синнусолии объекти таъсиррасонии мазкур муайян карда мешавад. Раванди таълиму тарбия бо корбурди усули ба шахс нигаронидашуда тафрикакунии таълимгирандагонро аз руйи дарачаи мураккабии вазифахо вобаста ба сифатхои шахсии объектхои таъсиррасонии педагогй пешбинй менамояд. Донишчу дар ин хол бояд ба ичтимоишавй ва афзоиши шахсй, ба ташаккулёбии «МАН»- и худ нигаронида шуда бошад. Вазифаи устодони у бошад, ба у расондани кумак дар инкишофи сифатхои бехтарини инфиродй мебошад.

Усули фаъолияти. Тахиягарони асосхои назариявии усули фаъолиятй асосгузорони мактаби психологияи Федератсияи Россия С.Л. Рубинштейн ва А.Н. Леонтев мебошанд, ки онхо дар навбати худ ба пажухишхо ва акидахои Л.С. Виготский такя доштаанд. Дар такмил додани чузъи таркибии мухтавоии усули мазкур Л. В. Занков, В. В. Давидов, Д. Б. Элконин ва дигар хамкорони онхо - тарафдорони таълими рушдкунанда накши назаррас доштаанд.

Усули фаъолиятй ба раванди дар донишчуён ташаккулёбии фаъолияти чанбаи маърифатидошта зарурати эчоди вазъиятхои тамринии касбй ва ичтимоиро далолат мекунад, онхо ба таълимгиранда имкони пайдо намудани воситахо барои халлу фасли холатхои мушкилотй дар чараёни омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов фарохам оварда, худамалисозии донишчуёнро дар фаъолияти гуногунчихат фаъол мегардонад, ки он яке аз вазифахои мухими омодасозии омузгорони тарбияи чисмонии чавобгу ба талаботи муосир мебошад. Эчод намудани чунин вазъиятхо барои дар донишчуён инкишоф додани фаъолияти маърифатй шароити зарурй мухайё месозад [6, с. 114-117].

Нигаронидани раванди таълимй ба фаъолияти ояндаи донишчуён ва дар онхо ташаккул додани хавасмандии чамъиятй ва тарбияи чисмонию варзишй эчод намудани вазъиятхои гуногунсамт ва бисёргунаро бо максади дар фард тарбия намудани мустакилият, эчодкорй, сифатхои иродавй, малакахои муошират бо дигар субъектхои раванди тахсилот, дар у ташаккул додани арзишхои ахлокию маънавй ва мавкеияти фаъоли шахрвандию хаётиро дар назар дорад.

Усули муназзам. Мутобики усули мазкур объект хамчун низоми иборат аз мачмуи чузъиёти ба хам зич пайвастбуда ва хуб сохторишуда баррасй мегардад [7, с.21-26].

Дар тахкикоти мазкур мо усули муназзамро бо раванди дар донишчуён ташаккулёбии фаъолияти маърифатй ба кор бурдем. Он дар амсилаи эчоднамудаи мо тахти унвони «Дар донишчуён ташаккул додани фаъолияти маърифатй хангоми омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов» ифода гардидааст, ки онро метавон хамчун низоми аз як силсила чузъхои таркибии бахамвобаста ва бахампайваста иборатбуда баррасй намуд, дар миёни онхо: мухтаво, максад, методхо ва шаклхои татбики мухтавои мазкур; муассисахои варзишй ва таълимй ба сифати унсурхои сохтории тамоми низоми тахсилот, аз чумла равандхои педагогии дар дохили онхо вокеъшаванда; инчунин субъектхои раванди тахсилот дар шахси маъмурият, донишчуён ва омузгорон мавчуданд [8, с. 114-117].

Амсилаи <Дар донишчуён ташаккул додани фаъолияти маърифатй хангоми омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов» ба сифати тахсилоти муназзам имкон медихад, ки тафовути миёни унсурхои сохтории он ошкор гардад, дар миёни онхо: робитаи миёни чузъхои таркибии муайянкунандаи дар донишчуён ташаккулёбии фаъолияти чанбаи маърифатидошта (баходихию натичавй, ташкилию фаъолиятй, мухтавой, максаднокй); миёни субъектхои раванди тахсилот дар муассисаи таълимии олй (маъмурият, донишчуён, омузгорон); дар миёни шахр ва муассисаи таълимй дар каринаи ташаккулёбии мухити варзишию тахсилотй; дар миёни фаъолияти беруназсинфии донишчуён, аз чумла раванди варзишй, худихтиёрй ва гайра ва раванди таълимй ба назар мерасанд.

Дар асоси тавсифномахои аввалияи дар боло зикргардидаи усулхои ба шахс нигаронидашуда коидахои калидии танзими касбй ва таълими донишчуёни муассисахои олии таълимиро, ки дар баъзе принсипхо инъикоси худро ёфтаанд, барои баррасй пешниход менамоем.

Принсипи фардият. Принсипи мазкур хангоми аз тарафи мо эчод гардидани амсилаи озмоишй эчоди шароити педагогии зарурй барои дар донишчуён ташаккул додани фардияти худ хангоми омузиши

сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар шароити Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов, инчунин чустучуи вижагихои нодири чомеаи донишчуёнро дар назар дорад. Хадафи мо аз он иборат буд, ки хар як аз иштироккунандагони чомеаи донишчуён метавонисг худ ба худ бокй бимонад, фардияти худро хифз намояд ва ба сифати омузгори ояндаи тарбияи чисмонй фаъолияти маърифатй зохир намояд.

Принсипи худмубрамсози. Хар як донишчу саъй мекунад кобилиятхои чисмонй, бадей, иртибототй ва педагогии худро мубрам намояд. Дар ин робита эчоди чунин шароите, ки дар донишчуён кушиши зохир намудан ва инкишоф додани кобилиятхои хам иктисобй ва хам табииро бедор намояд, хеле мухим мебошад.

Принсипи итихоб. Амсилаи аз тарафи мо тахиягардида имкони интихоби тарзхо ва шаклхои дар муассисаи таълимй ташкил намудани раванди тарбияи чисмонию тахсилотиро пешбинй менамояд.

Принсипи субъект будан. Принсипи мазкур хамчун кумак ба донишчуе мебошад, ки ба омузгори тарбияи чисмонй шудан омодагй мегирад, дар ташаккули у ба сифати субъекти комилъиёр хам дар гурух ва хам дар муассисаи таълимии олй, дар бадастоварии тачрибаи субъект аз мавкеи сохибшавй ба фаъолияти чанбаи маърифатидошта хангоми омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй даршароити низоми тахсилоти олии Чумхурии Точикистон.

Принсипи дастгири ва бовари. Тибки принсипи мазкур мо сай намудем, ки фазои муносибати эхтиёткоронаро нисбат ба интизорихо, эхсосот ва афкори донишчу хангоми омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов ба вучуд оварем. Ба сифати амсилаи чунин дастгирй мо амсилаи аз тарафи мураббй хамрохй кардани варзишгари чавонро дар рохи ташаккули у хамчун варзишгари касбй пешниход намудем.

Амсилаи пешниходнамудаи мо тахти унвони «Дар донишчуён ташаккул додани фаъолияти маърифатй хангоми омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов» ба хамаи талаботи матрахшаванда ба усули ба шахс нигаронидашуда чавобгу буда, дар фарохам овардани хамаи шароит барои худинкишофёбй ва худтатбикшавии бомуваффакият ва талошхои онхо ба варзиш ва эчодиёт инъикоси худро ёфтааст. Он далел якин аст, ки чавони ба сохахои гуногуни фаъолият, аз чумла варзиш марок зохиркунанда, дарачаи хуби рушди аклонй, эътимоднокй ба неруи худ, ташаббусро намоиш медихад ва он ба у барои комёбй ба даст овардан дар сохаи педагогика дар хузури хамсолони нисбатан гайрифаъоли худ имкон фарохам меоварад.

Усули кластери. Асоси назариявии усули мазкурро мафхуми кластер ташкил медихад, ки он вожаи англисй буда маънои «шоха, хуша ё даста»-ро дорад, инчунин ангора-амсила дар шакли дарахти сершоху барг сохтори силсиламаротибии ин ё он падида, объект, зухуротро мефахмонад. Чунин амсила, масалан дар биология барои таснифу танзим ва гурухбандии намудхои биологй ва ё химия истифода мегардад.

Усули акмеологиро дар каринаи тахкикоти худ мо хамчун мафхуми бунёдй баррасй мекунем, ки дар чорчубаи он хамаи принсипхо, методхо ва услубхо барои халлу фасли вазифахои акмеологй муттахид гардидаанд.

Хадафи асосии корбурди усули акмеологй аз ташаккулёбии шахси дорои самтгирии акмеологй, ки онро хамчун самти умумии рушди шахс вобаста ба ташаккулёбй ва такмилёбии касбй, худифодашавии чанбаи эчодидошта хангоми ичрои вазифахои шахсй ва махсуси он иборат аст, баррасй менамоянд. Ифодаи самтгирии акмеологии шахс ягонагии чузъхои таркибии он мебошад, ки силсиламаротиби арзишхо ва афзалиятхои ахамияти чамъиятй ва шахсидошта, усули хадафманд хангоми ташкили фаъолияти касбии педагогй, зухуроти тафаккури навъи эчодй, кушиши нишон додани худ ба сифати устоди кори худ бо рохи худомузии муттасилро дар бар мегирад.

Дар асоси омузиш ва чамъбасти асосхои назариявии усули акмеологй метавонем тасдик намоем, ки хангоми ташаккулёбии касбият, ки ба дарачаи баланди фаъолияти чанбаи маърифатидошта асос ёфтааст, истифодаи унсурхои он хатмй мебошад

Усули кластерй дар каринаи тахкикоти мо аз он чихат бамавкеъ аст, ки имкон медихад ташкили хамкории лоихавии эчодии байнишахсиро амалй созад, захираи билкувваи хар як субъекти кластери тахсилотию варзишии «Низоми мусоидат ба ташаккули фаъолияти чанбаи маърифатидошта хангоми омузиши сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов»- ро мубрам намуда, гуногунчихатии фаъолияти минбаъдаи касбии педагогиро, дакикан, равшан намояд.

Дар чорчубаи гуруххои хурде, ки тавассути умумй будани хадафхои лоихавй, эчодй, варзишй муттахид гардидаанд, иштироккунандахои онхо махоратхо ва донишхои варзишию касбии худро мубодила менамоянд, мубрамсозии чузъи педагогии раванди тахсилот ба вукуъ пайваста, дарачаи фаъолияти субъектхои он хангоми машгулиятхо оид ба сотсиологияи варзиш ва тарбияи чисмонй дар Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи С. Рахимов хохад афзуд. Дар холати чунин ташкили раванди таълим робитахои байни МТОК мукаррар ва мукаммал гардидани иртиботот бо сохторхои

идopaкyнй, i^opa™, вapзишй вa coзмoнxoи чaмьиятй бa awan метянд, ки дap бaъзe xoлaтx,o бa тaтбики ин ë on лoиx,axoи шaxcидoштa ëpй мepacoнaд.

Лмanишaвии paвaнди клacтepй ву:уд дoштaни чунин шapoитpo дap naßap мeгиpaд: тax,кypcии хукукии фaъoлияти мyшгapaки napaí^o: эдд^и умумии иштиpoккyнaндaгoн; ^ш^д бyдaни мexaнизми кopкapдгapдидaи ^a^opm cyбъeктxo, мaчмyи yroypx,oe, ки ^acreppo хдмчуи пaдидaи чaибaи интepaктивдoштa ташкил мeдиxaнд.

Бaxши мeгoдoлoгй, ки уж^и тapкибии aмcиnaи мo мeбoшaд тибки anгopитми зepин иcгифoдa мeгapдaд:

1. Хyдaмaлиcaзии caмти фaъoлиятии фapд дap чapaëии фaъoлияти фapoFaтй, вapзишй, xyдиxтиëpй, гвълимию мaъpифaтй, лoиx,aвй, axavi™™ шaxcидoштa вa кopи мaxcyлиoк oид бa oмyзиши acocx^ тapбияи чиcмoий бa npmrnnx^ xaмкopии бaйниxaмдигapй вa mcoHrapoS acoc ëфтaacт.

2. 4aH6^ мyттacил дoштaни xyдинкишoф, xyдтaкoмyл вa тax,cиnaги кacбии тapбияи чиcмoий пyppaкyнии мox,иятии paвaнди дap дoнишчy тaшaккyлëбии фaъoлияти мaъpифaтидoштapo дap чapaëии oмyзиши coтcиoлoгияи вapзиш вa тapбияи ^жмий дap Дoнишкaдaи тapбияи ^moHm To^H^croH бa иoми С. Pasp^ffi фapoxaм мeиaмoяд.

3. Бapoи дoиишчy клacгepи вapзишию тax,cиnaгй xaмoи мухиге мeбoшaд, ки y дap oи pyшд мeëбaд, твълим мeгиpaд, xaмчyн шaxc вa уетоди кopи xyд тaшaккyл ëфтa, бa фaъaлияти мaъpифaтидoштa x^aí^^iaHA мeбoшaд.

4. Имкoии гycгapдaи ингиxoб иaмyдaии иaмyдx,oи фaъaлият дap шapoити кnacгepии вapзишию

тax,cиnaгй бa дoиишчyëии мyaccиcaи oлии тaълимии oмyзгopй мycoидaт мeкyнaд, ки фaъaлияти мaъpифaтии xyдpo тaшaккyл диxaцд.

Бaз як бaxши aмcиnaи aзмoишй - мeгoдoлoгй- низ np^mmoM acocии тaшaккyлëбии фaъaлияти мaъpифaтидoштaи дoиишчyëиpo хдигоми oмyзиши coтcиoлoгияи вapзиш вa тapбияи ^^^ohs дap Дoиишкaдaи тapбияи чиcмoиии To:™^!« бa иoми С. Pasp^ffi тавшф мeиaмoяд. Бaъзe 8з oh nprncm^opo иoмбap мeкyнeм: юкуиишй, фaъaлиoкй, фapдият, кoмëбй вa эчoдиëг, cyбъeктивй бyдaи, дacтгиpй вa бoвapй, xaмшapикии ичгиуюй миëии мyaccиcax,oи чaмьиятй, тax,cиnaгй вa вapзишй, мyттacиn бyдaии paвaцди pyщди шaxcй.

Пpииcипxoи иoмбypдa, ки дap acocи кopкapди oh^o кoиyииятx,oи дap дoиишчyëи тaшaккyлëбии фaъaлияти мaъpифaтидoщгa Iyзoщгa щyдaacг, ^amo^M тж,ияи дaвpaи oмyзишии бaxщи вapзишию

тax,cиnaгй вa ичтимoию фapxaигии дap дoиишчyëи тaшaккyл дoдaии фaъaлияти мaъpифaтидoштa

дap чapaëии oмyзиши coтcиoлoгияи вapзиш вa тapбияи ^^^ohs дap шapoити Дoнишкaдaи тapбияи ^^^oHm Тoчикиcгoи бa шми С. Рax,имoв мyaйяикyиaцдa мeбoшaцд. Mo np^mmoM дap бoлo бappacигapдидapo i^^iyH acacи тaизимкyиaцдaи фaъoлияти xaмгиpoии кacбй, илмию тax,кикoтй, вapзишй, мaъpифaтии дoииш:чyëи иcгифoдa иaмyдeм, ки бa дap дoииш:чy тaшaккyл ëфтaии фaъaлияти мaъpифaтидoштa ^amo^M oмyзиши coтcиoлoгияи вapзиш вa тapбияи ^^^ohs дap шapoити Дoиишкaдaи тapбияи чиcмoиии Тoчикиcгoи бa иoми С. Рax,имoв хидоят мeкyиaд.

Рaвaцди oмoдa иaмyдaии мyгaxaccиcaи дap cox.^ тapбияи чиcмoий xaмpox, 6o paвaцди тaшaккyлëбии ohx,o хдмчуи шaxcoни дopoи фaъaлияти pyшдëфтaи мaъpифaтии xyдй мe6oшaд, ки дap acora oh

paвaцдxoи мypoфиaвй, мухтаюй, ташкилй вa зaмииaи иaшчaвии твълиму !ap6™ кapop дopaцд. Хдмии x,oлaт caбaби 6a cифaти чузъи coxropS 6a aмcилaи <<U,ap дoииш:чyëи тaшaккyл дoдaни фaъaлияти мaъpифaтй ^aHre^M oмyзиши coтcиoлoгияи вapзиш вa тapбияи ^^^ohs дap Дoиишкaдaи тapбияи ^^^oh™ Тoчикиcгoи 6a шми С. Paxp^^» вopид иaмyдaии ^узь^и зepиии 6o xaм anoкaмaцдидoштa: тexиoлoгй, мyxтaвoй, бax,oдиxию Harn^S вa тaшкиnaгй гapдид.

Бa raMp 8з ии, aмanия гуш^ ad, ки тaтбикж ии бaxшx,o ^aHre^M вучуд дoштaии шapoити дaxnдopи пeдaгoгй, кoдиp ad, caмapaиoкии иизoми пeдaгoгиpo дap кopи дap дoииш:чyëи тaшaккyл дoдaни фaъaлияти мaъpифaтй тaъмии иaмoяд.

Тaвcифиoмaи xap як чузъи aмcиnapo 6appacS мeиaмoeм:

Бахши мухтавой. Дap oh чузъи тapкибии тapбияи чиcмoиию пeдaгoгии фaиии тaълимй, иичунии кopи axa^^ra чaмьиятидoшгa, фaъaлияти вapзишии aмanищшaвaцдa дap xav^opm иштиpoккyиaцдaгoии paвaцди твълиму т^бия, ки чaмъбacш ohx,o мaвoд бapoи бax,aмбaxoдиxp вa xyдгaxлиnи фaъaлияти чшбш вapзишй вa чaмьиятидoштaи дoиишчyëи мeгapдaд, иньикoc мeшaвaд. Mo зapyp дoииcгeм, ки 6a тapкиби бaxщи мyxтaвoии aмcиnaи пeшииxaднaмyдaи xyд чуиии ^y^opo шoмиn иaмoeм: nyp кapдaии чузъи тapкибии мyxтaвoй 6o мaфxyми «Фaъaлияти чaибaи мaъpифaтидoшгa дap дoииш:чyëии oмyзaцдaи coтcиoлoгияи вapзиш вa тapбияи ^^^ohs дap Дoиишкaдaи тapбияи чиcмoиии Тoчикиcгoи 6a иoми С. Рax,имoв», ки имши мeдиx,aд мox,ияти oh мyшaxxac гapдaд, чyдoкyнии м8хз xaмии ^y^opo acocиoк иaмoяд вa yмyмaи мoxияти пaдидaи бappacишaвaцдapo 8з тapaфи хдши иштиpoккyиaцдaгoии кnacгepи

вapзишию тax,cиnaгй идpoк иaмoяд [В, c.90-94].

Намуди таълимии фаъолият. Сaмггиpии acocии oмoдacaзии кacбии oмyзгopи oяидaи тapбияи Чиcмoий aзxyдкyнии ии ë oh x,aчми зapypии дoиишxo бapoи фaъaлияти кacбй дap caxaи вapзиш вa тapбияи ^^^ohs дap зaмииaи pyшди умумии бaйнифaннй вa фapx,aигии дoииш:чy мeбoшaд.

Натичаи таълими мyтaxaceиeи оянда бояд дap мyaceиeaи олии таълимй из гиpифтaни еалохиятхои зepин ибopaт бошад:

- тapбияи чиемонию eaлимгapдoнй;

- гн^иник» муеобикавй;

- иcгиpoxaтй;

- ташкилию идopaкyнй;

- мeтoдй ва илмию тахкикотй;

- ичтимоию пeдaгoгй;

- таълиму тapбиявй.

Фaъoлияги чанбаи тaълимидoштa низ бaвocитa имкон мсдш^ ки фаъолнокии чамъиятй дap чopчyбaи paвaнди тахеилотии муасеиеаи таълимй тaшaккyл ëбaд ва он тaшaккyлëбиpo дap чopчyбaи paвaнди таълиму тapбияи низоми ycгyвopи вазъиягхои каебии фapoгиpи хадафхо, мeтoдx,o ва шаклхои ноилшавии онхо, тexнoлoгияxoи интepaктивй ба нaзap мeгиpaд. Дap paвaнди тахияи чopaбиниxo ва лоихахои эчодии ахамияти ичтимоидошта ва таълимй, инчунин дap онхо иштиpoк намудани дoнишчyëн боиеи ба дает oвapдaни малакахо ва та^ибни фаъолнокии чанбаи чамъиятидошга мeгapдaд.

Натичаи муноеиб дap чapaëни машгулиягхои eинфxoнaвй бо тaълимгиpaндaгoн ба туфайли истифодаи мстодхои мyocиpи интepaктивии таълим, ки дap асоси онхо нaвтapин aлгopитмх,oи тaдpиe: бappacии ксйсхо, бозихои racp^ халли масъалахои еамти амалиявй, хучумхои матзй, лоихакашй ва FaMpa гузошта шудаанд, ба дает oвapдa мeшaвaд. Ба paвaнди тахеилаг вopид cаxтaни ин гуна инноватеияхо имкон мсдихнд, ки мaшFyлиягxo дap аеаеи эчодй ташкил rap^Aa, чихати дap дoнишчyëн тaшaккyлëбии на танхо еалохиятхои донишй муеоидат мeкyнaд, балки инчунин таваччухи OHxopo ба чустучуи poхи халхои Faйpикoлaбии чанбаи каебидошта paвoнa намуда, дap онхо хаваемандии иловагии ба xyдт'aкoмyлй ва xyдинкишoфи касбй нигapoнидaшyдa ташаккул ëбaд. Малакахои дap натичаи ин тaдбиpxo бадаетомада мавксъхои paкoбaтии oмyзгopoни oяндapo дap бoзopи мexнaти мyoeиp ба тaвpи нaзappac таквияг xoxaд намуд. ,3ap дoнишчyëн тaшaккyлëбии еалохиятхои иpтибoтoтй, лоихавй, ташкилй ва тахлилй дap дapexo бо истифодаи шаклхои интфактивии таълим боиеи дap онхо ташаккул ëфгaни фаъолияти мaъpифaтй ва TaravH^m зaxиpaи билкувваи eyбъeктй ва эчодй мeгapдaд [10, е.24].

Номудцои фaъoлияmи улнбси вapзишидoшma. Он накши баеа мyxимe, ки вapзиш ва тэдбияи чиемонй дap ташаккули шaxeияги мужа^иеи оянда ва фаъолияти он дap чoмea ифо мeнaмoяд, чойи xeч гуна шакку шубха Hecr. Биcëp вазъиягхои ичтимоии онхо дap еохаи вapзиш хам киëeшaвaндa мeбoшaнд ва он ба вapзишгap имкон мeдиxaд, ки тaчpибaи xyдpo ба дает oвapaд ва низоми дaeтypaг ва аpзишxoи xyдpo ташаккул дихад. ,Uap кapинaи мaзкyp чopaбиниxoи вapзишй накши мухим дopaнд.

Фaъoлияmи щсtмияmи щmимoидoшma Ин мафхум фapoгиpи намудхои фаъолияг дap чopчyбaи клaeтepи тахеилотию вapзишй аз кабили ичтимоию ждают, вокунишй, лоихавй, ташкилию идopaкyнй, фapxaнгию paвшaннaмoй ва чамъиятй мeбoшaд. Хадафи онхо аз т^афи oмyзгopoни ояндаи тэдбияи чиемонй ба дает oвapдaни малакахои xaмкopй дap мухитхои ждают, касбй ва ичтимой; такмилдихии еифатхои шaxcии ахамияти чамъиятидошга, мyшopикaт додани дони^^н ба фаъолияти чанбаи гуногундошта; амалиеазии фаъолияти еудманди ичтимой; ба дает oвapдaни тaчpибaи касбии aeoeëфтa 6hp идopки apзишии касби ингтобнамуда мeбoшaд.

Texнoлoгияxoи вижаи чанбаи тахеилотию тapбиявидoштaи истифодашаванда дap чopчyбaи ахамияти ичтимоидоштаи намудхои фаъолияг eyбъeкгxopo чихати мypoчиaт ба зaxиpaxoи шyypи xyд вoдop мecaзaнд, ки дap натичаи он oмyзгopи оянда paвaндxoи xyдинкишoф, xyдт'apбия ва xyдoмyзишpo фаъол мeнaмoяд. Ба еифати миеалхои paвшaни натичахои кopбypди чунин тexнoлoгияxo мставон аз coxтopxoи чамъиягии донишчуй чун шypoи донишчуй, игтифокхои каеаба, макомоти xyдидopaкyнй, анчуманхо, игтифокхо, махфилхои эчодй, вapзишй, сшей ва илмй ном бypд, ки вазифаи онхо ташкил намудани хам иттиходияхои Faйpиpacмии чавонон аз pyfe paFбaгxo ва хам дap фаъолияти pacмии ахамияти чамъиягидошта ибOpaт мс6ошнд.

Аеосноккунии намудхои нoмбapшyдaи фaъoлиягpo иpoa мeдopeм.

Фаъолияти чанбаи ахамияти ичтимоидошта бо caмтгиpии xyд дap xaмкopй бо дигap одамон тавеиф ^да мсшнвнд.

Mo чунин мeшyмopeм, ки хангоми дap дoнишчyëн тaшaккyлëбии фаъолияти чанбаи мaъpифaтидoшгa дap чapaëни омузиши еотеиологияи вapзиш ва тapбияи чиемонй дap шapoити Донишкадаи тapбияи чиемонии Точикисгон ба номи С. Рахимов чунин шаклхои фаъолияти ахамияти ичтимоидоштаи дoнишчyëн мyбpaмгapин ба хиеаб мфаванд: фаъолияти xyдиxтиëpй, муеахиба одамони ма^уфи шaxp ва MTОК, caбикaдopoн, ишгиpoк дap даетахои таблигстй, poxaндoзй намудани тахкикоти еогеиологй, caxтaни филмхо дap бapaи фaкyлтeт, донишкада ва ша^и xyд ва Faйpa. Иш^о™ донишчу дap намудхои гуногуни фаъолияти ахамияти ичтимоидошта ypo бо тaчpибaи муайяни ичтимой Faнй мeгapдoнaд, ки дap чopчyбaи он ом^гс^и оянда бо малакахои oшкopcoзии мушкилагхои ахамияти ичтимоидошта, лоихакашии фаъолияти xyд, ки ба халлу фасли онхо нигapoнидa шудаает, еалохиятхои ичтимой ва малакахои иpтибoтoтй ба дает oвapдa, хамчун oмyзгopи оянда дap еахаи тapбияи чиемонй фаъолияти

чанбаи маърифатидошта зохир менамояд. К^айд кардан зарур аст, ки хохиши рохбарият, маъмурияти муассисаи таълимии олй <аз боло» ривочу равнак бахшидани фаъолияти чамъиятии донишчуён дар баъзе холатхо зарур ва маълум аст, аммо тавре ки амалия нишон медихад, хаётитарин шаклхои фаъолияти ахамияти чамъиятидоштаи донишчуён хамон аст, ки бо ташаббус ва шавку рагбати худи донишчуён пурра мувофикат мекунанд.

Ба фаъолияти ахамияти ичтимоидошта метавон фаъолияти касбию педагогиро мансуб донист, ки максади он на танхо таълиму тарбияи кудакон, инкишофи сифатхои шахсй ва аклонии онхо, балки инчунин рушди тамоюлоти муосири чамъиятй, омода намудани насли нав ба зарурати халли проблемахои хам махаллй ва хам глобалии чахони муосир, омузондани малакахои пешгуй ва омодагй ба пешгуии хатархои билкувваи имконпазир мебошад. Азбаски омузгор барои донишчуёни худ, аксаран намунаи таклид аст, зарур мебошад, ки дар у боз хадди аксар фаъолияти маърифатиро инкишоф дод.

Бояд кайд намуд, ки вобастагии шахсият аз категорияхои ичтимоию фархангии чанбаи арзишию маъноидошта, механизмхои тафаккурй ва колабхои рафтории у бо дарачаи чалби у ба фаъолияти ахамияти ичтимоидошта алокамандии зич доранд, зеро махз дар хамин синнусол тахкурсии дурнамохои зиндагй, арзишхои маънавй гузошта мешавад, инсон худро, шавку рагбатхо, кобилиятхо ва имконоти худро мешиносад.

АДАБИЁТ

1. Королев А. С. Особенности социально активной позиции будущего учителя физической культуры / А. С. Королев // Ученые записки университета им. П. Ф. Лесгафта. - 2015. - №2 10 (128). - С. 92-97.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Зорина Е. С. Активная жизненная позиция школьников в педагогической, научно-методической и учебной литературе (70-80-е гг. XX в.) / Е. С. Зорина, Д В. Чаплыгин // Вестник Костромского государственного университета. - 2008. - №2 1. - С. 49.

3. Королев А С. Обоснование модели формирования социально-активной позиции учителя физической культуры в образовательном процессе вуза / А С. Королев, Е. В. Богачева, Е. С. Горбачева // Ученые записки университета им. П. Ф. Лесгафта -2016. - №> 10 (140). - С. 90-94.

4. Королев А С. Теоретико-методологический компонент модели «Формирование социально-активной позиции студента -будущего учителя физической культуры» / А. С. Королев // Ученые записки университета им. П. Ф. Лесгафта. - 2017. - №2 6 (148). - С. 114-117.

5. Вьюнова Н. И. Особенности метода психологического моделирования семьи и брака / Н. И. Вьюнова, В. Ю. Плотникова // Научные достижения и перспективы психологии XXI века: материалы науч. -практ. конф. с между-нар. участием, посвящ. 25-летию каф. психологии и памяти первого зав. каф. проф. С. М. Джакупова. - Караганда, 2015. - С. 50-54.

6. Акулова Л. Н. Анализ современного состояния социально-активной позиции учителя физической культуры / Л. Н. Акулова, А С. Королев // Ученые записки университета им. П. Ф. Лесгафта. - 2016. - №2 3 (133). - С. 21-26.

7. Королев А С. Теоретико-методологический компонент модели «Формирование социально-активной позиции студента -будущего учителя физической культуры» / А. С. Королев // Ученые записки университета им. П. Ф. Лесгафта. - 2017. - №2 6 (148). - С. 114-117.

8. Меркурьев К. Л Педагогические основы формирования профессионально-организаторских умений будущего учителя физической культуры: авто-реф. дис..кавд пед. наук / Константин Леонидович Меркурьев. - Самара, 2007.-24 с.

9. Башаев Н. Н. Роль физического воспитания в формировании социальной активности студентов: дис.. канд. пед. наук / Н. Н. Башаев. - Ленинград, 1979. - 238 с.

ОРГАНИЗАЦИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ПРОЦЕССА ПО ПЕДАГОГИЧЕСКОМУ МОДЕЛЮ ОБУЧЕНИЯ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОМУ ПРЕДМЕТУ «СОЦИОЛОГИЯ ФИЗИЧЕСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ И СПОРТА»

В статье автор рассматривает социологию физической культуры и спорта, факторы развития реальности познавательной деятельности студентов по отношению к предмету, который является неотъемлемой частью физического и педагогического образования, а также социальной работы и спортивной деятельности в сотрудничестве с участниками, результаты которых отражают материал для оценки и самоанализа деятельности студентов в области спорта и воспитания. Также принципы, на основе которых заложены законы, регулирующие формирование образовательного аспекта у студентов, при развитии спортивной, образовательной, социальной и культурной деятельности студентов в процессе изучения социологии спорта и физического воспитания в условиях Таджикского института физической культуры имени С. Рахимова. Его использовал эти принципы как основу для регулирования деятельности профессиональной, исследовательской, спортивной, образовательной интеграции студентов, что проведет при изучении социологии физической культуры и спорта в Таджикском институте физической культуры имени С. Рахимов.

Ключевые слова: познавательный, педагогический, принцип, здоровье, мотивация, умение, учитель, тренер, сообщество, студенты, спортивная деятельность.

ORGANIZATION OF EDUCATIONAL PROCESS BASED ON THE PEDAGOGICAL MODEL OF

TEACHING EDUCATIONAL SUBJECT "SOCIOLOGY OF PHYSICAL EDUCATION AND SPORP'

In the article, the author explores sociology of physical culture and sports, factors of the development of the reality of students' cognitive activity in relation to the subject, which is an integralpart of physical andpedagogical education, as well as social work and sports activities in cooperation with participants, results of which reflect material for assessment and self-analysis and activities of students in the field of sports and education. Also, principles on the basis of which are laid governing laws of formation of the educational aspect of students in the development of sports, educational, social and cultural activities of students in the process of studying the sociology of sports and physical education in the conditions of the Tajik Institute of Physical Education named after S. Rakhimov. He used these principles as a basis for regulating activities of professional, research, sports, educational integration of students that she will conduct in the study of the sociology ofphysical education and sports at Tajik Institute of Physical Education named after S. Rakhimov.

Keywords: cognitive, pedagogical, principle, health care, motivation, skill, teacher, coach, community, students, sport activities.

Сведения об авторе:

Давлятбоева Сарвиноз Абдумаликовна - соискатель Института развития образования им. А. Джами Академии образования Таджикистана,Тел.: (+992) 918860731, E-mail: sarvinoztj@mail/ru

About the autor:

Davletboeva Sarvinoz AbdumaHkovna - applicant in the Research Institute for Education Development named after A. Jomi of the Academy of Education of the Republic of Tajikistan, Tel.: (+992) 918860731, E-mail: sarvinoz@mail.ru

ТАРБИЯИ ИНСОНДУСТЙ ВА ДУСГИЮ РАФЩЙ ДАР ХОНАНДАГОН

Набиева М.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Дар тарбияи ахлокии хонандагон рушди хиссиёти инсондусгй ва тарбия намудани сифатхои ахлокй яке аз рукнхои чомеаи имруза ба шумор меравад. Пешвои миллат Президента Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон дар яке аз баромадхояш кайд намуда буд: «Ягона пойдори мустахкаме, ки халки моро аз нобудй эмин дошт, илму фарханги воло, шеъру сухани оламгир, суннату оинхои ачдодй ва албатта заковати азалию забони шевои мо буд».[6, c.l20] Мактабу оила дар хисси хонандагон адолатнокй ва некиро бедор карда, айни замон онхоро ба оштинопазирй нисбати беадолатй, тахкир, пастзании арзандагии шахс парвариш намуда, дар замири хар як хонанда акидахои мусбатро зидди бадй, нохакй чой диханд.

Рушди хиссиёти инсондустй дар тарбияи ахлокии хонандагон яке аз чойхои намоёнро ишгол менамояд. Инсондустии хакикй ба хурмату эхтиром кардан, хукуку озодй ва арзандагии одам асос меёбад. Хднуз дар замони давтатдории Форсхои кадим чавононро аз 6-солагй барои тарбия ба мактаб медоданд. Илова бар дониши он вакта, мухимтар дар мактаб, парвариши ахлок дар чойи аввал меистод.[7, c.1] Инсондустй хамчун сифати мухими ахлокии одам дар хонандагон, дар рафти фаъолияти таълим, бозй ва мехнат дар раванди муносибат кардан бо хамсинфон, рафикон дар шароити талаботхои хайрхохона ва масъулиятнокии тарафайн ва зидди манфиатпарастию худпарастй, фаъолона мубориза бурдан, бо ёрии истифодабарии методхои гуногуни тарбия ташаккул меёбад. Леонид Сергеевич Василев тарбияи ахлокию маънавиро умуман дар чомеа хамчун яроки махфй номидааст. [2, с. 1]

Яке аз масъалахои мухиме, ки ба мазмуни тарбияи ахлокии хонандагон дохил аст, ин ташаккули хиссй дустию рафикй мебошад.

Ин меъёри ахлокй дар байни мардуми точик решахои хело чукур ва кадима дошта, ба анъанаи миллй табдил ёфтааст. Мардуми точик дусту рафикии хакикиро баробари бародарй кадр мекунанд. Дар ^«Кобуснома^»-и Кайковус гуфта шудааст:

-«Хркимеро гуфтанд, ки дуст бе^тар ё бародар?

-Гуфт: агар ба шарте бародар дуст бошад» [4, c.24].

Мутаффакирони гузаштаи мо, аз чумла Абулкосими Фирдавсй дустро сармояи аз хама пуркиматтар пиндоштааст.

Гаронмоятар кист аз дустон,

К-аз овози у дил шавад бустон [1, c. 191].

Мушохидахо нишон медиханд, ки на танхо хонандагони хурдсолу наврасон, балки одамони ба камолрасида низ дар интихоби дустон ва хар як одами ба худ наздикро дуст мешуморанд. Хело хуб мешавад, ки тарбиядихандагон, омузгорон дар ин кор бо хонандагон ёрии амалй расонанд ва аз порчахои шеърии бузургон, ба монанди Саъдии Шерозй истифода баранд.

Дило ёрон се цисманд гар бидони,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.