Научная статья на тему 'ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА ЎҚУВ АМАЛИЁТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА ЎҚУВ АМАЛИЁТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

832
166
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
стратегия / лойиҳалаш / моделлаш / машғулот / қобилият / вазият / амалий / билим / малака / баҳолаш / фаоллик / жиҳоз / восита / қурилма / детал. / strategy / design / modeling / training / ability / situation / practice / knowledge / skills / assessment / activity / equipment / tool / device / detail.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Самаридин Баракаевич Қораев

Мақолада профессионал таълим муассасаларида ўқувчиларни касбга йўналтириш сифатини яхшилаш, ўқув амалиётини ўтказиш бўйича бажарилиши лозим бўлган ишлар, ўқув амалиёти ўтказувчи ўқитувчилар фаолияти ва уларга қўйилган талаблар ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF ORGANIZATION OF LEARNING PRACTICES IN PROFESSIONAL EDUCATION

The article discusses the work to be done to improve the quality of vocational guidance of students in vocational education institutions, the work to be done on internships, the activities of teachers conducting internships and the requirements for them.

Текст научной работы на тему «ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА ЎҚУВ АМАЛИЁТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМДА УКУВ АМАЛИЁТЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Самаридин Баракаевич Кораев

Тошкент вилояти Чирчиц давлат педагогика институти доценти

s qoraev@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мацолада профессионал таълим муассасаларида уцувчиларни касбга йуналтириш сифатини яхшилаш, уцув амалиетини утказиш буйича бажарилиши лозим булган ишлар, уцув амалиети утказувчи уцитувчилар фаолияти ва уларга цуйилган талаблар хацида суз боради.

Калит сузлар: стратегия, лойихалаш, моделлаш,машгулот, цобилият, вазият, амалий, билим, малака, бахолаш, фаоллик, жихоз, восита, цурилма, детал.

CHARACTERISTICS OF ORGANIZATION OF LEARNING PRACTICES IN

PROFESSIONAL EDUCATION

Samaridin Barakaevich Koraev

Associate Professor of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

s qoraev@mail.ru

ABSTRACT

The article discusses the work to be done to improve the quality of vocational guidance of students in vocational education institutions, the work to be done on internships, the activities of teachers conducting internships and the requirements for them.

Keywords: strategy, design, modeling, training, ability, situation, practice, knowledge, skills, assessment, activity, equipment, tool, device, detail.

КИРИШ

Республикамизда умумий урта таълим муассасаларида уцувчиларни касб -хунарга тайерлаш жараени такомиллаштирилмоцда, халцаро андозалардан самарали фойдаланиш йулга цуйилган. Жумладан, «Мехнат бозорининг замонавий эхтиежларига мувофиц узлуксиз таълим тизимини такомиллаштириш ва юцори малакали кадрлар тайерлаш, таълим хизматларининг очицлиги ва сифати масалаларига давлат томонидан алохида эътибор царатилиши»[2] каби мухим вазифалар белгилаб берилди. Умумий урта таълим тизимида уцувчиларни касб-хунарга тайерлаш жараени такомиллаштирилмоцда.

Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 5 сентябрдаги «Халк таълимини бошкариш тизимини такомиллаштириш буйича кушимча чора-тадбирлар туFрисида»ги ПФ-5538-сон [2] хамда 2019 йил 6 сентябрдаги «Профессионал таълим тизимини янада такомиллаштиришга доир кушимча чора-тадбирлар туFрисида»ги ПФ-5812-сон фармонлари[1]да укувчиларни касб-хунарга тайёрлаш жараёнини янада такомиллаштиришга каратилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Укувчилар назарий тайёргарлигини амалий фаолият билан боFлашни таъминовчи укув амалиёти таълим-тарбия жараёнининг асосий кисми сифатида укувчиларни келажак касбига муваффакиятли тайёрлаш воситаларидан биридир. У таълим-тарбия тамойиллари ва конуниятларини тушуниб етиш, касбий куникма ва малакаларни эгаллаш, амалий иш тажрибаларини тулик англаб етиш имкониятини беради. Укув амалиёти рахбарлари олдида уни замонавий ташкил этиш, укувчиларнинг касбий махорат сирларини урганишларида унинг ахамиятини ошириш, ташкилотчи-лик ва тарбиявий ишлар асосларини ургатиш каби вазифалар туради.

Профессионал таълим муассасалари учун ахамиятли инновацион жараёнларнинг барчаси замонавий педагогик ва ахборот технологияларни узлаштирган, ижодкор, педагогик фаолиятда шахсий услубга эга булган касбий махоратли кадрларни тайёрлашни кузда тутади[6].

Х,озирги даврда укув амалиётини ривожлантиришнинг икки йуналиши мавжуд: анъанавий ва инновацион. Анъанавийда фанлар керагидан ортик, жуда илмий ва укувчилар учун зерикарли ахборот билан тулдирилган. Укувчиларни укитиш билим, куникма ва малакаларни эгаллаш хамда укув -педагогик масалаларни намунавий усулларда ечишга олиб келади. Бундай амалиётнинг максади укувчилар билим, куникма ва малакаларининг келажакда ривожлантирилишидан иборат. Укувчи топширикни бажариб, педагог-мухандисдан урнак, яхши шакллардан андоза олади. Бундай ёндашувда укув амалиётининг узи педагог-мухандиснинг хам профессионал фаолиятини шакллантиради. Профессионал таълимда укувчилар укув амалиётига гомоцентрик ёндашувни амалга ошириш педагог-мухандисларнинг методик тайёргарлиги мазмунини кайта куриб чикилишини талаб килди. Янги таълим стандартини жорий килиш бугунги кунда улар олдига куйилган укув амалиётининг замонавий шартлари, талаблари, ташкил килиш тамойиллари ва FOяларини ишлаб чикиш заруриятини юзага келтирди[3].

Инновацион таълим стратегияси укув амалиёти жараёнини шундай тизимли ташкил этилишини назарда тутадики, бунда педагог-мухандис етакчи уринда туради, аммо бунда унинг урни укувчига ва узига булган муносабатга кура узгаради. У факатгина билимларни таркатувчи ва етказиб берувчи вазифасида булмай, балки укувчининг ривожланиши ва шахсий шаклланишига хизмат килади[5].

Инновацион таълимнинг узига хослиги эгалланадиган билим олиш ва уни эгаллашни ташкил килиш усуллари узгаришида. Янги муаммоларни хал этиш (интеграция, индивидуаллаштириш, ахборотлаштириш каби) шароитида лойихавий-ижодкорлик укув амалиёти тизимига утиш кузатилади. Укув амалиётини лойихалаштириш-режалаштириш, тахмин килиш, ижодкорлик, асослаш ва тушунтириб бериш, бажариш ва расмийлаш -тириш куникмаларидан фойдаланишнинг умумий шакли хисобланади[4].

Хозирги кунда укув амалиётининг интеграллашган лойихавий-ижодкорлик модели ишланмаси киритилган. Лойихалашда педагог-мухандислар иштирок этиши назарда тутилади. Янги тизимда билим, куникма ва малака таълим мазмуни эмас, балки укувчи шахсиятини ривожлантириш омили сифатида куриб чикилади. Бу каторда маълум бир билимларни эгаллаш барча нарсани билишнинг ижодий бошланиши сифатида талкин этилади. Бу максад лойихавий-ижодий ёндашувга якинлашишга олиб келади. Бу холда биринчи уринга лойихалаш жараёнлари, моделлаштириш, конструкциялаш кабилар утади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Укув амалиётининг универсал компонентлари матнни ёдлаш, укув топширикларини бажариш эмас, лойихалашни амалга ошириш жараёнини англаш хисобланади. Укув материалини анъанавий узлаштириш иккинчи уринга утади. Анъанавий амалиётда шакл коидага кура дидактик булади: амалиёт махсус ишлаб чикилган ва тизимлаштирилган укув материаллари ва амалий топшириклар асосида амалга оширилади[9]. Укув амалиётининг янги моделлари лойихалаштирилган, моделлаштирилган, конструкцияланган объектларда амалга оширилади. Бу билан укув материали тузилмаси узгаради. Укув материали билан боFлик лойихавий-ижодкорлик модели моддий дунё иерархияси принципларига мос холда мантик ва соFлом фикр, яъни тушунчалар тизимининг айланиши лойихавий фаолият динамикасида содир булади. Бу холда таълим тизими бутунлай бошка тузилмага эга булади: лойихалаш, моделлаш, конструкциялаш ва тадкик килиш.

npo^eccuoHaH TatHHM MyaccacaHapuga y^yB aMaHueTH ^apaeHH KyHugaruHa aMaHra omupuHagu:

negaror-MyxaHguc yKyBHHHap SuHaH HoHuxa Ba3H$acuHH MyxoKaMa KHHagu: yKyBHH TOMOHHgaH xaH KHHHHumu KepaK SyHraH MaKcag, Ba3H$a Ba MyaMMO KyHHHagu. .HoHHxaHH oHraH, yKyBHH HoHuxaHam Sockhhhhh Sa^apumra Kupumagu: caBoH MaKcagHHH ypraHum, Ha3apuH Ma3MyH Ba эмпнpнк gaHHHHapHH TaxHHH KHHum xaMga runoTe3a umHaS HHKum. KeHHH MogeHHamTupum Sockhhh KeHagu: yKyB aManueTH ^apaeHH MogeHH KypuHagu, 3apyp xoHHapga yKyBHHHapHHHr TagKHK KHHum Ba maKHHaHTupumra Hmopa KHHyBHH pyxuH Ba maxcuH cu^araapu cxeMaTHK MogeHHamTHpHHagH, yKyBHHHap yKyB ^aoHHATH Ty3HHMacu, yHHHr xycycHtfraapu emra Sofhhk xoHga aHHKHamTHpHHagH. KeHHH KoHcTpy^u^Ham Sockhhh KeHagH: MaKcagHapHHHr HoMHaHumuHH, yKyB Bocuranap Ty3HHMacHHH umHaS HHKum Ba capanam (yKyB aMaHueTH MaTepuaHH Ma3MyHH, TatHHM maKH Ba MeTogHapu KaSuHap), HOHHxanaHaeTraH negaroruK TH3HM eKH TexHOHoru^HH acocHam. ^OHHxaHH эмпнpнк TagKHKoTHH Sa^apum Sockhhh SuHaH AKyHHaHagu: TagKHKoTHH umHaS HHKum Ba SomKa TagKHKoT maKHHapu эмпнpнк MatHyMoTHapHH oHum Ba TagKHKoT HaTH^anapHHH SaxoHam, aMaHueTra ^opuft этнm KaSu TagSupHap aMaHra omupuHagu [7].

YKyB aMaHueTHra 3aMoHaBHH eHgamyB HHcoHnapBapHHK Ba HHcoHnapBap -HamTupum Fo^HapuHH aMaHra omupumra acocHaHraH, yKyB ^apaeHH MaKcagu Ba Ma3MyHH yKyBHH maxcuHH puBo^HaHumu, eTyKHuru Ba aKTyaHHuru xucoSHaHa-gu. EyHgaft eHgamyB pe^aHamTupuHraH Shhhm, KyHHKMa Ba ManaKanap opKaHH yKHTHm opKaHH эмac, SaHKH yKyB aMaHueTH ^aoHH^TH ^apaeHuga, xap Sup yKyBHHHHHr maxcuH puBo^HaHumu Ba eTyKHuru acoc xucoSHaHumu SuHaH aMaHra omupuHagu.

YKyB aMaHueTHHH HHMHH-aMaHHH MyaMMoHH eHum ^apaeHH cu^aTuga, yKyBHura y3-y3HHH puBo^HaHTupum, y3HHH aHrHam, $HKp ropuTum, maxcuH-^aoHH^THH umHamHH aMaHra omupumra hmkoh SepraH xoHga TamKHH этнm KepaK. YKyB aMaHueTHHHHr aHtaHaBHHgaH нннoвaцнoн MogeHra yTKa3HHHmu KynuHHa HHcoHnapBapHHK eHgamyBH SuHaH eHum MyMKHH SyHraH KapaMa-KapmuHHKHap Ba MyaMMoHap opKaHH aMaHra omupuHagu. YmSy MyaMMoHap KyHugaruHap:

- yKyB aMaHueTH gaBpuga yKyBHHHap Ha3apuH TafteprapHHrH Ba yHapHHHr ^aoHHATH opacugaru y3apo aHoKaHHHr cycTHuru;

- TapSuflBHH ^apaeHHH TamKHH этнннmнga 3aMoHaBHH eHgamyBra yKyBHHHHHr TacaBBypHapu caKHaHuS KoHraH yKyB aMaHueTugaru peaH xoHaT ypTacugaru KapaMa -KapmuHHKHap;

- yKyB aMaHueTH ^apaeHuga yKyBHHHap yKyB ^aoHH^TH Ba yKyB -TagKHKoT xaMga HHMHH-TagKHKoT HmHapH ypTacHgarH eTapHH SyHMaraH aHoKa;

- укувчилар ижодкорлик кобилиятларини ривожлантириш, уларнинг индивидуаллигини шакллантириш ва ривожлантириш учун укув амалиёти потенциалидан фойдаланмаслик;

- методист, педагог, психолог, педагог-мухандис укув амалиёти ташкилотчилари уртасидаги номувофиклик;

- укувчилар томонидан бажарилган иш хажми ва мазмунига ягона талаб, укув амалиёти натижаларини мукаммал бахолаш мезонларининг йуклиги[8].

ХУЛОСА

Укув амалиётини ташкил этишда замонавий инсонпарварлик ёндашуви куйидаги муносабатларга асосланади:

1. Укув амалиёти рахбарларининг ягона асосий максади булажак мутахассисларни шахсий ижодкорлик кобилиятларини ривожлантиришдан иборат булади. Бу масалани хал этишда укув амалиёти мазмуни ва ташкил этилишининг индивидуаллаштирилиши (укувчилар томонидан уларнинг касбий йуналганлик, умумтаълим ва касбий тайёргарлик, шахсий хусусият-лар, иш объекти - тадкик килинувчи лойихани эркин танлашни эътиборга олган холда таклиф этилган лойиха топширикларининг вариативлиги) назарда тутилади[10].

2. Укув амалиётини ташкил этишда укувчи мустакиллиги ва фаоллигини кучайтириш назарда тутилади. Укув амалиёти таълим бериш ва ривожлантириш характерини олади. Уни ташкил килиш ва утказишда педагог-мухандислар биринчидан, таълим-тарбия ишларини ташкил килишда укувчининг амалий куникма ва малакаларни эгаллашлари учун шароит яратиш каби амалий вазифаларни хал этади. Иккинчидан, педагогик, психологик ва махсус (касбий, методик) билимларни чукурлаштириш ва кенгайтириш хамда янгиларини эгаллаш масалалари хал этилади. Учинчидан, укув амалиётининг вазифаси укувчининг шахсий кобилиятла-рини ривожлантириш, унинг педагогик компетентлигини шакллантириш хисобланади.

3. Укув амалиёти тарбияловчи характерга эга. Профессионал таълимнинг тарбиявий таъсирига, унинг педагогик жамоаси таъсири хам кушилади. Жамоа аъзоси сифатида укувчи хам педагог-мухандиснинг педагогик фаолиятини барча куринишлари ва функциясини бажаради. Аммо, бу даврда у узининг инновацион изланишларини олиб борувчи укувчи хисобланади.

4. Укувчи укув амалиёти даврида доимий ва олдиндан тадкикот лойихаларини бажариш учун тайёр булишлари керак. Бу тайёргарлик барча боскичларда узлаштирилади, укиш мобайнида укувчилар билан амалий ишлаш ва амалиёт шароитида узининг укув фаолияти инновацион услубига хам тайёр булиши керак.

REFERENCES

1. Узбекистон республикаси президентининг 2019 йил 6 -сентябраги "Профессионал таълим тизимини янада такомиллаштиришга доир цушимча чора тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5812-сон фармони.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 25 январдаги "Умумий урта, урта махсус ва касб-хунар таълими тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги Фармони Узбекистон Республикаси цонун хужжатлари туплами, 2018 йил 4-сон, 69 модда.

3. Олимов К,.Т., Узоцова Л.П., Ашурова С.Ю. ва бошц. Махсус фанларни уцитиш методикаси. Касб-хунар коллежлари уцитувчилари учун методик цулланма.-Т.: Фан,2004.-119б.

4. Karaev, S. B. (2020). Improvement of Vocational Training of Pupils in Secondary Schools. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(01), 1734-1742.

5. Мухамедов, Г. И., & ^ораев, С. Б. (2019). У^УВ-ИШЛАБ ЧЩАРИШ МАЖМУА МАШГУЛОТЛАРИНИ ОЛИБ БОРИШДА ПЕДАГОГ-МУХАНДИСЛАРНИНГ КАСБИЙ ФУНКЦИЯЛАРИНИ ОШИРИШ ТАМОЙИЛЛАРИ. МУFАЛЛИМ ХЭМ YЗЛИКСИЗ БИЛИМЛЕНДИРИУ, 2, 71-74.

6. К,ораев, С. Б. (2016). Фанларни уцитишда табацалаштирилган таълим технологиясини жорий этиш масалалари. Таълим технологиялари, 2, 45-50.

7. К,ораев, С. Б. (2018). Умумий урта таълим муассасаларида уцув-ишлаб чицариш мажмуаларини ташкил этишнинг долзарблиги. Таълим, фан ва инновация , 4, 28-31.

8. К,ораев, С. Б. (2020). Профессионал таълимда уцувчиларни касб-хунарга тайерлаш жараенини такомиллаштириш йуллари. Узлуксиз таълим, 1, 88-92.

9. Абдусаматова, Ш. С., & Исматов, И. И. (2020). Межличностные отношения к проблеме влияния человеческого темперамента. Высшая школа нучно-практический журнал, 1, 36-39.

10. Абдусаматова, Ш. C. (2020). Хдрбий хизмтчиларни амалиетга тайерлашнинг ижтимоий-психологик жихатлари. Харбий фаолиятда психологик ва социологик хизматнинг тутган урни уамда роли " мавзусидаги республика илмий-амалий конференцияси, 25-28.

11. Абдусаматова, Ш. C. (2020). Талаба ешларнинг интеллектуал ижодий салохиятини ривожлантириш. "Замонавий педагогиканинг долзарб муаммолари" илмий мацолалар туплами, 1, 203-205.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.