Научная статья на тему 'ПРОБЛЕМЫ КОНСТИТУЦИОНАЛИЗМА В УЗБЕКИСТАНЕ'

ПРОБЛЕМЫ КОНСТИТУЦИОНАЛИЗМА В УЗБЕКИСТАНЕ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
135
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
конституционализм / Конституция / конституционные принципы / верховенство права / конституционное государство / защита Конституции / нормотворчество / Конституция Республики Узбекистан / Конституционный суд. / constitutionalism / Constitution / constitutional principles / the rule of law / constitutional state / constitutional protection / legal drafting / Constitution of the Republic of Uzbekistan / Constitutional Court.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Ботиров Хуршид

В данной статье подробно анализируются проблемы обеспечения верховенства Конституции и законов Республики Узбекистан. Опыт конституционализма Республики Узбекистан развивается быстрыми темпами. В этом отношении наблюдается ряд позитивных тенденций, в том числе радикальное улучшение креативности норм. Но анализ существующей практики показывает, что в области обеспечения верховенства одного из важных условий правового государства – Конституции и законов – ряд вопросов в полной мере до сих пор нерешен. В статье даны конкретные предложения по устранению проблем в этой области, пересмотру требований юридической техники к принятию законов, внедрению системы оценки законов в процесс нормотворчества, редукции правового регулирования под закон, поэтапному отказу от творчества ведомственной нормы. Статья имеет ряд предложений по рассмотрению полномочий палат Олий Мажлиса и Конституционного суда, повысить подотчетность Кабинета Министров Законодательной палате. Также дан анализ необходимости организации общественного обсуждения и экспертизы при принятии законодательных актов. Эти предложения послужат улучшению положения Узбекистана в будущем индексе верховенства права (the Rule of Law Index).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF CONSTITUTIONALISM IN UZBEKISTAN

In this article, the problems of ensuring the supremacy of the Constitution and laws of the Republic of Uzbekistan are thoroughly analyzed. The experience of constitutionalism of the Republic of Uzbekistan is developing rapidly. There are a number of positive trends in this regard, including a radical improvement of the creation of norms. But an analysis of the existing practice shows that in the field of ensuring the supremacy of one of the important conditions of the legal state the Constitution and the law, a number of issues have not yet been fully resolved. The article offers specific instructions on the elimination of problems in this field, reconsideration of the requirements of legal techniques for the adoption of laws, the introduction of a system of evaluation of laws into the process of creation of law, reduction of Legal Regulation under the law, step-by-step rejection of the creativity of the departmental norm. There are a number of proposals to consider the powers of the chambers of the Oliy Majlis and the Constitutional Court to increase the accountability of the Cabinet of Ministers to the legislative chamber. Also, an analysis of the need for the organization of public discussion and expertise in the adoption of legislation is described. These proposals will serve to improve the position of Uzbekistan in the future index of the rule of law (The Rule of Law Index).

Текст научной работы на тему «ПРОБЛЕМЫ КОНСТИТУЦИОНАЛИЗМА В УЗБЕКИСТАНЕ»

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИй ХУЦУЦ. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

UDC: 342 (042)(575.1)

Ботиров Хуршид

Тошкент давлат юридик университети "Конституциявий хукук" кафедраси укитувчиси E-mail: xibotirov@gmail.com

УЗБЕКИСТОНДА КОНСТИТУЦИОНАЛИЗМ

МУАММОЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада Узбекистон Республикаси Конституцияси ва цонунларининг устун-лигини таъминлаш муаммолари атрофлича таулил цилинган. Узбекистон Республикасининг конституционализм тажрибаси жуда тез ривожланиб бормоцда. Бу борада цатор ижобий тенденциялар мавжуд, жумладан, норма ижодкорлиги фаолияти тубдан такомиллаштирилмоцда. Лекин мавжуд амалиётни таулил цилиш соуада ууцуций давлатнинг мууим шартларидан бири - Конституция ва цонун устунлигини таъминлашда цатор масалалар уали тулиц уз ечимини топмаганини курсатмоцда. Мацолада ушбу соуадаги муаммоларни бартараф этиш буйича аниц механизмлар таклиф этила-ди, цонунларни цабул цилиш буйича юридик техника талабларини цайта куриб чициш, цонун ижодкорлиги жараёнига цонунларни бауолаш тизимини киритиш, цонуности ууцуций тартибга солишни цисцартириш, идоравий норма ижодкорлигидан босцичма-босцич воз кечиш шулар жумласидан уисоб-ланади. Мацолада Олий Мажлис палаталари уамда Конституциявий суд ваколатларини куриб чициш, Вазирлар Маукамасининг Цонунчилик палатасига уисобдорлигини ошириш буйича цатор таклифлар мавжуд. Шунингдек, цонун уужжатларини цабул цилишда кенг жамоатчилик мууокамаси ва экспер-тизасини ташкил цилиш зарурлиги таулили баён этилган. Ушбу таклифлар ижроси келгусида Цонун устуворлиги индекси (The Rule of Law 1Ыех)да Узбекистон позициясини яхшилашга хизмат цилади.

Калит сузлар: конституционализм, конституция, конституциявий тамойиллар, цонун устуворлиги, конституциявий давлат, конституция мууофазаси, норма ижодкорлиги, Узбекистон Республикаси Конституцияси, Конституциявий суд.

Ботиров Хуршид

преподаватель кафедры «Конституционное право» Ташкентского государственного юридического университета

ПРОБЛЕМЫ КОНСТИТУЦИОНАЛИЗМА В УЗБЕКИСТАНЕ

Аннотация. В данной статье подробно анализируются проблемы обеспечения верховенства Конституции и законов Республики Узбекистан. Опыт конституционализма Республики Узбекистан развивается быстрыми темпами. В этом отношении наблюдается ряд позитивных тенденций, в том числе радикальное улучшение креативности норм. Но анализ существующей практики показывает, что в области обеспечения верховенства одного из важных условий правового государства - Конституции и законов - ряд вопросов в полной мере до сих пор нерешен. В статье даны конкретные предложения по устранению проблем в этой области, пересмотру требований юридической техники к принятию законов, внедрению системы оценки законов в процесс нормотворчества, редукции правового регулирования под закон, поэтапному отказу от творчества ведомственной нормы. Статья имеет ряд предложений по рассмотрению полномочий палат Олий Мажлиса и Конституционного

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИй ХУЦУЦ. МАЪМУРИй ХУЦУЦ. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

суда, повысить подотчетность Кабинета Министров Законодательной палате. Также дан анализ необходимости организации общественного обсуждения и экспертизы при принятии законодательных актов. Эти предложения послужат улучшению положения Узбекистана в будущем индексе верховенства права (the Rule of Law Index).

Ключевые слова: конституционализм, Конституция, конституционные принципы, верховенство права, конституционное государство, защита Конституции, нормотворчество, Конституция Республики Узбекистан, Конституционный суд.

Botirov Khurshid

Lecturer of the Department of Constitutional Law, Tashkent State University of Law

PROBLEMS OF CONSTITUTIONALISM IN UZBEKISTAN

Ab&ract. In this article, the problems of ensuring the supremacy of the Constitution and laws of the Republic of Uzbekitfan are thoroughly analyzed. The experience of constitutionalism of the Republic of Uzbekitfan is developing rapidly. There are a number of positive trends in this regard, including a radical improvement of the creation of norms. But an analysis of the existing practice shows that in the field of ensuring the supremacy of one of the important conditions of the legal State - the Constitution and the law, a number of issues have not yet been fully resolved. The article offers specific instructions on the elimination of problems in this field, reconsideration of the requirements of legal techniques for the adoption of laws, the introduction of a sytfem of evaluation of laws into the process of creation of law, reduction of Legal Regulation under the law, tfep-by-tfep rejection of the creativity of the departmental norm.

There are a number of proposals to consider the powers of the chambers of the Oliy Majlis and the Constitutional Court to increase the accountability of the Cabinet of Minitfers to the legislative chamber. Also, an analysis of the need for the organization ofpublic discussion and expertise in the adoption of legislation is described. These proposals will serve to improve the position of Uzbekistan in the future index of the rule of law (The Rule of Law Index).

Keywords: constitutionalism, Constitution, constitutional principles, the rule of law, constitutional Siate, constitutional protection, legal drafting, Constitution of the Republic of Uzbekistan, Constitutional Court.

Узбекистан Республикаси Конституцияси шахс, жамият х,амда давлат фаолиятининг ху^у^ий мезонларини белгилаб берадиган асосий ^у^у^ий ^ужжатдир. У жамият таянчи ва юртимиз таравди-ётининг ху^у^ий кафолати, давлатимиз муста^ил-лигининг ёр^ин рамзи, куп миллатли хал^имиз хох,иш-иродасининг ^онуний ифодаси х,исоблана-ди. Унда мамлакат сиёсий, ху^у^ий, и^тисодий ва ижтимоий тузилиши асослари мустах,камланган. Конституциямизнинг асосий мазмунини инсон ^у^у^лари х,амда эркинликлари тугрисидаги ^ои-далар ташкил ^илади. Барча ривожланган демок-ратик давлатлар конституцияларида инсоннинг асосий ^у^у^лари ва эркинликлари уз аксини топган булиб, Узбекистонда х,ам "Халк давлат ^окимиятининг бирдан-бир манбаидир" деган конституциявий норма асосида мамлакатимизда хал^ давлат органларига эмас, давлат органлари

халкка хизмат киладиган, Конституция ва конун устун булган самарали ва баркарор тизим шакл-ланмокда" [1].

Узбекистан Конституцияси замонавий конституционализм тажрибаси ва принципларига тула мос келади. Конституционализм - бу консти-туцияга асосланган бошкарув, конституция дои-расида ишлаш, конституцияга асосланган сиёсий тизим, бошкарувининг конституциявий усулидир. Умуман, бу конституциявий тузумга асосланган сиёсий-хукукий назариядир [2].

Конституция ва конуннинг устунлиги -хукукий давлатнинг мухим шартларидан бири. Бунда Конституция ва конунларга хамманинг сузсиз амал килиши зарурлиги, хеч кандай жужжат уларга зид булмаслиги тушунилади. Бошка хукукий хужжатлар улар асосида кабул килинади. Конституция ва конунларга зид келувчи хар кан-

12.00.02 - конституциявий ху;у;. МАЪМУРИй ху;у;. молия ВА БОЖХОНА ХУЦУ^и

дай жужжат бекор килинади. Давлат, унинг орган-лари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмалари, фукаролар Конституция ва конунларга мувофик иш курадилар. Зеро, сохибкирон Амир Темур бо-бомизнинг "^аерда конун зукмронлик килса, уша ерда эркинлик булади" [3] , деган угитини доимо ёдда тутишимиз зарур.

Ушбу нормалар Конституциямизнинг 13-мод-дасида "Узбекистон Республикасида демократия умуминсоний принципларга асосланади, улар-га кура инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъни, кадр-киммати ва бошка дахлсиз хукуклари олий кадрият хисобланади", деб белгиланган. Шунинг-дек, Асосий конунимизнинг 15-моддасида Конституция хамда конунларнинг устунлиги сузсиз тан олиниши курсатилган. Мазкур принциплар-дан келиб чикиб, аввало, конунийлик, биноба-рин, фукароларнинг хукуклари ва эркинликлари амалда реал таъминланади, иккинчидан, давлат хокимияти органларининг барча бугини самарали фаолият юритади. Шу тарзда давлат органлари, мансабдор шахслар, жамоат бирлашмалари хамда фукаролардан уз хатти-харакатларини Конституция ва конунларга мувофик бажариш талаб кили-нади. Конституциянинг 16-моддасига кура, бирон-бир конун ёхуд бошка бир норматив-хукукий жужжат унинг нормалари хамда коидаларига зид кели-ши мумкин эмас [4].

Ху^у^ устуворлиги хукукшунослар учун яра-тилган тушунча эмас. Хавфсизлик, хукук, адолат ва бошкарувнинг кундалик масалалари хамма-мизга таъсир килади. Айнан хукук устуворлиги коррупциянинг камайиши, кашшоклик ва касал-ликка карши курашиш ва одамларни катта-кичик адолатсизликлардан х,имоя килишга хизмат килади. Бу адолат, имконият ва тинчликка асосланган ривожланишни истовчи жамиятлар, шунингдек, хисобдор хукумат ва инсоннинг асосий хукукла-рига хурмат билан муносабатда булишга эришиш учун замин яратади. Шундай экан, х,ар ким хукук устуворлигига эришишдан манфаатдордир. Ма-салан, коррупция даражаси юкори булган, инсон хукуклари поймол этиладиган, мулкий хукуклар кафолатланмаган хамда низоларни хал этишнинг самарали механизмлари аник белгиланмаган дав-латга чет эл инвесторлари сармоя олиб киришни афзал курмайдилар. Бу, уз навбатида, хукук усту-ворлигининг иктисодий сохага хам бевосита таъ-сири борлигидан дарак беради. Шу боис, хукук

устуворлиги бугунги кунда дунё хамжамияти ин-тилаётган глобал идеалдир.

"Янги Узбекистон" ибораси халкаро майдон-да нафакат янги тушунча, балки реал ижтимоий ходиса сифатида кабул килинмокда.

"World Ju^ice Project" халкаро нохукумат таш-килотининг 2019 йил якунлари буйича 2020 йил учун Хукук устуворлиги (Rule of Law) халкаро индексида Узбекистон Республикаси максимал 1 баллдан 0,47 балл туплаган ва 128 та давлат ичида 92-уринни эгаллаган ва утган йилгидан 4 погона юкори натижани курсатди [5]. Узбекистон МДХ мамлакатлари орасида энг яхши ижобий узгариш-силжишни кайд этди. Мазкур индексда 8 та индикатор мавжуд: хукумат ваколатларини чеклаш, коррупциядан холилик даражаси, хукумат-нинг очиклиги, асосий хукуклар, тартибот ва хавфсизлик, конунларга риоя киилиш, фукаровий хукук сохасида одил судлов, жиноий хукук сохасида одил судлов. Мазкур индикаторлар жами 44 та субинди-каторни уз ичига олади. Мамлакатимизда амалга оширилаётган барча ислохотларнинг туб негизида инсон хукук ва манфаатларини руёбга чикаришдек аник максад куйилгани хамда мазкур йуналишда-ги ислохотлар изчил давом эттирилаётгани бошка халкаро рейтингларда хам эътироф этилмокда. Аммо бу борада килинадиган ишларимиз жуда хам куп, Президент Шавкат Мирзиёев таъбири билан айтганда, демократик ислохотларни, Конституция ва конунларимизни янада такомиллаштириш-ни бугун хаётнинг узи талаб этмокда. Жумладан, халкимиз манфаатларига, хаётимизнинг барча сохаларини эркинлаштиришга хизмат киладиган конунларни кабул килиш, давр талабларига жавоб бермайдиган конун хужжатларини бекор килиб, конунчилик базасини ихчамлаштириш, бизнес фа-олиятни тартибга солиш борасидаги ортикча нор-маларни камайтириш зарур.

Ушбу вазифаларни бажаришда нафакат сиё-сий партиялар ва фукаролик жамияти институтла-ри, балки хар бир фукаро, давлат хизматчилари уз олдида катта масъулият хис килмоги зарур.

Утган киска даврда Конституциямизнинг ко-ида ва тамойилларидан келиб чикиб, Харакатлар стратегияси асосида кенг куламли ва шиддатли демократик ислохотларни бошладик. Уларнинг хукукий асоси сифатида 2018 йил 8 августда Узбекистон Республикаси Президентининг "Норма ижодкорлиги фаолиятини такомиллашти-

12.00.02 - конституциявий ху;у;. МАЪМУРИй ху;у;. молия ВА БОЖХОНА ХУЦУ^и

риш концепциясини тасдиклаш тугрисида'ги фармони кабул килинди [6]. Асосий конунимиз - Конституциямизга 7 марта узгартиришлар киритилди, 5 та кодекс ва 250 га якин конун кабул килинди. Ушбу узгартишлар ва конунлар ислохотлар окимига ва халкимиз манфаатларига тула хамоханг тарзда вужудга келди.

Жумладан, Узбекистон Конституциясига 2017 йил 6 апрелдаги узгартишлар билан суд хокимия-тининг чинакам мустакиллигини таъминлаш мак-садида Судьялар олий кенгаши хамда иктисодий ва маъмурий судлар фаолиятининг хукукий асоси мустахкамланди. Шунингдек, 2019 йил 5 мартда-ги "Хукуматни шакллантириш тартиби демократ-лаштирилиши ва унинг масъулияти кучайтирилиши муносабати билан Узбекистон Республикасининг айрим конун хужжатларига узгартиш ва кушимча-лар киритиш тугрисида'ги конун билан Вазирлар Махкамаси аъзоларини тасдиклаш ва лавозимлари-дан озод килиш Бош вазирнинг Крнунчилик пала-таси маъкуллаганидан кейин киритилган такдимига биноан амалга оширилиши тартиби жорий этилди.

2019 йил 4 сентябрдаги "Сайлов тугрисидаги конун хужжатлари такомиллаштирилиши муноса-бати билан Узбекистон Республикасининг айрим конун хужжатларига узгартиш ва кушимчалар киритиш хакида"ги конун билан фукароларнинг сайлов хукукларини кафолатлашга оид узгарти-риш киритилди.

Ушбу хукукий ислохотлар сабабли утган киска даврда жамиятимизнинг сиёсий-хукукий ва ижтимоий-иктисодий киёфаси, одамларимиз-нинг дунёкараши бутунлай узгарди. Ана шундай тезкор ва шиддатли даврда Конституция ва конун-нинг устунлигини таъминлаш энг долзарб маса-лалардан бирига айланмоги зарур.

Шу боис, кабул килинаётган конунлар ва кону-ности хужжатларнинг Конституцияга мослигини, мувофиклигини таъминлашда мавжуд муаммо ва камчиликларга уз вактида эътибор каратиш зарур.

Биринчидан, даврнинг тезкор шиддатига мос тарзда кабул килинаётган норматив-хукукий хуж-жатларни тайёрлашда конунчилик техникаси ва хукукий экспертизага етарлича эътибор каратил-маяпти.

Иккинчидан, норматив-хукукий хужжатлар лойихаларининг жамоатчилик мухокамаларига етарли даражада эътибор каратилмаяпти, www. regulation.gov.uz порталида колдирилган таклиф

ва мулохазалар, эътирозлар куп холларда инобат-га олинмасдан колаётгани сабабли ахолида ушбу холатларга салбий карашлар ортиб бормокда.

Учинчидан, конун чикарувчи орган томонидан конун ижодкорлиги фаолияти профессионал таш-кил этилишида муаммолар кузга ташланмокда. Крнунларни кабул килишда ва парламент назора-тини ташкил этишда мавжуд ваколатлардан тулик фойдаланилмаяпти. Вазирлар Махкамаси томони-дан кабул килинаётган катор норматив-хукукий хужжатларда айрим монополиялар манфаатлари-га хизмат килувчи имтиёзларнинг белгиланиши, ер участкаларининг ва давлатга тегишли йирик корхоналарнинг ишончли бошкарувга текинга топширилиши хукуматда лоббизм кучли эканини намоён килмокда.

Туртинчидан, кабул килинаётган норматив-хукукий хужжатларнинг Конституцияга мувофик-лигини аниклашда Конституцивий суд фаолиятида сусткашлик ва эътиборсизлик мавжуд. Конститу-цивий суд уз фаолиятида, Конституция мухофаза-сини таъминлашда етарлича ваколатларга эга эмас. Бу эса Конституциянинг устуворлигига салбий таъсир этади.

Ушбу холатларни баъзи мисолларда батафсил баён этиш максадга мувофик. Мисол учун, Узбе-кистон Республикаси Президентининг 2018 йил 25 январдаги "Умумий урта, урта махсус ва касб-хунар таълими тизимини тубдан такомиллашти-риш чора-тадбирлари тугрисида'ги фармонида 2018/2019 укув йилидан бошлаб мажбурий умумий урта ва урта махсус таълим умумтаълим мактабла-рида, шу жумладан, ихтисослаштирилган мактаб-ларда, ихтисослаштирилган санъат ва маданият мак-таб-интернатларида хамда академик лицейларда узлуксиз ва 11 йиллик муддатда амалга оширилади, деб белгиланди.

Фармонда 2017/2018 укув йилидан бошлаб 11 йиллик мажбурий умумий урта таълим тизими-га утилиши жамоатчилик, ота-оналар ва 9-синф-лар битирувчилари томонидан кенг куллаб-кув-ватланди, деб таъкидланади. Вахоланки, Узбекис-тон Республикасининг 1997 йилда 29 августда кабул килинган "Таълим тугрисида'ги конунида таълим турлари мактабгача таълим; умумий урта таълим; урта махсус, касб-хунар таълими; олий таълим; олий укув юртидан кейинги таълим; кадр-лар малакасини ошириш ва уларни кайта тайёр-лаш; мактабдан ташкари таълимдан иборат экани,

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИЙ ХУ^У^-МАЪМУРИЙ ху;у;. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

конуннинг 12-моддасида умумий урта таълим боскичлари бошлангич таълим / (I-IV синфлар) ва умумий урта таълим (I-IX синфлар)дан таш-кил топгани хамда академик лицей ва касб-хунар коллежлари уч йиллик урта касб-хунар укув юрти экани белгилаб куйилган эди [7].

"Норматив-хукукий хужжатлар тугрисида'ги конуннинг 7-моддасида "Узбекистон Республика-сида Узбекистон Республикаси Конституцияси ва конунларининг устуворлиги сузсиз тан олинади. Узбекистон Республикасининг Конституцияси олий юридик кучга эга ва Узбекистон Республикасининг бутун худудида кулланилади", деб белгиланган. Норматив-хукукий хужжатларнинг узаро нисба-тига кура Узбекистон Республикаси Президента Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва конунлари асосида хамда уларни ижро этиш учун фармонлар ва карорлар тарзида норматив-хукукий хужжатлар кабул килади [8]. Бу эса фармоннинг амалдаги 'Таълим тугрисида'ги конунга зид тарзда кабул килинганини курсатмокда. Ушбу холатда, аввало, амалдаги конунга узгартиш киритиш ло-зим хисобланади. Биз келтирган мисол юзасидан эса конуний ечим чоралари нихоятда кеч курил-ди, "Таълим тугрисида'ги янги конун 2020 йил 23 сентябрга келиб, яъни 11 йиллик таълим тизи-мига утилган вактдан карийб 3 йил утиб кабул ки-линди. Унгача эса таълим тугрисидаги конун хуж-жатлари Президент фармон ва карорлари, Вазирлар Махкамаси карорлари, вазирликнинг норматив-хукукий хужжатлари билан тартибга солинди.

Шунингдек, Президентнинг 2018 йил 22 январ-даги фармони 10-банди билан вактинча ёки до-имий пропискасиз ёхуд турган жойи буйича хи-собда турмаган фукароларни ишга кабул килишга булган такик, шунингдек, вактинча ёки доимий пропискасиз ёхуд турган жойи буйича хисобда турмасдан яшаб турган фукароларни ишга кабул килганлик учун иш берувчининг жавобгарлиги бекор килинган.

Фармон 2018 йил 23 январдан кучга кирган. "Вактинча ёки доимий пропискасиз ёхуд турган жойи буйича хисобда турмаган фукароларни ишга кабул килишга булган такик, шунингдек, вактинча ёки доимий пропискасиз ёхуд турган жойи бу-йича хисобда турмасдан яшаб турган фукаролар-ни ишга кабул килганлик учун иш берувчининг жавобгарлиги бекор килинсин", дейилади фар-монда.

Бирок Мехнат кодексининг 80-моддасига, шунингдек, Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги ко-декснинг 2232-моддасига узгартиришлар хали ки-ритилмаган. Расмий жихатдан такик хам, масъу-лият хам сакланиб колмокда, чунки конунлар Президент фармонларига нисбатан юкори юри-дик кучга эга. Бу холат Конституция ва конуннинг устунлигини таъминлашда кечикиш ва камчилик-ларни намоён килди. Энг аввало, хар иккала холатда хам тегишли конун ва кодексларга зудлик билан узгартириш киритиш керак.

Бугунги кенг куламли ва шиддатли ислохот-лар даврида хар бир конунни пишик-пухта, тугри-дан-тугри ишлайдиган килиб яратишни даврнинг узи такозо этмокда. Барча соханинг хукукий асо-сини ана шундай талабчанлик мезонлари асоси-да мустахкамлаш парламентнинг олдида турган долзарб масалалардан бири саналади [10]. Шу сабабли куйидаги таклифлар Узбекистонда конун устуворлигини, Конституция устунлигини таъ-минлашга хизмат килади, деб хисоблаймиз.

Биринчидан, Вазирлар Махкамаси томонидан молиявий ва мухим ижтимоий карорларни кабул килишда уларнинг Крнунчилик палатасида мухо-камаларини ташкил этиш ва маъкуллаш механиз-мини ишлаб чикиш максадга мувофик. Бу келгу-сида халк номидан иш куришга хакли Олий Маж-лиснинг парламент назоратини янада оширишга ва такомиллаштиришга хизмат килади.

Иккинчидан, Конституциянинг 108-109-мод-даларига "Узбекистон Республикаси Конституци-явий суди конун чикарувчи ва ижро этувчи хоки-мият хужжатларининг Конституцияга ва конун-ларга мувофиклиги тугрисидаги ишларни кура-ди" хамда "Узбекистон Республикаси конунла-рининг ва Узбекистон Республикаси Олий Маж-лиси палаталари карорларининг, Узбекистон Республикаси Президента фармонлари, карорлари ва фармойишларининг, хукумат, махаллий давлат хокимияти органлари карорларининг, Узбекис-тон Республикаси давлатлараро шартномавий ва бошка мажбуриятларининг Узбекистон Респуб-ликасининг Конституциясига ва конунларига мувофиклигини аниклайди", деган мазмундаги тегишли янги узгартиш ва кушимчаларни кири-тиш зарур. Ушбу узгартиш норматив-хукукий хужжатларнинг узаро нисбатини белгилайди хамда Конституциявий суд томонидан конуности хужжатлар - Узбекистон Президента фармонла-

12.00.02 - КОНСТИТУЦИЯВИЙ ХУ^У^-МАЪМУРИЙ ху;у;. МОЛИЯ ВА БОЖХОНА ХУЦУЦИ

ри, карорлари ва фармойишларининг, хукумат, махаллий давлат хокимияти органлари карорла-рининг нафакат Конституция, балки конунларга хам мувофиклигини белгилашда конуний асос-ларни вужудга келтиради.

Учинчидан, Конституция мухофазасини таъ-минлаш максадида Конституциявий суд судьяси-нинг ваколат муддатини хам умрбод килиб белги-лаш зарур [9]. Ушбу коида Конституциявий суд-нинг мустакиллигини таъминлашга хизмат килади. Катор хорижий мамлакатларда Конституциявий суд судьялари умрбод муддатга тайинланиши хокими-ятлар булиниши принципини таъминлайди.

Туртинчидан, конун ижодкорлари томонидан "Жамоатчилик назорати тугрисида'ги конунни хозирги амалиёт, хукукий тартибга солишнинг илгор усуллари, бошкарув сохасига замонавий ахборот технологияларининг кенг татбик этилаёт-ганидан келиб чикиб такомиллаштириш масаласи уйлаб курилса, максадга мувофик булар эди.

Бешинчидан, норматив-хукукий хужжатларни кабул килишда унга муайян муддатга тегишли уз-

гартиш ва кушимчалар киритиш ёки бекор килиб булмаслиги амалиётини жорий этиш керак. Яъни ушбу амалиёт оркали кабул килинаётган карор-ларнинг баркарорлиги, самарадорлиги таъмин-ланади. Кенг жамоатчилик мухокамасини хамда хукукий экспертизасини ташкил килиш масала-сини тубдан такомиллаштириш керак.

Юкоридагиларга асосан хулоса килиш мум-кинки, конституционализм чекланган давлат хокимияти хакидаги таълимот булиб, унинг асосида конун устуворлиги, хукук устуворлиги ётади. Айни вактда, конституционализ-мнинг узи хам конун устуворлиги оркали мустахкамланиб боради. Сунгги йилларда-ги конституциявий ислохотлар ва туб узга-ришлар Узбекистонда конституционализм-ни мустахкамлашда мухим ахамият касб этади. Барча сохаларда амалга ошираётган ислохотлари-миз катори жамиятимизда очиклик ва ошкоралик, узини узи танкид ва демократик янгиланиш жа-раёнларида энди хеч качон ортга кайтмаслигимиз ва бу йулни катъий давом эттиришимиз керак.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Конституция куни муносабати билан 2020 йил 7 декабрдаги байрам табриги.- URL: https://president.uz/uz/li&s/view/3990

2. Юридик лугат. http://huquqiyportal.uz/dictionary/

3. Зиёдулла Мукимов. Амир Темур тузуклари (тарихий-хукукий тадкикот). Иккинчи тулдирилган нашри. - Самарканд: СамДУ, 2008. - 131 б.

4. Узбекистон Республикаси Конституцияси. Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 06.03.2019 й., 03/19/527/2706-сон.

5. "World Ju^ice Project" халкаро нохукумат ташкилотининг 2019 йил якунлари буйича 2020 йил учун Хукук устуворлиги (Rule of Law) халкаро индекси - URL: https://worldju&iceproject.org/sites/ default/files/documents/WJP-R0LI-2020-0nline_0.pdf

6. Узбекистон Республикаси Президентининг "Норма ижодкорлиги фаолиятини такомиллаштириш концепциясини тасдиклаш тугрисида'ги фармони. - URL: https://lex.uz/docs/3858817

7. Узбекистон Республикасининг "Таълим тугрисида'ги конуни https://www.lex.uz/docs/5013007

8. Узбекистон Республикасининг "Норматив-хукукий хужжатлар тугрисида'ги конуни. Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 09.01.2019 й., 03/19/512/2435-сон. - URL: https://lex.uz/docs/ 2105724#2105755

9. Узбекистон Республикасининг "Узбекистон Республикасининг Конституциявий суди тугрисида'ги конуни. - URL: https://lex.uz/docs/3221763#3221798

10. Беков И. Деятельность парламента во время пандемии: опыт зарубежных стран и Узбекистана // Review of law sciences. - 2020. - № 2.

11. Hakimov R.R. Development of the legal framework of parliamentary control in Uzbeki^an: the main provisions of the law" On parliamentary control. - 2016.

12. Musaev B.T., 2015. Collision principles in labor relations complicated by a foreign element: experience of Uzbeki^an and foreign countries. European Reforms Bulletin. - 2015. - Р. 128.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.