Научная статья на тему 'ЗАЩИТА ЧЕСТИ И ДОСТОИНСТВА ЧЕЛОВЕКА КАК ОДНО ИЗ КОНСТИТУЦИОННЫХ ПРАВ'

ЗАЩИТА ЧЕСТИ И ДОСТОИНСТВА ЧЕЛОВЕКА КАК ОДНО ИЗ КОНСТИТУЦИОННЫХ ПРАВ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
183
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
Конституция / право / неприкосновенность частной жизни / честь и достоинство человека / должностное лицо / гражданин / неприкосновенность места жительства / агрессия / право на защиту / суд / правоохранительные органы. / Constitution / law / privacy / honor and dignity of a person / official / citizen / inviolability of residence / aggression / the right to defense / court / law enforcement agencies

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Тулаганова Гулчехра

В данной статье комментируется статья 27 Конституции Республики Узбекистан, в соответствии с которой каждый имеет право на защиту от посягательства на его честь и достоинство, вторжения в его частную жизнь и неприкосновенность жилища. Осуществление политических, социальных, экономических, культурных и других прав, закрепленных в нашей Конституции, выдвигает на первый план вопросы обеспечения чести и достоинства личности. В связи с этим было отмечено, что защита чести и достоинства человека является критерием, принципом и обязанностью всех государственных органов и общественных организаций, должностных лиц и граждан посредством принятия законов и обеспечения их соблюдения. Также анализируется опыт некоторых зарубежных стран в этой области. Заключительная часть содержит предложения и рекомендации по обеспечению конституционных прав личности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROTECTION OF HUMAN HONOR AND DIGNITY IS ONE OF THE CONSTITUTIONAL RIGHTS

This article comments on Article 27 of the Constitution of the Republic of Uzbekistan, according to which everyone has the right to protection from encroachment on his honor and dignity, invasion of his privacy and the inviolability of his home. The exercise of political, social, economic, cultural and other rights enshrined in our Constitution brings to the fore the issues of ensuring the honor and dignity of the individual. In this regard, it is noted that the protection of the honor and dignity of a person is a criterion, principle and duty of all state bodies and public organizations, officials and citizens to adopt laws and ensure compliance with the law. Also, the experience of some foreign countries in this area is analyzed. The final part contains proposals and recommendations to ensure the constitutional rights of the individual.

Текст научной работы на тему «ЗАЩИТА ЧЕСТИ И ДОСТОИНСТВА ЧЕЛОВЕКА КАК ОДНО ИЗ КОНСТИТУЦИОННЫХ ПРАВ»

UDC: 342.7 (042)(575.1)

Тулаганова Гулчехра

Тошкент давлат юридик университети "Суд, хукукни мухофаза килувчи органлар ва адвокатура" кафедраси профессори, юридик фанлар доктори E-mail: g.tulaganova@tsul.uz

ШАХСНИНГ ШАЪНИ ВА ^АДР-^ИММАТИНИ ^ИМОЯ ЦИЛИШ КОНСТИТУЦИЯВИЙ ^УЦУЦЛАРДАН БИРИДИР

Аннотация. Мазкур мацалада Узбекистан Республикаси Конституциясининг 27-моддаси, яъни уар ким уз шаъни ва абрусига цилинган тажавузлардан, шахсий уаётига аралашишдан уимаяланиш ва турар жайи дахлсизлиги ууцуцига эга эканлиги шарулаб утилган. Канституциямизда мустаукам-ланган сиёсий, ижтимаий, ицтисадий, маданий ва башца ууцуцларни амалга ашириш, шахснинг шаъни ва цадр-цимматини таъминлаш масалалари ёритиб берилган. Шу жиуатдан инсаннинг шаъни ва цадр-цимматининг уимаяланиши мезан, принцип эканлиги, унга цанун ижадкарлиги, ууцуцни цуллаш фаалияти амал цилиши барча давлат арганлари ва жамаат ташкилатлари, мансабдар шахслар ва фуцараларнинг мажбуриятида эканлиги таъкидлаб утилган. Шунингдек, бу барада айрим харижий давлатлар тажрибаси уам таулил этилган. Хуласа цисмида шахснинг канституциявий ууцуцларини таъминлаш юзасидан таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлар: Канституция, ууцуц, шахсий уаёт, шахснинг шаъни ва цадр-циммати, мансабдар шахс, фуцара, турар жай дахлсизлиги, тажавуз, уимаяланиш ууцуци, суд, ууцуцни мууафаза цилиш арганлари.

Тулаганова Гулчехра

доктор юридических наук, профессор кафедры «Суд, правоохранительные органы и адвокатура» Ташкентского государственного юридического университета

ЗАЩИТА ЧЕСТИ И ДОСТОИНСТВА ЧЕЛОВЕКА КАК ОДНО ИЗ КОНСТИТУЦИОННЫХ ПРАВ

Аннотация. В даннай статье камментируется статья 27 Канституции Республики Узбекистан, в саатветствии с катарай каждый имеет права на защиту ат пасягательства на ега честь и дас-таинства, втаржения в ега частную жизнь и неприкаснавеннасть жилища. Осуществление палити-ческих, сациальных, эканамических, культурных и других прав, закрепленных в нашей Канституции, выдвигает на первый план вапрасы абеспечения чести и дастаинства личнасти. В связи с этим была атмечена, чта защита чести и дастаинства челавека является критерием, принципам и абязанна-стью всех гасударственных арганав и абщественных арганизаций, далжнастных лиц и граждан пас-редствам принятия заканав и абеспечения их саблюдения. Также анализируется апыт некатарых зарубежных стран в этай абласти. Заключительная часть садержит предлажения и рекамендации па абеспечению канституцианных прав личнасти.

Ключевые слова: Канституция, права, неприкаснавеннасть частнай жизни, честь и дастаинства челавека, далжнастнае лица, гражданин, неприкаснавеннасть места жительства, агрессия, права на защиту, суд, праваахранительные арганы.

Tulaganova Gulchehra

Professor of the Department of Court, Law Enforcement Agencies and Advocacy, Tashkent State University of Law, Doctor of Sciences in Law

PROTECTION OF HUMAN HONOR AND DIGNITY IS ONE OF THE CONSTITUTIONAL RIGHTS

Abstract. This article comments on Article 27 of the Constitution of the Republic of Uzbekistan, according to which everyone has the right to protection from encroachment on his honor and dignity, invasion of his privacy and the inviolability of his home. The exercise of political, social, economic, cultural and other rights enshrined in our Constitution brings to the fore the issues of ensuring the honor and dignity of the individual. In this regard, it is noted that the protection of the honor and dignity of a person is a criterion, principle and duty of all state bodies and public organizations, officials and citizens to adopt laws and ensure compliance with the law. Also, the experience of some foreign countries in this area is analyzed. The final part contains proposals and recommendations to ensure the constitutional rights of the individual.

Keywords: Constitution, law, privacy, honor and dignity of a person, official, citizen, inviolability of residence, aggression, the right to defense, court, law enforcement agencies.

Узбекистан кулга киритган улкан ютук ва марраларнинг асосида Узбекистан Республика-сининг Конституцияси мухим урин тутаётганини алохида таъкидлаш жоиз.

Бош конунимизни чукур урганиш, англаш, хаётга жорий этиш ва унга сузсиз амал килиш - барчамизнинг шарафли бурчимиз эканини Президентимиз Ш. Мирзиёев алохида таъкид-лаган [1]. Зеро, бундай кенг камровли муваффа-киятларга эришишда Конституциямиз [2] миллий тараккиёт йулимизни белгиловчи халкчил комус сифатида ижтимоий-сиёсий сохада кенг имкони-ят яратиб берди. Конституциявий тамойиллардан бири халкаро андозалар даражасида ифодаланган фукаролар хукуклари, эркинликлари ва мажбури-ятлари тенглиги ва дахлсизлигидир.

Узбекистон Республикаси Конституцияси-нинг 27-моддасига биноан хар ким уз шаъни ва обрусига килинган тажовузлардан, шахсий хаёти-га аралашишдан химояланиш ва турар жойи дахл-сизлиги хукукига эга.

Хеч ким конун назарда тутган холлардан ва тартибдан ташкари бировнинг турар жойига ки-риши, тинтув утказиши ёки уни куздан кечири-ши, ёзишмалар ва телефонда сузлашувлар сирини ошкор килиши мумкин эмас.

Инсон хукуклари умумжахон декларацияси ва бошка асосий халкаро хужжатларнинг прин-ципиал коидаларини узида мужассам этган хол-

да Конституциямиз инсон хукук ва манфаатла-ри, унинг эркинликлари давлат манфаатларидан устунлигини мустахкамлади, одамларимиз учун муносиб хаёт шароитини яратишни узининг туб максади этиб белгилади, ижтимоий адолат тамо-йилларини эълон килди.

Конституциямизнинг ушбу моддасини шархлайдиган булсак, хар ким уз шаъни ва обрусига килинган тажовузлардан, шахсий хаётига аралашишдан химояланиш ва турар жойи дахл-сизлиги хукуки инсоннинг холис ва ажралмас хукуки сифатида мустахкамланган. Бошкача килиб айтганда, бу ерда суз инсоннинг хеч ким, хатто давлат хам тортиб ололмайдиган хукуклари тугрисида бормокда.

Шаънга тажовузлардан химояланиш хукуки мохиятан инсоннинг конституциявий хукукла-ри ичида энг асосийси хисобланади. Бу маънода инсоннинг шаъни - унинг хукук ва эркинликлари манбаидир. Шаън - бу жамият томонидан муа-йян инсоннинг ижтимоий киммати, узига хослиги ва хар бир шахснинг инсоният жамиятининг бир булаги сифатида карашни тан олишдир.

Узбекистон Республикасининг Конституция-си шахснинг шаъни ва кадр-киммати бошка конс-титуциявий хукукларнинг негизи эканлигидан келиб чикади. Конституцияда мустахкамланган сиёсий, ижтимоий, иктисодий, маданий ва бошка хукукларни амалга ошириш - шахснинг шаъ-

ни ва кадр-кимматини таъминлашнинг мухим шартидир. Шу жихатдан инсоннинг шаъни ва кадр-кимматининг химояланиши мезон, принцип булиб, унга конун ижодкорлиги ва хукукни цуллаш фаолиятида амал килиш зарур. Шахс шаъни ва кадр-кимматини хурмат килиш барча давлат органлари ва жамоат ташкилотлари, мансабдор шахслар ва фукароларнинг мажбуриятидир.

Шаън инсоннинг субъектив хукуки сифатида кадр-киммат, обру ва яхши номни мухофаза ки-лишни уз ичига олади. Шахснинг шаънини химоя килиш мутлак ва у давлат томонидан амалга оши-рилади, хеч кандай холат уни инкор этиш учун асос вазифасини утай олмайди. Шунинг учун хар кандай шахс (факат катта ёшли, муомала ла-ёкатига эга эмас, балки вояга етмаган ва муомала лаёкатига эга булмаган шахслар)нинг шаъни хам химояланиши зарур.

Шаън ва кадр-киммат номоддий неъматлар тои-фасига кириб, уз навбатида, фукаровий хукуклар-нинг алохида гурухини ташкил этади. Номоддий неъматлар дейилганда иктисодий мазмунга эга булмаган ва амалдаги конунчиликда унга эга бул-ганларнинг шахсидан ажралмайдиган деб эъти-роф этилган неъмат ва эркинликлар тушунилади.

Шаън ва кадр-кимматни химоя килиш тур-ли шаклларда амалга оширилади: конституция-вий-хукукий, жиноий-хукукий, фукаровий-хукукий ва бошка сохалар. Бу холатда агар конс-титуциявий-хукукий шакл химоя институтининг узини мустахкамласа, бошка шакллар уни амалга ошириш механизмини тартибга солади.

Жумладан, Узбекистан Республикаси Жиноят кодексининг [3] VI боби куйидаги шахснинг шаъни ва кадр-кимматига карши содир этилган жиноят-ларга багишланган: тухмат (139-модда), хакорат килиш (140-модда), шунингдек, аёлни никох ку-ришга ёки никохда бирга яшашда давом этишга мажбурлаш ёхуд унинг хохиш-иродасига карши никох куриш учун олиб кочиш (136-модда).

Узбекистон Республикаси ЖПКнинг [4] 7-моддасида шахснинг шаъни ва кадр-киммати-ни хурмат килиш принципи мустахкамланган: "Инсон шаъни ва кадр-кимматини камситади-ган, унинг шахсий хаётига тааллукли маълумот-лар таркалиб кетишига олиб келадиган, соглиги-ни хавф остига куядиган, асоссиз равишда унга жисмоний ва маънавий азоб-укубат етказадиган харакатлар килиш ёки карорлар чикариш такикла-

нади". Узбекистон Республикаси ЖПКнинг 18-моддасида шахс хаёти, уларнинг турар жой-лари дахлсизлиги белгиланган: "Фукароларнинг шахсий хаёти, уларнинг турар жойлари дахлсиз-лиги, узаро ёзишмалари, телеграф алокалари ва телефон оркали сузлашувларининг сир саклани-ши конун билан курикланади. Шахс эгаллаб тур-ган турар жой ёки бошка бино ва худудда тинтув утказиш, олиб куйиш, куздан кечириш, алока муассасаларида почта-телеграф жунатмаларини хатлаб куйиш ва уларни олиб куйиш, телефонлар ва бошка сузлашув курилмалари оркали олиб бо-рилаётган сузлашувларни эшитиб бориш факат ушбу кодексда белгиланган холларда ва тартибда амалга оширилиши мумкин".

Узбекистон Республикасининг 2012 йил 25 де-кабрдаги УРК^-344-сон "Тезкор-кидирув фаолия-ти тугрисида"ги конунининг [5] 7-моддасида инсоннинг шахсий хаёти холатларига оид маъ-лумотларнинг ошкор этилишига олиб келадиган, унинг хаётини, соглигини хавф остига куядиган, шаъни ва кадр-кимматини камситадиган харакат-ларни амалга ошириш такикланиши, 13-модда-сида эса фукароларнинг шахсий хаётига тегиш-ли, шаъни ва кадр-кимматига дахлдор маълу-мотларни уларнинг розилигисиз ошкор этмаслик таъкидланган.

Фукаровий-хукукий шаклларга Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг [6] 1-мод-дасини киритиш мумкин, унда хусусий ишларга бирон бир кишининг узбошимчалик билан арала-шишига йул куйилмаслиги принципи мустахкам-ланган. Ушбу принципни такомиллаштириб, ФКнинг 100-моддасида фукаро узининг шаъни, кадр-кимматига ёки ишчанлик обрусига путур ет-казувчи маълумотлар юзасидан башарти бундай маълумотларни таркатган шахс уларнинг хакикат-га мос келишини исботлай олмаса, суд йули билан раддия этишга, узига етказилган моддий ва маъ-навий зарарни коплашни талаб килишга хакли. Агар суднинг фукаро шаъни, кадр-кимматига ёки ишчанлик обрусига путур етказувчи маълумот-ларни рад этиш юзасидан карори бажарилмаган булса, суд хукукбузарга нисбатан конунда назар-да тутилган тартибда жарима куллаши мумкин [7] (МЖтКнинг 1981-моддаси ва ЖКнинг 232-модда-си). Бу холда жаримани тулаш хукукбузарни суд чикарган карорда назарда тутилган мажбурият-ларни бажаришдан халос этмайди.

Шахсий хаётга аралашмаслик - инсон-нинг шахсий хукукларини кафолатловчи асо-сий конституциявий принциплардан биридир. Мазкур принцип остида инсоннинг шахсий ва оилавий хаётига кимнингдир аралашуви, шу-нингдек, унинг розилигисиз шахсий хаётига оид маълумотларни таркатиш ман этилиши тушунилади.

Агар фукаро шахсий хаёт хукукини бир кан-ча ошкор этилмаслиги кафолатланган сирларнинг йигиндиси деб тасаввур этилса, уларнинг ичида куйидагиларни ажратиб курсатиш мумкин: шахсий сирлар (хеч кимга ошкор этилмайдиган) ва касбий сирлар (фукаролар хукук ва конуний ман-фаатларини химоя килиш юзасидан маълум касб эгаларига ошкор этиладиган). Ушбу мазмунда шахсий сирларга:

- ижод ва муносабатлар;

- оила;

- турар жой;

- кундаликлар, шахсий хужжатлар;

- почта-телеграф жунатмалари;

- телефон сузлашувлари киради.

Касбий сирларга эса тиббиёт, банк, суд химоя-си ва вакиллик, фарзанд асраб олиш, дастлабки тергов, нотариал харакатлар, фукаролик холатини кайд этиш сирларини киритиш мумкин (Оила ко-декси [8], Фукаролик кодекси, Узбекистон Респуб-ликасининг "Журналистнинг касбий фаолиятини химоя килиш тугрисида" [9], "Ахборот эркинли-гининг кафолатлари ва принциплари тугрисида" [10]ги конунлари).

Жиноят судлов ишларини юритишда ушбу принцип жиноят ишларини юритувчи давлат ор-ганларининг мансабдор шахслари жиноят про-цесси иштирокчиларининг шахсий хаётига ара-лашишни ман этувчи хукукий талаблар негизида мужассамланган. Жумладан:

жиноят ишларини юритиш вактида хар бир иштирокчига хусусий (шахсий ва оилавий ) хаётга аралашмаслик кафолатланади;

хеч ким шахснинг розилигисиз унинг шахсий хаёти хакидаги маълумотларни туплаш, саклаш, фойдаланиш ва таркатига хакли эмас;

Узбекистон Республикаси ЖПКда назарда тутилган тартибда шахснинг шахсий хаётига оид маълумотлардан факат жиноят судлов ишлари олдида турган вазифаларни адо этишда фойдала-ниш мумкин;

шахсий хаётга оид маълумотлар билан тани-шиш рухсат этилган хар кандай шахс бундай ах-боротни таркалиб кетишининг олдини олишга мажбур;

шахсий ва оилавий хаётга тааллукли маъ-лумотлар таркалиб кетишига олиб келадиган холларда суд жиноят судлов ишларини ёпик суд мухокамасида куришга хакли (ЖПКнинг 17, 19, 271-моддалари).

Узбекистон Республикаси томонидан ратификация килинган халкаро хужжатларда хам инсоннинг шаъни, обруси, шахсий хаёти ва турар жой дахлсизлиги хакидаги коидалар мавжуд. Жумладан, Инсон хукуклари умумжахон деклара-циясининг [11] 12-моддасида мустахкамланган: "Хеч кимнинг шахсий ва оилавий хаётига узбо-шимчалик билан аралашиш, уй-жойи дахлсизлиги, унинг ёзишмаларидаги сирлари ёки унинг номус ва шаънига узбошимчалик билан тажовуз килиниши мумкин эмас. Хар бир инсон худди шундай аралашув ёки тажовуздан конун оркали химоя килиниш хукукига эга". Фукаролик ва сиё-сий хукуклар тугрисида халкаро пактнинг [12] 17-моддасида белгиланган: "Хеч ким узининг шахсий ва оилавий хаётига узбошимчалик ёки ноконуний тарзда аралашишга, узининг уй-жойи ёки ёзишмалари сири дахлсизлигига узбошимча-лик ёки ноконуний тарзда тажовуз килинишига ёки унинг ор-номуси ва шаънига ноконуний та-жовуз килинишига дучор этилиши мумкин эмас. Хар бир инсон худди шундай аралашув ёки тажо-вузлардан конун оркали химоя этилиш хукукига эга".

АКШ конституциявий амалиётида шахсий хаёт дахлсизлиги "правейси" деб номланиб, баъ-зи холларда "тинч куйиш хукуки" деб хам ата-лади. Немис хукук доктринасида эса "шахснинг ахборот суверенитета" гояси шакллантирилган [13].

Турар жой дахлсизлиги хам инсоннинг шах-сий хукук ва эркинликларига мансуб булиб, унинг шахсий хаётини мухофаза килишга хизмат кила-ди. Ушбу хукук шахснинг турар жойига хеч ким конунда курсатилган асосларсиз киришга хакли эмаслиги коидаси оркали амалга оширилади. Турар жой дахлсизлиги деганда шахсий, бегоналар кириши мумкин булмаган, кулай шароитларда яшашни таъминловчи, шахснинг хусусий хаёти-даги табиий жараёнлар хакидаги ахборотлар,

шахсий ва оила сирлари сакланишини кафолат-ловчи ёпик худуд тушунилади.

Турар жой дахлсизлиги конституциявий хукуки - инсоннинг Конституция ва бошка халкаро хужжатларда белгиланган кулай ва хавфсиз яшаши учун ижтимоий ваколатлари ва уз турар жойига бегоналарни киритиш юзасидан карор кабул килишда эркин фикр юритишидир.

Узбекистон Республикаси Уй-жой кодекси-нинг [14] 9-моддасига биноан фукароларнинг доимий яшашига мулжалланган, белгиланган санитария, ёнгинга карши, техник талабларга жавоб берадиган, шунингдек, белгиланган тартибдаги махсус уйлар (ётокхоналар, вактинчалик уй-жой фонди уйлари, ногиронлар, фахрийлар, ёлгиз кариялар учун интернат уйлари, шунингдек, бо-лалар уйлари ва бошка махсус максадли уйлар) сифатида фойдаланишга мулжалланган жойлар турар жой деб хисобланади.

Турар жой дахлсизлиги хукукини амалга оши-риш механизми шархланаётган модданинг иккин-чи кисми, Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодекси, Узбекистон Республикаси-нинг "Ички ишлар органлари тугрисида", "Тез-кор-кидирув фаолияти тугрисида'ги конунлари, шунингдек, бошка меъёрий-хукукий актларда [15] мужассамланган. Бу холатда конун деганда Узбекистон Республикаси ЖПКнинг ушбу хо-латлар кайд этилган ва турар жойни тинтув ки-лиш хамда куздан кечириш назарда тутилган 20, 21-моддаларига эътибор каратилади.

Фукароларнинг турар жой дахлсизлигини бу-зиш [16], яъни турар жойга унда яшовчиларнинг иродасига карши куч ишлатган холда ноконуний [17] кириш Узбекистонда жиноят хисобланади ва жиноий жавобгарликни келтириб чикаради.

Ёзишмалар ва телефонда сузлашувлар сирини ошкор килмаслик хам шахснинг мухим конститу-циявий хукукларидан биридир. Фукароларнинг шахсий [18] алока воситаларидан фойдаланишда дахлсизлик хукукининг маъноси шундаки, ко-нунда [19] бевосита назарда тутилган холатлар-дан ташкари хеч кимнинг шахсий иродасига зид холда унинг ёзишмалари, телефон сузлашувлари, телеграф маълумотлари билан танишишга хакки йук.

2017 йил 1 апрелдан бошлаб почта-телеграф жунатмаларини хатлаб куйишга факат суд карори асосида йул куйилмокда (ЖПКнинг 166-моддаси) хам шахснинг мазкур конституциявий хукукини [20] мустахкамлашга каратилган.

Узбекистон Республикасида ёзишмалар ва телефонда сузлашувлар, телеграф ва бошка жунатмалар сирини касддан ошкор килиш [21] агар у шундай килмиш учун маъмурий жавобгарлик [22] кулланилгандан кейин содир этилган булса, жиноий жавобгарликни [23] келтириб чикаради (ЖКнинг 143-моддаси).

Хулоса килиб айтганда, суд, хукукни мухо-фаза килиш ва назорат органлари фаолиятида фукароларнинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килинишини кафолатлаш, фукароларнинг хусусий мулкка булган хукуклари кафолатларини кучайтириш, фукароларнинг одил судловга хеч бир тускинликсиз эришишини таъминлаш инсоннинг шаъни, кадр-киммати, унинг шахсий хаёти ва турар жойини химоя килиш конституциявий хукукларини мустахкамлашга каратилган бир катор ташкилий-хукукий чоралар амалга оширилди. Кейинги боскичда жиноий жазо тизимини ислох этиш, вояга етмаганлар томонидан содир этилган жиноятлар учун жиноий жазонинг либераллаштирилиши, процессуал харакатлар утказилишида уларнинг хукукий химоясини кучайтирилиши, килмишнинг жиноятлигини инкор килувчи, жазони енгиллаштирувчи ва бошка йул билан шахс холатини яхшиловчи конунларнинг кулланиши, судланганлик муддатларининг кискартирилиши, адвокатларнинг роли ва далилларни туплаш ва мустахкамлаш, уларга бахо бериш тизмини илгор хорижий тажрибада кенг кулланиладиган исботлаш стандартларини инобатга олган холда кайта куриб чикиш, шунингдек, судлов ишларидаги ваколатларни кенгайтириш, айбига икрорлик буйича келишув институтини Жиноят-процессуал ва Жиноят кодексларига киритиш шулар жумласидандир. Асосийси, хар бир конун инсон манфаатлари хамда Конституциямизга мувофик булиши лозим.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Мирзиёев Ш. 2018 йил 7 декабрь куни Узбекистон Республикаси Конституцияси ;абул ;илинган куннинг 26 йиллигига багишланган маъруза.

2. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. https://lex.uz/docs/35869

3. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодекси. https://lex.uz/docs/111453

4. Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. https://lex.uz/docs/111460

5. Тезкор-;идирув фаолияти тугрисида: Узбекистон Республикасининг 2012 йил 25 декабрдаги УР^-344-сон ;онуни. - https://lex.uz/docs/2107763

6. Узбекистон Республикасининг Фу;аролик кодекси. https://lex.uz/docs/111189

7. Узбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекси. https://lex.uz/docs/97664

8. Узбекистон Республикасининг Оила кодекси. https://lex.uz/docs/104720

9. Узбекистон Республикасининг "Журналистнинг касбий фаолиятини химоя ;илиш тугрисида"ги ;онуни. https://lex.uz/docs/9540

10. «Ахборот эркинлигининг кафолатлари ва принциплари тугрисида»ги ;онуни. https://lex.uz/ docs/52268

11. Инсон ху;у;лари умумжахон декларацияси. http://constitution.uz/uz/pages/humanrights

12. «Фу;аролик ва сиёсий ху;у;лар тугрисида»ги Хал;аро пакт. https://lex.uz/docs/2640479

13. АКШ Конституцияси. http://constitution.uz/uz/pages/aqsh_konstitutsiya.

14. Узбекистон Республикасининг Уй-жой кодекси. https://lex.uz/docs/106136

15. Узбекистон Республикасининг "Тезкор-;идирув фаолияти тугрисида'ги ;онуни. https://lex.uz/ docs/2107763

16. Тулаганова Г. Коронавирус пандемиясига ;арши кураш шароитида и^ш^дшт aсoслaригa кдр-ши айрим жинoятлaр хусусида // Юридик фанлар ахборотномаси - Вестник юридических наук - Review of law sciences: махсус сон. - 2020. - Б. 187-191. https://tsul.uz/files/pdf/vestnik2020.pdf

17. Таджибаева А. Пандемия и функции уголовного процесса // Юридик фанлар ахборотномаси -Вестник юридических наук - Review of law sciences. Махсус сон. - 2020. - Б. 203-208. https://tsul.uz/ files/pdf/vestnik2020.pdf

18. Таджибаева А.Ю. Теоретический анализ уголовно-процессуальных функций. Ху;у;ий тад;и-;отлар. // SPECIAL 2. - Б. 319-326. https://tadqiqot.uz/wp-content/uploads/2020/04/huquq-2020-SI/huquq-2020-SI-3.pdf.

19. Фазилов Ф.М. COVID-19 и общее понятие детерминант легализации доходов, полученных от преступной деятельности // Юридик фанлар ахборотномаси - Вестник юридических наук - Review of law sciences: махсус сон. - 2020. - Б. 198-203. - https://cyberleninka.ru/article/n/covid-19-i-obschee-ponyatie-determinant-legalizatsii-dohodov-poluchennyh-ot-prestupnoy-deyatelnosti

20. Фазилов Ф.М. Легализация доходов, полученных от преступной деятельности: исторический обзор Ху;у;ий тад;и;отлар журнали // Журнал правовых исследований // Journal of law research: махсус сон. - 2020. - № 5. (www.tadqiqot.uz) - Б. 117-122. https://law.tadqiqot.uz/index.php/law/article/view/140

21. Фазилов Ф.М. The general concept of legalization of revenue from criminal activities ISJ Theoretical & Applied Science, 11 (79), 255-259. - http://t-science.org/arxivD0I/2019/11-79/PDF/11-79-54.pdf https:// elibrary.ru/item.asp?id=42407736

22. Турабаева З. Давлат бош;аруви органлари тушунчаси, тизими ва ахамияти. Давлат бош;аруви органларининг вазифа ва функциялари. - 2020. Том 1. SPECIAL 3. https://law.tadqiqot.uz/index.php/law/ article/view/202

23. Турабаева З. Особенности назначения наказания несовершеннолетним в период пандемии // Review of law sciences. - 2020. - № 2. https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-naznacheniya-nakazaniya-nesovershennoletnim-v-period-pandemii

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.