Научная статья на тему 'ПРЕФИКСЫ НА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ИХ СОВМЕСТИМОСТЬ С ПРИСТАВКАМИ ПРОИСХОДЯТ НА ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ'

ПРЕФИКСЫ НА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ИХ СОВМЕСТИМОСТЬ С ПРИСТАВКАМИ ПРОИСХОДЯТ НА ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
96
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АФФИКСЫ / ЛЕКСИКО-ГРАММАТИЧЕСКИЕ / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ / ДРЕВНИЙ ИРАН / ПРОДУКТИВНЫЕ / МАЛОПРОДУКТИВНЫЕ / НЕПРО-ДУКТИВНЫЕ / ВСПОМОГАТЕЛЬНЫЕ / ПРИСТАВКИ И СУФФИКСЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хамроев Манучехр Алиахмадович

В этой статье обсуждается происхождение аффиксов в английском языке и их совместимость с таджикским языком. Жезлы в языке выполняют важные лексические и грамматические функции и делятся на следующие группы по уровню словообразования в современном языке: высокоурожайные, малопродуктивные и непродуктивные. Аффиксы образованы от латинского слова (affixus) - вспомогательной части слова, имеющей грамматическое значение, стоящей в начале слова, в конце или в середине слова и изменяющей значение слов. В заключение анализ показывает, что приставки и суффиксы таджикского языка произошли от языков древнего Ирана, дари и др., И постепенно разделились на группы с развитием языка. Английские суффиксы и префиксы основаны на латинском, греческом и французском языках, которые со временем претерпели изменения, чтобы сформировать новые слова.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENGLISH PREFIXES AND THEIR COMPATIBILITY WITH PREFIXES OCCUR IN TAJIK

This article discusses the origin of affixes in English and their compatibility with Tajik. Wands in the language perform important lexical and grammatical functions and are divided into the following groups according to the level of word formation in the modern language: high-yielding, unproductive and unproductive. Affixes are formed from the Latin word (affixus) - an auxiliary part of a word that has grammatical meaning, standing at the beginning of a word, at the end or in the middle of a word and changing the meaning of words. In conclusion, the analysis shows that the prefixes and suffixes of the Tajik language originated from the languages of ancient Iran, Dari, etc., and gradually divided into groups with the development of the language. English suffixes and prefixes are based on Latin, Greek and French, which have undergone changes over time to form new words.

Текст научной работы на тему «ПРЕФИКСЫ НА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ИХ СОВМЕСТИМОСТЬ С ПРИСТАВКАМИ ПРОИСХОДЯТ НА ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ»

он зебой ва боигарй мебахшанд. Аз ин лихоз, донистани иборахои фразеологй, зарбулмасалу маколхо ва дигар намудхои эчодиёти дахонакии халк барои сохибони забон ва забономузон хеле муфид асг.

АДАБИЁТ

1. Бегмагова С. Фарханги зарбулмасал, макол ва афоризмхои точикй-англисй-русй. Хучанд. Набй Фахрй, 2016

2. Мамадназаров А. Фарханги англисй-точикй. Нашри такмилшудаи сеюм. Душанбе. Эр граф. 2011

3. Ожегов С.И. О структуре фразеологии. Лексикографический сборник, выпуск 2, страница 40, Москва., 1957.

4. Dean Curry. Illustrated American Idioms. Pp. 99, Washington D.C. 1994

ТОЛКОВАНИЕ НЕКОТОРЫХ АНГЛИЙСКИХ КРЫЛАТЫХ ВЫРАЖЕНИЙ И ИХ ЭКВИВАЛЕНТОВ В ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

В статье говорится объяснение крылатых выражений как законное и обязательное явление языкознания. Фразеология свойственна каждому языку и не изучая фразеологию языка человек не может знать дух языка, его природу и самого языка. Нет в мире языка, у которого нет крылатых слов, фразеологических единиц, пословиц и поговорок.

Автор считает, что крылатые слова делают речь красивой и богатой. Изучение крылатых выражений и слов помогают нам понимать собеседника и выразить свою мысль чётко и красиво. Приведены толкование некоторых английских крылатых слов и выражений и их таджикских и русских эквивалентов.

Ключевые слова: язык, языкознание, крылатые выражения, пословицы и поговорки, фразеология, в переносном смысле, выражение, переводится, фольклор.

АBSTRACT OF THE ARTICLE "INTERPRETATION OF SOME ENGLISH IDIOMS AND THEIR EQUIVALENTS IN TAJIK AND RUSSIAN"

The article considers the definition of idioms as lawful and obligatory occurrence in linguistics. Phraseology is proper to every language and without learning it one can't know the spirit of the language, its nature and the language itself. There is no language in the world without idioms, proverbs and sayings.

The author considers that idioms make the speech more beautiful and richer. Learning idioms help us understand the company and clearly define our thoughts. There are the definition of some English idioms and their equivalents in Tajik and Russian.

Key words: language, linguistics, proverbs and sayings, idioms, phraseology, definition, phrase, is translated, folklore

Сведение об авторе:

Хасанова Муаттар Ирохимовна — преподаватель кафедры языкознания и сравнительной типологии факультета иностранных языков , Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, город Душанбе, Республика Таджикистан, Электронный почта h.muattara.86@gmail.com Тел: (+992) 928565566

About the autor:

Hasanova Muattar Ibrohimovna — teacher of the department of linguistics and comparative typology, the faculty of English language, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Dushanbe, the Republic of Tajikistan, E-mail-h.muattara.86@gmail.com Phone: (+992) 928565566

ЗАМИНАХОИ ПАЙДОИШИ ВАНДХО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ ВА МУВОФЩАТИ ОНХ,О БО ВАНДХОИ ЗАБОНИ ТОЧДКЙ

Хрмроев М.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар забони адабии хозираи точик барои сохтани исм пасвандхо (суффиксхо) ба таври васеъ истифода мешаванд. Вандхо (аффикс) аз калимаи лотинй( Affixus -пайвастшуда, часпида) -хиссаи ёрирасони калима, ки маънои грамматикиро дорад вадар аввали калима, дар охир ва ё дар байни калима омада ба маънохои калимахо тагирот ворид мекунад, гирифта шудааст. Вандхо пеш аз решаву асос меоянд: (пешванд) хдмдил, бошукух, бомазза, боакл. Дар мобайн миёнванд (интерфикс)-даводав, паропар, ва дар охири калима ояд пасванд (пасванд) номида мешавад, ки маънои аслии калима тагйрот ворид мекунанд, масалан: амонй, чубин, гулистон, шахристон,намакдонва гайра. Вандхо дар забон вазифахои мухими лугавию грамматикиро ичро намуда, аз руи дарачаи калимасозй дар забони муосир ба гуруххои зерин чудо мешаванд 1) сермахсул 2) каммахсул ва бемахсул [8, с.50].

Ба акидаи Ниёзов Ш. оиди калимасозии исм вандхо дар забон роли мухим мебозанд. Дуруст аст ки ин хам барои сохтани калимахои нав накши асосиро мебозадва вазифаи асосии хар як пасванд аз он иборат аст, ки вай ба калимаи сохташуда чй маъно медихад ва дар хамин радиф тасниф мешаванд. Дар калимасозии исм ба воситаи аффиксхо аз руи сохтани номи шахс, касбу кор, номи чизхо, исмхои абстракт, исми макон ва монанди ин ба гуруххо чудо мешавад, ки хар кадом ба воситаи аффиксхои сохта мешаванд,чунончи, -чй, -гари, -зор, -истон, -дон, -ият, -ор, -иш- ва монанди ин, ки дар калимасозии сифат нестанд. Сифатхо бошанд, аффиксхои калимасози ба худ хос доранд, чунончи он, она, гона, й, (гй, вй), ин (гин), нок ва м. ин [6, с.20].

Пасванди- чй яке аз пасвандхои серистеъмоли забони адабии точик башумор рафта, барои сохтани калимахои нав накшимухимро мебозад, вале дар бораи таърихи пайдоиши ин пасванд ва дар бораи мансубияти забонии пасванди мазкур забоншинос Д.Саймиддинов далели фаровоне оварда чунин навиштааст,"-чй дар асл ба туркй мансуб буда, дар тули дуру дарози истифодааш на танхо дар ин ё он забонхои алохидаи эронй, балки дар аксари забонхои миёнаву (монанди порсии миёна, сугдй) нави эронй (мисли форсии муосир, дарии Афганистан, дарй), хатто яке аз забонхои хиндуаврупой, яъне арманй мавриди истифода карор доштаяст" [10, с. 116-118].

Х,амзамон пасванди мазкур даркисми якуми китоби "Ёдоштхо"-и С.Айнй кам бачашм расад хам вале хеле хуб истифода шудааст, масалан аз калимаи набора, накора-чй сохта шудааст, ки ин хам бошад касбу хунари шахсро ифода мекунад.

Дар як гушаи суфа як накорачй, як сурнайчй ва ду доирадаст нишаста менавохтанд... [9, с.17]. Тахлили мукоисавии пасванди зикршуда дар забони ангилисй нишон медихад, ки пешвадхои маъмултарине, ки барои ташаккули исмхои нав дар забони англисй истифода мешаванд co ва sub мебошанд. Пасвандхои сермахсул -tion, -ity, -er, -ness, -ism, -ment, -ant, -ship, -age, -ery мебошанд. Мушохида мешавад, ки имруз маъмултарин ванд (аффикси) исмсоз дар забони англисй -tion аст: Abomination- хиссибадбинй transformation-ислох adjuration-касам, касамхурй collection-чамъоварй delectation-мамнуният, кайфият.

Дар мукоиса бо забони ангилисй дар тарчумаи калимаи накорачй (drummer) пасванди -er мувофикат мекунад. Истифодаи ин пасванд дар забони англисй хеле зиёд ба чашм мерасад. Он сермаъсул буда, барои сохтани калимахои нав накши мухим мебозад, масалан аз калимаи- drumm бо илова кардани пасванди -er калимаи дигареро созмон додааст. Ин хусусияти пасванди мазкурро дар забони англисй зиёд вохурдан мумкин аст. Бояд зикр намуд, ки дар тарчумаи асархои бадей низ хамин хусусиятро мушохида кардан мумкин аст:

At one corner of the sufa a drummer, a surnay player, and two tambourine playres were seated playing. [S. Ayni,16, 38].

Аслан дар забони англисй як катор вандхои исмсозе мавчуданд, ки барои сохтани калимахо мусоидат мекунанд, яъне аз як калима бо илова кардани пасванд, калимаи дигареро бавучуд меорад, ки маънои дигареро медихад.

Аз хама пасвандхои исмсоз пасванди -er сермахсултар аст, ки дар забони англисии кадим хамчун-ere, дар забонхои олмонй-er ва лотинй-arius истифода мегардид, ва тавассути ин пасванд аз исмхо ва феълхо исмхое сохта мешуданд, ки ифодакунандаи шахс, ва фаъолияти он махсуб меёфтанд: (хозира carter) carter-аробакаш, utndere (хозира outrider)- хамрохи кардан, heberdaschere ( хозира heberdascher)-кулохдуз , чарчинфуруш, writere (хозира writer)-нависанда ва f.

Мушохида мешавад, ки дар забони англисии асри миёнагй пасвандхои доираи истифодаи исмсози-er- васеътар гардидааст: builder-сохтмончй, bookbinder-муковасоз, hatter-кулохдуз, hunter-шикорчй, saddler-зинсоз, weaver-бофанда ва Fайрахо.Онхо дар сохтани калимахои ифодакунандаи касбу кор фаъолона иштирок намудааст: Пеш аз хама исмхое пайдо мешаванд, ки дар онхо-er ифодакунандаи макон мебошанд, мисол: Londoner- лондонихо, Englander-истикоматкунандаи Англия, Berlier-берленагй ва Fайрахо.

Баъдан пасвандй-er (ташаккул меёбад) дар баробари ифодаи маънохои дигар дар ифодаи номи аслиха ташаккул меёбад: roller-Fалтакча (валик), knocker-болFачаи дар ва Fайрахо.

Дар забони англисй пасвандй-er сермаъсул бахисоб меравад. Он метавонад, ки ба исм, сифат, феъл ва хдтто шумора х,амрох,шуда, дар ифодаи маънохои гуногун иштирок намояд: London-Лондон Londoner-лондонй, аз Лондон, Berlin -Берлин Berliner-берлинй (истикоматкунандаи Берлин)

Мушохида мешавад, ки пасванди-er ва муродифи он-ог серистеъ-мол буда, маънохои баробар истифода бурда мешавандТ translate- тарчума, translator-тарчумон, To visit- ташриф, visitor-ташрифоваранда.

Тахлилхо нишон медиханд, ки пасванди-гар-и забони точикй мувофикат мекунад ба пасвандхои er-or-и забони англисй, ки дар исмсозй сермахсул буда, исмхои шахс месозад, ки маънохои гуногун доранд;

Агар ба таърихи пасванди гар нигарем дар китоби Самидинов Д оиди пайдоиши ин пасванд хеле хуб гуфта шудааст, пасванди-gar (<-kar<*-kara- «кунанда, фоил) аз исмхои маънй ва мушаххас исми фоил месозад. Бештар вожахои аз исмхои маънйбо ин пасванд шакл гирифта сифат низ мебошанд. Усули вожасозй бо ин пасванд аз хар ду гурухи исмхо чунии аст: kirbakgar «накукор» (kirbak «кори нек»), mustgar «ситамкор» (must «ситам»), rosngar «равшангар» (rosn «равшанй»). Ин пасванд аз шаклхои бо -isn сохташуда низ исми шахс сохтааст: kamisngar (= kamgar «комгор»), ramisngar «ромишгар» ва г.; пеша ва шугл: kafs1gar «кафшгар», warzgar «барзагар» ва f. Аз сифат ва ё сифати феълй хосият ва чигунагии исми фоилро ташхис менамояд: zindagkar (= ziwenag) «зиндакунанда», tuwangar «тавонгар» [10, с. 113]. Масалан аз исмхои конкрет исмхои шахс месозад, ки касбу хунарро мефахмонанд: заргар-jeweler, кулохгар-hatter, кулолгар-potter, намоишгар-exhibitor, мисгар-eopper ва Fайра. Ин гуна исмхо аз шакли якуми сифати феъли ва исми амал низ бо пасванди-гар сохта шудаанд: тозагар-cleaner, савдогар-trader.

Инчунин баъзе калимахое хастанд, ки гар чанд пасванди гар-хам гиранд дар тарчума бо забони англисй онхо пасвандхои-er-or-ро ба худ кабул намекунанд: вайронгар-destructive, шуришгар-rebel.

Пасванди-гараз исмхои маънй, бештар исми амал месозад, ки шахсро вобаста ба амалиёт, машFулият ва харакаташ нишон медихад: тарбиятгар-educator, созишгар-compromise, маслихатгар-consultant, даъвогар-plaintiff, варзишгар-athlete.

Хулоса аз мушохидахо бар меояд, ки пешванду пасвандхои исмсозйзабони точикй аз забонхои Эрони бостон, дарй ва Fайрахо сарчашма гирифта давра ба давра бо инкишофёби забон ба гуруххо чудо шудааст.

Агар ба таърихи пайдоиши пасванди-or назар афканем дар даврахои миёнаи инкишофи калимасозй забони ангилисй ин пасванд аз забони романй ба забони ангилисй асос ёфтааст, вале тахлилхо нишон медиханд, худи ин пасванд аз асоси пасванди исмсозй-er асос гирифтааст.

Пасванду пешвандхои исмсози забони англисй бошанд аз забонхои лотиниву, юнонй ва фаронсавй асос ёфтаанд, ки инхо хам бо мурури ташакули забон ба таFиротхо дучор шуда, барои сохтани калимахои нав хизмат намуданд.

АДАБИЁТ

1. Бобомуродов, Ш., Муъминов А. ЛуFати мухтасари калимасозии забони адабии точик. -Душанбе: Маориф, 1983. - 116 с.

2. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Ч,илди 1. -Душанбе: Дониш, 1985. - 355 с.

3. Касимов, О. Лексика и словообразование в «Шахнаме» Абулкасима Фирдоуси. -Душанбе: Дониш, 2016. -346 с.

4. Мачидов, Д. Забони адабии муосири точик. Ч,илди 1. Луатшиносй.-Душанбе: Деваштич, 2007.

5. Мачидов, Д. Сехри сухани форсии точикй. -Душанбе: Дакикй, 2014. - 351с.

6. Ниёзи Ш.Н. Исм ва сифат. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Точйкистон, 1954. - 50 с.

7. Пейсиков, Л. С. Очерки по словообразованию персидского языка. -М.: Изд-во Московского ун-та, 1973. -198 с.

8. Рустамов Ш. Исм. - Душанбе: Ирфон, 1981. - 215 с.

9. С. Айнй китоби "Ёддоштхо" кисми1-2 Душанбе: Адиб,1990.-352 сах.

10. Саймиддинов Д. Форсии бостон. - Душанбе: Пайванд, 2008. - 190 с.

11. Саймиддинов, Д Корбурди пасванди -чй дар забони точикй // Пажухишхои забоншиносй. -Душанбе: Шарки озод. 2013. -С.114-126.

12. Словарь иностранных слов. Под редакцией И. В. Лехина и другие. М.: Русский язык, 1989. - 620 с.

13. Султон, М. Д. Ташаккулватакомулиистилохотиилмиифорсй-точикй. - Душанбе: Дониш, 2008. - 334 с.

14. Дасанов, А. Тахаввули таърихии вожахои точикй. -Хучанд: Ношир, 2017. - 275 с.

15. Jomatov, S. Linguistic Dictionary (English, Russian and Tajik) / S. Jomatov. - Dushanbe: Shujoiyon, 2011. - 250 pp

16. S. Ayni book "Yoddoshtho" part 1-2 Dushanbe 1990.-352page.

17. Thomson, A.J., Martinet A.V. Practical English Grammar. 2nd Edition. - London, 1971. 420 pp.

ПРЕФИКСЫ НА АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ И ИХ СОВМЕСТИМОСТЬ С ПРИСТАВКАМИ ПРОИСХОДЯТ НА ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

В этой статье обсуждается происхождение аффиксов в английском языке и их совместимость с таджикским языком.

Жезлы в языке выполняют важные лексические и грамматические функции и делятся на следующие группы по уровню словообразования в современном языке: высокоурожайные, малопродуктивные и непродуктивные. Аффиксы образованы от латинского слова (affixus) -вспомогательной части слова, имеющей грамматическое значение, стоящей в начале слова, в конце или в середине слова и изменяющей значение слов.

В заключение анализ показывает, что приставки и суффиксы таджикского языка произошли от языков древнего Ирана, дари и др., И постепенно разделились на группы с развитием языка.

Английские суффиксы и префиксы основаны на латинском, греческом и французском языках, которые со временем претерпели изменения, чтобы сформировать новые слова.

Ключевые слова: аффиксы, лексико-грамматические, словообра-зовательные, древний Иран, продуктивные, малопродуктивные, непро-дуктивные, вспомогательные, приставки и суффиксы.

ENGLISH PREFIXES AND THEIR COMPATIBILITY WITH PREFIXES OCCUR IN TAJIK

This article discusses the origin of affixes in English and their compatibility with Tajik.

Wands in the language perform important lexical and grammatical functions and are divided into the following groups according to the level of word formation in the modern language: high-yielding, unproductive and unproductive. Affixes are formed from the Latin word (affixus) - an auxiliary part of a word that has grammatical meaning, standing at the beginning of a word, at the end or in the middle of a word and changing the meaning of words.

In conclusion, the analysis shows that the prefixes and suffixes of the Tajik language originatedfrom the languages of ancient Iran, Dari, etc., and gradually divided into groups with the development of the language. English suffixes and prefixes are based on Latin, Greek and French, which have undergone changes over time to form new words.

Key words: affixes, lexico-grammatical, word-formation, ancient Iran, productive, unproductive, nonproductive, auxiliary, prefixes and suffixes.

Сведения об авторах:

Хамроев Манучехр Алиахмадович - соискатель кафедры языкознания и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни Адрес: Таджикистан, 734067, г. Душанбе, улица Нахимова 64/14. E-mail: m. hamroev@mail.ru Тел: (+992) 935030587

About the autor:

Hamroev Manuchehr Aliahmadovich — reaserch of the Department of Linguistics and Comparative Typology, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Address: Tajikistan, 734067, Dushanbe, Nakhimova street 64/14. E-mail: m.hamroev@mill.ru. Phone: (+992) 935030587

СПЕЦИФИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ЛЕКСИКИ ОБОЗНАЧАЮЩУЮ ОДЕЖДУ

Камоли Н.Б.

Таджиксккий национальный университет

Лингвистика - наука изучающие древние и современные языки. Предметом лингвистики является сам природный человеческий язык. Объектом - закономерности устройства, развития и функционирования языка. Лингвистика это наука о языке в целом как о главном средстве общении между людьми. Задачей лингвиста является не в изучении языка, но, главное объяснить принципы его устройства, проявить его важности: произношение, грамматика, алфавит, влияют на людей и общество, которые на нём говорят.

Весьма удачное исключение представляет теоретические мнение В. фон Гумбольдта который изложил в обстановке общего успеха основанного на понимание языка как «Язык есть продукт деятельности (Ergon), а деятельность (Energeia). Его истинное определение поэтому может быть только генетическим» [1, с.70].

В XIX в. значительный вклад в понимании природы языка внесла лингвистика, где разрабатывались разные аспекты функционирования естественных языков. Эти изыскания принадлежат к трудам Ф. де Соссюра, определившего главные свойства знаковых систем природных языков и организовавшего методологические основы семиотики.

Впервые был осуществлён Ф. де Соссюром подход к явлению языка. выделяя ценности противоположности языка и речи, он раскрывает четыре компонента языковой объективности:

а) описание и историческое обследование всех доступных ей языков, что ведет к составлению истории всех языковых семейств и по мере возможности и реконструкции их праязыков;

б) обнаружении факторов, постоянно и универсально действующих во всех языках, и установление тех общих законов, к которым можно свести отдельные явления в истории этих языков;

в) определения своих границ и объекта. [6, с.14]

Лингвистика весьма тесно связана с рядом других наук, которые то заимствуют у неё её данные, то предоставляют ей свои. Границы, отделяющие её от этих наук, не всегда выступают вполне отчётливо. Данную науку необходимо отграничивать от исторических наук, такие как: этнография,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.