Научная статья на тему 'ПРЕДСТАВИТЕЛИ ШКОЛЫ "РЕАЛИЗМА" (МАКТАБИ ВУКУ’) В ИНДИИ'

ПРЕДСТАВИТЕЛИ ШКОЛЫ "РЕАЛИЗМА" (МАКТАБИ ВУКУ’) В ИНДИИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
57
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / ШКОЛА "РЕАЛИЗМА" (МАКТАБИ ВУКУ' ИЛИ ВАКЕАГУИ) / ПЕРСОЯЗЫЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА ИНДИИ / ЛИТЕРАТУРНЫЙ КРУГ КАШМИРА / МИРЗА КАВАМИДДИН ДЖАФАР КАЗВИНИ / МАЗХАРИ / АЗХАРИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гафарова Замира

Представители школы «реализма» (мактаби вуку’ или вакеагуи) в основу своего поэтического слова положили реалистическое описание состояния влюблённости и душевных переживаний, их повседневной жизни Поэты данного направления воздерживаются от использования сложных средств художественного выражения, поэтических гипербол. Школа «реализма» (мактаби вуку’ или вакеагуи) в Индии получила свое развитие в эпоху Джалалуддина Мухаммада Акбара (1556-1605). Выдающимся представителем поэзии «вакеагуи» был Мирза Кавамиддин Джафар Казвини, известный как Асафхан, творчеству которого подражала определенная часть поэтов, и данное направление при дворе Акбара получило название «асафхани». В статье внимание уделяется школе «реализма» как одной из составляющих индийского стиля и известным её приверженцам в Индии - Мазхари, Авджи и Азхари.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REPRESENTATIVES OF THE SCHOOL OF "REALISM" (MAKTAB A VUKA’) IN INDIA

Poetic word of the school of "realism” (maktab a vuka’ or vakeagu) representatives was based on the realistic description of the state of love and experience of the soul. The poets of this direction abstained from the use of the complicated means of artistic expression and poetic hyperboles in their everyday life. The school of "realism" (maktab a vuka’ or vakeagu) in India developed during the reign of Jalaluddin Muhamad Akbar (1556-1605). Outstanding representatives of "vakeagu" poetry school was Mirza Qavamiddin Jafar Qazvini known as Asafkhan whose creativity was imitated by a certain number of poets and this direction at the court of Akbar was recognized as "asafkhan". The attention in the article is paid to the school of "realism" as one of the integral parts of the Indian style and known among its followers in India as Mazhari, Avji and Azhari.

Текст научной работы на тему «ПРЕДСТАВИТЕЛИ ШКОЛЫ "РЕАЛИЗМА" (МАКТАБИ ВУКУ’) В ИНДИИ»

Сведения об авторе: Солехов Шамсиддин - доктор филологических наук, начальник Центра таджикского языка и обучении иностранных языков Национальной библиотеки Таджикистана, e-mail: soleh59@mail.ru

Information about the author: Solehov Shamsiddin - Doctor of Philology Sciences, head of the Center of the Tajik language and learning of foreign languages National Library of Tajikistan

УДК -8И

ПАЙРАВОНИ МАКТАБИ ВУЦУЪ ДАР ДИНД Fаффорова З.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Мухочирати зиёди ахли илму адабу хунари Эрон ва Хуросону Мовароуннахр ба Диндустон дар замони хукмронии Темуриёни Динд ба хаёти адабии ин сарзамин таъсири амике дошт. Бар асари тавсеаи робитахои адабии байни Эрон, Осиёи Марказй ва Динд махсусан дар давраи Чдлолуддин Мухаммади Акбар (1556-1605), Чдхонгир (1605-1628) ва Шохичахон подшох (1628-1658), ки ба хадди аълои пайвастагй расид, ихтилоту омезиши асхоби адабу дониш бо ахли хунар ва илму адаби махаллй омили асосии ривочи адаби форсй гардид. Аз як тараф, суханвароне, ки ба Диндустон хичрат намуданд дар мухити хаёлпарвари Диндустон ба афкори адабию фалсафии мардумони он кишвар ошной пайдо менамуданд. Аз тарафи дигар, эшон ба эхёву тачдиди суннатхои дурахшони худ камоли саъю кушишро буруз карданд. Дамчунин, зери таъсири ин адибон иддаи добили мулохизаи коргардонони шеъру адабиёти форсии Динд аз аносири бумии кишвар ба зухур расиданд.

Дамин тарик, адабиёте, ки дар ин давра дар Динд зухур кард, аз чанбае, ки соф форсй бошад, орй аст, зеро забони форсй, ки решахои амике дар сарзамини Динд давонида буд, наметавонист муддати зиёде аз мухити чадид ва кавии худ беасар ва чудо бимонад. Забони форсй афкору акидахои хиндиро ба худ чазб кард ва тадричан воситаи баёни матолиби хиндй гардид ва ночор хасоисеро, ки лозими мухити хиндй буд, фаро гирифт. Дар натича, дар шеър тарзи тозаи гуфтор, ки зухур намудани он тахаввули тадричй буда, аз муддате пеш мукаддимоти он фарохам гашта буд, пурра шакл гирифт ва дар Диндустон ба камоли куввати хеш зохир гардид. Сабки мазкур аз лихози интисоб ба махалли нашъунамояш ба сабки хиндй машхур гашт ва онро Дерман Эте «тобистони хиндии шеъри форсй» номид.

Аммо агар ба заминахои пайдоиши сабки хиндй мутаваччех гардем, рушан мешавад, ки дар ин бора миёни олимон акоиди мухталиф марбут ба омилхои чугрофиёй ва ичтимоиву адабй ироа гардидааст.

Ба андешаи мо заминахои пайдоиш ва ривочи беназири сабки хиндиро танхо аз як зовия санчидан дакик нест, пас бехтар аст, ки хам заминахои аслии хунарй, аз кабили навчуиву навпардозй, тагйиру табдили тарзи адои фикр хам заминахои ичтимоиву чугрофй дар пайвастагй ба маърази тахкик кашида шаванд. Ин усул имкон медихад, ки хамаи масоили марбут ба казияи сабки нав дар доираи тахкик карор гиранд ва абъоди хунарию ичтимоии мавзуъ решахои амики илмй пайдо кунанд.

Заминахои пайдоиши сабки хиндиро мухаккикон дар каламрави Динд низ бозчуй намуда, андешахои хешро бо истидлоли таърихй ва фархангиву чугрофй мустанад намудаанд, ки ин масъала худ бахси дигар аст. Вале лозими зикр аст, ки зубдаи андешаи эшон он аст, ки аксар решаи аслии пайдоиши ин сабкро ба навчуй мансуб донистаанд.

Чун матлаби аслии мо тахкик дар баррасии мушаххасоти сабки хиндй ва вокеагуй дар ашъори шуарои Динд аст, кушиш хохем кард, ки асноди адабии онро мавриди тахкик карор дихем.

Мухаккикони сабки хиндй яке аз заминахои аслии инкишофи онpо даp мактаби вукуъ бозчуй ва таxpиp намудаанд. Назаpи мухаккикону донишмандон pочеъ ба вукуъгуй даp ин чо хатм мешавад, ки шyаpои пайpави ин таpзи гyфтоp баёни холат ва вокеоти ошикона ва муомилоти ишку ошикиpо аз аpкони сухани хеш каpоp додаанд. Шиблии Нуъмонй даp ин мавpид навиштааст: "Вокеагуй ё муомилабандй, яъне баёни он вокеот ва мyошиpат, ки даp ишк ва ошикй пеш меояд" [8, с. 18].

Даp идомаи андешахои хеш Шиблй даp зикpи фаpкияти Fазали мyкаppаpй ва Fазали мактаби вукуъ назаpи хешpо ибpоз дошта, таъкид баp он медоpад, ки шyаpои вокеъгy ва Fазалгy (шоиpони Fайpи мактаби вукуъ) xаp ду пайpави хамон як pавишy услуб шуда наметавонанд, зеpо маъшуки шyаpои вокеъгу заминй асту баpъакс, маъшуки шyаpои Fазалгy заминй нест [7, с. 13].

Аз ин нигоштаи Шиблй ба натичае pасидан мумкин аст, ки аксаpи Fазалиёти шyаpои вукуъгу боpи мазомини иpфонй намекашанд ва бештаp муомилоти ошиконаи вокеиpо даp худ акс менамоянд. Аз ин дидгох низ вачхи тафовути Fазали эшонpо аз Fазалиёти шyаpои Fайpи мактаби вукуъ ва хатто сабки хиндй мyкаppаp намудан мумкин аст.

Ахмад Гулчини Маонй rox^p мекунад, ки даp асpи XVI даp Эpон Fазал як сypати нав ихтиёp намуд, Fазали фоpсиpо аз саpxади ибтизол баpоваpд, ба он pyxи нав бахшид. Ин услуби нав даp адабиёти фоpсй чун вокеагуй ё муомилабандй ё мактаби вукуъ машxyp аст [4, с. 1].

Ахмад Гулчини Маонй, хамчунин, таъкид баp он медоpад, ки '^p ин кисм шоиpй аз саноеъи лафзй, ихомгуй, тачнис, печидагуй ичтиноб ва эxтиpоз каpда мешавад. Шоиp хамон таpз чазаботи ошиконаи хyдpо баён мекунад, ки пас аз ба ишк мубтало шудани ошику маъшук воpидоти хyдpо баён мекунад" [4, с. 1].

Доктоp Сиpyси Шамисо низ назаpи хешpо оид ба асолати мактаби вукуъ ва омилхои бавучудоии он изxоp дошта, менависад, ки асоси шеъpи мактаби вукуъ ин аст, ки вакоеъ байни ошик ва маъшук ва холоти онон мубтанй баp вокеият бошад [12, с. 270].

Даp баpобаpи ин, муаллифи мазкyp восyхтpо навъе аз вукуъгуй мешyмоpад, ки маънии он эътиpоз аз ишк ва таpки маъшука гуфтан аз саpи каxp аст [12, с. 641].

Донишманди Динд Набй Додй низ даp тавзехи хусусиёти вукуъгуй нигошта, ки "кайфияти дохилии ишку мyxаббатpо вокеаи хакикй сохтан вокеагуист" [5, с. 11]).

Мутаассифона, як нуктаи мухимми ин масъала аз назаpи донишмандон каноpа мондааст. Онхо даp боpаи хусусият ва фазилати мактаби вукуъ изxоpи назаp каpда, онpо бештаp ба асpxои XV-XVI маpбyт донистаанд ва хусусияти онpо низ хостаанд, даp хамин махдудаи зикpшyда чустучу кунанд.

Ба андешаи мо бояд вукуъгуй на ба хайси сабки алохида, балки хамчун тачpибаи адабии асpxои гузашта, махсусан асpxои XV-XVI, ки пайвандгаpи ду сабк - иpокй ва хиндй каpоp гиpифт, ба тахкик ояд. Ба таъбиpи дигаp, вyкyъгyиp0 хамчун заминаи тачаддуди услубй ва василаи иpтиботи сабкхои кадиму чадид бояд шинохт.

Албатта, pочеъ ба бyнёдгyзоpи вукуъгуй миёни мухаккикон ва суханшиносон назаpоти мухталиф иpоа гаpдидааст ва, бешак, ин нукта далели pешаxои кавии мактаби мазкyp ва аносиpи он даp ашъоpи шyаpои мокабли садахои XVI-XVII махсуб мегаpдад. Масалан, Шамси Лангpyдй Бобо ФиF0ниp0 хамчун бyнёдгyзоpи мактаби вукуъ мyаppифй намудааст [13, c. 32].

Шиблии Нуъмонй низ баp хамин андеша муътакид аст ва менависад, ки хусусиёти сабки хиндй даp каломи ФиF0нй ба тавpи мутавассит мавчуд аст [8, c. 3].

Сухайли Xонсоpй даp ин мавpид навишта, ки шеваи ФиF0ниp0 то чанд сол пеш аз y даp осоpи шyаpо наметавон ёфт. Татаббуъ ва пайpавии ин сабк шyаpои каpни XVI-p0 ба вукуъгуй водошт [9, c. 3].

Аммо Е. Э. Беpтелс ба акидаи онхое, ки бунёди мактаби вyкУъpо бо номи Бобо ФиF0нй насб мекунанд, изxоpи ноpизой намуда, таъкид баp он намуда, ки Бобо ФиF0ниp0 асосгyзоpи ин xаpакат номидан дyшвоp аст [3, c. 437].

Амиpии Фиpyзкyxй низ акидаи бyнёдгyзоpи мактаби вукуъ бyдани Бобо ФиFOниpо pад намyда, ypо "шоиpи мyтавассит ва маъмyлй" меномад. У заминаxои пайдоиши ин саб^о даp шеваи касоиди Хоконй, Заxиpии Фаpёбй ва Fазалиёти Дофизу Хочу ва дигаpон 6озчУй мекунад [10, c. 477].

Даp pобита ба ин гуфта Аxмад Гулчини Маонй даp асаpи хеш "Мактаби вукуъ" бо далоили кавй изxоp медоpад, ки осоpи ин услуб кабл аз Саъдиву Хyсpав даp ашъоpи Мавлавй низ ба назаp меpасад ва баpои тасбити фи^аш аз ашъоpи y намyнаxо меоваpад, ки аз он чумла аст:

Бубастй чашм яъне вакти хоб аст,

На хоб аст ин, xаpифонpо чавоб аст [4, c. 1].

Муаллифи мазкyp, xамчyнин Шаpаф Чдаони Казвинй - вазиpи Шоx Таxмоспи Сафавиpо xамчyн бyнёдгyзоpи мактаби вукуъ ба калам дода, навиштааст, ки Шаpаф Чдоони Казвинй вокеагyиpо ба як синфи алоxида табдил дод [4, c. 3].

Вукуъгуй даp Диндустон даp аxди Чдлолуддин Мyxаммади Акбаp подшоx (15561605) таpвич ёфт ва азбаски даp ин таpз Миpзо Кавомиддин Ч,аъфаpи Казвинй маъpyф ба Осафхон аз xама пешpав буда, бисёpе аз шyаpои ин саpзамин ба y пайpавй намудаанд, ин таpз даp даpбоpи Акбаp xамчyн "осафхонй" машxyp гашт [4, c. 18-20]. Масалан, даp яке аз мактyбxое, ки Саpфии Кашмиpй ба Абдyлкодиpи Бадоунй навишта, чунин омадааст: "Абёти изxоpи мyзмаpе, ки ба таpзи чадиди осафхонй бандаи камина он чо гуфта, мусаввадаи он гум шуда. Fолибан Мулло Замон аз мусаввада накле гиpифта буданд, илтимос он ки накл аз нусхаи худ фиpистанд" [1, c. 145].

Боиси тазаккyp аст, ки Саpфии Кашмиpй аслан пайpави вокеагуй набуда, даp адаби фоpсй xамчyн шоиpи сyфимашpаб макоми хоса дошт, аммо чун y аз фазои ин мактаби адабй беpyн набуд, зоxиpан аз таъсиpи вижагиxои он беpyн намондааст.

Яке аз машxypтаpин пайpави вукуъгу даp саpзамини Динд Мазxаpии Кашмиpй маxсyб меёфт. Агаpчанде девони шоиp то ба имpyз пайдо нест, вале аз намyнаxои ашъоpи даp тазкиpаxо мyндаpичи y метавон натича гиpифт, ки Мазxаpй даp истикболи ин таpз комилиёp будааст. Ва ин нукта, ки Аxмад Гулчини Маонй даp китоби "Мактаби вукуъ" 80 байти Мазxаpиpо фаpоxам оваpдааст, худ шоxид аст, ки Fазалиёти y аз намyнаxои беxтаpини вокеагуй маxсyб мегаpданд. Албатта, гиpоиши Мазxаpй ба вукуъгуй бесабаб нест. Зеpо y даp чавонии худ ба Эpон сафаp намуда, солиёни даpоз он чо буд ва бо аксаpи шyаpои моxиpи мактаби вукуъ - Миpзокyлии Майлй, Даштибаёзй, Мyxаммад Миpаки Солеxй, Замиpии Исфаxонй, Ваxшии Бофкй, Дисобии Натанзй ва дигаpон сyxбатxо дошта, даp ин замина аз вижагщои мактаби вукуъ баpхypдоp гаштааст. Аз ин лщоз, пас аз бозгашт ба Кашмиp y ба таpзи вукуъ пайpавй намуд. Абулфазл даp "Ойини Акбаpй" низ тасдик намудааст, ки аз сабаби мyошиpати Мазxаpй бо эpониён даp ашъоpи y шустагиву шоистагй пайдо шуд [2, c. 200].

Мyxаммад Сиддики Ниёзманд зимни табйини андешаxои хеш pочеъ ба ашъоpи Мазxаpй ба ин натича меpасад, ки даp Fазалиёти y нyктаxои нав ва дакики таFаззyл ба назаp меpасанд. Масалан:

Аз дуст даме дyp шудам, сухтам аз pашк, Пиндоштам аз сабp xанyзам кадаpе xаст [6, c. 186].

Ч,ои дигаp чунин гуяд:

Занчиpи пои xyсни ту шуд хатти анбаpй,

Муъчиз нигаp, ки муй нигаxбони оташ аст [6, c. 186].

Ва ё:

Шодам аз аxли чаxон, к-аз асаpи сyxбаташон, Ба чаxоне надиxам гушаи танxоиpо [6, c. 236].

Намyнаxои ашъоpи Мазxаpй худ гyвоx аст, ки y аз гуяндагони хуби вукуъгу буда, маxбyби y вокей ва заминист. Даp ашъоpи y муомилот ва вокеоти ошикона ба xам омада ва саpопои маънии сухани шоиppо тащо муошикати вокей даp баp мегиpанд. Ч,ои дигаp ин нукта возеx аст:

Панча зад ишку либоси ropœï поpа шуд,

Тоати садсолаам тоpочи як наззоpа шуд. Набзи ошик чуз ба номи дуст н-ояд даp тапиш, Бо вучуди хикмат ин чо Буалй бечоpа шуд [6, c. 186]. Аз шоиpони дигаpи вукуъгу Авчии Кашмиpй мебошад, ки агаpчи намунахои ашъоpи y низ кам ба даст pасида, вале хамон кисмати бокимонда гувохи онанд, ки даp Fазал татаббуи Mазxаpй мекунад. Дамин амp худ гувохи пайpави вокеагуён будани вай низ мебошад. Масалан:

Нишаста акси чамолат чунон ба хонаи чашм, Ки касби ^p кунад меxp з-ошёнаи чашм. Чу дида боз кунам баp pyхи ту аз xайpат, Кунад нигох фаpомyш pоxи хонаи чашм [6, c. 217]. Мухтавои Fазали болой худ шохиди он аст, ки Авчй сухани хешpо бо баёни вокеии холоти ошик оpостааст, ки хамин чихати шеъpаш yp0 мансуби вукуъгуён мекунад.

Дигаp аз шyаpои саpзамини Динд, ки даp Fазалсаpой ба Mазxаpй таклид мекаpд, Азxаpии Кашмиpй буд. У низ даp ашъоpи хеш вокеоту холоти ишку ошикиpо баён намуда, ки даp вучуди ошику маъшук ба амал меояд.

Даp ашъоpи Бобо Толиби Исфахонй низ намунахои pyшани ашъоpи вокеагаpоёна ба мушохида меpасад, зеpо y бештаp даp Fазалиёташ вокеоти ошикона ва мазмунхои ишкиpо чой додааст. Аз он чумла:

Даp дили тангам агаp меxpи ту гунчад, чй ачаб, Тангноии дили ман вусъати саxpо доpад [6, c. 235].

Ва ё:

Зи заъфам даp гиpебон монд дасту мекунам афF0н, Ки ин чоки гиpебон то ба доман деp меояд [6, c. 235]. Дамин таpик, бо такя ба асноди даp боло зикpгаpдида метавон натича баpдошт, ки зyxypи вукуъгуй ва гиpоиш ба тасвиpоти вокеагаpоёна аз заминахои мухимми таFЙиpи сабк хохад буд. Зеpо xаp гуна тахаввулоти ичтимоиву фаpxангй ногyзиp бояд маpxилаи гyзаpишpо rarnpñ созад, баpои шyаpои сабки хиндй падидахои вокеагуй 0F03и мypочиат ба сабки чадид махсуб мешуд. Осоpи Mазxаpй, Азxаpй, Бобо Толиби Исфахонй ва хампешагони дигаpи онхо далели ин андешахо ба хисоб меpавад.

Адабиёт:

1. Абдyлкодиpи Бадоунй. Myнтахаб-yт-тавоpих. Ч,. 3. - Калакатта, 1869.

2. Абулфазл Алломй. Оини Акбаpй. - Лакхнав, 1869.

3. Беpтельс Е. Г. К вопpосy об «индийском стиле» в пеpсидской поэзии / Избpанные тpyды. Истоpия литеpатypы и кyльтypы Иpана. - М.: Наука, 1988. - 439 с.

4. Маонй Ахмад Гулчин. Мактаби вукуъ. - Теxpон, 1348.

5. Набй Додй. Mаликyшшyаpои даpбоpи MyFyлxои Бyзypг. - Аллохобод, 1978 (ба забони ypдy).

6. Ниёзманд Мухаммадсиддик. Шyаpои фоpсигyи Кашмиp. - Сpинагаp, 1987 (ба забони ypдy).

7. Нуъмонй Шиблй. Шеъp-yл-Ачам ё таъpихи шyаpо ва адабиёти Эpон / таpчyмаи Сайид Мухаммад Такй Фахp Доии Гелонй. Ч. 2. - Теxpон, 1368.

8. Нуъмонй Шиблй. Шеъp-yл-Ачам ё таъpихи шyаpо ва адабиёти Эpон / таpчyмаи Сайид Мухаммад Такй Фахp Доии Гелонй. Ч. 3. - Теxpон, 1368.

9. Сухайли Xонсоpй. Мукаддима. Девони ашъоpи Бобо ФиF0нй. - Теxpон, 1360.

10. Фиpyзкyxй Амиp. Сабки исфахонй, сабки Соиб, сабки сафавй даp pадди тасмияи сабки хиндй / Соиб ва сабки хиндй даp гyстаpаи тахкикоти адабй. - Теxpон, 1371.

11. Дотамй Ахмад. Пажухише даp сабки хиндй ва давpаи бозгашти адабй. - Теxpон, 1371.

12. Шамисо Сиpyс. Сабкшиносии шеъp. - Теxpон, 1376.

13. Шамси Лангpyдй. Калими Кошонй ва сабки хиндй. - Теxpон, 1366.

ПРЕДСТАВИТЕЛИ ШКОЛЫ «РЕАЛИЗМА» (МАКТАБИ ВУКУ') В ИНДИИ

Аннотация. Представители школы «реализма» (мактаби вуку' или вакеагуи) в основу своего поэтического слова положили реалистическое описание состояния влюблённости и душевных переживаний, их повседневной жизни Поэты данного направления воздерживаются от использования сложных средств художественного выражения, поэтических гипербол. Школа «реализма» (мактаби вуку' или вакеагуи) в Индии получила свое развитие в эпоху Джалалуддина Мухаммада Акбара (1556-1605). Выдающимся представителем поэзии «вакеагуи» был Мирза Кавамиддин Джафар Казвини, известный как Асафхан, творчеству которого подражала определенная часть поэтов, и данное направление при дворе Акбара получило название «асафхани».

В статье внимание уделяется школе «реализма» как одной из составляющих индийского стиля и известным её приверженцам в Индии - Мазхари, Авджи и Азхари.

Ключевые слова: индийский стиль, школа «реализма» (мактаби вуку' или вакеагуи), персоязычная литература Индии, литературный круг Кашмира, Мирза Кавамиддин Джафар Казвини, Бобо Фигани, Мазхари, Авджи, Азхари.

REPRESENTATIVES OF THE SCHOOL OF "REALISM" (MAKTAB A VUKA')

IN INDIA

Abstract. Poetic word of the school of "realism" (maktab a vuka' or vakeagu) representatives was based on the realistic description of the state of love and experience of the soul. The poets of this direction abstained from the use of the complicated means of artistic expression and poetic hyperboles in their everyday life. The school of "realism" (maktab a vuka' or vakeagu) in India developed during the reign of Jalaluddin Muhamad Akbar (15561605). Outstanding representatives of "vakeagu" poetry school was Mirza Qavamiddin Jafar Qazvini known as Asafkhan whose creativity was imitated by a certain number of poets and this direction at the court of Akbar was recognized as "asafkhan".

The attention in the article is paid to the school of "realism" as one of the integral parts of the Indian style and known among its followers in India as Mazhari, Avji and Azhari.

Key words: Indian style, school of "realism" (maktab a vuka' or vakeagu), Persian literature of India, Kashmir literary circle, Mirza Qavamiddin Jafar Qazvini, Baba Fighani, Mazhari, Avji, Azhari.

Сведения об авторе: Гафарова Замира - доктор филологических наук, профессор Худжанского государственного университета имени академика Б. Гафурова, e-mail: zamira_g6767@mail.ru

Information about the author: Gafforova Zamira - Doctor of Philology Sciences, professor, Khujand State University named after academician B. Gafurov

УДК 8И (03)

АРЗИШДОИ АДАБИИ «ТАФСИРИ ДУСАЙНИ» Fаффорова У.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

^арни XV мелодй давраи рушду нумуи фарханг ва маънавияти форсй махсуб мегардад. Таъсиси мактаби адабии Дирот зери сарпарастии Абдуррахмони Ч,омй ва дар ин мактаб сабак гирифтани чехрахои боризи фархангй чун Камолиддин Биной, Алишер Навой, Камолиддин Бехзод ва дигар шахсиятхои машхур гувохи рушди фархангии ин аср аст.

Дусайн Воизи Кошифй дар шумори ин шахсиятхои рушани фархднгии асри ХУ махсуб мегардад. У дар таърих хамчун анчуманорои вазъгу хамто надорад. Ба ин нукта

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.