Научная статья на тему 'ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РИНДИ И ЕЕ ИСТОЧНИКИ'

ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РИНДИ И ЕЕ ИСТОЧНИКИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
29
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОСНОВА / НОВОВВЕДЕНИЯ / СВОБОДОМЫСЛЯЩИЙ / ИСТОЧНИК / ДУХОВНОЕ ЕДИНСТВО / УБЕЖДЕНИЯ / ИСЛАМ / АРАБСКИЙ ХАЛИФАТ / СУФИЗМ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Собирова Гулистон Абдуджабборовна

Про проблемы и роль возникновения тенденции ринд в истории таджикско-классическое литературе и литературоведение написано много статьи, но тщательное исследование отсутствует. Автор данной статьи старается на основе примеры и фактов впервые даёт предпосылки возникновение тенденции ринди и её источники.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BACKGROUND OF THE RANDY TREND AND ITS SOURCES

Many articles have been written regarding the problems and the role of the rind trend in the history of Tajik classical literature and literary studies, but there is no thorough research. The author of this article tries on the basis of examples and facts for the first time gives the prerequisites for the emergence of the randy trend and its sources.

Текст научной работы на тему «ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РИНДИ И ЕЕ ИСТОЧНИКИ»

ЗАМИНАХ,ОИ ПАЙДОИШИ БИДЪАТИ РИНДЙ ВА САРЧАШМА^ОИ ОН

Собирова Г.А.

Дoнuшкaàau àamamuu забон^ол Toyumcmm ба номы С. Улysзoàa

Бидъaти pиндй дap дaвpaи инкишофи фeoдaлй бa вучуд oмaдaacт. Он шapoити иктиcoдй Ba ичтимоие, ки дap дaвpaи фeoдaлизм Ba xyкмpoнии иcлoм, мaзxaбxo, бидъaт Ba 4apaëra^ гуногуни фaлcaфиpo xaмчyн оппозитсияи зидди иcлoмй бa вучуд oвapдa, бa дaвoм ëфтaни бaъзe aнъaнaxoи динй Ba фaлcaфии гyзaштa caбaб шyдaacг, aк;идaи pиндиpo ^aM бa миён oвapдa буд. Зaминaи acocии пaйдoиши aкидaи pиндй дap чaмъиятeст, ки дap он xaмaи тaбaк;axoи болоии ^oMea as xиcoби иcгиcмop кapдaни xaлк;и зaxмaткaш зиндaгoнй дoштaнд.

Mo тacдик;и ин aндeшapo aB гyфтaxoи фaйлacyфoнa, шoиpoнa Ba публиш^-оши pиндxo мeфaxмeм, ки онх,о дap acapxoяшoн aз нoбapoбapиxoи иктиcoдй, шёш Ba ичтимоии ^мъ^ти фeoдaлй шикоятх,о кapдaaнд:

Ин ба capu ганц бapoвapàa maxm, В-он ба яке кyнц-àapyн бeнaвocm. Холuà бap бucmapu хазз acmy бж, Ч[aъфap àap opзyu ôypëcm [4, c.57]

Х^тат Ba вaзъияти х,окиму мyфтxypoн Ba бош^ии зиёди ora,opo, ки бо он фaxp мeкapдaнд, шо^и дapбopи Faзнaвиëн Фapyxии Сииcтoнй aз зaбoни ин rypyx, бaëн кapдaacт: Тaвoнгapaм ба ¿улому maвoнгapaм ба cymyp, Тaвoнгapaм ба нuшomy maвoнгapaм ба cypyp. Л^от ман ба бaцopoн зн myзuвy цжаб acm, Ба mupaмo^ хат цuмameвy цаззу ccmyp [1, c.535].

Чунон ки Ma^nyM aCT, оппозитсияи зидди фeoдaлии acpx^ миёта дap шaкли тaшкилoIxoи мистикии тacaввyф Ba иcмoилиявy к;apмaтия, ки дap aйни зaмoн бa дини иолом ил^од ё ки бидъaт бa шyмop мepaфтaнд , пaйдo m^a, тapaк;к;й кapдaaнд. Якe aз бидъaтx,oи acpxoи миëнa pиндй мeбoшaд. Aзбacки дap aввaлxo тacaввyф Ba домоил™ бa xилoфaти apaб Ba мaфкypaи он мyнocибaти oппoзитcиoнии зиддифeoдaлй дap никоби динй бyдaнд (Ba он xиcлaти кyввaxoи мyбopизи acpxoи миёш буд), pиндoн xaм дap зepи пapчaми умумии ин 4apaëra^ FOявй мepaфтaнд. ^yввaxoи пeшк;aдaм дap чaxoнбинии нaзapй- фaлcaфй бa мукобили дoгмaxoи cyннaти дини иcлoм, илми фикх, xaA^ Ba илми илохии он 4apaëra^ гуногуни фaлcaфии моддию^о nern poндaaнд Ba бо ин pox низ мyбopизa мeбypдaнд.Ин ^apaëra^ эътиpoзй aз capчaшмaxoи фaлcaфии гyзaштaи вaтaни xyд-чaxoнбинии фaлcaфии зapвoнияи мaтepиaлиcтй Ba aтeиcгй aз фaлcaфaи мaтepиaлиcтoнa Ba aтeизми кишвapxoи xaмcoя бaxpaëб гapдидaaнд. Бa xaмин тapик aз як тapaф иcлoм бо дoгмaxoи xyд aз тapaфи дигap илxoд Ba бидъaт aз тapaфи теюм илмxoи дyнëвй Ba фaлcaфaи моддиюн бо aк;идaи aтeиcгии xyд бо xaм дacг бa гиpeбoн бyдaнд. Динxo - чи иcлoм Ba чи илxoдy бидъaтy миcгикa тapки дунё, xop дoштaни oлaмy oдaм, тapFиби xaëги «он дунё» - po, вaлe фaлcaфaи моддиюн бa мукобили дин xaëгдycтй, тapк кapдaни opзyи шиpин Ba вaxии «он дунё», ин дунёи нaкдpo бa нacяи oxиpaт нaдoдaн, Ba aз xaëг лaззaт бypдaнpo тapFиб мeкapдaнд. Ин xycycияти FOявии гypyxxoи тapaккипapвappo фaйлacyфи илми колом Шaxpиcгoнй ^ф. 1154) aß мaвк;eи дyшмaнoнa бoшaд xaм, xeлe xyб Ba дypycт мaйян кapдaacт. ". . . nac, кace, ки xyдopo инкop кyнaд . . . бо чизxoи xиcшaвaндa xym мeгиpaд Ba бa он тaкя мeнaмoяд Ba гумон мeкyнaд , ки oлaмe чуз он чй y дap он acг aз xypдaнии лaзиз Ba дидaнии raFa вyчyд дopaд Ba 4axo^ Famp aз чaxoни xиcшaвaндa мaxcyc даст. Ba инои тaбииюн Ba дaxpиюнaнд , ки бa мaъкyли aк;идa нaдopaнд" [5, c.71].

ab4 гиpифтaни кyввaxoи зидди фeoдaлй дap acpxoи миëнa Ba вoбacгa бa он бa 4yrny xypyш дapoмaдaни илмxoи дyнëвй Ba фaлcaфaи моддиюн кyввaxoи иpтичoиpo бa aкcyлxapaкaт дapoвapд, мyттaxид нaмyд, иpтичoии ora,opo боз xaм зиëдтap кapд. ^yввaxoи ^тичоии тacaввyф бо

иcлoм зaбoн як кapдaнд. Дap бa мукобили кyввaxoи xaлкии тapaк;к;ипapвap xyчyми кaлoнe aз

acpи 1Х cap шуд Ba он дap мyддaти acpxoи зиëд дaвoм кapд. Он rox кyввaxoи чaп, тapaккипapвap Ba дeмoкpaтй , ки дap зepи бaйpaк;и илxoди бидъaти тacaввyф бyдaнд, чудо шyдa бapoмaдaнд.

Бa xaмин тapик;, бa мукобили фeoдaлизм Ba мaфкypaи он иcлoм Ba тacaввyф гypyxxoи нaви oппoзитcиoнии дapвeшй, к;aлaндapй, pиндй Ba xapoбoтй ë ки aз нaв тaшкил кapдaни rçyBBaxo бa aмaл мeoяд, ки мaшxypтapини ож,о pиндиcт. Бaйни тacaввyфи зoxидй, обидй Ba cyфиëни pиëкop aз як тapaф, дapвeшoнy к;aлaндapoн, мaxcycaн pиндoн aз тapaфи дигap, мyнocибaти oштинoпaзиpи дyшмaнoнa бa миëн oмaд:

Ба^т якpaвoнu якpaнгeм, Дyшмaнu шaйxaкoнu цaллoбeм [2, c. 189].

3 Бидъaт-фикpy aк;идa Ba pacмy к;oидaxoи naB дap дин, ки мyxoлифи тaълимoти xy^porn дин мeбoшaд

Дapвeшй ва кaлaндapй бeштap дap байни oммaxoи нoдoн пахн шуд. Риндй paвияи зидди фeoдaлии шхаи мaфкypaвй бyдa, бeштap табакаи зиëиëни чамъияти фeoдaлиpo дapбap гиpифтaacт ва aдaбиëтpo, ки ягoнa мaйдoни ниcбaтaн oзoдe 6уд, чaвлoнгoxи худ кapop дoдacг. nac, дap дaвpaи нави тaъpихй- Faлaбaи иpтичoи динию фeoдaлй, ки тacaввyфи 6o oн иттифoкбacгa xaмкopй ва дacггиpй мeкapд, акидаи pиндй ягoнa oппoзитcияи зидди фeoдaлй буд, ки чи акидаи cиëcй, ингуши ва маишии фeoдaлизм ва чи чахрнбинии миcтикиpo ба зepи танкиди бeaмoн гиpифтaacг. Шyбxae нecт, ки дap акидаи pиндй бoкимoндaи акидаи к^наи тacaввyфй низ мавчуд буд, ваге мaвкeи кaлoн нaдoшт. Дap акидаи pиндй чoи acocиpo ^aë^ycrn ба мyкoбили тapки дyнë, paфтopи aтeиcгй ба мyкoбили диндopй ва хyдoчyй, тapFиби инcoндycтй, дустй ва paфoкaт ишFOл мeнaмoяд, ки oн ба мyкoбили зулм, 4a6p, вaxшoният, Fypypи мoлy ^ox,, хacocaт, бepaxмй ва бeмypyвaтй, ки oн ба му^били aхлoки aшpoф буд, теш poндa шуд.

Aкнyн бyбинeм, ки акидаи pиндй аз кaдoм capчaшмaxoи маънавй o6 хypдaacт. Aнъaнaxoи FOявии pиндиpo аз aнъaнaxoи пeшpaви мамлакати худ ва кишвapxoи хамшя, ки гузаштаи ватани мo 6o ora,o aлoкaи маданй дoшт, чустучу кapдaн лoзим мeoяд. Aкидaи pиндй теш аз хама мaxcyли xaëти икгишдй ва ичгимoии дaвpaи фeoдaлизми ^Œap^ Миëнa буда, аз capчaшмaxoи иктиcoдй ва маънавии oн o6 хypдaacт.

Aкидaи pиндй дap навбати аввал аз 4op манбаи маънавии гузашта бaxpaмaнд шудааст: манбаи нaхycтин акидаи мaтepиaлиcгй ва aтeиcгии стихиявии зapвoния аст, ки чapaëни фaлcaфии ватани мo буд.

Риндoн аз зapвoния FOяи чaвpи табий, инкopи Хyдo, paди дин, инкopи мaoди oхиpaт, тapFиби xaëтдycтй, вapзидaни ишки иншнй ва Faйpapo мepoc гиpифтaaнд. "Бapхe аз мyaллифoни эpoнй низ хадо заданд, м^хтамал аст, ки бaъзe аз нaзapиëти pиндoн ва хapoбoттени дaвpoни nac аз иcлoм 6o бaкoë аз aндeшaxoи мexpпapacгй мapбyт бoшaд" (3,53). Риндй аз тacaввyфи ибтидoй, oзoдфикpй, тaвcифи ишк, шубха ба дypycтии таълимаги дин, танкиди зoxидпapacгй, aхлoки coлим, caбpy кашат, мaлoмaткaшй, пoгизaгии aхлoк, танкиди oхиpaтy низoми дину давлат, тaвcифи инcoндycтй paфxмy шафкат, иpoдaи кавй ва Faйpapo мepoc гиpифтaacг. Дap чaxoнбинии бaъзe аз pиндoн вучуд дoштaни акидаи Хyдoчyии иpфoнй (вахдати вучуд-Г.С.) низ аз тaъcиpи тacaввyфи тешина аог. Риндй aввoмфиpeбй, coлycy p^, 6o xoкимoнy pyxoниëн зaбoн як кapдaн, дap гyфтopy амал фapк дoштaн, хypyфoтпapacтй, душманй 6o илму акл, фacoдкopй, т^хмат ва Faйpapo, ки хиcлaти cyфизми дaвpaxoи coниcг, 6o танкид ва capзaниш paд мeнaмoяд.

Сарчашмаи дуюм, акидаи мoддиюнй ва aтeиcтии Хинд локоята_аст, ки oдaмoни

тapaккипapвapи гузаштаи ватани мo аз кадим 6o oн шинocoй ва aлoкaи FOявй дoштaнд. Сapдopи ин чapaëн Бpиcxocпocи (acpxoи 8-7 пeш аз милoд) ба мyкoбили oини pиëзaт, тapки дyнë ва дapвeшии Хинд айшу лаззат ва пapacгиши зиндaгиpo теш poндa буд. Aкидaи pиндй ва чapaëни фaлcaфии oн дaxpия 6o мактаби фaлcaфии "чopвoжa" -и хaлкxoи эpoнй ва "чopвoк" - Хинд, ки шoхae аз лoкoятa буд, poбитae дoшт. Пoйpaвoни акидаи чopвoк ба 4op yнcyp: oбy хрку oтaшy o6 эътикагмaнд буданд. Orao аз мaвкeи мaтepиaлизми cтихиaвй ба мyкoбили тaълимoти дин мeбapoмaдaнд. Orao чaннaтpo инкop кapд, мeгyфтaнд, ки инcoнxo бoяд аз нeъмaтxoи мoддии xaëт бaxpaвap шаванд ва бapoи xaëти нoбyдaи «^дутей» хyдpo кypбoн накунанд. Пaйpaвoни pиндй акидаи дapвeшии тapки дyнëpo, ки poxи аз aзoбxoи мoддй ва маънавии чамъият хaлoc шудан мeдoниcгaнд, кабул нaмeкapдaнд, зepo ин тaвp аз xaëт гузаштан инcoнpo аз лаззати xaëт мaxpyм мeкapд. Мaкcaди xaëт бoшaд, дap лаззат аст,-мeгyфтaнд....

Сарчашмаи сеюме, ки акидаи pиндй бoяд аз oн бaxpa бypдaacг, oини aйшпapacгии Миcp acт. Ocиëи Миëнa ва Эpoн 6o ин мамлакати кадимии гaxвopaи маданияти чaxoн aлoкaи дepинa дoшт. Дap яте аз пopчaxoи кадими кoFaзи non^yra Миcp, ки oнpo дap фopcй-тoчикй «нaFмaи бapбaтнaвoз» тapчyмa кapдaн мумкин аст, фикpxoи зиддинй ва зидди зoxидй aкc ëфтaacг. Шeъpxoи aкcкyнaндaи ин нaFмa дap зaмoнxoи гузашта мaшxyp бyдaacт, oнxopo дap бaзмxo мeхoндaaнд ва ба дeвopxoи ^6p мeкaнoндaaнд.

Сарчашмаи чоруме, ки pиндй аз oн мeтaвoниcг бaxpaëб бoшaд,- xeдoнизми Юнoни кадим ва тaълимаги Эпикyp (341-270 тo мeлoд) аст. Хeдoнизм даp Юнoни кадим ва мактаби фатсафии Сepнoмкxo cap шудааст. Acocи пaйдoиши ин чapaëн oн ааг, ки xиcpo вocитaи мaъpифaти инcoнй мeшyмopидaнд. Oнxo мeгyфтaнд, ки «Aap манбаи илм xиc бoшaд, nac, opoм кapдaни xиccиëт ва o^o 6o лаззат таъмин кapдaн acocи бexтapин ва мyxимтapин ахюк аст». Apиcгипп (435-355 пeш аз мишэд), ки дap мaъхaзxoи шapкй Apиcгифc мeнoмидaнд ва Тeoдopи мaшxypи кoфиp (aтeиcг-Г.С), ки acpи 1У милoд гyзaштaacт, acocгyзop ва capдopи мактаби фaлcaфии xeдoнизм будаанд. Тeoдoppo бapoи 6o Хyдo мyхoлифaт кapдaнaш аз ибoдaтхoнa (Отам) poндaaнд. «Лдана» мoнaнди «кoмo»-и хиндй ба маъши «лаззати» ë ки «айш» аст. Arap aлoкaxoи мадании Шapки Мтена ва aтpoфи бaxpи Миëнaзaминpo ба нaзap гиpeм, байни xaмдигap aшoкaи FOявй дoштaни ин чapaëнxo якин acг. Пaйдoиши ин ë oн акида дap ягoн кишвap на xaмeшa аз тaъcиp, 6emap аз ягонагии заминаи xaëтии oн мaмлaкaтxocг. Xap ce чapaëни FOявй хам 6ap зидди aкидaxoи динй paвoнa шудаанд. Oнxo ба

дунёи пурхавфу хароси киёмату дузах, дунёи моддии борохату айшро мукобил гузоштаанд. Шиори ин чараёнхо: «Дунёи накд аз они мо ва дунёи нася аз они зохидон» буд. Азиз доштани тани инсонй ба акидахои зохидй- мистикии онро хор доштани суфиён ва рухониён зид гузошта шудааст.

Хулоса, дар ин фикрхо бисёр мазмунхое хастанд, ки мо онхоро дар шеърхои Рудакй, Хайём, Убайди Зоконй, Хрфиз ва дигарон мебинем. Дар гуфтахои онхо эътирози газаболуди риндон фикрхои ба мукобилидину мазхаб баён карда шудае хастанд, ки зохидонро сарзаниш мекарданд. Ин гуфтахо зимнан барои тасаллои хотири нозуки зиракон ва донишмандони чахон буд, то ки азоби замони шум ва хатарноки худро фаромуш кунанд, ки дигар онхоро азоб надиханд. Барои ин бояд худро ба айшу рохат зананд, то ки азобхоро фаромуш намоянд. Фикрхои айшпарастии инчахонй хар чанд ки ба мукобили тарки дунё ва тарси азоби кабру киёмат роли бузурге бозидаанд, вале барои камбагалон ахамияти амалй надоштанд, зеро танхо одамони сарватманд (агар онхо мумсик набошанд-Г.С.) аз пайравии ин акида мегавонисганд, бахраманд шаванд. Барои гуломон ва мехнаткашони дунёи кадим, ки пули рузмарраи худро базур меёфтанд, кимате надошт , баръакс ба онхо хамон таргиботи динй ва митикй мефорид, зеро аз нодорй бо таълимоти мистикй тасалло меёфтанд. Аз ин чост, ки мехнаткашони чамъиятх,ои гузашта хотири ранчида ва азобкашидаи худро на бо оини айшу лаззат, балки бо кеши риёзат, тарки дунё, таслим ва каноат ором мекарданд. Аз ин чост, ки риёзат ва тарки дунёро гузаштагони донишманди мо аломати нафрат ба сарватмандон ва рад кардани молу мулки дороён медонанд, ки он нуктаи назар хоси акидаи мистикист. Кеши лаззату айш ва аз мастй бехабар аз кори дунё будан воситаи гурези ахли мехнати аклй аз хаёти носозкор буд. Ин равиш дар айни замон огохии оммахое буд, ки куввати бо он авзои бад мубориза карданро хам надоштанд, вале ба он хол таслим хам намешуданд ва ба бори вазнинаш сабру тахаммул хам намекарданд. Аз кори чахон бисёр огох будан хам боиси дарди сари зиёде мешуд. Ин маъниро Шахиди Балхй дар китъаи бо мисраи «Агар гамро чу оташ дуд будй» саршавандаи худ хеле хуб баён кардааст.

АДАБИЁТ

1. Бихиишти сухан, ч. 1, с. 535.

2. Зоконй Убайд. Куллиёти мунтахаб,.-Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон ,1963.- с.189.

3. Табарй Эхсон . Дар бораи тафаккури фалсафй дар Эрон// Мачаллаи «Дунё».- №3, нашри З, соли 3.- с. 53.

4. Хисрав Носир. Гулчине аз девони ашъор.- Сталинобод: Нашриёти давлатии Точикистон, 1957.- с.57.

5. Шахристонй. Ал-милал ва ал-нахл. Кисми 2. Иктибос аз мачаллаи «Дунё», нашри 2, с.71.

ПРЕДПОСЫЛКИ ВОЗНИКНОВЕННЫЕ ТЕНДЕНЦИИ РИНДИ И ЕЕ ИСТОЧНИКИ

Про проблемы и роль возникновения тенденции ринд в истории таджикско-классическое литературе и литературоведение написано много статьи, но тщательное исследование отсутствует. Автор данной статьи старается на основе примеры и фактов впервые даёт предпосылки возникновение тенденции ринди и её источники.

Ключевые слова: основа, нововведения, свободомыслящий, источник, духовное единство, убеждения, ислам, арабский халифат, суфизм

BACKGROUND OF THE RANDY TREND AND ITS SOURCES

Many articles have been written regarding the problems and the role of the rind trend in the history of Tajik classical literature and literary studies, but there is no thorough research. The author of this article tries on the basis of examples and facts for the first time gives the prerequisites for the emergence of the randy trend and its sources.

Key words: the Foundation of innovation, free-thinking, the source of spiritual unity, beliefs, Islam, the Arab Caliphate, Sufism.

Сведение об авторе:

Собирова Гулистон Абдуджабборовна - аспирант кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного института языков им. С. Улугзода.г. Душанбе, ул. Мухаммадиева, 17/6. Тел.: (+992) 917017676

About the author:

Sobirova Guliston Abdujabborovna - postgraduateof the Department of theory and history of Tajik literature of Tajik state institute of languages named after S. Ulughzoda. Phone: (+992) 917017676

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.