Научная статья на тему 'Постнатальная депрессия в диаде «мать-дитя»: Факторы риска психосоматических нарушений у младенцев'

Постнатальная депрессия в диаде «мать-дитя»: Факторы риска психосоматических нарушений у младенцев Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
209
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Послеродовая депрессия / психомоторное развитие / диада «мать – дитя». / Postpartum depression / psychomotor development / “mother-child” dyad.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Нурхон Холматова

Представлены сведения о выявлении и лечении послеродовых аффективных расстройств у женщин и их влияние на показатели психосоматического здоровья ребенка. В период послеродовой депрессии у матери наблюдаются расстройство, плач, отсутствие чувств удовлетворения и радости, появляется дискомфорт; с соматической точки зрения это приводит к ухудшению сна и аппетита, адинамии; нарушается принятие решений с когнитивной точки зрения, нарушается контроль над собой. Это, в свою очередь, влияет на нервное и духовное состояние ребенка. У детей нарушается работа системы общения с мамой, нарушается сон, распорядок дня, в результате возникают различные заболевания и повышается младенческая смертность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Postnatal depression in the diad “mother-child”: Risk factors for psychosomatic disorders in infants

The article presents information on the identification and treatment of postpartum affective disorders in women and their influence on the indicators of the child’s psychosomatic health. During the period of postpartum depression, the mother experiences frustration, crying, lack of feelings of satisfaction and joy, and discomfort; from a somatic point of view, this leads to a deterioration in sleep and appetite, adynamia; decisionmaking is impaired from a cognitive point of view, self-control is impaired. This, in turn, affects the nervous and spiritual state of the child. In children, the work of the system of communication with the mother is disrupted, the child’s sleep and daily routine are disrupted, as a result, various diseases arise and infant mortality increases.

Текст научной работы на тему «Постнатальная депрессия в диаде «мать-дитя»: Факторы риска психосоматических нарушений у младенцев»

о Жамият ва инновациялар -

Science wee

Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

through time and space

Postnatal depression in the diad “mother-child”: Risk factors for

psychosomatic disorders in infants

Nurkhon KHOLMATOVA!

Andizhan state medical institute

ARTICLE INFO ABSTRACT

Article history: The article presents information on the identification and

Received February 2021 treatment of postpartum affective disorders in women and their

Received in revised form influence on the indicators of the child’s psychosomatic health.

20 February 2021 During the period of postpartum depression, the mother

Accepeee т Магов 2021 experiences frustration, crying, lack of feelings of satisfaction

15 April 2021 and joy, and discomfort; from a somatic point of view, this leads

to a deterioration in sleep and appetite, adynamia; decision-

Keywords: making is impaired from a cognitive point of view, self-control is

Postpartum depression, impaired. This, in turn, affects the nervous and spiritual state of

psychomotor development, the child. In children, the work of the system of communication

“mother-child” dyad. with the mother is disrupted, the child’s sleep and daily routine

are disrupted, as a result, various diseases arise and infant

mortality increases.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

“Она-бола” диадасида постнатал депрессия: Гудакларда

психосоматик бузилишларнинг хавф омиллари

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар: Маколада аёлларда тугрукдан кейинги аффектив

Тутрукдан кейинг бузилишлар ва уларнинг болалар психосоматик саломатлигига

депрессия,

TICHXOMOTOp ривожлании, таъсири урганилган. Тугрукдан кейинги депрессия вактида

“она-бола” диадаси. онанинг кайфиятида тушкунлик, Йиглокилик, коникиш ва

севинч хислари йуколади ва безовталик пайдо булади, соматик

томондан эса уйкунинг бузилиши, иштаханинг Йуклиги,

адинамия, когнитив томондан карор кабул килиш ва уз-узини

бошкариш холатлари издан чикади. Бу Уз навбатида боланинг

асаб-рухий холатига таъсир килади. Болаларда она билан

мулокот тизими яхши амалга ошмайди, боланинг уйкуси, кун

тартиби бузилади, натижада турли касалликлар пайдо

булишига ва болалар Улимининг кучайишига олиб келади.

1 Assistant, Andizhan state medical institute, Andizhan, Uzbekistan.

E-mail: xolmatovan75@gmail.com.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Постнатальная депрессия в диаде «мать-дитя»: Факторы

риска психосоматических нарушений у младенцев

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова: Представлены сведения о выявлении и лечении

Послеродовая депрессия, послеродовых аффективных расстройств у женщин и их

психомоторное развитие,

диада «мать — дитя». влияние на показатели психосоматического здоровья

ребенка. В период послеродовой депрессии у матери

наблюдаются расстройство, плач, отсутствие чувств

удовлетворения и радости, появляется дискомфорт; с

соматической точки зрения это приводит к ухудшению сна

и аппетита, адинамии; нарушается принятие решений с

когнитивной точки зрения, нарушается контроль над собой.

Это, в свою очередь, влияет на нервное и духовное

состояние ребенка. У детей нарушается работа системы

общения с мамой, нарушается сон, распорядок дня, в

результате возникают различные заболевания и

повышается младенческая смертность.

МУАММОНИНГ ДОЛЗАРБЛИГИ

Тугрукдан кейинг депрессия (ТКД) - бу тутрукдан кейинги даврнинг жиддий

патологияси булиб, гормонал, биокимёвий, иммун, ирсий узгаришларнинг

ривожланиши билан тавсифланади ва бутун оила, ота-она ва бола учун хавф

солувчи клиник куринишлардан иборат. Боланинг асаб-рухий ривожланишида

муаммолар булиши нафакат тиббий, балки ижтимоий микёсидаги долзарб

муаммодир [3, 13, 16, 17, 19]. Тутрукдан кейинги депрессия вактида онанинг

кайфиятида тушкунлик, йиелокилик, коникиш ва севинч хисларининг йуклиги ва

безовталик пайдо булади, соматик томондан эса уйкунинг бузилиши, иштаханинг

йуклиги, адинамия, когнитив томондан карор кабул килиш ва Уз-Узини бошкариш

холатлари издан чикади[", 12].

Маълумки, болалик даври шахс шаклланишининг мухим даври булиб,

аксарият асаб-рухий ривожланишнинг турли бузилишлари айнан шу даврда содир

булади. "Она-бола” диадаси деб аталган термин остида чаклалокнинг келажакдаги

психосоматик ривожланиши тушунилади [4]. Тугрукдан сунг онанинг рухий

Дезадаптацияси ва тутрукдан кейинги депрессия шаклидаги “она-бола”

диадасининг издан чикиши туфайли чакалокларда турли куринишдаги

психосоматик бузилишлар келиб чикади [5, 14].

Бола билан энг куп мулокотни она килар экан, тутрукдан кейинги депрессия

билан касалланган она Уз боласига нисбатан хиссиётларни сезмайди, унга нисбатан

мехр курсатмайди, балки болага бакириши, сукиши, баъзан унга нисбатан куч

ишлатиши мумкин. Эрта тутрукдан кейинги даврда 10-15% аёллар касалланса,

тутрукдан кейинги туртинчи ойдан кейин депрессияга чалиниш холлари

купаяди.Бу даврда 32,7% аёлларда аник клиник белгилар намоён булади. Оналар

депрессиясининг узок даом этувчи салбий асоратлари 16 ойгача муддатда давом

этувчи чакалокларинг жисмоний, рухий, харакат ва вегетатив бузилишларига хавф

солади[8]. Жуда куп аёлларда депрессия симптомлари тугрукдан кейин икки

Йилгача давом этади, бу Уз навбатида бола икки, уч ёшга киргунча бола

424

о

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

ным Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

хулкий узгаришларнинг «интернализация» ва «экстернализация» холатларининг

ривожланишининг хавф омили булиб хисобланади. Хулкий бузилишларнинг

умумий бузилишлари эса бола 5 ёшга кирганда сакланиб колади. Хулкнинг ташки

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

муаммоларига гиперреактивлик, буйсунмасликдан иборат булса, ички

муаммоларига тушкунлик ва хавотирдан иборат булади. % болаларда мулокотнинг

кийинлиги ва коморбидлик учраса, 39% болаларда рухий касалликлар хавфи

намоён булади [6, 10]. Бундан ташкари бола уйкусининг яхши булмаслиги,

иштахасининг бузилиши, кукракдан бош тортиши, боланинг Усиши Ba

ривожланишига сабаб булувчи соматотроп гормоннинг синтезланишининг

камайишига олиб келиши, бу Уз навбатида боланинг усиш ривожланишига таъсир

килиши мумкин [9, 18]. Хатто бундай холларда соматотроп гормоннинг умуман

чикмай колиши уларда паканалик ривжланишига олиб келиши мумкин [15].

Маълумки, бола онанинг ёрдамида турли эшитиш, куриш, кинестетик(тери)

анализаторлари туфайли турли куникмаларни урганади [11]. Онанинг мулокоти ва

Ургатиш функциясипастлиги кузатилганда эса болада сенсомотор фаолиятнинг,

эмоцияларнинг (инжиклик, йиги, аразлашнинг) пасайиши, локомотив фаолият

(эмаклаш, юриш, утиришнинг) оркада колишига олиб келади.

ТАДКИКОТ МАКСАДИ

Тугрукдан кейинги депрессия ривожланган аёллардан тугилган гудаклар

асаб-рухий Узгаришларини бахоловчи шкалалар ёрдамида урганиш.

ТАДКИКОТ МАТЕРИАЛИ ВА УСУЛЛАРИ

Тадкикот учунасосий гурух сифатида 23 нафар тутрукдан кейинги депрессия

аникланган аёлларнинг 1 ойдан 1 ёшгача (уртача ёш 11,5+1,4 ой) булган 23 нафар

гудаклари танлаб олинди. Улардан 13 таси (56,5%) киз ва 10 таси (43,5%) утил

болаларни ташкил килди.Назорат гурухини соглом аёллардан тутилган 3 та (30%)

кизва 7 та (70%) утил болалардан, жами 10 тадан иборат гудаклар олинди.

Аёлларнинг уртача ёши 26,5+1,2 &ёш булиб, улардан 62,3% ни биринчи, 22,8%

ни иккинчи марта фарзанд курган аёллар, 14,9% ни эса куп болали аёллар ташкил

килди.

Аёлларда ТКД ни аниклаш учун узбек тилига таржима килинган Эдинбург

шкаласидан(ЕатЬитПРо${птака! Depression 5сае (ЕРО5)) фойдаланилди [1]. Аёллар

билан алохида сухбат олиб борилгач, Эдинбург шкаласида олинган натижаларга

кура 0-7 балл олган аёлларда бу меъёрий кайфият статуси, 8-10 балл олган аёлларда

постнатал дистресс, 11-21 ва ундан юкори балл олганлар хакикий постнатал

депрессияга мойил булган аёллардир.Биз айнан ЕРО$ буйича 8-21 балл олган

оналарнинг болалари билан тадкикот олиб бордик.Болаларда асаб рухий холатни

бахолаш учун Л.Т. Журба ва Е.М. Мастюкова шкаласидан фойдаланилди [2]. Тавсия

килинган услубга кура, хар бир ёш боскичида микдорий бахоланадиган

курсаткичлар оркали турт балли тизимга асосан бахоланади. Функционал макбул

ривожланиш 3 балл, унинг Йуклиги 0 баллни ташкил килади. Хар бир ёш буйича

ривожланиш микёсидаги макбул бахо 30 баллга тутри келади, 23-26 балл

бахоланган болалар хавф гурухига киритилди.13-23 балл олган болалар асаб-рухий

тизимнинг ривожланиши сустлигини билдирса, 13 баллдан паст курсаткичли

425

e

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

рим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

болалар марказий асаб тизимининг органик шикастланиши натижасида асаб рухий

ривожланишидаги огир бузилишлар мавжудлигини курсатади.

Олинган ракамли маълумотлар нопараметрик ва параметрик статистика

усулларида (М-м, Стюдент-Фишернинг {-мезони) ишлов берилди.

НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ МУХОКАМАСИ

Тадкикот гурухларидаги болаларнинг мулокотга киришувчанлик, овоз

реякцияси, занжир симметрик рефлекслари, сенсомотор реякцияси каби

градацияларга кура бахолаш олиб борилди (Жадвал).Жадвал маълумотларидан

куриниб турибдики, соглом онадан тутилган болаларнинг мулокотга

киришувчанлиги 43,8+0,21 хафта ёшига ёки 10,9-+0,03 ойга тутри келади.ТКД

мавжуд аёлларнинг болаларида эса бу курсаткич ишончли равишда 47,9+0,19

(Хафтада) ва 11,9-+0,05 (ойда) оркада колиши аникланди (р<0,05, р<0,001). Бундай

болаларда бегона шахсга нисбатан куркув ва бегонасираш белгилари купрок

намоён булган (53,4%, соглом болаларда эса 17,3%, р<0,01). Мусбат стимулларга

нисбатан жонланиш, хурсанд булиш соглом болаларда 62,1%ни ташкилкилган

булса, ТКД ривожланган аёлларнинг болаларида бу курсаткич 36,8%ни ташкил

килган (р<0,01). 67,2% холларда тутрукдан кейинг депрессия билан касалланган

аёлларнинг болаларида Йиглаш, 37,9% да каршилик курсатиш ва аразлаш

холатлари кузатилган, соглом болаларда бу курсаткич 11,3% ни ташкил килган

(р<0,01).

Овозларга нисбатан муносабат текширилганда соглом болалар Уз TaHa

аъзоларини катталар илтимосига кура 48,6+0,12 хафталигида курсата олган, лекин

тутрукдан кейинги депрессия билан касалланган аёлларнинг фарзандаларида бу

курсаткич 52,3+0,24 хафтада намоён булган.Бутинли сузларни бундай болалар Уз

тенгдошларидан кам айтишган (2-3 та суз, согломларда 6-8 та суз, р<0,01).

Занжир симметрик рефлекслар буйича соглом болаларнинг Уртача ёши

46,6+0,13 хафтаниташкил килган булса, тутрукдан кейинг депрессия билан

касалланган аёлларнинг болаларида бу рефлекслар, яъни тиргак билан утириб

туриш, ёрдам билан юриш, биринчи ёрдамсиз кадам ташлаш холатлари 49,4+0,19

хафтада (р<0,001) ёки 12,4+0,05 ойга келиб ривожланган (р<0,01).

Сенсомотор реакциялар буйича хам сотлом болаларнинг Уртача ёши

46,0-+0,13 хафта булган булса, тутрукдан кейинг депрессия билан касалланган

аёлларнинг фарзандларида анча ортда колиш кузатилган: 49,4-+0,23 хафта Ba

12,4+0,06 ойда (р<0,001). Айникса бу болаларда Уйинчокларни устма-уст куйиш,

кутини очиш ва ёпиш куникмалари паст курсаткични курсатган (р<0,001).

ГУдакларнинг ёшга боглик равишда психомотор ривожланишини

микдорий бахолаш (М-+т)

Асосий Назорат Фарк чегаралари

Динамик курсаткичлар гурух гурухи 26 426

(n=23) (n=10)

Мулокотга киришувчанлик

— сузлаётган одамга нисбатан эътибор 41,0+0,15 | 45,4+0,31*** 37,9(38) 44,1(44)

бериш

- атрофга танлаб ё&ндошиш 42,5+ 0,12 | 46,1+ 0,21** 40,0(40) 44,9(45)

426

e

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

ным Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

— катталар билан овозлар ва преметлар

харакати ёрдамида мулокот килиш

-якинларининг буйрукларини

бажонидил бажариш

Овозга жавоб реякциялар

— илтимосга нисбатан юз ифодасининг | 40,5-0,17 | 44,240,25** 36,9(37) 44,0(44)

Узгариши

-“ма-ма”, “ба-ба”, “ля-ля”

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

товушларининг шахсга богликлиги

44,3+ 0,14 | 47,6 +0,26* | 42,0(42) | 47,2(47)

47,5+0,21 | 52,4+0,28*** | 43,2(43) | 51,8(52)

46,0+0,19 | 48,3+0,21* 42,1(42) | 49,9(50)

— 5-6 та бугинли сузни билиши 46,8+0,14 | 49,5+0,32* 43,9(44) 49,7(50)

_ муваффакиятга кучли кулгу, 47,1+0,15 | 50,7+0,27** | 44,0(44) | 50,2(50)

муваффакиятсизликда йиглаш

— тана кисмларини курсата олиш 48,6+0,12 | 52,340,24** 46,0(46) | 51,1(50)

Занжир симметрик рефлекслар 42,3+0,13 | 46,340,25** | 36,9(40) | 44,9(45)

- Утириб туришни билади

— бир кулни ушлаб юра олади 44,8+0,14 | 47,440,22* 41,9(42) | 47,7(48)

— чапак чалади, Уйинчокларни уради 44,9+0,23 | 49,3+0,26* 40,2(40) _ 49,6(50)

— ёрдамсиз биринчи кадамлар 46,5+0,12 | 50,6+0,21*** | 44,0(44) | 48,9(49)

- ёрдамсиз юра олади 49,5+0,11 | 52,3+0,28** 47,2(47) 51,8(52)

Сенсор-мотор харакатлар 42,6+0,13 | 44,2+0,18 39,9(40) | 45,3(45)

- яширган предметни топа олади

_ предметларни устма-уст куяди, 44,8+0,10 | 47,640,21 42,7(43) | 46,9(47)

кутини оча олади

- расмларни танийди (“ав-ав”, “му-му”) | 46,94+0,14 | 49,5+0,24 44,0(44) _ 49,8(50)

Кошикдан фойдалана олади 46,9+0,12 | 54,2+0,33 44,0(44) 51,9(52)

Изох: -26; {26 - соглом болаларга нисбатан оркада колиш нисбати;

*- р<0,05 (сезиларсиз ортда колиш);

**-р<0,01 (сезиларли ортда KOM);

***-р<0,001 (кескин ортда колищ).

Шундай килиб, тадкикот натижалари шуни курсатдики, аёлларда тутрукдан

кейинги аффектив реакцияларни аниклаш ва даволаш она ва боланинг

келажакдаги сотлиги учун жуда мухимдир. Оналар депрессияси нафакат

психопатологик ва хулк атворнинг меъёрдан чекланиши, балки болаларда соматик

патологияларнинг ривожланиш хавфини келтириб чикаради. Перинатал даврда

аёллардаги клиник текширувлар уларнинг психоэмоционал холатини бахолашни

ва тутрукдан кейинги депрессияни аниклашни Уз ичига олиши зарур. Такдим

этилган маълумотлар онанинг тугрукдан кейингидепрессиясини даволаш ва

болаларда унинг окибатларини бартараф килиш учун она-бола диадасига

терапевтик аралашув зарурлигини курсатади.Тутрукнинг асоратли кечишига

карши курашиш, аёлларга хомиладорлик давридаёк рухий ёрдам дастурларини

амалга ошириш мухим ахамит касб этади.

Тугрукдан кейинги даврда аёлларнинг Уз холатларини билмаслиги,

антидепрессантларни ичишдан воз кечиши ТКД ни бошкаришда мураккабликлар

тугдиришини инобатга олган холда бу касалликни ташхислаш, тутри тактика олиб

бориш тиббий ходимлардан билим ва малака талаб этади. Депрессияга ботлик

асоратларни олдини олиш учун барча тиббий ходимлар, айникса умумий амалиёт

шифокорлари, патронаж хамширалар, педиатрлар депрессиянинг махсус клиник

белгилари буйича билимга эга булиши талаб этилади.

497

о

Ш] 5чепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

ным Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

ХУЛОСАЛАР

1. Тугукдан кейинги депрессияни Уз вактида аникламаслик ва даволамаслик

боланинг хам когнитив, психомотор, эмоционал ривожланишига манфий таъсир

килади, уларда хам хавотирли ва депрессив муаммоларни келтириб чикаради.

2. Хар бир болани индвидуал асаб-рухий холатини урганиш буйича боланинг

календар ё&шини топиш ва асаб-рухий етишмовчиликни баллар ёрдамида

таснифлаш зарур.

3. Тутрукдан кейинги депрессияривожланган оналарнинг болаларига

алохида эътибор бериш, айникса хаётининг туртинчи кварталидан кейин

куникмаларни Урганиш даражасининг пастлигини инобатга олган холда оила

шифокорининг тавсияларини ва патронаж хизматини такомиллаштириш зарур.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Голенков А.В., Гартфельдер Д.В, Филоненко А.В. и др. Выявление

послеродовой депрессии у женщин, имеющих малолетних детей с использованием

шкальных оценок // Психическое здоровье. - 2016. - № 11. - С. 53-57.

2. Журба Л.Т., Мастюкова Е.М. Нарушение психомоторного развития детей

первого года жизни. - М.: Медицина, 1981. - С. 272.

3. Корнетов Н.А. Послеродовая депрессия - центральная проблема охраны

психического здоровья раннего материнства // Бюллетень сибирской медицины. -

2015. -Т. 14. - №6. - С. 5-24.

4. Моторина Н.В. К вопросу о формировании взаимоотношений в диаде «Мать-

дитя» в первые годы после рождения ребенка // Еигореапзепсе. - 2014. -№1. ОВГ:

https://cyberleninka.ru/article/n/k-voprosu-o- formirovanii-vzaimootnosheniy-v-diade-mat-

ditya-v-pervye-gody-posle-rozhdeniya-rebenka (jjaTa o6pamjeHua: 24.04.2021).

5. Моторина Н.В. Особенности детско-материнского взаимодействия в

первые годы жизни ребенка // Вестник науки и образования. 2014. - №1 (1). URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-detsko-materinskogo-vzaimodeystviya-

v-pervye-gody-zhizni-rebenka (gata обращения: 24.04.2021).

6. Прусаков В.Ф., Морозова Е.А., Марулина В.И. и др. Роль перинатальных

повреждений нервной системы в формировании неврологической патологии

детского возраста // Вестник современной клинической медицины. - 2016. - Т.У. -

№2. - С. 65-70.

7. Смулевич А.Б. Депрессии, связанные с репродуктивным циклом женщин //

Депрессии при соматических и психических заболеваниях. - М.: 2003. - С. 157-162.

8. Филоненко А.В. Влияние послеродовой депрессии родильницы на

показатели психосоматического здоровья младенца // Медицинская сестра. - 2013.

— №7. - С. 33-37.

9. Филоненко А.В. Голенков А.В. Ранние соматические последствия

послеродовой депрессии родильницы у новорожденного при грудном

вскармливании // Вопросы детской диетологии. - 2012. - Т.10. - №3. - С. 31-38.

10. Чернова Е.М., Зеленцова В.Л. Диагностические возможности оценки

задержки нервно-психического развитияу детей (обзор литературы) // Педиатрия.

— 2017. - №5 (149). - С. 27-32.

428

о

Ш] 5чепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

а Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

11. Albers C. G.A. Test Review: Bayley Scales of Infant and Toddler Development, Third

Edition // Journal of Psycho educational Assessment. - 2017. - N2 25(2). - P. 180-190.

12. Braithwaite E.C, RamchandaniP.G., Lane T.A, MurphyS.E. Symptoms of prenatal

depression are associated with raised salivary alpha-amylase levels // Psychoneuroendocrinology.

- 2015. - V. 60. - P. 163-172. doi: 10.1016 / j.psyneuen. 2015.06.0.

13. Chu K.M., Emasealu 0.V., Hu Z., O’Donnell F.L., Clark L.L. Risk of mental health

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

disorders following an initial diagnosis of postpartum depression, active component //

MSMR. - 2015. - У. 22. - №6. -Р. 6-12.

14. Filonenko A.V., Filonenko V.A., Golenkov A.V. The importance of factor loadings

of puerperae with postpartum depression for newborns with hypoxic-ischemic

encephalopathy in comprehensive rehabilitation: a randomized controlled trial //

Transylvanian Review. - 2017. - T. 25. - № 18. -Р. 4796-4799.

15. Glynn L.M., Davis E.P., Schetter C.D. et all. Postnatal maternal cortisol levels

predict temperament in healthy breastfed infants // Early Hum Dev. - 2017. - № 83(10).

- P. 675-681.

16. Gutiérrez-Zotes A., LabadJ., Martin-Santos R. et all. Coping strategies and

postpartum depressive symptoms: A structural equation model ling approach // Eur.

Psychiatry. - 2015. - V. 15. - P. 127-134. doi: 10.1016/j.eurpsy.2015.06.001.

17. Kendall-Tackett K. The new paradigm for depression in new mothers: current

findings on maternal depression, breastfeeding and resiliency across the lifespan //

Breastfeed Rev. - 2015. - N2 1. - P. 7-10.

18. №15Вопоуа О. Кукрак сути билан бокилаётган болаларга кушимча

суюкликлар бериш окибатлари // Архив исследований. - 2020. - С. 5-5.

19. Xolmatova N.O., Abduraimova 0.A. Methods of development in adolescence

[S1eKTPOHHbIH pecypc] // JKOHOMHKa H colnym. — 2021. - № 1(80) (дата публикации:

24.01.2021). - URL: bO6fdc_b7319026633b4c0282dfb81b3845532c.pdf (file susr.com)

(дата обращения: 09.01.2021).

429

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.