Научная статья на тему 'ПОРАХЎРЛИК ЖИНОЯТЛАРИ ТУШУНЧАСИ ВАУНИНГ ЖИНОЯТ-ҲУҚУҚИЙ ТАВСИФИ'

ПОРАХЎРЛИК ЖИНОЯТЛАРИ ТУШУНЧАСИ ВАУНИНГ ЖИНОЯТ-ҲУҚУҚИЙ ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Айб / жиноят / жазо / жавобгарлик / порахўрлик / ҳуқуқий / пора / субъектив томон / мансабдор / шахс / хавф. / Guilt / crime / punishment / responsibility / bribery / legal / bribe / subjective party / official / person / risk.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Алланов Абдуманнон Муҳиддинович

Мазкур мақолада муаллиф порахўрлик жиноятлари тушунчаси ва унинг жиноят-ҳуқуқий тавсифига тўхталиб ўтган. Бундан ташқари, муаллиф мақолада порахўрлик муаммоси нафақат жиноят-ҳуқуқий жиҳатдан, балки тегишли жиноий тажовузларни квалификация қилиш ва таърифлаш, шунингдек, уларни ухшаш жиноятлардан фарқлаш маъносида ҳам урганилганилиши борасидан ўз фикирларини бериб ўтган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT OF BRIBERY CRIMES AND ITS CRIMINAL-LEGAL DESCRIPTION

In this article, the author focused on the concept of bribery and its criminal-legal description. In addition, in the article, the author gave his opinion on how to study the problem of bribery not only from a criminal-legal point of view, but also in the sense of qualifying and defining the corresponding criminal aggressions, as well as distinguishing them from similar crimes.

Текст научной работы на тему «ПОРАХЎРЛИК ЖИНОЯТЛАРИ ТУШУНЧАСИ ВАУНИНГ ЖИНОЯТ-ҲУҚУҚИЙ ТАВСИФИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ A

•• / /Л

лй Ж

f *Ж A À

s f «tf t « /■ p.

a k-ли як-

law, finance and

jglpued sciences

. „„„„..««h*»»»""

THE CONCEPT OF BRIBERY CRIMES AND ITS CRIMINAL-

LEGAL DESCRIPTION

Allanov Abdumannon Muhiddinovich

Almalyk city prosecutor's office senior investigator allanovabdumannon89@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11175238

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 25th March 2024 Accepted: 30th March 2024 Online: 31th March 2024

KEYWORDS Guilt, crim e, punishmen t, responsibility, bribery, legal, bribe, subjective party, official, person, risk.

In this article, the author focused on the concept of bribery and its criminal-legal description. In addition, in the article, the author gave his opinion on how to study the problem of bribery not only from a criminal-legal point of view, but also in the sense of qualifying and defining the corresponding criminal aggressions, as well as distinguishing them from similar crimes.

ПОНЯТИЕ ПРЕСТУПЛЕНИЯ ВЗЯТОЧНИЧЕСТВА И ЕГО УГОЛОВНО-

ПРАВОВАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА

Алланов Абдуманнон Мухиддинович

Алмалыкская городская прокуратура старший следователь allanovabdumannon89@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.m75238

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 25th March 2024 Accepted: 30th March 2024 Online: 31th March 2024 KEYWORDS

преступление,

Вина, наказание, ответственность, взяточничество, законность, взятка, субъектная сторона, должностное лицо, лицо, риск.

В данной статье автор остановился на понятии взяточничества и его уголовно-правовой характеристике. Кроме того, в статье автор высказал свое мнение о том, как изучать проблему взяточничества не только с уголовно-правовой точки зрения, но и в смысле квалификации и определения соответствующих преступных агрессий, а также их разграничения. от подобных преступлений.

ПОРАХУРЛИК ЖИНОЯТЛАРИ ТУШУНЧАСИ ВА УНИНГ ЖИНОЯТ-

ХУ^У^ИЙ ТАВСИФИ

Алланов Абдуманнон Мухиддинович

Олмали; шах,ар прокуратураси катта терговчиси allanovabdumannon89@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11175238

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 25th March 2024 Accepted: 30th March 2024 Online: 31th March 2024

Мазкур мацолада муаллиф порахурлик жиноятлари тушунчаси ва унинг жиноят-хукуций тавсифига тухталиб утган. Бундан ташцари, муаллиф мацолада порахурлик муаммоси нафацат жиноят-хуцуций жщатдан, балки тегишли жиноий тажовузларни квалификация цилиш ва таърифлаш, шунингдек, уларни ухшаш жиноятлардан фарцлаш маъносида хам урганилганилиши борасидан уз фикирларини бериб утган.

KEYWORDS

Айб, жиноят, жазо, жавобгарлик, порахурлик, хуцуций, пора, субъектив томон, мансабдор, шахс, хавф.

Порахурлик жиноят коррупциянинг бир куриниши сифатида кадимда асосан коррупция номи билан аталган. У давлат бошкарувида мансабдор шахслар пайдо булган вактдаёк вужудга келган. Шуни алохдда кайд этиш керакки бу масала билан барча даврлардаги олимлар, файласуфлар, тарихчилар ;изи; келган. Юнон файласуфи Афлотун ва Арастулар уз асарларида коррупцияни коралаб уни сиёсат билан богли; эканини таъкидлаганлар. Жумладан, Арасту бу х,а;да шундай деган "хар кандай давлат тузумида энг мухими - бу конунлар ва тартиб коидаларни шундай ташкил этиш керакки, мансабдор шахслар кингир йул билан бойлик ортира олмасин. Давлат фаолияти баркарорлигини фа;атгина коррупцияни бартараф этибгина таъминлаш мумкин1"

Порахур шахслар х,а;ида кадимги Бобилнинг миххат ёзувларида кайд этилган. Унда миллоддан аввалги XXIV асрда Шумер подшоси Урукагин уша замонлардаё; конунга хилоф равишда хак олишга ружу куйган амалдорларнинг конунбузилишига чек куйиш муаммосини ечиш йулларини излаган2.

Бундан таш;ари, пора олиш ва бериш Кадимги Рим давлатида амалда булган XII жадвал конунларида тилга олинган. Ибтидоий ва илк синфий жамиятда кохинга, кабила о;со;олига, харбийлар бошли;;а маълум бир имтиёзларни кулга киритиш учун пул тулаш одатий бир х,ол сифатида каралган3.

Олий мартабали амалдорлар куйи турувчи "хизматчилар" фа;ат тайинланган маош билан каноатланишларини талаб килганлар. Куйи турувчи амалдор эса, аксинча уз хизмат вазифаларини бажарганлари учун арз килувчилардан маълум микдорда хак олиб туришни маъкул куришган. Айни шу дамда Рим хукукида "соррумпире", деган атама шаклланган ва у бузиш, пора эвазига огдириш ибораларининг синоними хисобланган ва мансаб мавкеини суиитемол килишнинг хар кандай куринишларини ифода этган.

Давлатчилик ривожланиб марказлашгани сари у фукароларнинг мустакиллигини купрок чеклай бошлаган ва шу тарика куйи ва олий бугин амалдорларининг назоратдан

1 Синюкова С.Т. "Понятие и подходы к содержанию коррупции"// Вестник Нижегородское академии МВД России, 2015, №1 29-30-бетлар

2 Зуфаров Р.А, Ахроров Б.Ж, Мирзаев У.М. Коррупция. Конун. Жавобгарлик. Монография // Маъсул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х.Рустамбоев. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2011. 28 бет

3 Уша ерда

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

кутилишни истаган фукаролар пора беришга туртки берган. Порахур амалдорлар бошкаларга сабок булиши учун омманинг куз унгида жазоланганлар, лекин бу тадбир уз натижасини бермаган, чунки бир порахур урнига бошкаси келар "порахурлар алмашинуви" юз берар эди. Араблар хукмронлиги урнатилгач, улкада ислом дини карор топди. Улкамизга ислом дини халифа Умар даврида таркала бошлаган ва араблар Урта Осиёни эгалаганларидан сунг VIII-IX асрлардан бошлаб шариат нормаларидан тула-тукис фойдаланишга утилган.

Ислом динида х,ам порахурлик жиноятлари каттик кораланган. "Пора" араб тилида "ришва" деб аталиб, шариий истилохда, х,акни йукка чикариш ва ботилни юзага чикариш учун бериладиган нарсага айтилган4.

Масалан, бировнинг бир нарсада х,акки бор, уша х,акни олиш учун х,окимнинг хукмига караб турибди. Иккинчи бир одам келиб узи х,акдор булмаса х,ам х,окимга пул бериб, уз фойдасига уша нарсани беришни сурайди. Хоким уша ишни килса, х,акдорнинг х,акини поймол килиб, нох,акдан биров фойдасига хукм килади. Куриниб турибдики, бу х,олатда пора берувчи х,ам, пора олувчи х,ам нох,ак иш килмокда, бировнинг х,ак;ига х,иёнат килиб уз фойдасини кузламокда.

Абу Хурайра розияллоху анхудан ривоят килинади: "Расулолох, саллолоху алайх,и васаллам хукмида пора берувчини х,ам ва пора олувчини х,ам лаънатладилар5".

"Одатда пора олувчини коралаш маъносида куп гапирамизу, лекин пора берувчи тугрисида гапирмаймиз. Х,олбуки, ушбу хддиси шарифда пора берувчи олдин зикр килинмокда. Чунки, пора деб номланган иктисодий, ахлокий, ижтимоий жиноятни бошловчи пора берувчидир. Бошка х,олларда купрок таъма килгани учун пора берувчи мажбур булиб берганини эътиборга олганга ухшаб куринамиз.

Аммо уша "мажбур" булиш х,ам икки хил булади. Бу х,олда пора берувчини кандай килиб узрли дея оламиз? Хеч х,ам мумкин эмас. Ундай пора берувчи пора олувчига кушилиб лаънатга дучор булишига х,ам х,еч бир шубх,а йук. Иккинчи х,олатда пора берувчи порахур танаси туфайли уз х,акига эришиш учун пора беришга мажбур булади. Баъзи тобеинлар ва уламолар ушбу х,олатда пора берувчи узрли х,исобланади, лаънатга учрамоклиги умид килинади деганлар.

Лекин бошка баъзи уламоларимиз бу х,олатда х,ам пора берувчи узрли х,исобланмайди деганлар. Ушбу масалада келган бошка хддиси шарифда учинчи бир шахс пора берувчи билан пора олувчи уртасида турган воситачи х,ам лаънатланган"6.

Шариатда козиларга алохдда эътибор берилган булиб, уларнинг фаолиятидаги коррупциянинг олдини олиш юзасидан шундай дейиган: "Агар одил кози фиск йулига кирса, масалан, пора олса, зино килса ё хамчр ичса - х,оким уни ишдан четлатур. Бир киши козиликка пора билан эришса, шариат буйича у кози х,исобланмас, агар хукм килса, хукми утмас(яъни бундай хукм бошка кози томонидан бекор килинган). Кози х,еч

4 Ражабова М. Шариатда жиноят ва жазо. Монография -Тошкент: Адолат,1996.13-бет

5Зуфаров Р.А, Ахроров Б.Ж, Мирзаев У.М. Коррупция. К,онун. Жавобгарлик. Монография // Маъсул мухаррир: ю.ф.д., проф. М.Х.Рустамбоев. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2011. 31 бет

6 Уша ерда

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

кимдан пора олмас, узи учун махсус ташкил ;илинган зиёфатга бормас, магар купчилик ча;ирилган булса, борур7.

Темур тузукларида х,ам порахурликни олдини олиш масалаларига алохдда эътибор ;аратилган. Амир Темур буюк давлат арбоби булгани учун унинг давлатида бу каби иллатларини авж олишини олдини олиш буйича асосий чора сифатида порахурни жазога тортиш масаласини биринчи уринга ;уйган8.

Порахурлик анча кенг оммалашган, лекин очиш ва тергов ;илиш мураккаб булган жиноят тури х,исобланади. Порахурлик жиноятлари одатда "совга ;илиш", ";арз бериш", корхонанинг штатига ишчи, ходим сифатида ;абул ;илиш ва маош тулаш ёки моддий рагбатлантириш куринишларида содир этилади. Шу сабабли, мазкур тоифадаги жиноятлар аксарият х,олларда гувох,ларсиз ва жиноят излари ни;обланган х,олда содир этилади.

Куп х,олларда пора ;онуний х,аракатларни содир этишни тезлаштириш учун берилади ёки таш;аридан унга ;онуний х,аракат туси берилади. Х,озирги шароитда х,аётда, жамиятда сифат жих,атидан туб узгаришлар руй бераётган нафа;ат ишлаб чи;ариш сох,асида, балки бутун ижтимоий муносабатларда, ижтимоий психологияни шакллантиришда, одамлар хул;-атвори сабаблари ва шаклларида уз аксини топмо;да.

Маълумки, порахурлик муаммоси нафа;ат жиноят-хуку;ий жих,атдан, балки тегишли жиноий тажовузларни квалификация ;илиш ва таърифлаш, шунингдек, уларни ухшаш жиноятлардан фар;лаш маъносида х,ам урганилган9. Бу олиб борилган тад;и;отларнинг анъанавий юналишларидан бири хисобланади, чунки порахурлик учун жавобгарлик мансабдорлик жиноятлари учун жавобгарлик каби жиноят хуку;ининг долзарб ва нозик муаммоларидан бири булиб келган ва шу боис доимий равишда ху;у;шунос олимларнинг эътиборини жалб ;илиб келган10.

Шу маънода порахурлик учун жавобгарликни тах,лил ;илаётган ху;у;шунослар томонидан олиб борилган махсус тад;и;отлар (С.В.Бакланов, Б.В.Волженкин, Н.П.Кучерявый, А.Ф.Оспинников, В.И.Соловев, В.В.Степанов ва бошкалар), купро; мансабдорлик жиноятларига багишланган тад;и;отлар (В.Ф.Кириченко, Б.С.Утевский, И.А.Гелфанд, Б.В.Здравомыслов, М.Д.Лысов, А.Я.Светлов ва бошкалар)11 мух,им ах,амият касб этади.

7 http://savollar.islom .уз//смф/индех/пx1п?топиc=13407wап2

8 Темур тузуклари// Форсчадан А.СоFуний ва X,. Кароматов тарж; Б. Ахмедов тах,рири остида/. - Т.: Нашриёт-матбаа бирлашмаси, 1991. 88- бет

9 Abhishek Thommandru, F.M.Fazilov, S.S.Niyozova. Fortifying Uzbekistan's integrity landscape: Harnessing India's tech-driven anti-corruption strategies. Sustainable Futures 7 (2024) 100206. S. 1-12.

10 Кириченко В.Ф. Ответственность за должностные преступления по советскому уголовному праву (общие вопросы). М., 1956; Соловьев В.И. Борьба с должностными преступлениями, обманом государства и приписками. М., 1963; Здравомыслов Б.В. Должностные преступления: Понятие и классификация. М.. 1975; Лысов М.Д. Ответственность должностных лиц по советскому уголовному праву. Казань. 1972; Светлов А.Я. Ответственность за должностные преступления. — Киев, 1978; Кучерявый Н.П. Ответственность за взяточничество по советскому уголовному праву. — М., 1959; Волженкин Б.В. Квалификация взяточничества. — Л., 1984 ва б.

11 Закутский С.Г. Уголовная ответственность за взяточничество по советскому уголовному праву. Автореф. Канд. Дисс. Т. 1953; Ахраров Б.Д. Уголовная ответственность за злоупотребление властью или должностными

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Криминология нуцтаи назаридан мансабдорлик жиноятларини алохдда гурухга ажратиб, бу жиноятларнинг сабаблари тугисидаги концепцияни ишлаб чициш, ушбу жиноятларнинг хусусиятларини хисобга олган холда бошца уз ечимларини талаб этадиган масалаларни хал этиш вазифаси цуйилди.

Айнан ана шу вацтдан бошлаб мансабдорлик жиноятларининг криминологик жихатларини тадциц этишга фаол киришилди. Бунда алохида турдаги жиноятларни тадциц этишдан бошлаб мансабдорлик жиноятларининг сабаблари тугисидаги материалларни умумлаштириш асосида, уларга царши кураш стратегияси ва тактикасини ишлаб чицишга царатилган махсус умумий концепцияни яратиш буйича харакат бошланди (В.Г.Танасевич, А.Н.Ларков, В.Б.Ястребов ва бошцалар). Порахурликни криминологик тадциц цилиш унинг жиноий хуцуций жихатларини урганиш билан биргаликда олиб борилди, лекин социологик ва криминологик йуналиши хамон устувор эди.

Бунда нафацат бир цатор криминологик ижтимоий-психиологик масалалар цуйилганлигининг янгилигини, балки услубий ечимларнинг муайян ахамиятини хам таъкидлаш лозим. Уларнинг мураккаблиги купинча порахурлик ва унинг турларининг узига хослиги туфайли вужудга келади. Аслида бундай методикани ишлаб чициш нафацат бошцарув омиллари ва мансабдор шахслар фаолиятининг хусусиятини, балки куп психиологик жихатларни хам хисобга олиши керак.

У порахурликнинг турли куринишларининг жамият ривожланишида руй бераётган ижтимоий узгаришлар борасидаги тахлилини, тармоц хусусиятини, порахурлик тарцалганлигини, турларини хисобга олишни, унинг доирасида юз бераётган, хозирги сиёсий ва ицтисодий вазиятга катта салбий таъсир этадиган сифат жараёнларини аницлаш имкониятини назарда тутади.

Бизнинг фикримизча, бу борадаги келгуси тадцицотларга йул очиб берадиган В.Г.Танасевич, Б.В.Коробейников, А.Н.Ларков, А.И.Кирпичников, О.Э.Цоколский ва А.К.Квицинияларнинг ишларини алохида ажратиб курсатиш мумкин12. Айтиш мумкинки, илгари утказилган тадцицотлар узининг ахамиятига кура муаммони "бартараф этмайди" ва мавзу тула урганилган дейиш учун асос була олмайди.

ЖКнинг 212-моддасида назарда тутилган жиноятдир. Кенг маънода эса "порахурлик" учта жиноят таркибини: пора олиш, пора бериш ва пора олиш-беришда воситачилик цилишни цамраб олади (ЖКнинг 210, 211, 212-м.). Мазкур жиноий тажовузларнинг узаро нисбатига доир царашлар хам турлидир. Айрим олимлар уларни ягона жиноят - порахурлик деб биладилар. Бошцалар эса уларни мустацил жиноятлар,

полномочиями. Автореф. Канд. Дисс. — Т., 1989; Зуфаров Р.А.Уголовная ответственность за получение взятки. Автореф. канд.дисс... — Т., 1994.

12 Танасевич В.Г. Борьба с должностными преступлениями.//Вопросы советской криминологии. Ч. 1.-М., 1976 — 149-162-бетлар; Ларьков А.И. Проблемы борьбы с должностными преступлениями. — М., 1977; Сокольский ОЭ.Значение криминологического анализа в борьбе со взяточничеством. // Борьба с должностными преступлениями.- М., 1977.-79-94-бетлар; Кирпичников А.И.Криминологические исследования взяточничества. // «Соц.законность», №12, 1975; Квициния А.К.Взяточничество и борьба с ним. Уголовно-правовое и криминологическое исследование по материалам Грузинской ССР. Автореф.канд.дисс.-М.: МГУ, 1978.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

деб хисоблайдилар. Баъзи олимлар уларда зарур иштирокчиликни - жиноятни содир этишнинг алохида шаклини курадилар13.

Масалан, Б.В.Здравомыслов жиноят цонуни матнига асосланиб курсатилган тажовузлар турларининг хар бирини узига хос булган харакат тавсифи, цасднинг мазмуни ва субъект белгилари булган мустацил жиноятлар деб хисоблайди14.

Жиноят хуцуци нуцтаи назаридан бундай фикр етарли даражада асосланган, чунки у нафацат цонунчилик лексикасига таянган, балки мазкур жиноятларнинг турли мохияти, табиати ва хусусиятини хисобга олади.

Шу билан бирга келтирилган ва хуцуций адабиётда устувор хисобланган нуцтаи назар хатто анъанавий жиноят-хуцуций тахлил доирасида кенгроц ёндашувга асосланган бошца фикрларнинг цонунийлигини мутлацо истисно этмайди. Бундай ёндашув ходисанинг мохиятини ва характерини, порахурликнинг амалдаги хациций куринишларини тулицроц ва аницроц хисобга олади. Аслида "порахурлик" тушунчаси мустацил, лекин бирбири билан боглиц булган жиноятларни цамраб олиши хацида фикр юритилмоцда.

"Порахурлик" бошца аксарият жиноятлардан фарцли улароц камида иккита жиноят субъекти (ёки пора олувчи ва пора берувчи, ёки пора берувчи ва воситачи)нинг албатта мавжудлигини назарда тутади. Бошца суз билан айтганда, бу бир бутун жиноятда бир неча субъектларнинг жиноий фаолияти ягона жиноий мацсад билан бирлашади ва бир бирини узаро тулдиради15.

Бу жиноятлар бир бутунликни ташкил этиб, бири иккинчисиз мавжуд булмайди. Чунки "пора берувчи булмаса, пора олувчи булмайди" ва айнан шу тарзда "пора берилмаса — пора олинмайди", деб айтилади.

Шу билан бирга келтирилган ва хуцуций адабиётда устувор хисобланган нуцтаи назар хатто анъанавий жиноят-хуцуций тахлил доирасида кенгроц ёндашувга асосланган бошца фикрнинг цонунийлигини мутлацо истисно этмайди. Бундай ёндашув ходисанинг мохиятини ва характерини, порахурликнинг амалдаги хациций куринишларини тулицроц ва аницроц хисобга олади. Аслида "порахурлик" тушунчаси мустацил, лекин бир-бири билан боглиц булган жиноятларни цамраб олиши хацида фикр юритилмоцда. "Порахурлик" бошца аксарият жиноятлардан фарцли равишда камида иккита жиноят субъекти (ёки пора олувчи ва пора берувчи, ёки пора берувчи ва воситачи)нинг мавжудлигини назарда тутади. Бошцача айтганда, бу бир бутун жиноятда бир неча субъектларнинг жиноий фаолияти ягона жиноий мацсад билан бирлашади ва бир-бирини узаро тулдиради.

Хулоса циладиган булсак, жиноят-хуцуций тахлил доирасида "порахурлик" тушунчасидан операцион комплекс тушунча сифатида фойдаланиш уринли. Аслида, айнан шу маънода бу тушунча илмий муомалага кенгроц кириб боради. Умуман айтганда, жиноят хуцуци тушунчаларининг йигиндисида "янги тушунчалар пайдо

13 Яни П.С. Взяточничество и должностное злоупотребление: уголовная ответственность. - М.: Интелсинтез. 2002. - С. 10-13.

14 Б.В.Здравомыслов. Должностные преступления. Понятие и квалификация. М., 1971.124-бет.

15 Сокольский О.Э. Значение криминологического анализа в борьбе со взяточничеством. // Борьба с должностными преступлениями. — М., 1977. — 79-бет.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

булиши х,амда анъанавий тушунчалар бойитилиши билан богли; сезиларли узгаришлар юз бермо;да.

References:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1. Синюкова С.Т. "Понятие и подходы к содержанию коррупции"// Вестник Нижегородское академии МВД России, 2015, №1 29-30-бетлар

2. Зуфаров Р.А, Ахроров Б.Ж, Мирзаев У.М. Коррупция. Конун. Жавобгарлик. Монография // Маъсул мух,аррир: ю.ф.д., проф. М.Х.Рустамбоев. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2011. 28 бет

3. Ражабова М. Шариатда жиноят ва жазо. Монография -Тошкент: Адолат,1996.13-бет

4. Зуфаров Р.А, Ахроров Б.Ж, Мирзаев У.М. Коррупция. Конун. Жавобгарлик. Монография // Маъсул мух,аррир: ю.ф.д., проф. М.Х.Рустамбоев. - Т.: ТДЮИ нашриёти, 2011. 31 бет

5. http://savollar.islom .уз//смф/индех/пx,п?топиc=13407wап2

6. Темур тузуклари// Форсчадан А.Согуний ва Х. Кароматов тарж; Б. Ахмедов тах,рири остида/. - Т.: Нашриёт-матбаа бирлашмаси, 1991. 88- бет

7. Abhishek Thommandru, F.M.Fazilov, S.S.Niyozova. Fortifying Uzbekistan's integrity landscape: Harnessing India's tech-driven anti-corruption strategies. Sustainable Futures 7 (2024) 100206. S. 1-12.

8. Кириченко В.Ф. Ответственность за должностные преступления по советскому уголовному праву (общие вопросы). М., 1956; Соловьев В.И. Борьба с должностными преступлениями, обманом государства и приписками. М., 1963; Здравомыслов Б.В. Должностные преступления: Понятие и классификация. М.. 1975; Лысов М.Д. Ответственность должностных лиц по советскому уголовному праву. Казань. 1972; Светлов А.Я. Ответственность за должностные преступления. — Киев, 1978; Кучерявый Н.П. Ответственность за взяточничество по советскому уголовному праву. — М., 1959; Волженкин Б.В. Квалификация взяточничества. — Л., 1984 ва б.

9. Закутский С.Г. Уголовная ответственность за взяточничество по советскому уголовному праву. Автореф. Канд. Дисс. Т. 1953; Ахраров Б.Д. Уголовная ответственность за злоупотребление властью или должностными полномочиями. Автореф. Канд. Дисс. — Т., 1989; Зуфаров Р.А.Уголовная ответственность за получение взятки. Автореф. канд.дисс... — Т., 1994.

10. Танасевич В.Г. Борьба с должностными преступлениями.//Вопросы советской криминологии. Ч. 1.-М., 1976 — 149-162-бетлар; Ларьков А.И. Проблемы борьбы с должностными преступлениями. — М., 1977; Сокольский ОЭ.Значение криминологического анализа в борьбе со взяточничеством. // Борьба с должностными преступлениями.- М., 1977.-79-94-бетлар; Кирпичников А.И.Криминологические исследования взяточничества. // «Соц.законность», №12, 1975; Квициния А.К.Взяточничество и борьба с ним. Уголовно-правовое и криминологическое исследование по материалам Грузинской ССР. Автореф.канд.дисс.-М.: МГУ, 1978.

11. Яни П.С. Взяточничество и должностное злоупотребление: уголовная ответственность. - М.: Интелсинтез. 2002. - С. 10-13.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

12. Б.В.Здравомыслов. Должностные преступления. Понятие и квалификация. М., 1971.124-бет.

13. Сокольский О.Э. Значение криминологического анализа в борьбе со взяточничеством. // Борьба с должностными преступлениями. — М., 1977. — 79-бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.