Научная статья на тему 'OFFICIAL PERSON AS A SPECIAL ENTITY'

OFFICIAL PERSON AS A SPECIAL ENTITY Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Мансабдор шахс / махсус субъект / юридик шахслар жавобгарлиги / тадбиркорлик фаолияти / жиноят / субъект. / Special entity / liability of legal entities / business activity / crime / entity

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Номозов Элдор Сунатович

Мазкур мақола жиноятни субъектлари томонидан содир этилганда квалификация масалаларига тўхталиб ўтилган. Унда махсус субъектлар томонидан содир этиладиган баъзи бир жиноятлар тахлил қилиниб жиноят қонунчилигини такомиллаштириш бўйича хулоса ва таклифлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МАНСАБДОР ШАХС МАХСУС СУБЪЕКТ СИФАТИДА

This article focuses on the issues of qualification when the crime is committed by special agents. It analyzes some crimes committed by special entities and gives conclusions and suggestions on improving the criminal law.

Текст научной работы на тему «OFFICIAL PERSON AS A SPECIAL ENTITY»

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

OFFICIAL PERSON AS A SPECIAL ENTITY Nomozov Eldor Sunatovich

He is a student of the Higher School of Judges https://doi.org/10.5281/zenodo.11631887

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 06th June 2024 Accepted: 12th June 2024 Online: 13th June 2024

KEYWORDS Special entity, liability of legal entities, business activity, crime, entity

This article focuses on the issues of qualification when the crime is committed by special agents. It analyzes some crimes committed by special entities and gives conclusions and suggestions on improving the criminal law.

МАНСАБДОР ШАХС МАХСУС СУБЪЕКТ СИФАТИДА Номозов Элдор Сунатович

Судьялар олий мактабининг тингловчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.11631887

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Мазкур мацола жиноятни субъектлари томонидан содир этилганда квалификация масалаларига тухталиб утилган. Унда махсус субъектлар томонидан содир этиладиган баъзи бир жиноятлар тахлил цилиниб жиноят цонунчилигини такомиллаштириш буйича хулоса ва таклифлар берилган.

Received: 06th June 2024 Accepted: 12th June 2024 Online: 13th June 2024 KEYWORDS

Мансабдор шахс, махсус субъект, юридик

шахслар жавобгарлиги, тадбиркорлик фаолияти, жиноят, субъект.

Жиноят субъекти масаласида жиноятнинг махсус субъекти алохида ахамиятга эга. Жиноятнинг махсус субъекти субъектнинг умумий белгилари булган а;ли расолик, муайян ёшга тулганликдан таш;ари Жиноят Кодексининг Махсус ;исми моддаларида курсатилган ;ушимча специфик белгиларга хам эга булиши шарт.

Шахсни жиноятнинг махсус субъекти деб хисоблаш учун субъектнинг зарурий белгилари билан бирга (ёш, а;ли расолик) албатта бош;а белгилар хам булиши керакки, бундай белгисиз шахснинг тегишли норма билан жиноий жавобгарликка тортилиши мумкин эмас1.

1Рустамбоев М.Х,. Жиноят хукуки (Умумий кисм). Олий укув юртлари учун дарслик. Т.: "ILM ZIYO", 2005.147-

б.

ё

ш

И1Е = 8.1 | 8ЛЕ = 7.899

www.in-academy.uz

Жиноятнинг мансабдорлик куринишидаги махсус субъект белгиси жиноят субъектининг факультатив белгиси булиб, бу белгилар ЖК Махсус цисмининг барча моддаларида назарда тутилган жиноятлар учун зарур булмай, фацат мансабдорлик жиноятлари учунгина зарурий саналади.

Бунга мисол тарицасида ЖКнинг 230-моддасига кура айбсиз кишини жавобгарликка тортганлик учун фацат суриштирувчи, терговчи жиноят субъекти деб топилишини келтириш мумкин2.

Жиноятнинг махсус субъектлари орасида мансабдорлик белгиси энг куп учрайдиган махсус субъект белгиси хисобланади. Мансабдорлик жиноятида айблаш учун шахс, албатта, цонунга мувофиц мансабдор булиши керак. Махсус субъект белгиси мансабдор шахс булган жиноят таркибларида назарда тутилган ижтимоий хавфли цилмишлар мансабдор шахслар томонидан хизмат мавцеидан фойдаланган холда ёки мансаб мавцеини суиистеъмол цилиш йули билан содир этилади.Узбекистон Республикаси ЖКнинг деярли учдан бир цисм нормаларининг диспозицияларида махсус субъектларнинг жиноий жавобгарлиги назарда тутилган3. Аксарият юридик адабиётларда махсус субъект белгиларининг мансаб ваколати юзасидан жиноятнинг субъекти булиши (167-модда, 2-цисм, "г" банди, 205-211-моддалар)га оид белгиси кенг тарцалганлигини цайд этиш мумкин4.

Мансабдор шахслар томонидан содир этилган жиноятлар динамикасининг усиш тенденциясига эгалиги5 юцоридаги фикрларни нечогли долзарб эканини курсатади.

Шунингдек, махсус субъект белгиси норма диспозициясида тугридан-тугри курсатилиши ёки шархлаш орцали баён цилиниши мумкин. ЖКнинг 1921-моддаси диспозициясида хусусий мулк хуцуцини бузиш жиноятини назорат цилувчи, хуцуцни

2Усмоналиев М., Бакунов П. Жиноят хукуки. Умумий кисм: Олий укув юртлари учун дарслик. -Тошкент: "Насаф" нашриёти, 2010. 243-244-6.

3Лпоуа1 Иидид1.итит1у д1Бт: Оа^Ик/Д.Б.УакиЬоу, R.Kabulov уэ ЬоБИд. - Т.Ю^Ье^оп РвБриЬИкаБ! НУ Дkademiyasi, 2009. 139-Ь.

4Уголовное право Российской Федерации. Общая часть. М. "Юристь", 2001. С.208-209.

5Узбекистон Республикаси Давлат статистика кумитаси маълумотига кура содир этилган мансабдорлик жиноятлари куйидагича: 2015 йилда хокимият ва мансаб ваколатларини суиистеъмол килиш (205-м.) жинояти 1658 та, хокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикиш (206-м.) жинояти 205 та, мансабга совукконлик билан караш (207-м.) жинояти 642 та, мансаб сохтакорлиги (209-м.) жинояти 1554 та, пора олиш ( 210-м.) жинояти 514 та, 2016 йилда хокимият ва мансаб ваколатларини суиистеъмол килиш (205-м.) жинояти 1667 та, хокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикиш (206-м.) жинояти 183 та, мансабга совукконлик билан караш (207-м.) жинояти 585 та, мансаб сохтакорлиги (209-м.) жинояти 1754 та, пора олиш (210-м.) жинояти 644 та, 2017 йилда хокимият ва мансаб ваколатларини суиистеъмол килиш (205-м.) жинояти 1597 та, хокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикиш (206-м.) жинояти 238 та, мансабга совукконлик билан караш (207-м.) жинояти 624 та, мансаб сохтакорлиги (209-м.) жинояти 2084 та, пора олиш (210-м.) жинояти 815 та, 2018 йилда хокимият ва мансаб ваколатларини суиистеъмол килиш (205-м.) жинояти 1472 та, хокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикиш (206-м.) жинояти 214 та, мансабга совукконлик билан караш (207-м.) жинояти 588 та, мансаб сохтакорлиги (209-м.) жинояти 2121 та, пора олиш (210-м.) жинояти 774 та, 2019 йилда хокимият ва мансаб ваколатларини суиистеъмол килиш (205-м.) жинояти 1090 та, хокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикиш (206-м.) жинояти 242 та, мансабга совукконлик билан караш (207-м.) жинояти 532 та, мансаб сохтакорлиги (209-м.) жинояти 1860 та, пора олиш (210-м.) жинояти 724 та, 2020 йилда хокимият ва мансаб ваколатларини суиистеъмол килиш (205-м.) жинояти 927 та, хокимият ёки мансаб ваколати доирасидан четга чикиш (206-м.) жинояти 156 та, мансабга совукконлик билан караш (207-м.) жинояти 427 та, мансаб сохтакорлиги (209-м.) жинояти 1611 та, пора олиш (210-м.) жинояти 346 та).

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

мухофаза килувчи хамда бош;а давлат органининг ва давлат ташкилотининг мансабдор шахси ёки хизматчиси томонидан содир этилганлиги учун жавобгарлик назарда тутилган. Худди шунингдек, ЖКнинг 1927-моддаси диспозициясидан хам хужалик юритувчи субъектларга ва бош;а ташкилотларга пул маблаглари беришни асоссиз равишда кечиктириш жиноятининг субъекти банкнинг мансабдор шахси ёки хизматчи эканлиги англашилади. Мазкур холатни яна ЖКнинг 194, 205, 209, 230-моддалари диспозицияларида хам куриш мумкин.

Жиноят конунчилигида махсус субъект белгилари алохида нормада хам курсатиб утилиши мумкин. Бу холат Россия Федерацияси ЖКнинг 331-моддаси диспозициясида кузга ташланади. Унда харбий хизмат уташ билан богли; жиноятларни содир этганлик учун жиноий жавобгарликка тортилиши мумкин булган шахслар руйхати келтирилган.

Юридик адабиётларда мансабдор шахс тушунчасини ёритишга турли мунозарали фикрлар билдирилганини куриш мумкин. Жумладан, И.Н.Пахомов мансабдор шахс деганда, фа;ат давлат хокимияти ваколатларига эга булган давлат хизматчилари тушунилиши кераклигини ;айд этса, бош;а бир олим, Г.И.Петров эса, мансабдор шахс деганда, давлат ёки жамоат аппаратида мансаб ваколатига эга булган, хукукий муносабатларнинг вужудга келишига, узгаришига ва бекор булишига сабаб булувчи юридик харакатларни содир кила оладиган шахслар тушунилиши керак, дейди. Ц.А.Ямпольская мансабдор шахс деганда, узининг хизмат ваколатларига биноан турли хуку; субъектлари холатларига таъсир этувчи, маъмурий бош;арувчилик актларини вужудга келтириш билан хукукий о;ибатларга сабаб булувчи давлат хизматчилари тушунилиши кераклигини таъкидлайди.

Р.А.Зуфаров, гарчи, Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси Махсус кисмининг саккизинчи булимида мансабдор шахс тушунчасига таъриф берилган булсада, мансабдор шахснинг бажараётган вазифаси ва ваколати юзасидан илмий ;арашлар мунозарали эканлиги нуктаи назариданатрофлича тахлил этилиши ма;садга мувофи;лигини билдиради6. Бизнингча, Б.Ж.Ахраровнинг мансабдор шахс, давлат хизматчиси ва хокимият вакилининг янгича тушунчаларини яратиш зарурати вужудга келганлигини, уз ва;тида, кура билганлигини эътироф этиш жоиз.

Б.Ж.Ахраров эса мансабдор шахс тушунчасини бирмунча кенг шархлаб, уни давлат органида, фукароларнинг узини-узи бош;ариш органида, мулкчилик шаклидан ;атъи назар корхона, муассаса, ташкилотда тайинланадиган, сайланадиган ёки махсус топширик асосида доимий ёки вактинча ташкилий-бошкарув ёки маъмурий-хужалик ваколатини амалга оширувчи шахс, деб тушунтиради7.

"Мансабдор шахс" тушунчасининг ривожланиш тарихини тахлил килишда юртимиз худудида кодификацияланган жиноят конунчилик манбалари Собик совет тузуми билан бирга кириб келганлигини хамда биринчи бор "мансабдор шахс" тушунчаси 1918 йил 8 майдаги Халк Комиссарлар Советининг "Порахурлик хакида"ги

6Зуфаров Р.А. Порахурлик учун жиноий жавобгарлик. - Т.: ТДЮИ, 2004. - Б. 83-84.

7Ахраров Б.Ж. Бош^арув тартибига к,арши мансабдорлик жиноятлари учун жавобгарлик муаммолари: Юрид. фан. докт. ...диссертация. - Т., 2008. - Б.125-126.

ä#

Ws,

8Сборник Указов РСФСР. - М., 1918. - № 35. - С. 467.

9Сборник документов по истории уголовного законодательства СССР и РСФСР. 1917-1952 г.г. - М., 1953. - С. 36-37.

10Ахраров Б.Дж. Бошкарув тартибига карши мансабдорлик жиноятлари учун жавобгарлик муаммолари: Юрид.фан док. дисс.....- Т., 2008. 103-б.

11Зуфаров Р.А. Порахурликка карши курашнинг жиноят хУКУКий ва криминологик жихатлари: назария ва амалиёт.: Юрид. фан. докт. ... дис.автореф. - Т., 2005. 21-б.

12 Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 1995 йил, 1-сон, 1-модда.

é

Ws,

13 Y36eKMCTOH Pecnyö^MKacMHMHr "Y36eKMcroH Pecnyö^MKacMHMHr afipMM K,OHyH xywwaxnapMra xycycMM My^KHM, TaflöwpKop^MK cyöteKT^apMHM MWOHHM XMMOA K.MMWHM AHaga KynaMTMpMwra, y^apHM waga^ pMBOwnaHTMpww fiy^Mflam TycM^^apHM 6apTapa$ этмwra rçapaTM^raH y3rapTMW Ba K,ywMMHa^ap KMPMTMW TyfpMCM,qa"rM YPK-391-coh^M K,OHyHM. Y36eKMCTOH Pecnyö^MKacM K,OHyH xywwaxnapM Tyn^aMM, 2015 M., 33-COH, 439-Mogga.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

STHm, myHHHrgeK, öomn;a x,apaKaT.«apHH: oh^hk Hm x,aKH Ba MyKO$OT.flapHH öe^ru^am w3acugaH rçapop rçu^um, MogguM ^HMMaT^HK^ap x,apaKaTH ycTugaH Ha3opaT o^h6

öopum, y^apHH carç^am TapTuöuHH öe^ruflamHu Ke^Tupum MyMKHH.

Xyggu myHHHrgeK, BaKo^aT^u maxc, Maca^aH, gaB^aT HOTapua^ ugopacu HOTapuycu, Mygupu, yfi-^ofi My^Kgop^apu mupKaTH, KagacTp pax,öapu Ba 6om^a my Kaöu BaKO^aT^u maxc^ap TOMOHugaH ropuguK ax,aMHHTra эгa o^uöaT^apHH Ke^Tupuö HHrçapaguraH ëKH Ke^Tupuö HH^apumu MyMKHH 6y^raH rçapop^ap KH^HHumu

ropuguK ax,aMHATra эгa ^apaKaT^ap cu^araga TymyHH^agu. Oyrçapo^ap hhfhhh paucu ^y^apo^ap y3HHH y3H öom^apyB opraH^apuHHHr ropuguK ax,aMHHTra эгa ^apaKaT^apHH cogup этнmгa BaKO^aT^u MaHcaögop maxcu x,Hco6^aHagu.

Xa^rçapo TamKH^OT^apHHHr MaHcaögop maxc^apu cu^araga Y36eKHCTOH Pecnyö^HKacu umTupoKHH 6y^raH xa^rçapo TamKH^OT^ap a^3O^apu, myHHHrgeK ropucgH^HHcH Y3öeKHcTOH Pecnyö^HKacu TOMOHugaH TaH o^HHraH xa^rçapo cygga cygb^^HK ^aBO3HMHHH эгa^^aгaн maxc^apHH Ke^Tupum MyMKHH.

HeT gaB^aTHHHr rçoHyH HH^apyBHH, u^po этyвнн, Ma^Mypufi ëKH cyg opraHuga TafiHH^aHaguraH ëKH cafi^aHaguraH x,ap rçaHgafi ^aBO3HMHH эгa^^a6 TypraH maxc HeT gaB^aTHHHr MaHcaögop maxcu ^ucoö^aHagu.

^aB^aT opraHuga, TH^opaT, HOTH^opaT TamKH^OTuga Mex,HaT mapTHOMacu ëKH ^y^apo^HK-^y^y^HM mapTHOMa acocuga Mex,HaT ^ao^HHTHHu aMa^ra omupyBHH, MaHcaögop maxc a^OMaT^apura эгa öy^MaraH maxc xu3MaTHH caHa^agu. ^aB^aT Ba xynyK; Ha3apuHcura oug agaôuëT^apga x,okhmhht BaKo^aTura эгa öy^raH, xyKyKufi xy^^aTflap HH^apuö, y^apHH MycTa^u^ paBumga x,aëTra ^opufi этyвнн MaHcaögop maxc^ap gaB^aT xu3MaTHH^apu caHa^umu ^O3HM^uru KypcaTuö yTH^agu14.

Xokhmhht BaKH^u эca gaB^aTHHHr öupoH-öup x,okhmhht opraHHHHHr HOMugaH um

Kypuö, MyafiHH Ba3H^a^apHH gouMHM ëKH Ba^THHHa aMa^ra omupyBHH Ba y3 BaKO^aT^apu

goupacuga Kynnu^HK ëxyg öapna ^yrçapo ëKH MaHcaögop maxc^ap ynyH Ma^öypufi öy^raH x,apaKaT-flapHH cogup этнm ëKH ^apMofium^ap öepum xyKyrçHra эгa öy^raH maxc.

KoHyH Ma3MyHura Kypa, ^okhmhht BaKH^u geraHga ^OHyHHH^HK, u^po Ba cyg xpKHMHATHHH u^oga этнö, MyaM^H Ba3H^a^apHH gouMHM Ba Ba^THHHa aMa^ra omupyBHH Ba y3 BaKO^aTH goupacuga KynHH^HK ëKH öapHa ^y^apo^ap ëxyg MaHcaögop maxc^ap yHyH Ma^öypufi öy^raH ^apaKaT^ap cogup этнm ëKH ^apMofium öepum BaKO^aTugaH ^ofiga^aHyBHH maxc TymyHH^agu.

ByHgafi maxc^ap ^yM^acura, Maca^aH, O^hh Ma^^uc CeHaTH a^3O^apu Ba KoHyHHH^HK na^aTacu genyTaT^apu, Y3öeKucTOH Pecnyö^HKacu XyKyMaTH a^3O^apu, Kopa^a^noFucTOH Pecnyö^HKacu W^opu KeHrecu genyTaT^apu Ba XyKyMaTH a^3O^apu, BH^OHT^ap Ba TomKeHT ma^ap ^OKHM^apu, Y3öeKucTOH Pecnyö^HKacu Ba Kopa^a^noFucTOH Pecnyö^HKacu Ba3up^HK^apu Ba ugopa^apu pa^öap^apu, cygbH^ap, npoKypop^ap, TeproBHH^ap, öo^xoHa, co^h^, hhkh um^ap opraH^apu Ba gaB^aT xaB^cu3^HK xu3MaTH xoguM^apu, cyg H^poHH^apuHu KupuTum MyMKHH.

14Bo6oeB X..E., MC^OMOB 3.M. Ba 6om^. flaB^aT Ba ^y^yK Ha3apwncM.-T.: M^TMCoguëT Ba x,yK,yK, gyHëcw, 2000. - E.73.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Узбекистон Республикасининг Жиноят кодекси 17-моддасига асосан ЖКнинг 205 210, 230 - 232, 234, 235, 279 - 302-моддаларида назарда тутилган жиноятлар учун

жиноят содир этгунга кадар ун саккиз ёшга тулган шахслар жавобгарликка тортилади15.

Мансабдорлик жиноятлари учун жиноий жавобгарлик ёшининг бундай белгиланиши бу ёшга етганда шахс мансаб ваколатлари билан боглик харакатларини тушунадиган, унинг окибатини англай олишини хисобга олиб белгиланган.

Бизнинг фикримизча, барча мансабдорлик жиноятлари каби "Тадбиркорлик фаолиятига тус;инлик ;илиш, конунга хилоф равишда аралашиш билан богли; жиноятлар хамда хужалик юритувчи субъектларнинг хукуклари ва конуний манфаатларига тажовуз киладиган бош;а жиноятлар" номли XIII1 бобдаги мансабдорлик жиноятлари учун хам субъект ёши этиб 18 (ун саккиз) ёш белгиланиши лозим. Чунки, мазкур жиноятлар хам мансабдорлик жиноятлари хисобланади. Аммо ушбу жиноятлар учун субъект ёши ЖК Умумий ;исм 17-моддасида курсатиб утилмаганлиги учун хам умумий асосларда 16 (ун олти) ёш этиб белгиланган. Шунинг учун, ю;оридагиларга асосан, ЖК Умумий ;исм 17-моддасига тегишли узгартириш киритган холда, ЖКнинг "Тадбиркорлик фаолиятига тус;инлик ;илиш, конунга хилоф равишда аралашиш билан боглик жиноятлар хамда хужалик юритувчи субъектларнинг хукуклари ва конуний манфаатларига тажовуз киладиган бошка жиноятлар" номли XIII1 бобдаги мансабдорлик жиноятлари учун хам субъект ёши 18 ёш килиб белгиланиши максадга мувофик.

Шахсни жиноий жавобгарликка тортиш учун унинг акли расолиги хам ахамият касб этади. Шахс содир булаётган вокеликни англай олмаса, унинг жавобгарлиги хакида суз юритишнинг хожати хам булмайди.

Шунинг учун хам мансабдор шахс вазифасининг хусусиятини курсатиш мухим ахамиятга эга.

1989 йил 20 ноябрда кабул килинган Бола хукуклари тугрисидаги Конвенциянинг 1-моддасига кура шахс ун саккиз ёшга тулгунга кадар бола хисобланади. Бола хукукларини химоя килишга каратилган бир катор халкаро хужжатларда хам вояга етмаганларни жиноий жавобгарликка тортишнинг минимал ёшига риоя килиш белгиланган16.

Узбекистон Республикасининг Фукаролик кодекси 22-моддасига мувофик фукаронинг уз харакатлари билан фукаролик хукукларига эга булиш ва уларни амалга ошириш, узи учун фукаролик бурчларини вужудга келтириш ва уларни бажариш лаёкати (муомала лаёкати) у вояга етгач, яъни ун саккиз ёшга тулгач тула хажмда вужудга келади.

15Узбекистон Республикасининг Жиноят кодекси. Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами, 2021 й., 23-сон, 301-модда.

16Сборник международных документов Комитета ООН по правам ребенка/Отв. Ред. А.Х.Саидов - Т.: Национальный центр Республики Узбекистан по правам человека, 2014. - С. 239.

é

ш

UIF = 8.1 | SJIF = 7.899

www.in-academy.uz

References:

1. УР ВМнинг "Давлат органларида, давлат муассасаларида ва давлат иштирокидаги ташкилотларда жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари билан ишлаш тартиби тугрисидаги намунавий низомни тасдиклаш хакида"ги карори. Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 21.12.2019 й., 09/19/1022/4181-сон.

2. УР ВМнинг 2002 йил 28 июндаги "Фаолиятнинг айрим турларини лицензиялаш тугрисида"ги Узбекистон Республикаси конунини амалга ошириш чора-тадбирлари хакида"ги карори. Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 08.05.2020 й., 09/20/271/0565-сон

3. Узбекистон Республикасининг "Хужалик юритувчи субъектлар фаолиятини давлат томонидан назорат килиш тугрисида"ги Конуни. Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг Ахборотномаси, 2019 й., 2-сон.

4. Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 15.05.2020 й., 03/20/617/0585-сон.

5. Хаттобов Н. Юридик шахслар: уларнинг жавобгарлигига оид айрим мулохазалар//№02(122)/2016, Хукук ва бурч. Б.61.

6. Никифоров А.С. Юридическое лицо как субъект преступления и уголовной ответственности. М.: ЮрИнфоР, 2002; Келина С.Г. Ответственность юридических лиц в проекте нового УК РФ // Уголовное право: новые идеи. М., 2004. С. 50, 60; Ситковский И.В. Уголовная ответственность юридический лиц. Автореф. дисс.... канд. юрид. наук. М., 2003, и др.

7. Якубов А. С. Теоретические перспективы развития уголовно-правовой основы учения о преступлении. - Т., 1996. - С. 5-26.

8. Абдукодиров Ш.Ё. Мирзаев У.М. Узгалар мулкини талон-тарож килиш: Жиноят кодекси Махсус ;исми Х бобига шархлар. Укув кулланма. Масъул мухаррир: ю.ф.д., проф.К.Абдурасулова. - Т.:ТДЮУ, 2013 - Б. 4.

9. Кабулов Р. Социальная обуслолвленность установления ответственности за преступления, предусмотренные гл. XIII1 Особенной части УК и их общая юридическая характеристика. Узбекистон Республикаси жиноят кодексини такомиллаштириш масалалари мавзусидаги республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. -Т.: ТДЮУ, 2017. Б. 145

10. RustambayevM.X. O'zbekiston Respublikasi jinoyat huquqi kursi. Tom 4. Iqtisodiyot sohasidagi jinoyatlar. Ekologiya sohasidagi jinoyatlar. Hokimiyat, boshqaruv va jamoat birlashmalari organlarining faoliyat tartibiga qarshi jinoyatlar. Darslik. 2-nashr, to'ldirilgan va qayta ishlangan - T.:O'zbekiston Respublikasi Milliy gvardiyasi Harbiy-texnik instituti, 2018. - 529 bet.;

11. Махкамов О. ва бош;. Хужалик юритувчи субъектларнинг хукуклари ва конуний манфаатларига ;арши жиноятлар. Илмий-амалий рисола. Масъул мухаррир: ю.ф.д. Р.А.Зуфаров. - Т.: ТДЮУ, 2016. - 96 б.;

12. Жиноят хукуки. Махсус ;исм: Дарслик. Кайта ишланган ва тулдирилган иккинчи нашри/Р.Кабулов, А.Отажонов ва бошк.; Масъул мухаррир Ш.Т.Икрамов. - Т.: Узб. Респ. ИИВ Акад., 2016. - 1096 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.