Научная статья на тему 'ПОНЯТИЯ “СЕРДЦЕ” (ДИЛ) И “ВОЗЛЮБЛЕННАЯ” (ДИЛДОР) В СУФИЙСКОЙ ИНТЕРПРЕТАЦИИ МАВЛЯНА'

ПОНЯТИЯ “СЕРДЦЕ” (ДИЛ) И “ВОЗЛЮБЛЕННАЯ” (ДИЛДОР) В СУФИЙСКОЙ ИНТЕРПРЕТАЦИИ МАВЛЯНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
111
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАВЛЯНА / ШАМС ТАБРИЗИ / ДИЛ (СЕРДЦЕ) / ДИЛДОР (ВОЗЛЮБЛЕННАЯ) / ХРАНИЛИЩЕ ИСТИНЫ / МИСТИЦИЗМ / СУФИЙСКАЯ ТЕРМИНОЛОГИЯ / СУФИЙСКИЕ ВЫРАЖЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ходжи Хусайн Мусозода

В статье предпринята попытка исследовать оттенки суфийского значения слова сердце, выявить роль и место созданных с помощью этого слова поэтических выражений и конструкций в “Диване Шамса Табризи” и в “Месневи ма’нави” Мавляна Джалалуддина Балхи. На основе рассмотрения точек зрения Санаи и Аттара относительно данного понятия, выявляется, что Мавляна, развивая мысли и воззрения своих выдающихся предшественников, наравне с суфийским толкованием этого ключевого понятия суфийской поэзии, также создал многочисленные поэтические выражения и конструкции с использованием этого слова.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NOTIONS “HEART” (DIL) AND “LOVED” (DILDOR) IN SUFI INTERPRETATION BY MAVLAVI

The author of the article makes an endeavor to explore the shades of the Sufi meaning of the word “heart”, to reveal the role and place of poetic expressions and constructions created by dint of the relevant word in “Divan” by Shams Tabrizi” and in “Mesnevi Ma’navi” by Mavlavi Jaloluddin Balkhi. Proceeding from the assumption of Sanoi and Attar`s viewpoints dealing with the given notion, it is revealed that Mavlavi, developing the thoughts and views of his distinguished predecessors, alongside with the Sufi interpretation of this key notion of Sufi poetry, created numerous poetic expressions and constructions by using the mentioned word as well.

Текст научной работы на тему «ПОНЯТИЯ “СЕРДЦЕ” (ДИЛ) И “ВОЗЛЮБЛЕННАЯ” (ДИЛДОР) В СУФИЙСКОЙ ИНТЕРПРЕТАЦИИ МАВЛЯНА»

.pi974 iUj^^j i^jLc ¿L-al ¡^¿jafi dj ol^S ijjJiA^A .14 -JISLAJ] ¿J ¿J ^llju^e J^aJijjl /¿l^jJl .J^aJljjl ¿J ¿J ^llju^e .15

КЛАССИФИКАЦИЯ, СТИЛЬ СОДЕРЖАНИЯ И СОДЕРЖАНИЕ ЛИТЕРАТУРНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛФАЗЛИ МИКОЛИ

В этой статье посторались вникнуть в суть и содержание подлинного наследия Абулфазли Миколи в поэзии и прозе. Автор статьи посторался с исползованием доступных научно-литературных источников показать нам всё наследие персидско-таджикского арабоязычного поэта и писателя, исследовать тему и содержание на примеру его подлинных стихов и прозы.

Автор в своих трудах хотя и не до конца познал все границы исследования, но смог дать полную информация о наследиии этого великого поэта и писателя, который оставил след в процветаний арабоязычного персидско-таджикого литература.

Ключевые слова: Абулфазл Миколи, Саолиби, наследие в поэзии и прозе, касидэ, аллегория, арабская поэзия.

CLASSIFICATION, CONTENT STYLE AND CONTENT LITERARY HERITAGE OF ABULFAZLI MIKOLI

In this article, we tried to delve into the essence and content of the true heritage ofAbulfazli Mikoli in poetry andprose. The author of the article tried to use the available scientific and literary sources to show us the entire heritage of the Persian-Tajik Arabic-speaking poet and writer, to investigate the topic and content on the example of his genuine poetry andprose.

Although the author did notfully understand all the boundaries of research in his works, he was able to give complete information about the heritage of this great poet and writer, who left a mark on the prosperity of the Arabic-speaking Persian-Tajik literature.

Key words: Abulfazl Mikoli, Saolibi, heritage in poetry andprose, kaside, allegory, Arabic poetry.

Сведения об автора:

Холов Назармухаммад Ёрмахмадович - соискатель кафедры классической литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова

About the author:

Kholov Nazarmuhammad Yormahmadovich - Applicant for the Department of Classical Literature, Khujand State University named after academician B. Gafurov

ДИЛУ ДИЛДОР ДАР ОИНАИ ИРФОНИ МАВЛОНО

Мусозода X..X,.

Шурои уламои вилояти Сугд

Дар адабиёти ирфонии форсу точик ва дар умум худи каламрави шеъри гузаштаи мо дил хамчун узви мехварии инсон дар баробари сифат шудан хамчун аслу маънои хастии одамй мукаррар шудааст, ки ба таъбири орифон макони тачаллии хакикати илохй дониста мешавад. Боз хам худи Мавлонои бузург аст, ки дар шархи ирфонии дил ба таври барчаста таъкид доштааст: Худои Азза ва Ч,алл гуфт ман нагунчидам, Даруни арзу само чуз, ки дар дили инсон.

Албатта, дар фархангхои ирфонй ва кутуби назари тасаввуф рочеъ ба маком ва чойгохи дил дар шинохти хдкикати инсон назархои мухталифе баён гардидааст. Аз чумла, Рузбехони Баклй дар хдкикати дил чунин нигошта: "Дил манзари рух аст ва махалли хос хаст, ки он макон латифаи хос аст, дар он макон чуз тачаллй нашавад, он оламро дил хонанд, ки шохиди машхади гайб аст. [4, с. 184]

Саной дар тавсифи дил чунин овардааст:

Х,аст бар соликон ба вакти басеч,

Рохи дилро чу зулфи занги печ.

Дин надорад касе, ки андар дил,

Мар варо нест магзи дил хосил.

Инчунин пурхалал диле, ки турост,

Даду доманд бо ту з-ин дил рост. [7, с.338-340]

Баъдан Саной дар кашфи хакикати ирфонии дил сухан мекунад, ки дар андешаи солики наврох он гуё як пораи гушт аст, зеро холо дили тахкикро нашнохтааст, зеро аз макоми дил гофил аст. Аз ин

ру, шликро ба маърифати хакикати дил, ки рохи шинохти худи иншнро боз мекунад, даъват мекунад:

Пораи гушт номи дил кардй,

Дили тахкикро бихил кардй.

Ту зи дил гофиливу бехабарй,

Дигар ает он дилу ту худ дигарй. [7, c.338-340]

Ба андешаи Саной дил рохи он чахонии иншн, пару боли хирад, ботини голик, acли дин, манзари раббонй, меърочгох, каъбаи мaкcyд ва ба кавли y дорои разору як ном ает, ки дар он хакикати иншн тачагсум мекунад. Ин шурухи хоcaи Саной баёнгари андешахои ирфонй ва тacвифaги вай дар бораи дил мебошанд, ки cарчашма дар дидгоххои орифонаи шоир доранд. Аз ин ру, y тани бедилро ба чуволи гил, хучраи дев меномад ва менaвиcaд: Дт бувад po^u анцa^oнuu ту, Лeк дuлpo зада нaдoнй ту. Пapу 6onu xupaà su дт башад, Tarn бeдuл цуeалu гыл 6omaà. Батuнu ту ^aцuцaтu дuлu туст, Xap чй цуз батuнu ту батuлu туст. Дт ^ дт xeзaду xupaà ^ дuмаг, Дт чу pyb амaду xupaд чу чapаг. Дт ят мaнзapecт paббанй, A^ap y тap^у фapшu нуpанй. Аз саpu ца^лу pyu наданй, Xwpau дeвpа чй дт xанй? Хаст мeъpацu дт ба ea^u фapаг, K,o6u цaecaйнu ацлу wapbu дuмаг. [7, с. 338-340]

Аз нигохи Аттори Нишобурй низ дил дар макоми оина аот, ки дар он камоли лутфи илохй тачаллй мекунад:

Ба чaмалam umq нaтeан баxт, Аз кaмалu лутфu худ orna тхт. Хаст аз тна дт дap дт нuгap, To набтй pyu y дap дт нuгap. [3, с. 62]

Аттор хам дилро мавзеъи тачрид, caрои хилвату тавхид, манзари аълои Х,ак, назаргохи шабонарузй ном мебарад ва таъкид медорад, ки бояд руи дил аз гарду губор, аз cyи гил покиза кунй, то он нур бигирад:

ffunu ту мaвзeъu тац^д амaд, Capou хмлвату тавщд амaд. Дт ту мaнзapu ab^o^ Xaqpo, Вaлeкuн сахт набuнаcт Xaqpo. Нaзapга^u 'шaбанpyзй дuлu туст, Bme pyu дuлu ту дap гuлu туст. Чу pyu дт кунй аз сyu гыл дуp, Бapuн пастй бuгupaд pyu дт нуp. [3, с. 62]

Дар маколоти Шамот Табрезй- пири Мавлоно бошад дар шархи дил омадааст, ки бояд дари дил шавад, зеро acny мохияти анбиёву авлиё ва ба таъбири ин Х,азрати бузургвор чон кандани онхо ба хотири хамин боз шудани дил аст: "Дари дил мебояд, ки боз шавад, чон кандани хама анбиёву авлиёву ва acфиё барои ин бувад. Ин мечустанд". [15,204]

Мавлонои Балхй низ дар идомаи ин рохи уотодони хеш дар шинохти хдкикати дил бар ашш cyny™ анчомдодааш дидгоххои хоcaи ирфониро чй дар Девони Шaмc ва чй дар "Машавии маънавй" изхор доштaacг. Аз чумла, дар "Мacнaвии маънавй" чунин меоварад, ки набояд дилро онгуна, ки ту тacaввyр мекунй, бишнош, зеро хамин тacaввyрaги ботили ту дар бораи дил буд, ки аз ахли дил дур мондй.Баъдан, Мавлоно дилро лутфи ширу ангубин, cарчашмаи мачмуи хушихо, дил чавхару олам араз, дарёи нур, назаргохи Худо, мухиги зарафшону эхаэнбор медонад, ки хамагй ишорат ба таъбирхои шоиронаи caрчaшмa дар дидгохи орифонаи cyхaнвaр мекунанд: Дт, ту m алудapа nuндаштй, Лацapaм дт з-ахрм ôu.л бapдаштй. Худ paeo ôopû, кп ан дт башaô т, К-y бувад дap urnq ш^у ангубт. Лутфu ш^у ангубт акт ôuл аст, Xap x^wupo ан хуш аз ôuл зрска аст. Пас бувад дт чав^^у алaм apœ,

Cohu ôuл чун бувад ôumpo sapœ. Он дuлe, к-y аmж¡u мал асту цоу, Ё зaбoнu m гту o6u cuëy. Дт нaбomaд saupu oн дapёu нуp, Дт нaзapгoyu Xудo в-онгоу Nyp. Дт муyuтecт a^apm xuтта вуцуд, 3ap yœue aфmанaд аз эусон вуцуд. [129]

Хамон андешаи дар дили иншн гунчоиш ёфтани Хакро Мавлоно чои дигар дар дафтари аввали "Ма^авии маънавй" низ тавзех дода онро аз забони Паёмбари Акрам (c) чунин меоварад: Гуфт naйгaмбap, км Xaq фapмудaacт, Ман нагунцам дap xa'му бoлoву паст. Дap замшу ocмoну а^ нт, Ман нагунцам m ящн ôoô, эй азю. Дap ôuлu муъмт бтунцам эй ацаб, rap мapo цyu дap oн ôu.лур талаб. [6, с. 1б3]

Аз ин чост, ки таъбири дил назаргохи Хак caрчaшмa дар хамин хаджи Рacyли Акрам дорад, ки Мавлоно онро бо шевае шоирона баён доштааст ва такрори ин матлаб чй дар Машавй ва чй дар Девони Шaмc аз шинохти хакикати макоми маънавии дил ва талкини он бахри шли^ни рохи хак дарак медихад.

Мавлоно шевахои рашдан ба макоми маънавии дилро, ки хамон назарагохи хак ac^ тафшр мекунад ва баён медорад, ки ин дил хамон вакг ба манзури Хак мешавад, ки аз чузв cyи кул рах кушояд, чун назари Хак хам ба дил ааг. Сурати инcон хамон обу гил aciy бac, аал бошад хамоно дил бошад, ки онро Мавлоно бо шеваи орифона фарози арш унвон мекунад: Эй дило, манзур хак онгах шавй, Ки чу чузве cyи кулли худ шавй. Хак хамегуяд, назармон бар дил ac^ Неcг бар cyрaт, ки он обу гил acr Ту хамегуй маро дил низ хacг,

Дил фарози арш бошад не зи rncr [6,Дафтари 2, c. 128]

Дар девони Шaмc низ дидгоху назархои муайяне аз Мавлоно дар бораи дил ба мушохида мерacaд. Хамон андешаи дил назаргохи Хак буданро шоир гава^ут истифодаи таъбири дил ба кафи Худованд чун калам баён мекунад, ки дар дacги кудраги Офаридгор карор дорад. Мавлоно бо иcгифодa аз ин макоми дил аз Худованд такозо мекунад, ки иcломро даме тозаву гилахоро рахо cозaд аз вучуди ин дил:

Meкaшaô рн шау paqœue, дт ба кафаш чун цaлaмe, Tрзa кун ucлрм дaмe, Xацa payo кун гuлщo. [5, с. 512]

Дил дар афкори ирфонии Мавлоно аз замири иншни шлик cys^ мечинад, яъне ин cyхaнчинии мукаррарй ^c^ балки хамон вахйи илохй аст, ки ба назаргохи Хак дили иншни комил нозил мегардад:

Дт сушнчт аст, аз чuнu замup, Вауцуён a^ap рн чт швваур. [5, с.19б8]

Сафову покихои калби иншн гава^ут чоми Хак таъоло барои равандаи рохи тарикат нacиб мегардад ва ин хол ба таъбири Мавлоно замоне муягсар мегардад, ки дил ишкбоф шавад: Ста muкрф гашта, дт umцбрф гашта, Чун шuma тф гашта, аз црмuXaq тaъалр. [5, с.2047]

Барои Мавлоно дар баробари хамаи ин азамату шукухи илохй доштани дил он чойгохи бaрхоcгaни дyоcг. Аз ин ру, мефармояд, ки: Дap ôuл xaёлu xuттau Taбpeз нацш баст, К-онxрнau uцабaту дтxрнau дуаст. [5,4758]

Нукгаи баланди маърифати Мавлоно дар шинохти дил ба макоми мерacaд, ки шоир чун дигар орифону cyфиëн дилро подшох ва cynrc^ тан унвон мекунад, ки дар ин маврид дар чандин абёт аз Девони Шaмcи Табрезй мо мулохизахои шоирро мyчaccaм мебинем: Эй дт чu мастнву xrnU, cултoнuву султонвашй, Бо m ôuмoгу capкamй, чун umцpoмaт мeкунaд. [5,2/5751] Шох^ст ôuл a^ap тан мoнaндau гoee, В-т гов бубшад шау œap жож нaxoяô. [5, б814] Дт ж тан зод, лeк moyu тан аст, Xaмчунoнкu бuзoяô аз зан мapд. [5, 10241]

Дар умум, Мавлонои Балхй дар идомаи рохи бузургони адабиёги тacaввyф дар маърифати макоми ирфонии дил назару дидгоххои хоcaе дорад, ки хамагй caрчaшмa дар хамон афкори улвии

назаргохи хак шуморидани ин узви мукаддаси инсон доранд. Мавлои бузург бо кушодани рох дар шинохти хакикати инсон чун устоди хеш Шамсиддини Табрезй дар андешаи он аст, ки бар асоси тасфияву тазкия дархои ин дил замоне барои соликон боз шаванд, то онон якин хосил намоянд, ки дар хакикат Худои Азза ва Ч,алла ломаконро макони бемаконй хамин дили инсони комил бошад.

АДАБИЁТ

1. Аттор, Фариддудин, ибни Иброхим. Мантик ут-тайр. Бо тасхехи доктор Сайид Содики Гавхарин. Техрон: ширкати интишороти илмй- фархангй, 1365.

2. Аттор, Фариддудин, ибни Иброхим. Мусибатнома. Бо тасхехи доктор Нуронии Висол: - Техрон: интишороти Заввор, 1338.

3. Аттор, Фариддудин, ибни Иброхим. Асрорнома Бо тасхехи доктор Сайид Содики Гавхарин. Техрон: - Техрон: интишороти Сафй Алишох, 1337.

4. Баклии Шерозй, Рузбехон. Шархи Шатхиёт.Ба тасхехи профессор Анри Корбен. - Техрон, института Эрон ва Фаронса. 1344.

5. Мавлавй, Ч,алолуддин Мухаммад. Куллиёти Шамс ё Девони Кабир. Ба тасхех ва хавошии Бадеуззамони Фурузонфар. - Техрон, интишороти Донишгохи Техрон, 1330.

6. Мавлавй, Ч,алолуддин Мухаммад. Маснавй. Ба тасхех Риналд Николсон. - Техрон, интишороти Мавло, 1360.

7. Саноии Fазнавй. Хадикат ул хакикат ва шариат ул-тарикат. Бо тасхехи Мухаммадтакии Мударриси Разавй-Техрон:Саной, 1362.

8. Саччодй, Сайдчаъфар. Фарханги истилохот ва таъбироти ирфонй. - Техрон, Тахурй, 1370.

9. Табрезй, Шамсиддин, Мухаммад. Маколот. Ба тасхехи Мухаммад Алии Муваххид - Техрон: Хоразмй, 1349.

ПОНЯТИЯ "СЕРДЦЕ" (ДИЛ) И "ВОЗЛЮБЛЕННАЯ" (ДИЛДОР) В СУФИЙСКОЙ ИНТЕРПРЕТАЦИИ МАВЛЯНА

В статье предпринята попытка исследовать оттенки суфийского значения слова сердце, выявить роль и место созданных с помощью этого слова поэтических выражений и конструкций в "Диване Шамса Табризи" и в "Месневи ма'нави" Мавляна Джалалуддина Балхи. На основе рассмотрения точек зрения Санаи и Аттара относительно данного понятия, выявляется, что Мавляна, развивая мысли и воззрения своих выдающихся предшественников, наравне с суфийским толкованием этого ключевого понятия суфийской поэзии, также создал многочисленные поэтические выражения и конструкции с использованием этого слова.

Ключевые слова: Мавляна, Шамс Табризи, дил (сердце), дилдор (возлюбленная), хранилище истины, мистицизм, суфийская терминология, суфийские выражения

THE NOTIONS "HEART" (DIL) AND "LOVED" (DILDOR) IN SUFI INTERPRETATION BY MAVLAVI

The author of the article makes an endeavor to explore the shades of the Sufi meaning of the word "heart", to reveal the role and place ofpoetic expressions and constructions created by dint of the relevant word in "Divan " by Shams Tabrizi" and in "Mesnevi Ma 'navi" by Mavlavi Jaloluddin Balkhi. Proceeding from the assumption of Sanoi and Attar's viewpoints dealing with the given notion, it is revealed that Mavlavi, developing the thoughts and views of his distinguished predecessors, alongside with the Sufi interpretation of this key notion of Sufi poetry, created numerous poetic expressions and constructions by using the mentioned word as well.

Keywords: Mavlavi, Shams Tabrizi, bil (heart), dildor (beloved), repository of the truth, mysticism, Sufi terminology, Sufi expressions.

Сведения об авторе:

Ходжи Хусайн Мусозода —кандидат филологических наук, председатель Совета улемов Согдийской области. Тел: (+992) 927716401; E-mail: musozoda@mail.ru

About the author:

Hoji Husain Musozoda — PhD in Philological sciences, Head of Ulama Council in Sogd region. Tel: (+992) 927716401; E-mail: musozoda@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.