Научная статья на тему 'ПОНЯТИЕ ТЕМПЕРАМЕНТ И ОСОБЕННОСТИ ЕГО ВЫЯВЛЕНИЯ В НАУКЕ ПСИХОЛОГИЯ'

ПОНЯТИЕ ТЕМПЕРАМЕНТ И ОСОБЕННОСТИ ЕГО ВЫЯВЛЕНИЯ В НАУКЕ ПСИХОЛОГИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
504
57
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕМПЕРАМЕНТ / СПОСОБНОСТЬ / ЛИЧНОСТНОЕ ПОВЕДЕНИЕ / ИНДИВИДУАЛЬНОЕ ПОВЕДЕНИЕ САНГВИНИК / ФЛЕГМАТИК / ХОЛЕРИК / МЕЛАНХОЛИК / СТУДЕНТ / ЧУВСТВЕННОСТЬ / ЭМОЦИОНАЛЬНОЕ СОСТОЯНИЕ / ВОСПИТАНИЕ И ЛИЧНОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Назарова Хосият

В данной статье автор старается дать сведения о понятие темперамент (характер) и особенностях его выявления в науке психология, физиологических особенностях темперамента, индивидуальных качеств личности как, темперамент, характер, способности; вида темперамента такие как: сангвиник, флегматик, холерик, меланхолик,а также наблюдения по поводу психологических особенностей студентов и учащихся школе. Темперамент это такая индивидуальная особенност человека, которая определяет его развития и изменение психологического процеса и поведения. В данном случае основное внимание уделяется скорости, длительности и силе психологического процесса, а также эмоциональность и влияние фактора поведения человека, а именно, подвижность, активность, мгновенные или затороможеные ответные действия и другие.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT OF TEMPER AND ITS CHARACTERISTICALLY APPEARANCE IN PSYCHOLOGY

In this article the author tried to give information about the concept of temper and its characteristically appearance in psychology, physiological bases of temper, the characteristics of individual behavior: like temper, character, ability, kinds of temper such as: sanguine temper, phlegmatic temper, choleric temper, and melancholic temper, as well as psychological observation on students’ and pupils’ characteristics. Temper is an individual characters of humankind, that they define kind of development and placement of psychical process. over here speed, duration, and psychical process power such as: emotional process and as well as external characteristics of the person’s behavior, meaning enthusiastically behavior, being active, fast or slow movement of replying is meant.

Текст научной работы на тему «ПОНЯТИЕ ТЕМПЕРАМЕНТ И ОСОБЕННОСТИ ЕГО ВЫЯВЛЕНИЯ В НАУКЕ ПСИХОЛОГИЯ»

АКТИВИЗАЦИЯ ПОЗНАВАТЕЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ СТУДЕНТОВ ПРИ ИЗУЧЕНИИ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА КАК ПСИХОЛОГО-ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПРОБЛЕМА

В статье рассматриваются вопросы активизации познавательной деятельности студентов при изучении английского языка, и ее историю возникновения в дидактике. В статье также отмечается, что познавательная деятельность в плане ее активизации является одной из ведущих проблем в психолого-педагогических знаний. Не остались, также в стороне вопрос о методах по активизации обучающего процесса английского языка, которые обусловлены рядом основных теоретических положений, увязывающихся с конкретными концепциями современного психолого-педагогического знания. Анализ методических концепций, дает нам возможность констатации: активизация и интенсификация обучающего процесса по овладению иностранным языком обусловлена более активным использованием психологических, личностных возможностей педагогов и студентов. А также социально - психологическими возможностями, характеризующими развитый учебный коллектив.

Ключевые слова: познавательная деятельность,активизация учебного процесса, психолого-педагогические знания, дидактика, методы обучения английского языка.

ACTIVATION OF THE COGNITIVE ACTIVITY OF STUDENTS DURING THE LEARNING ENGLISH LANGUAGE AS A PSYCHOLOGICAL AND PEDAGOGICAL PROBLEM

The article discusses the issues of enhancing the cognitive activity of students in the study of the English language, and its history of origin in didactics. The article also notes that cognitive activity in terms of its activation is one of the leading problems in psychological andpedagogical knowledge. The question of methods for enhancing the teaching process of the English language, which are due to a number of basic theoretical provisions, linked to specific concepts of modern psychological and pedagogical knowledge, was also not left aside. The analysis of methodological concepts gives us the opportunity to state: the activation and intensification of the learning process for mastering a foreign language is due to the more active use of the psychological, personal capabilities of teachers and students, as well as social and psychological capabilities that characterize a developed educational team.Pcychological science is considering its own methods.

Keywords: cognitive activity, activation of the educationalprocess, psychological andpedagogical knowledge, didactics, methods of teaching English.

Сведения об авторе:

ХаитбоеваХабиба Одинамахматовна - преподователь кафедры английского языка

Таджикского государственного педагогического университета имени СадриддинаАйни.

E.mail.tuk-tuk.89@mail.ru. Тел,(+992) 938868086

Abouttheauthor:

KhaitboivaHabiba Odinamahtovna - Lecturer Chair of English language Tajik State Pedagogical

University namedafer S.Ayni. tuk-tuk.89@malruPhone(+992) 938868086

МАФХУМИ МИЗОЧ, ВА ХУСУСИЯЩОИ ЗОХДРШАВИИ ОН ДАР ИЛМИ ПСИХОЛОГИЯ

Назарова Х

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Мо рафтору кирдори бачахо ва бузургсолон, аз чумла чй тавр кор кардан, хондан, расм кашидан, чй тавр ба таъсироти берунй чавоб гардонидан, чй тавр аз сар гузаронидани хурсандию гамгинии онхоро мушохида намуда, бешубха, дикдатамонро ба тафовутхои бузурги индивидуалию фардии одамон чалб мекунем. Баъзеи онхо чусту чолок, пурчушухуруш, сершавкун ва нихоят серхаракат буда, ба зухуроти пуравчи эмотсионалй майл доранд; онхо дар кор омузиш ва бозй бесабр, борагбат ва сергайрат мебошанд. Дигархояшон баръакс, сусткор, ором, ботамкин ва камхаракат буда, хиссиёташон суст ва зохиран ифода наёфта чорй мегардад.

Лозим ба ёдоварист, ки ин фаркиятхо ба хусусиятхои шахс не, балки ба баъзе шаклхои зухуроти берунй дахл доранд. Масалан, як гурух хонандагони мактаби Президентии шахри Кулоб фаъол буда, натз мехонанд, боинтизоманд, ба техника шавку хавас доранд ва дар олимпиадахои фаннй дар Точикистон ва берун аз он иштирок намуда, сохиби медалхои тиллою нукра, хамчунин чоизахо мегарданд. Вале дар айни замон хамаи онхо аз руи серхаракатии худ ва аз руи ба хиссиёту хаячон омаданашон нихоят гуногунанд. Мафхуми «мизоч» -ро махз ана хамин чихатхои шахс тавсиф медиханд.

«Асрори табиати инсон, сабабхо ва маромхои рафтори у аз кадим диккати одамонро ба худ чалб мекарданд. Инсоният кушиш менамуд, то одамонро аз руи табиаташон ва хусусиятхои хоси бо хам

мoнaндaшoн бa ^yxxo чyдo нaмoянд, то paфтopи oHxopo дap вaзъиягxoи Mymaxxaœ xaërn шш^й нaмyдaн мумкин бoшaц» [3, c.286]

Mœo^ чунин xycycиятxoи индивидyaлии шaxcияти oдaм мeбoшaц, ки ohxo тapзи тapaккиëг вa тaFиpëбии чopишaвии пpoтceccx,oи пcиxикй вa paфгopи ypo мyaйян мeкyнaц. ин 4o cypъaт, дaвoмнoкй вa кувваи пpoтceccx,oи пcиxикй aß чумла пpoтceccx,oи эмoтcиoнaлй вa инчунин xycycиягxoи бфунии paфтоpи oдaм, яънe cep^apaкaтй, фа^шй, зудй ë cycгии xapaкaтy manxo® чаюбй вa Faйpa бa нaзap г^ифта мeшaвaнд.

Mœo^ дapaчaи тaFиpëбaндaгии шaxcpo тaвcиф мeдиx,aц, вaлe эъ-гикэд, нyктaи нaзap вa шaвкy ^aœ ypo шapx нaмeдиxaд, имкoниягxoи ypo мyaйян нaмeкyнaц (xycycиягxoи мизoчpo бa xycycиягxoи xapaктep ë к^илият oмexтa кapдaн лазим нecт).

Чунин чиxaтxoи асй, ки мизoчpo шapx мeдиxaнд, нишoн дoдaн мумкин аст.

1.Фaъoлии умумии фaъoлияти пcиxикй вa paфтopи oдaм дap дapaчaxoи гyнoгyни caъю кушиши фaъoлoнa aмaл ^дан, as xyд нaмyдaн вa дигapгyнcазии xaкщaти иxагaкapдa ифoдa мeëбaц. Фaoлии умумии oдaмoни гyнoгyн xap xeл ифoдa мeгapдaц. Дap инчo ду xonaipo кaйд кapдaн мумкин аст; аз як тapaф заифй, cycra, пaccивй вa аз тapaфи дигap бoFaйpaтй, фа^шй, paróamo™ вa чак^нй дap фaъoлият. ,3ap бaйни ин ду тapaф нaмoяндaгoни мизoчxoи гyнoгyн вoкeъ гaшaтaaнд.

2.Фaъoлии xapaкaтй xoлaти фaъoлии yзвxoи xapaкaт вa нущии ^apara^o нишoн мeдиxaд. Фaъoлии x,apaкaтй дap зудй, кувва, тeзyтyндй вa авчи xapaкaтxoи мyшaк вa нутки дap xapaкaтнoкии бepyнии oдaм (ë, бapъaкc, багaмкинй), cepгaпй (ë кaмгaпй) ифoдa мeëбaц.

3. Фaъoлии эмагcиoнaлй 6o мyгaaccиpшaвии эмагcиoнaлй (ниcбaт бa тaъcиpаги эмагcиoнaлй дapккyнaндa вa xaccoc будан) вa xapaкaтxoи эмагcиoнaлй (зудии ивaзшaвии xoлaтxoи эмагcиoнaлй, ибтидo вa ингиxoи ohxo) ифoдa мeëбaц.

Mизoч дap фaъoлиятy paфтоpи oдaм зoxиp мeшaвaц вa зyxypаги бepyнй дopaц. Ддо бopaи бaъзe xocиягxoи мизoч aз pyи aлoмaтx,oи бepyнии ycтyвopи oh xy^on мyaйян бapoвapдaн мумкин aст\Тanaбaxopo мyшoxидa кyнeд вa дap бaчaxoи гyнoгyн зyxypаш xocиягxoи мизoчpo paвшaн мeбинeд. Хдмаи бaчaxo xaнгoми тaнaффyc бoзй мeкyнaнд, xocиягxoи мизoчи ohxo дap фaъoлияти бoзй зoxиp мeшaвaнд, xap кaцoми ohxo дopoи xycyc^ra индивидyaлию фapдй мeбoшaц: якe rep^para! аст, бa тaFиpëбиx,oи paфти бoзй xaмoн лaxзa чaвoб мeгapдoнaц, xapaкaтxoи y чак^н, тезу тунд в, бa cypъaтy KOидaxoи бтеи муюфиканд, y зиpaкй ва тезфахмй зoxиp мeнaмoяд, эмагcияxoяш paвшaн зoxиp мeшaвaнд, бача ба oвoзи баланд мexaндaд, дoд мeгyяд, чапак мeзaнaд.

Бачаи дигap opoмй зoxиp мeнaмoяд ва xyддopй мeкyнaд, xapaкaтxoяш rapa^ буда, ифoдaнoк нecгaнд, y ак^ вакг дep мeмoнaд, дap вaзъиягxoи HoraxoHñ xyдaшpo гум мeкyнaд, аз дигapoн акиб мeмoнaд, cypъaти базиpo x^c кapдa нaмeтaвoнaд, эмагcияxoи y paвшaн зoxиp нaмeшaвaнд. MacanaH, бачагани 5-coлa Aбдyллo ва Шaxpoм. Aбдyллo биcëp бачаи cepxapaкaт буда, xapaкaтxoи y тезу тунданд, хангоми машгул шудан ба базии фyтбoл y зиpaкй зoxиp мeнaмoяд, 6o xypcaH^ чапак мeзaнaд, 6o oвази баланд мexандад. Шaxpoм бoшaд, бapъaкcи Аб^лл» paфтоp мeнaмoяд. Бaчaxopo дap дapc мyшoxидa кyнeд, хамаи ohxo дap cyxбaт фaъoлoнa ишгиpoк мeкyнaнд, cyxaнxoи мyanлимapo бoдиккaт гуш мeкyнaнд, вaлe paфтоp, дикдат ва фaъoлии ohxo дap paфти накли муаллима таг^ ëфгa мeиcгaд: cypъaти чopишaвии тaмoми фaъoлияти таълимй ва чapaëни пpагceccxoи пcиxикй бapoи xap як бача xoc мeбoшaд.

Хycycиягxoи индивидуалии бaчaxo xaм дap базй ва xам дap фaъoлияги таълимй зoxиp мeшaвaнд. Ин xycycиягxo тapзи xyди чapaëни фaъoлияги oHxopo тaвcиф мeдиxaнд: бocypъaт ë cycx, пypкyввaт ë камкувват, paвoн ë 6o чaxиш чрй шудани фaъoлияги пcиxикии oHxopo дap ягoнaгй ва пpагceccxoи пcиxикии гyнoгyнpo (диккат, rç^o^ тафаккyp ва Faйpapo) дap anoxидaгй нишoн мeдиxaнд. Ин xycycиягxopo xycycиягxoи индивидуалии бача, явш мизoчи y муайян мeкyнaд. Дap бapoбapи биcëp фapк;иягxoи зyxypаги мизoчи мaктaббaчaxo мoнaндии биcëpepo дидан мумкин аст Ин имкoнияг мeдиxaд, ки дap бopaи типxoи миюч cyxaH poнeм. Дyxтypи Юнoни кадим Гиппoкpaт, ки дap acpи 5 то межи зиндaгoнй кapдaacт, 4op намуди мизoчpo шapx дoдa буд, ки ohxo ба тapзи зepин шмида шудаанд: мизoчи caнгвиникй, мизoчи флeгмaтикй, xoлepикй ва мизoчи мeлaнxoликй.

Maвчyд набудани дoнишxoи зapypй дap вакгаш имкoнияг нaдoд, ки acocи илмии таълимот дap бopaи мизoчxo шapx дoдa шавад ва факат дap натичаи тaдкищгxoи И.П.Пaвлoв oид ба физиoлoгия фaъoлияги oлии acaби xafeoHOT ва oдaмoн мyкappap кapдa шуд, ки пайвастагии xocиягxoи acocии пpагceccxoи acaбй acocи физиoлoгии мизoч мeбoшaд.

My^H^m^ таълимоти И.П.Пaвлoв xycycиягxoи индивидуалии paфтоp, тapзи чopишaвии фaъoлияги штит 6o мавчудияти фapкxoи индивидуалй дap фaъoлияги cиcгeмaи acaби oдaмoн вoбacгa мeбoшaнд. 3yxypOT ва мyнocибaти пpагceccи acocии acaбй-xaячoн ва баздopй-acocи фapкxoи индивидуалй дap фaъoлияги ,c,6 мeбoшaд. Ce xocияги пpагceccxoи xaH4oH мyкappap кapдa шудаанд:

1) ^увваи пpагceccxoи xaH4oH ва бaздopй

2) MyETOmarn пpагceccxoи xaH4oH ва бaздopй

3) Xдpaкaткyнии (кoбиnияги чoи якдигappo иваз кapдaни) пpагceccxoи xaH4oH ва бaздopй.

Кувваи пpoтceccxoи aeaбй дар кобилияти ба хая^н ва бaздopии дapaзмyддaт ë кyтoxмyццaт, вале ниxoят мутамарказонидашуда тоб oвapдaни xyчaйpaxoи aeaбй ифoдa меебад, ки ин кобилияти кopии (тобоварии) xyчaйpaи aeaбиpo мyaйян мeкyнaд.

сусгии пpaIeeeexoи aeaбй 6o xyeyeияти ба хая^н ва бaздopии дapaзмyддaт ë кyтoxмyццaт, вале ниxoят мутамарказонидашуда тоб oвapдa нaтaвoниeгaни xyчaйpaxoи аеабй тавсиф дoдa мешавад. Хангсми таъеир кардани тaъeиpкyнaндaxoи xeлe зур xyчaйpaxoи аеабй зуд ба бoздopии мyxoфизaткyнaндa мегузаранд. Ба xaмин тарик, дар сисгемаи аеаби сует xyчaйpaxoи аеабй ба кобилияти пасти кopи дoштaнaшoн фарк мекунанд, кувваи oнxo зуд сарф мешавад. Дар бapoбapи ин сисгемаи аеаби еуст кобилияти xиeкyнaндaгии баланд дopaд ва xaiTO ба тaъcиpкyнaндaxoи еуст xaм чавоб мeгapдoнaд.

Мувозинати пpaгcecexoи аеабй яъне, мyтанoeибии xa^^ ва бoздopй xoeияти мyxими фаъолияти oлии аеаб мeбaшaд. Дар баъзе oдaмoн ин ду протсесе дар мувозинат мебошанд, дар дигapoн чунин мyвoзинaт мyшoxидa намешавад, ë протсесси xaячoн ë протсеееи боздорй, бартарй дopaд.

Харакаткунии пpaгceeexoи аеабй яке аз xoeиятxoи мyxимми фаъoлияти oлии аеаб мeбoшaд. Харакаткунии сисгемаи аеаб 6о зуд иваз шудани пpaгcecexoи xaячoнy боздорй, зуд ба вучуд омадан ва катъ гардидани ин nparceccxo (дар xoлатe, ки инро шароити xaëг талаб мекунад), бо еуръати xapaкaти пpaгcecexoи аеабй ва xocил шудани алoкаxoи муваккатии нав ва xocилшaвию тaFиpëбии стерестипи динамикй тавсиф дода мешавад.

Мачмуи xyeyeиятxoи нстакрори табиию фapдй-пeиxoлoгии одам, ки пайдарпай еуръатафзоии тapaккиëги псикикй мутаносибй ва гайримутаноеибй зoxиp гардидани рафтору амалиет ифодаи xyдpo мeëбaд, мизоч номида мешавад. <<Калимаи <<мизоч» аз rararc^ лстинии temperamentum тарчума шуда, xaмин тавр мaфxyми мизоч rarnnox^ кадима буда, ба зaмoнxoи зиндагии донишманд ва табиби бузург Гиппократ рост месяд. Гиппократ таедик; намуда буд, ки муносибати мизоч дар организми инссн ба 4-моеъ вобасгаги дорад: xy^ зарда, зардаи erëx ва балтам. Дар асоеи ин 4-моеъ 4 навъи мизоч дар одамон вучуд дорад: сангвиникй, xoneprnñ, флегматикй ва мeлaнxoликй». [3, с.62]

Мизоч чунин xyeyeиятxoи фapдй-пeиxoлoгии шакс мебошад, ки тарзи тараккдет ва тaFиpëбии чоришавии paвaндxoи pyxi (пс^ики) ва рафтори одамонро муайян мекунад. Тибки capчaшмaxoи дигар мизоч аз калимаи арабй гирифта шуда, маънои xyre, атвор, сиришт, ниxoят рафтори фардии одамонро дар назар дорад.

Мизочро як гуруки олимон кор карда баромадаанд. Ва xap кадоми oнxo акоиди xeшpo оиди мизоч иброз намудаанд. Маеалан, олим ва донишманди бузург С.Л. Рубинштейн чунин нигсштааст. <<Мизоч -тавсифсти динамикии фаъолияти пeиxикии фард аст», [3, с.291].

Ope, аз xaмин лщоз, инcaнxo xap яке xyeyeиятxoи индивидуалии xyдpo доранд ва xoлaтxoe мешавад, ки xyn^ яке бо атвори дигаре мувофикк намесяду одамон бо xaмдигap дар мунокдша мешаванд.

Донишманд ва псжоют мaшxypи рус ВАКрутегский бошад, дар бораи мизоч чунин ибрози акида намудааст: <<Мизоч - мувофщати конуниятии xyeyeиятxoи устувори фард аст, ки тapaфxoи гуногуни динамикаи фаъолияти пeиxикии ypo тавсиф мекунад», [3, с.293].

Дар баробари дигар олимону xaкдкaтнигapoн, мутафаккир Н. С. Лейтее назарияи xeшpo дар бораи мизоч пешншад менамояд. <<Мизоч- мачмуи з^^урсти динамикии пeиxика аст, ки аз чиxaти фардй ба xyд xoe буда, аз иреият вобасга мебошад», [3, е.292].

Тамоми таъеирсти берунаро одамони руи замин гуногун дарк ва таевир мекунанд. Як гypyxи одамон мyшкилиxoи ба пеш омадаро ба оссни xaл менамоянд, дигар гypyxи инcaнxo бошанд, дар xаллy фаел намудани мушкилсти бавучудомада бепарвой зoxиp мекунад. Яке оромию бoxaвcaлaгиpo дар тамоми x0лaтx0 нигox дошта мегавонад, дигареро ягсн вазъияти номуссид нopoxaт мегардонад. Ин тафовути одамон дар бораи xyeyeиятxoи фapдй-пcиxoлoгии шaxpвaндoн мизочи onxopo муайяну мyшaxxac менамояд.

Аз кaдимyлaйëм донишмандону мутафаккирони барчаета барои дapëфти аеоеи органикии мизоч андеша ва кyшишxoи зиед ба xapч медоданд. To ин падидаи инсониро дуруст муайян карда тавонанд. Дар xyeyeи асоенок намудани мизоч тартиби аъзоро муайян намудаанд, ки ищо ба шумор меравад.

Аввалин гуморалй - ба мoeъxoe, ки дар чиеми инсон вучуд дорад, вобасга кардани тартиби организми одам мебошад. Дар ин acoc чор намуди мизочро чудо намудаанд. Чунин шуморида мешавад, ки агар дар организм x^ ^<лотини-сангвисг^> зиед бошад, пае инсон ба мизочи сангвиникй дoxил мешавад, агар дар организми инсон зарда биcëpтap бошад «лaшнй-xoлe», пае одам дорои мизочи xoлepикй аст. Лекин нисбати мoдаxxoи мазкур, дар бадани шaxe луоб зиед бошад, ^<лотинй-флегма^> мизочи инсон флегматикй аст. Ва бо вучуди xaмaи ин дар дoxили организми инсон агар зардаи c^x зиед бошад, «лaшни-xoлe» мизочи одам мелашшикй аст.

Пушида нест, ки омузгсрони мyаceиeаxoи тaxeилaги олй бояд конуниятаси тараккиет ва фаъолияти пeиxикии донишчуш ва колективии педагсгиро xyб донанд, аз xyeyeияIxoи фардию пeиxoлoгии донишчусн бо x'6'p бошанд ва дар xaмин acoc муносибати фардй намуданро бо xap донишчу ба pox монда тавонанд. Агар омузгсрон ва калонсолон ба мизочи одамон нигox карда рафтор намоянд. Дар чунин xona! мyшкилaIxoи ба миш омадаро xал кардан осон аст. Холащсю мешаванд, ки одами бстамкин,

x^i^o^^a ва xyб aмaлxoe coдиp мeнaмoяд, ки нaздикoни xyдpo дap xaйpaт мeгyзopaд. Ё ин ки maxœ тapcy ва бoFaйpaт дap тули зиндагии xeш aмaлxoи бoFaйpaтoнae анч>м мeдиxaд, ки oдaмoн бoвap нaмeкyнaнд.

,dap capчaшмaxoи тaъpиxй ва кадимаи тибби мapдyми Хитой дap xycyra aъзoи кopи дoxиnи opгaнизми oдaм aндeшa ва нaзapияxoи oлимoн ин буд, ки дили инcoн xaмчyн узви асй, мyxимтapин ва бaxapaкaтдapoвapaндaи чиcм ва pyxи oдaм мeбoшaд. ,3ap тaълимагxoи кадимаи oлимoни сжаи тиб даp Хитой ва Хрндустон aъзoи acocи чиcм ва opгaнизми oдaм дap дили y чoйгиp аст. Бав^т^ 6o гузашти зaмoн ва тapaк;киëги чoмea, чaxoнбинии oлимoнy тaбибoн акида ва тacaввypаги дoнишмaндoн дap бopaи мapкaзи ЧOЙгиpшaвии чисму pyx^ инcoн тaмoмaн гyнoгyн шуд. Aлxoл бoшaд нуктаи acocигapини бaxapaкaтдapoвapaндaи чиcмy pyx^ инс^н, на ин ки дил, балки oHpo ба фaoлияти майнаи cap вoбacгa мeдoнaнд. Aввanин тaълимагxopo дoиp ба мизoч табибoн ва дoнишмaндoни Хитой ва Хиндустони кадим кop кapдa бapoмaдaaнд. Нaзapияи oлимoн дap бopaи чaвxapи мизoч -ин 3-элeмeнги acocии мoдцaxoи дap дoxиnи opгaнизм буда мeбoшaд. Ба мoнaнди зaxpa, xyH балгам буда, ба xaмин вacиna мизoчи oдaмpo муайяан мeнaмoянд. <<Arap дap дoxиnи opгaнизм зaxpo ниcбaт ба дж-ap мoдцaxo бapтapи дoштa бoшaд, ë ин ки xyH oh rax ин гypyxи oдaмoн пypзypy тaвoнo ва HOTapc буда, зoxиpaн paфTopи ohxo ба aмaлxoи паланг мoнaнд аст». [1, c.352]

Arap дap opгaнизм мoддaи «зaxpa» нисбат ба дигap мoдцaxo бapтapй дoштa бoшaд, oh гox ин ^у^и oдaмoн бетамкину нoмyг'aнocиб ва бисф cepxapaкaт буда, paфтоpи ohxo зoxиpaн ба aмaлxoи маймун шaбoxaт дopaд. Зaмиpa дoнишчyи Дoнишгoxи давлатии k^o6 дyxтapaки myxy бeкapop, чexpaxaндoн, ma^o^ дap paвaнди дapcxo нoмyтaнocиб буд. Arap дap opгaнизми oдaм балгам нисбат ба зaxpa, xyH ва барт^й дoштa бoшaд, oh rax дap амалу paфтоpи чунин типи oдaмoн xycycиятxoи cyc^^pa^™, кaнopaгиpй ва ^paxm мавкеи мyx,имpo ишгол мeнaмoяд.

Лз xaмин сабаб дикдат ва тaвaччyxи дoнишмaццoнpo xycycиятxoи тaкpopнaшaвaццa ва бexaмтои фapдию пcиxoлoгии oдaмoн чалб мeкapдaцц. Лз caбaбe, ки як гypyxи инcoнxo xymëp, биcëpxapaкaт фаюл, чусгу чoлoк ва ycгyвop буда, лeкин бaъзe xycycиягxoи манфии мизoчaшoн ба мoнaцци ба xoлaти acaбoнияг гиpифтоpшaвй, тез оташин шудан, зyдбoвapй тaъcиpи манфй мepacoнaцц. Як ^yx^ дигapи oммa бoшaд, инcoнxoи opoмгaбиaт тааммулпеша ботамкин буда, дap пpагccecи зиндагй cаъй мeнaмoянд, ки аз p^ акл ва myypи шпим paфгop нaмoянмд, умуман майли дap байни дигapoн нaмoиш дoдaни xy^o нaдopaцц. Лммo paвaцци зиндагй гугогун аст. Халaтe мешавад, ки идцае аз инcoнxoи pyи замин бeниxoяг mapüraH, зудоанч инчунин аз oдaмoн xyдpo кaнopaгиp буда, дap xaCT мyшкиnагxopo ба дymвopй аз cap мeгyзapoнaцц. ,3ap чoи opoмгap муътадил paфтоp мeкapдaцц.

«Mизoч ва xapaктepи oдaм дap ажкамандии зичанд. ,3ap кyдaкoн зинaxoи acocии xapaкгep шакл мeгиpaцц. Xapaкгepи инcoн аз pyзxoи накустини ба дyнë oмaдaн дap кудак xaнгами тaъcиppacoниxoи аввалини вoлидoн cap мешавад. Лз xaмoн лaxзaи аввал дap кудак cифaтxoи мycбaтpo бoяд тapбия намуд. Ин xa!a аз мyнocибaтy мyoшиpaт ба вай вoбaстaгй дopaд. Arap мo xoxe! xaнгoми тaъcиpppacoнй дap кудак тфа^и мycбии xapaкгep ба мoнaцци мexpyбoнй, кymoдapyй, бoyлфaтиpo тapбия менамтем. Ва xaнгoми мyнocибaти нoconим дomгaн бapъaкc cифaтxoи манфй ба мoнaцци кинаю aдoвaт, xaшмгинй, ^marap^ бадкасдй дap у pyшд мeëбaд».[4, c.65]

,3ap баъзе oдaмoн xycycияг ва paфГаpи ба дигаpoн дypycг мyoшиpaт намудан, oдoби cyxaнвapиpo нигox дomгaн бисф pyшд намудааст, дap диг-apoH бoшaд кaмтap pyшд намудааст. Myoшиpaт вocигaи acocии ба pox мoндaни таълиму тapбия мaxcyб ët^ra, ба xa^MH вacиna бapxe аз oдaмoн тaвaccyти мyomиpaти бaйниxaмй биcëp xymмyoмиna, ботамкин, мexpyбoнy xymгyфтоpy xympaфтоp мeгapдaцц, кисми дигapи oдaмoн дap чapaëни мyoшиpaт биcëp дaranoнa cyxaH мегуянд, дили диг-apoHpo азop мeдиxaцц. ^галан, дap дoxиnи наклиети мycoфиpкaш мycoфиpoн нишаста буданд ва дap pox, дap наздикии мактаби тaxcиnоти миëнaи умумии №№ 6-и mK^o^ кудаке ба poHaH^ гуфт: <<Aa ин чo истед» ва poнaццa биcëp газабй шуда дaranoнa чaвoб дoд «Эй кудак, ту 4apo бapвaкт мapo oгox на^дй, бopи дигap ба ин наклиет caвop нашав» ва кудак гамгин шуда paфт.

«Eapxe аз киpдopи бади aтpoфиëн оташин шуда, x^om пypчyшy xypymH эмотcиoнanй вазъи pyxии oHxopo фapo ме^ад ва дap ohxo xиcиëги нaфpaт ва кинаву aдoвaт нисбат ба oдaмoни бeaдoлaтy тaнгнaзap, дaccиcaбаз манфиатчуй ва аз pax^y шафкат фopиFбyдa фaввopa мезананд. ohxo ботинан месузанд, гаму Fycca мexypaнд, мyтaaccиp мeгapдaнд, вале acpopи дили дили xyдpo ба касе нaмeкymoян1ц», [1,с.3]. Бapoи мигал, вакге ки Хадиса apyc шуда бaxoнaи мoдapшaвxap (xyшдoмaн) метяд аз pyзи аввал xyшyнaтxoи oилaвй ва тaxкиpи xyшдoмaн дap capи вай мeбopид, ки пиcapaм xaйф шуд, ту apзaндaи oиnaи !o несгй, ту мисли диг-ap apycoH ба xoнaи ман чиxази apycm биcëp нaoвapдй ва дигapxo.

Тaмoми ин мacoиn бoиc гapдид ки oлимoнy дoнишмaндoн кушиш намуданд, то paфтоpи oдaмoнpo oмyxтa дap натичаи ин мизoчи ypo муайян нaмoянд. Дap бopaи мизoч Гиппoкpaт дap кигOби мукаддас 6o xaм oмeзишëбии мoдцaxoи дoxиnи opгaнизми инcoн ва барт^ии яке аз oHxopo дap вучуди mcoH, ба xaмин вocигa мизoчи ypo муайян менамуд. Тибки нaзapияxoи Гиппoкpaт, arap дap тани инcoн xyH зиëцтap ба нaзap pacaд мизoчи у сангвиникй аст «сангвис -калимаи лотинй буда, маъшяш xyH аст» ë ин ки дap тани инcoн зaxpa нисбат ба xyH здад бoшaд, мизoчи у xoлepик мeбoшaд, «xoлe»кa.nимaи юшнй буда, мaънoяш

захра мебошад. Инчунин агар дар организми одам баллам нисбат ба хун ва захра зиёдтар бошад, мизочи у флегматик аст (калимаи флегма- юнонй буда, маънояш балгам ) аст. Лекин бар мукобили инхо агар вучуди инсонро «захраи сиёх» пурра фаро гирад, мизочи вай меланхолик аст («мелан -холе» калимаи юнонй буда, маънояш захраи сиёх аст).

Бинобар хамин, Гиппократ омехташавии моддахои дохилии организми инсонро ба монанди хун, балгам, захраи сиёх 4-навъи мизочро дар одамон муайян намуд ба монанди мизочи сангвиникй, холерикй, флегматикй ва меланхоликй. Тибки назарияхои файласуф ва донишманди беназири форсу точик Абуалй Ибни Сино вобаста ба шароитхои табиию чурофй фаркиятхо дар байни китъахо ба мушохида мерасад. Фарз мекунем, агар ахолие, ки дар иклими шимолй умр ба сар мебаранд, мизочи онхо нисбатан сардтар аст. Андешахои Ибни Сино мухталиф буда, мизочи он танхо ба синну соли худи шахс алока надошта, балки ба чинси инсон хам вобастаги дорад. Дар охирхои карники б файласуф ва олим И. Кант мафхуми мизочро яке аз хусусиятхои фардй-психологии одам маънидод карда буд. Баъдтар тасаввурот ва назарияи олимону донишмандони соха оиди мизоч тагир ёфтанд. Як гурух донишмандону олимон дар ин самт кору фаъолият намуданд. Масалан, И.Кант, Арасту, Вундт, Эббингауз, Фуле 4 - навъи мизочи одамонро мушаххас намуданд. Гуруххи дигари олимон бошад мизочро ба навъхои гуногун чудо намуда буданд. Чунончи Чолинус 13 намуд, Гефдниг ба 8 навъ, Гейманс ба 6 навъ, Н.Ах ба 5 навъ Еман бошад ба 12 навъ таксим намуда буданд.

Хамин тарик омузиш ва тахлили мавкеи назариявии олимон ба тарзи раднопазир исбот менамоянд, ки мизоч яке аз хусусиятхои фардй-психологии одамон ба хисоб меравад, тараккиёт ва рушди фаъолияти психологии одамонро дар тарзхои рафтор нишон медихад. Зухуроти хусусиятхои мизочро дар рафти дарсхо, танаффусхо, хангоми якчоя бозй кардани кудакон, хонандагон мушохида кардан мумкин аст, баъзе бачагони сангвинику холерикхо дар рафти танафусхо даву тоз мекунанд ва бисёр шухию бекарорй нишон медиханд. Тасаввуроти дирузу рузи гузаштаро ба дустонашон хикоят мекунанд. Гурухи дигари хонандагон, масалан, бачагони мизочи меланхоликй ва флегматикй дошта ба бозй ва серхаракатй чандон майлу хохиш надоранд.

Дар протссеси дарс баъзе хусусиятхои мизоч дар чехра ва руи донишчу ё хонандагон хеле равшан менамояд, махсусан сангвиникхою халерикхо бисёр одамони ташкилотчй, боулфат нисбат ба дигар гурухи мизочон фоъолиятро баохир мерасондагй ва он проблемахое, ки дар хаёташон рух медихад ба осонй бартарафкунандаанд. Бе муоширати дурусти педагогию психологй: муносибати хакикии инсонй, мехру мухаббати пок ба кудаки хурдсол, сухани нарму самимй, истифодаи мимикаю ишорахои ухдабаронаи психологй ба максад расидан гайриимкон аст.

Барои мисол, донишчуи бахши 1 -и Донишкадаи Технологй ва менечменти инноватсионй дар шахри Кулоб, Нилуфар Н ба мизочи сангвиникй дохил мешавад, у дар дарси фархангшиносй чунин менамуд: бо улфат, фаъол ва бесабрияшро нисбат ба посухи суолхо нишон медихад. У хар лахза ба ину он тараф майл намуда, кушиш мекард, то ба саволхо посух дихад. Дар аудитория донишчуёне вучуд доштанд, ки онхо ба мизочи меланхоликй дохил мешуданд, онхо худнишондихии зохириро намеписанданд, бисёр ором бо сабру бо тамкинанд ва бо муваффакиятхояшон хавобаланд намешаванд. Ба монанди донишчу ва шахрванди минтакаи Кулоб Абдулмуратов Улугбек ба мизочи меланхоликй шомил мегардад. У бисёр бачаи ором, хушмуомила, шармгину ботамкин аст, гарчанде, ки у материали таълимиро хуб аз худ намудааст, аммо оромй бомулохизагиро аз даст намедихад. Кушиш мекунад, ки ба суханхои дагалонаи хамсабакон посухи мусбат дихад. У хамеша орому ботамкин ва босабр аст, хатто дар лахзаи асабоният сухани кабехро ба забон намеорад. Х^ар кадаре, ки дар фаъолият ва рафтори одам як хусусияти физиологй зиёдтар ва камтар ёфода меёбад, хамон кадар зухурёбии хусусиятхои мизочи одам кам шудан мегирад.

Ё ин ки зухуршавии мизочи одам дар муоширати байниякдигарй миёни одамон мавкеи мухимро касб менамояд. Масалан одамон вакте, ки бо якдигар муошират менамоянд, дар киёфаи онхо хисси хурсандй, гамгинй, болидарухй, газаб, тавре ба назар мерасад. Ин ба таври табиист, ки инсон дар вазъиятхои шиддатноки рухи худдорй намуда, истодагарй кунад, хамин тарик охиста - охтиста таъсири ангезандахо суст шудан мегирад. Масалан, вакте кудак дар хона бисёр модарашро озор медихад, модар мехохад ба вай чазо дихад, мегуяд. « Сабр кун холо ман баъди анчоми корам ба ту чазо медихам^>. Баъд аз чанд лахза таъсири ангезандахои манфй суст мешавад ва бо хамин модар ором мегардад.

Албатта, дар раванди дуруст ба рох мондани тарбияи мизочи шахрвандон мо метавонем, дар натичаи саъю кушишхои ^иссиёги одамони зиёд дар онхо хисси ватандустй, инсондустй масъулиятнокй, нисбати худ сахтгир буданро тарбия намоем. Дар баробари ин, мо омузгорон метавонем аз онхо хусусиятхои манфии мизочашон ба монанди сабукфикрй, тангназарй ва бемасъулиятй ба кору фаъолиятро бартараф созем.

АДАБИЁТ

1. Мусгафокулэв Т., Давлатов М., Мирзоев Р., Амиршоев Р., Иззагова М., Халимов А, Абдулвохидов С., Халимов Р. Асосхои психологии умумй /Коллектив-Душанбе: ^<Империал-групп^> 2012.-416 с.

2. В.АКрутетский. Тарчумаи Р. Атахонов, Психология Нашриёти ^<Маориф» Душанбе, 1977.-319 с.

3. Давлагов М. Психология/ М. Давлатов.-Душанбе «Собириён»,2010.-322 с.

4. Немов Р.С. Психология/ Р.С. Немов.-Москва «Просвещение»,1995.-238 с.

5. Махмудов Ш.К., Абдурашитов Н. Психологияи омузгорй/ К Махмудов, Н.Абдурашитов.-Душанбе: «Ирфон», 2011.-193 с.

6. Давлагов М. Мачмуаи бозй ва машкхои психологйМ Давлатов.-Душанбе: 2013.-128 с.

7. Крдиров С., Давлатов М. Психологияи ичтимой/ С. Кодиров, М. Давлатов.-Душанбе: «Сино», 2004.

8. Расулов Д., Савдхмвдов Л.Гаффоров А Педагогика/ Д Расулов, Л Савдхдоадов АГаффоров.-Душанбе: «С1удент»,2010-268 с.

9. Давлагов М., Муминова С. Психологияи зуроварй дар оила/ М. Давлатов М, С. Муминова .-Душанбе: «Матбуот», 2006

10. Мустафокулов Т., Нарзуллоева М. Асосхои психологияи синнусолй ва педагогй/Т. Мустафокулов., М. Нарзуллоева-Кулоб: 1993-360 с.

ПОНЯТИЕ ТЕМПЕРАМЕНТ И ОСОБЕННОСТИ ЕГО ВЫЯВЛЕНИЯ В НАУКЕ ПСИХОЛОГИЯ

В данной статье автор старается дать сведения о понятие темперамент (характер) и особенностях его выявления в науке психология, физиологических особенностях темперамента, индивидуальных качеств личности как, темперамент, характер, способности; вида темперамента такие как: сангвиник, флегматик, холерик, меланхолик,а также наблюдения по поводу психологических особенностей студентов и учащихся школе.

Темперамент-это такая индивидуальная особенност человека, которая определяет его развития и изменение психологического процеса и поведения.

В данном случае основное внимание уделяется скорости, длительности и силе психологического процесса, а также эмоциональность и влияние фактора поведения человека, а именно, подвижность, активность, мгновенные или затороможеные ответные действия и другие.

Ключевые слова: темперамент, способность, личностное поведение, индивидуальное поведение: сангвиник, флегматик, холерик, меланхолик, студент, чувственность, эмоциональное состояние, воспитание и личность.

THE CONCEPT OF TEMPER AND ITS CHARACTERISTICALLY APPEARANCE IN PSYCHOLOGY

In this article the author tried to give information about the concept of temper and its characteristically appearance in psychology, physiological bases of temper, the characteristics of individual behavior: like temper, character, ability, kinds of temper such as: sanguine temper, phlegmatic temper, choleric temper, and melancholic temper, as well as psychological observation on students' andpupils' characteristics.

Temper is an individual characters of humankind, that they define kind of development and placement of psychical process. over here speed, duration, andpsychical process power such as: emotional process and as well as external characteristics of the person's behavior, meaning enthusiastically behavior, being active, fast or slow movement of replying is meant.

Keywords: temper, ability, movement, individual behavior, individual, sanguine, phlegmatic , choleric melancholic, student, pupil, emotion, emotional cases, education and human body.

Сведения об авторе:

Назарова Хосият - докторант PhD кафедры психология Таджикский национальный университет Адрес: 734025, РТ, г. Душанбе,проспект Рудаки, 17 Тел(+992) 981-08-31-42

About the author:

Nazarova Hosiyat - Tajik Nardorad University doctorant phd of psychological science. Address: 734025, RT, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: (+992) 981083142

ТАШКИЛИ ДАРС БО СХЕМА ВА ЧДДВАЛХ,О ДАР РАВАНДИ ОМУЗОНИДАНИ ТАЪЛИМИ ^У^У^

Азимов М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Дар шароити муосир ташкили шаклхои мухталифи дарси хукук бо истифодаи схема ва чадвалхо накши муассир мебозад. Роххои баланд бардоштани дарачаи дониш ва чахонбинии хонандагон бештар аз шакли дурусти ташкили дарс бо схема ва чадвалхо, ки дар рафти дарс истифода мегардад дар бисёр холат аз интихоби ин ё он сарчашмаи хукукй вобастагии калон дорад. Бинобар ин яке аз вазифахои мухими методикаи таълими хукук ин коркарди намудхои ташкили таълим дар ягонагй бо кушода додани имкониятхои методии он ба шумор меравад.

Хар як дарс интихоби ба худ хоси метод ва услубхои омузишро такозо менамояд. Бо роххои гуногун ва методхои фаъоли таълим омузонидани мавод хангоми дарс, хусусан дар муасиссахои тахсилоти миёна ва олй аз тарафи омузгор пешакй ба назар гирифтани система ва низоми муайянро талаб менамояд. Зеро

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.