Научная статья на тему 'НЕКОТОРИЕ ПСИХОЛОГИЧЕКОЕ ПОДХОДИ ЛЕЧЕНИЕ НЕВРОЗА'

НЕКОТОРИЕ ПСИХОЛОГИЧЕКОЕ ПОДХОДИ ЛЕЧЕНИЕ НЕВРОЗА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
96
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НЕВРОЗ / НЕРВНЫЙ / ТРЕВОЖНЫЙ / ИНДИВИД / МАНИПУЛЯТОР / АКТИВАТОР / ПЕРЕЖИВАНИЕ / ГЕШТАЛЬТЕРАПИЯ / ПСИХОТЕРАПИЯ / ГИПНОЗ / ПСИХОАНАЛИЗ / ТЕМПЕРАМЕНТ / ИНФОРМАЦИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Кенджаева З.Х., Ёрахмадов А.С.

Автор в этой статие вияснит психологичекое проблемие современного человека. Кажды третие человек страдает от невротическое состояние. Современное человек не обращает внимание на чувства и эмоции другие людей и многие из них стали манипулирует другие человек. Современное молодёжи страдает от потери смысла жизни. В современному обществе самое главное должен знать значимое информация для реализации свои цели.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME PSYCHOLOGICAL APPROACH TREATMENT OF NEUROSIS

The author in this article will clarify the psychological problems of modern man. Every fifth person suffers from a neurotic condition. Modern man does not pay attention to the feelings and emotions of other people and many of them have become manipulated by other people. Modern youth suffers from the loss of the meaning of life. In modern society, the most important thing is to know meaningful information to realize its goals.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРИЕ ПСИХОЛОГИЧЕКОЕ ПОДХОДИ ЛЕЧЕНИЕ НЕВРОЗА»

Ключевые слова: профессионально-педагогическая культура, профессиональная деятельность, педагогическая культура.

PROFESSIONAL ACTIVITY IS A SOCIO-CULTURAL PHENOMENON

This article is devoted to the problem of professionalpedagogical culture.

The modern professional and educational environment is focused on the actualization of attention in relation to assessing the level of professional qualifications of graduates of higher educational institutions, including those of a psychological and pedagogical profile. The readiness of students to carry out a purposeful and systematically organized learningprocess associated with the upbringing of the younger generation in an inclusive environment is due to the fact that they have a foundation for general cultural and professional training, which creates the preconditions for their independentpersonal and spiritual and moral development.

Key words: professionalpedagogical culture, professional activity, pedagogical culture.

Сведения об авторе:

Баротова Гульчехра Юсуфджановна - старший преподаватель кафедры «Общая и педагогическая психология» Таджикского государственного педагогического университета имени СадриддинаАйни. Тел: (+992) 918170700, E-mail: gulchehrabarotova@mail.ru

About the autor:

Barotova Gulchehra Yusufjanovna - Senior Lecturer, Department of General and Pedagogical Psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 91817070, E-mail: gulchehrabarotova@mail.ru

БАРТАРАФНАМОИИ МУШКНШЩО ВА БАЪЗЕ НАМУД^ОИ ТАБОБАТИ АСАБОНИЯТ ДАР ПСИХОЛОГИЯ

Кенцаева З.Х

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйни. Ёрахмадов А. С.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Масъалаи асабоният ба яке аз мушкилохои мухими одамони имруза табдил ёфтааст. То чое, ки мо аз воситахои ахбори умум, итернет, тачрибахои хаётй ва дигар сарчашмахову сухбат бо одамон мешунавем, бештари он проблемахое, ки дар зиндагии байни одамон ба амал меоянд, ба масъалаи асабоният алокаманданд. Албатта нисбати масъалаи мазкур хар як мутахассис нуктаи назари худро дорад. Хдр як мутахассис ин масъаларо аз назари касбияти худ бахо доданй мешавад. То чй андоза он нуктахои назар ба масъала бархуд мекунанд ё не натичааш ба касе маълум нест. Зарурати интихоби ин мавзуъ низ дар хамон аст, ки масъалаи асабониятро аз нуктаи назари психологияи муоссир тахлилу баррасй намоем ва роххои табобати онро назариявихам бошад ба сахми дигарон расонем.

Мавриди кайд аст, ки барои кушодани фахмиши мафхуми асабоният лозим меояд, ки дигар мафхумхоро низ истифода барем. Мафхумхои асабй, асабоният, тундмизочй, тунду тез, хашмгинй, газабнокй, изтироб, хаячоннок ва гайра. Асабоният холати муайяни эмотсионалии одам мебошад, ки дар вазъиятхои гуногуни хаётй ба вучуд омада, олами ботинии одамро ноором мекунаду уро дар батанзимдарории рафтору муносибаташ халал мерасонад.

Фахмиши мафхуми асабониятро дар психологияи тиббй бо номи невроз истифода мебаранд. Невроз -бемориест, ки зери таъсири осебхои психологй ба инкишофи хусусиятхои мухими шахс таъсири манфй мерасонанд. Чй кадаре, ки кудак хурд бошад, ходисахои ночизтарин метавонанд ба вайроншавии асаби у сабаб гарданд, ба монанди: одами ношинос, овози баланди ногахонй, садои мошин, акоси саг ва дигар холатхо.

Барои ошкор намудани фахмиши невроз схемаи махсусе, ки неврозро ифода мекунад бо формула нишон медихем. Фард (Ф) + азсаргузаронщои вдссй (А) + мущти атроф (М) + талабот^ои хает (Т) = невроз (Н). Ф+А+М+Т=Н ин формула бештар дар корхои (Кречмер, З.Фрейд, К.Юнг,) ба осонй дарёфт карда мешавад[ 1.с.50]. Акнун ба шархи ин формула мегузарем, ки дар ин чо Фард - ин як нафар одам аст. Азсаргузаронихои хиссй - ин гаму андух ва хиссиётхои манфии пештараю хозира, яъне хар кадаре, ки одам дар гирдоби гаму андух ба воя бирасад, хамон андоза холатхои манфй думболагири онхо мешавад. Мухити атроф - он предмету ашё, муносибатхои байнишахсони бо шумо дар алока буда фахмида мешавад. Шахсоне, ки моро ихота кардаанд, хангоми баамал омадани хиссиёти манфй метавонанд таъсиркунанда бошанд. Талаботи хаёт - он меъёр, арзиш, вазифа ва масъулиятхое, ки чамъияту давлат барои одамон мукаррар кардааст. Невроз - натичаи таъсирасонихо ва вайроншавии психогению психологй мебошад. Агар чунин формула дар хакикат дуруст бошад, тамоми кушишхои мо барои расидан ба беморй хисобида мешавад. Дар формулаи мазкур норасогихое вучуд дорад, чунки одамон талаботхои худро ба воситахои гуногун конеъ мекунанд, яъне талабот, ки конеъ гардид шиддатнокй низ паст мегардад

вa нeвpоз аз бaйн мepaвaд. ,3ap ин фapмyлa мacъaлaи кaнeъгapдaнии талаботха бa эътибap гиpифтa нamyдaacт.

,3ap чаи дигap пcиxaгepaпeвт AA^ep фоpмyлapо дигap xeл гешниход мeкyнaд. Схемаи бахои индивидуали (Ф+А+М) + Х= бартарият^ои идеалии шахси. 4pe, ки xаpфи Х-гyзamгa myдaacт, хамам он xy^c^^CM динамикй, aзoapгyзapaнмxa, xy^c^^CM xapa^rep, халату аломатхои дeвaнaгии шaxc доxил мeшaвaд. Бa aндeшaи ман фоpмyлaи пeшнмxaдкapдaи A. A^ep то андаза€ холати нeвpaзpa amкap кapдa мeгaвонaд. Чунки шaxcи нeвpaгикñ ба xycycиятx,aи динaмикñ ва xycycиятx,aи xapa^repam, ки дap xaëra пemтapa ornopa аз cap гyзapанидa буду и^у бapои бa мавдд pacидaни aдaм xanan мepacaнaнд, as дигap нaфap фapк кapдa мeиcтaд. Бaнaбap хамин ман низ тapaфдapи он хастам, ки дap пaйдaиши нeвpaз заминахаи динaмикии xycycияIxaи paфтapи aдaм накшм acaoMpa мeбaзанд.

Heвpaз холати пcмxaлaгй ва ë натичаи вайpaншавии пcмxмкй мeбошaд. ,3ap дaвpaxaи аввали бавучудоии холати нeвpaз одам pафтap, гуфг-ap ва x^ca^™ xyдpa мдapa кapдa метавонад. Хангоми холати нeвpaз одам нооpомии бaгинмpa xmc мeкyнaд, Mxmncx^xoM ботинии бавучудамада намeгyзapанд, ки мyнacибaти слим ба зиндагй ва шaxoaни моpо мхотакунанда баpкаpap шавад. Arap хамин гуна холатхо зуд-зуд ба амал омадан гмpaнд ба чapaëнxaи эх^к^ м^ак, xaгмpy тaфaккyp, нутку xaëл ва диккатнокй xanan вapмд мeшaвaд. ,3ap натича одам аз xaëти xyд нaкaнaaтмaндмpa аз cap мeгyзapонaд ва зиндагй дap нaзapaш xyrnEy xaлй ва бeмаънa метабад.

Ёдpаc шудан бaмaвpмд аст, ки дap oeмaxи axмp 60% шaxpвaндaнe, ки ба пcиxологон мypaчиат кapдaaнд, ба мaoъaлaм apзиmм зиндагй ва бeмaъно будани зиндагиашон алокаманд аст (аз дaфтapи кapии пcмxaлaг Êpaxмaдaв A.C.). Ин вазъиятхо aдамpa ба вайpоншавии пcмxмкй мeбapaнд.

Heвpaз наметавонад аз наcл ба нaoл гyзapaд. Танхо бaъзe бeмapмxaи валмдайн таpикм моддахои xaëтбaxш (генхо) мeтaвaнaнд ба фapзaнд гyзapaнд. Heвpaз ин аз мунсюибаш arpcn^ë^ пaдapy мaдap байни xyд ва инчунин ба фapзaндaн дap одам ба вучуд метяд. Натичаи тapбиям нaдypyoт, мухмти ноoaлими оилавй xамeша caбaбгсpи нeвpaз шуда метавонад. Ба акидаи пcмxaгepeпeвт, acaoгyзapи гeшгaлтepaпия Ф.C.Пepлз (1893-1970) aдaмaнe, ки дap олами гжаюлот (фантазия) зиндагй мeкyнaнд, онхо дapaи нeвpaз мeбaшaнд[ 2.c.48]. Мухакмк гешниход мeкyнaд, ки одам хамчун oaxтapи умумй ва бутун ому^та шавад. Хиccиëт, фикp ва paфтоp дap олокамандии якдигap бappacй кapдa шаванд. Ханте^, ки aсxтоpxои ташкмлдмхандаи xаëти одам аз ха^дш^ чудо apзи хасти мeкyнaнд, одам ба бeмоpй гмpифтap мeшaвaд. ,3ap paфти табобат мyтaxaoиcи гemгaтй зиддият ва paфтapxaи мypaчиaткyнaндapa мушахида намуда бо ëpмм тexникаxaи тaъcмppacaнии табобатй xаëти pyxMM ypa acyда мeгapдонaд. ,3ap бapaбapи табобат гemгaлт-пcмxaлaг (гeштaлтepaпeвт) aбpaз, ма^д, мapaмxaи бapтapмдamтaи acоcиpо, ки xaëти aдaмpa нaapaм кapдaaнд дapк намуда aнxapa аз майнаи oаpи одам дyp мeoaзaд.

Arap ба мaoъaлaм aoaбaният аз нукттаи назаpи пcмxaлaгмяи ичтимай наздик шавам, ба чунин натича номл мeшавeм, ки шaxc дap paвaнди ба чамъият вapмд шуданаш дymвapмxоepa аз cap мeгyзapонaд. Он дymвapмxa paфти ба чамъият мугобикшавии aдaмpa к<хта мeгаpдaнанд. Haфapaнe, ки ба чамъият дypycт мутобик нагаштаанд, аoабaният дap онхо бeштap мушохида мeшaвaд. Вазифаи ичтимaмpa даштану даp чамъият xapy фаъолият каpдан маънои дypyoт мугобик шyдaнpa нaдapaд. Яънс aгap paвaнди ичтимоишавии maxc xanan ëбaд, одам ба холати нeвpaз гмpифтap мeшaвaд.

Илмхои cиëoaтшиноoй ва M^rnco^ ба мacъaлaи aoaбaният нaзapи дигap доpaнд. Ба aндeшaи онхо чщaдape, ки шapоитxои ичтимомю ик;гиoодии мapдyм бад (нaxyб) башанд, хамон ^ap нeвpоз зиëд мушохида мeгapдaд. Ба акидаи онхо бояд шш аз хама шapоитxои ик;гиoодии мapдyмpa баланд баpдоpeм. ,3ap натича мeтaвaнeм мaoъaлaи acобониятpо аз байн бapдapeм. Фapз кapдeм, ки ба ин мухокмма pозй шудсм ва шapaмгxaи иктoaдии мapдyмpо балан бapдaштeм, пao мaoъaлaи acaбоният аз байн мepaвaд? He албатта. Мymaxмдaxa нишан мeдмxaнд, ки и^у бeштapи мapдyм шapaмти xyби икгжодй дapaнд, аммо aъзоëни хамон аила бо ягон xycycиятaшaн нaapaмй ва аcабонияти зиëдpa нишан мeдмxaнд. nac яктapaфa бахо додан ба ин мacъaлa мо ба ма^ди accrä нaмepaceм.

Фaлcaфaи ичтимай ба ин мacъaлa кaмe дигap xen бахо мeдиxaд. Сабаби acacMM аcабaниятpa дap тaъcмpи ба мyxaчмpaтм мexнaтй paфтaни якс аз aъзоëни аила мeбинaд. Maxcy^, пaдapaн дap тapбияи nyppaM фapзaндaн MmiMpax нaмeкyнaнд, мaдapaни танхо аз ухдаи чунин вазифаи маcъyлиятнок бapaмaдa наметавонанд. ,3ap натича аъзои хамон xaнaводa дap чамъият xy^a дypyoт нишан дада намeтавонанд. Раванди ичтимоишавй вaйpaн мeшaвaд. Дap OMnaxoe, км пaдapy мaдap хангоми т^биям фapзaндaн nyppa иштмpак дapaнд, дит^ оммлхо ба монанди интepнeт, тамошои фмлмхои xycycияти зypaвapмдaштa, дaмpaи дустону paфщaни бад метавонад ба pафтоpи онхо тaъcмppaoaн башанд.

HaBapM жypнaлиcтон ба ин мaoъaлa чунин аст. Hwpy банйни oоxтapxaи paxбapикyнaндa, байни мактабу омла, байни мактабу богчаи бачагона, мактабу донишгоххо, байни мapдyми ахолй ба дигap oоxтapxaи ^^ara, байни чaмeъa ва вaзapaти ropxoM дaxмлй, байни газетаю матбуот ва дмгаp вaзapaтy мдapaxa xaмкapй дастачаъона вучуд надapад. Ин камбуду мушкилотхои чaмeapa баз хам зиëд мeкyнад ва 6omcm aoaбинияти GemrapM одамон мeшaвaд. Aлбaгтa xap як coxropM ичтимай мушкмлоту муваффакмягхаи xyдpа доpaд, км якeaшpa дacтгмpй ва дигapaшpо долах мeбaяд кapд. Хангоми набудани

x,aivira^ ю^и мaнфиaтнoкepo бa aw^oM дoдa нaмeтaвoнeм. Haдomтaни хaмкopихo бaйни caxтоpхoи ЧOмeъa мyшкилoти acaбoнияIpo зиёд мeгapдoнaд.

^p илми пcиxoлoгияи умумй oдaмoнpo бa 4a^op типи mtoo^ чyдo мeкyнaнд. Типи mtoo1^ caнгвиникй, xoneprn^ флeгмaтикй Ba мeлaнxoликй. Xap яте as ин типхoи mtoo^ 6o xycycиягx,oи тибиню-пcиxoлoгии xyдaшoн из якдигap фapк мeкyнaнд. ^p типхoи mtoo1^ caнгвиникй Ba флeгмaтикй cиcгeмaи acaби зypи дap мyвoзинaтбyдa вучуд дopaнд, x,oлaти acaбoнияг кaмгap wyrnox^a мeшaвaд. ^p типи mtoo1^ xoлepикй Ba мeлaнxoликй бemтap x,oлaти acaбoнияг би нaзap Mepaca^ ки oнхopo шapх мeдихeм.

Би xoлepик Фи^шии бaлaнд, cypbain тeзи aмaли чию6й xoc ad, Bane peaктивият бap фaъoлй бapтapй дopaд. Haмoяндaгoни ин нимуди mtoo^ a3 дигapoн 6o бapaнгeзиши бaлaнди эмoтcиoнaлй Ba ^мишу^и paфтopaшoн фapк мeкyнaнд. Пpoтceccхoи штит дap oнхo тeз мeгyзapaнд. HoMyBosmarn би тaвpи paвшaн би фaъoлияги xoлepик тaъcиp мeбaxmaд. Хoлepикхo 6o caбaби oкжлoнa capф кapдa нaтaвoниcгaни HyBBa тeз бeмaдop мeшaвaнд Ba pyx,aфгoдa мeгapдaнд. Чунин cилcилaнoк sox^rnaBm фaъoлй - якe a3 xycycиягx,oи xapaктepнoки mtoo1^ xoлepикй ad. Xoneprn дap cypaти бapтapй пaйдo кapдaни хaячoн бap бoздopй x,aнгoми мyoшиpaт нaмyдaн 6o oдaмoн мeтaвoнaд Iy^Mroo1^ rydoxñ, зyдpaнчй Ba xyддopй нaкapдaнpo зoхиp куниц Ba дap ин 3aMma мeтaвoнaд иxтилoфpo дap m^era™ би aMan oBapaA. Х^мш xycycиягx,oи шapхдoдamyдa бeшaк x,oлaти acaбoнияIpo би By^ мeoвapaнд.

Mœo1^ мeлaнxoликй. Haмoяндaгoни ин тип 6o хиccиёта бaлaнди эмoтcиoнaлй Ba зyдpaнчй фapк мeкyнaнд. ^cx^i дap orno нихoят cyd бeдop мeшaвaд. Рeaктивияги кaм Ba фи^тияти пacт, ки би Mena^on™ xoc ad, дap кaм xaндидaн, дap нoбoвapй би xyдy Ie3 гум кaдaни xyд Ba дap кoppo то би oxиp нapacoнидaни oнхo зoхиp мeшaвaд. Шиддaти дaвoмдop Ba 3yp бoиcи cap 3aAa™ фaъoлияги cyd мeгapдaд Ba ни^ят би кита ёфгэди oн мeбapaд. У тeз xada мeшaвaд. Mena^on™^ би дaмдyздй Ba Iarno^ шйл дopaнд, oнхo кушиш мeнaмoянд, ки 6o oдaмoни нoшинocy нaв anorça нaкyнaнд, зуд-зуд xw^n мeшaвaнд, дap шapoигхoи нaв xyдpo нoгyвop хдо мeкyнaнд. Ин xycycиягхoи пcиxoлoгии дap хapдyи типи mtoo^ вyчyддomтa им^ният нaмeдихaнд, ки oдaм дap мyнocибaтx,oи бaйнишaxcй мyвaффaк шaвaд дap rn™^ бoиcи acaбoнй гamтaни xyди orno мeгapдaд.

Myx,oкимax,oи дap бOлo oвapдaшyдa то як aндoзa би хaкжкaти зиндaгии имpyзa мyвoфикaт мeкyнaнд. Ammo чудаш, ки xyд дapк нaмyдeд, xap якe a3 crna^M илм би Macbana хaмeшa яктapaфa бaхo дoдaнй мeшaвaнд. Хунтами якт'apaфa бaхo дoдaн би мacbaлa нaмeтaвoнeм pern^ мymкилoти имpyзaи ^oMeapo xymк cœeM. Acaбoнияг, ки имpyз a3 мушкишги мухими ^oMera гamтaad, бoяд acocxo® илмию aмaлй Ba чopaхoи бapтapaфнaмoии oн гж,лил Ba бappacй ^ди шaвaд.

A3 нуктии нaзapи пcиxoлoгияи зaмoни мyocиp xap як oдaм нoвoбada a3 xoхиmy MapoM Ba тaлaбoтхoяш би хoлaш acaбoния1 г^ифто^ мeшaвaд. Оид би мacъaлaи мушкишги m^ono:™ oдaмoни зaмoни мyocиp нaмoяндaи paвияи пcиxoлoгияи бaшapдydOнa (гyмaниdй) дap aмepикa Эвepeт Шodep чунин кaйд мeкyнaд, ки oдaмoни зaмoни Myoa^ a3 бeмaънo бyдaни хaёташoн ши^ят мeкyнaнд. У дap дaвoми coлхoи гyлoнй oмyзиmхo Ba тaчpибaхoи ceprnyMopepo гyзapoнид Ba би чунин xynoca oMa^ ки oдaмoни зaмoни MyoaMp би эмoтcия Ba хиccиё1 эътибop нaмeдихaнд. Онхo би мoнaнди Mornm^ элeктpoнй (poбoт) мeшaвaнд, хaмeшa MarnTyre кopaнд, хaтто бapoи иdиpoхaт Ba^I нaдopaнд. Xaëra oнхo хaмeшa якpaнг мeгyзapaд. My^aE^ oдaмoнpo би ду гypyх чyдo мeкyнaд. Якум oдaмoнe, ки 6o ёpии cyxaн гуфтш oдaмoни дигappo би дoми xyд мeкaшaдy a3 oнхo иdифoдa мeбapaнд, яbнe oнхopo oдaмoни фиpeбгap, Ma^op (мaнипyлятоp) нoмид. Дуюм oдaмoнe, ки дap хэёту фaъoлиятaшoн хaмeшa фaъoлoнa бapoи pacидaн мaкcaдхoи xyд нepyи aклию xyдpo иcшфoдa мeбapaнд. Ин гута oдaмoн дap

хaё1 хaмeшa мyвaффaкaндy a3 хэет paзиянд. Одaмoнe, ки ^ухи якум дoxил мeшaвaнд, би фиpeбy cyxaнхoи xyшкy xoлй дигapoнpo би xyд чaлб мeкyнaнд, a3 ин кopaшoн зиндaгии xyдpo пeш мeбapaнд, дap oкнбaти кop oнхo xyдaшoн би хoлaIхoи гyнoгyни aфcypдaгй мeaфтaнд a3 зиндaгй хyзypy хaлoвaти xernpo нaмeбинaнд. (Э. Шodep Чeлoвeк My^ny^rop 1967).

Хдк бap чoниби Э. Шodep мeбoшaд, вaкeaнхaм чунин хoдиcaхo дap Toчикиdoни aзизи mo 6a тaвpи paвшaн мymoхидa мeгapдaд. Одaмoнepo BoMexypeM, ки дap дaвoми 4-5 con би ^oe иdиpoхaт нapaфтaaнд. Xэмeшa хaё1aшoн якpaнг MerysapaA, хaтто би тaмoшoи кoнcepт Ba тeaтp нaмepaвaнд. Одaмoн би якдигap бoвap нaмeкyнaнд, чунки пemтap a3 race бoвap дomтaнд, имpyз oнхo !rnap paфтоpy киpдop дopaнд Ba би фиpeб мaшFyлaнд. Бoвapй a3 бaйни oдaмoн дyp myдaиdOдaacт, хap кace мaнфиaти xyд кopy фaъoлия1 мeбapaд. Xдмкopии 6aйни oдaмoн Ba дж^ тamкилaIхoи дaвлaтй нихoят кш мymoхидa мeшaвaд. Фишopoвapй a3 тapaфи шaxcaни poхбapикyнaндa ниc6aти кopгapoни xy! зиёд би нaзap мepacaд, чунки бaштapи oдaмoн дap кopy зиндaгй мacъyлиягнoкиpo би души xyд нaмeгиpaнд. Aлбaтa чунин тapзи зиндaгй Ba чунин M^cc^a^o дap чaмbия1 oдaмpo би хoлaIхoи ryнoryrи эмaгcиoнaлй a3 чумли acaбoния1 oвapдa мepacaнaд. nac чи кop бoяд кapд? Чигуш a3 ин мymкилaги имpyзa бфун бapoeм?

Дoниmхoи пcиxoлoгй Ba дypyd иdифoдa бypдaни oнхo би mo им^ният мeдихaнд, ки a3 мушкилоти имpyзaи чoмeba бoxaбap бoшeм. Meтод Ba тexникaхoи ryнoryни пcиxoлoгию пcиxaгepaпeвгй вyчyд дopaнд, ки дoниdaнy дypyd иdифoдa нaмyдaни oнхo бoиcи a3 хoлaти acaбoнй дyp myдaни oдaм мeшaвaд. ИMpyз mo дap чaхoни axбopот Ba тexнaлoгияи тapaкикapдa зиндaгй дopeм. Arap oдaм xoхaд дap тaмoми caхaи илму тeникa Ba дит^ caхaхoи хaё1и имpyзa мabлyмoтхoи лaзимиpo би дacт oвapдa мeтaвoнaд. Taнхo

барои одам дарачаи муайяни дониш зарур аст, ки дарк намояд кадоме аз онхо барои у аввалиндарача хастанду кадомаш дуюминдарача. Нафароне, ки аз тахти дил ба омузиши сохаи каСби худ машгул мешаванд ин нозукиро ба осонй дарк менамояду роххои алтернативии халли мушкилотхоро пайдо мекунанд. Шахсоне, ки дар зиндагй назари писимистона доранду давлат, чамъият ва дигаронро дар ходисахои рузгор айбдор месозанду сарзанишу шикоят мекунанд, махс онхо ба холати асабоният гирифтор мешаванд.

Усулхои гуногуни табобати асабоният вучуд дорад. Вобаста ба он, ки дар шахс кадом хусусиятхои психологй мавчуд аст ва кадом мушкилоти рузгор уро ба ин холат овардааст, метавон техникахои табобатиро истифода бурд. Барои баъзе аз одамон усули табобати психоаналитикй, барои дигараш усули табобати психодрамма (корхои гурухй), барои категорияи дигари одамон табобати экзестенсионалй (дарки маънои нав), барои дигараш табобати маърифати психологй, барои категорияи дигари одамон гешталтерапия, гипноз ва дигар усулу техникахои наву замонавй истифода бурда мешаванд.

Яке аз психотерпевтони бузурги шуравй Свядош А.М., ки ба табобати невроз ва беморихои ба асаб алокаманд буда машгул буд, китобе менависад бо номи «Невроз ва табобати он». Муаллиф дар ин китобаш масъалахои гуногуни табобати неврозро пешниход мекунад. У чунин мешуморад, ки барои табобати невроз ва дигар холатхои асабй пеш аз хама ахборот лозим аст. Ахбор имконият медихад, ки одам шахсияти худро шиносад, чихатхои бартарию камбудии худро дарк намояд. Дар кори табобатй одам охиста - охиста дар бораи худ дониш мегирад ва рафтори худро иваз мекунад. Олим се намуди ахборро аз хамдигар чудо мекунад. 1. Ахбори умумй; 2. Ахбори ахамият дошта; 3. Ахбори нейтралй. Ахбори ахамият дошта ё мухим барои кабули карор, халли мушкилотхо ва барои дар оянда чи кор кардани одам зарур мешавад[3, с.10]. Зери мафхуми доштани ахбори умумй хамон донишхоеро дар назар дорем, ки онхо аз чихати ягон хусусияташон барои хамон гурухи одамон умумианд. Ахбори нейтралй ба одам на халал мерасонанду на фоида. Агар одам онхоро донад хубтар мешавад.

Вокеанхам нуктаи назари Свядош А.М., хело мухим аст ва ба мушкилотхои хозираи зиндагии мардум бархурд карда метавонад. Асри ХХ1-ро асри техналогияи инфарматсионй низ меноманд. Имруз имконияти одамон то дарачае васеъ гардидааст, ки ходисахои дар тамоми чахон ба амаломадаро дар кутохтарин вакт фахмида метавонанд. Интернету сайтхои интернетй навтарин ва мухимтарин маълумотхоро дар вакти кам ба мо пешниход мекунад. Хондан сохиби дониш гардидан барои инсоният чикадар осон гардидааст, ки дар ягон давру замон чунин осонй вучуд надошта буд. Аммо бо вучуди хаммаи ин осонихо одамон танбалу камхавсала гардидаанд, хатто вазифахои ба онхо пешниходшудаи давлатиро ичро намекунанд. Масъулиятро ба души худ намегиранд, хамеша интизори касе ва чизи таёр хастанд, бе максаду маром зиндагй доранд. Агар чунин бошад, мо набояд аз зиндагию хаёти худамон хушбахтию саодатмандиро интизор шавем.

Дар хулосаи кор бояд ёдрас намоем, ки барои бартараф намудани холати асабоният хамкорихои дастачамъонаи ташкилотхои давлатй хеле кумак мерасонанд. Дар баробари ин мо бояд дар зиндагй хамеша фаъол бошем, кувваю неруи худамонро барои расидан ба максадхо истифода барем. Аз фиребу дуруггуии дигарон худдорй карданамон лозим меояд. Натичаи фиреб ва дуруггуи хамеша холати асабонияти шуморо зиёд мекунад. Инчунин мо бояд кушиш намоем, ки маълумоти заруриро дониста, онхоро барои амалй сохтани максадхои худ ва дигарон истифода барем.

Албата барои амали сохтани фикрхои хулосавй аз принсипхои гешталтерапияи пешниходкардаи Ф.С.Перлз, истифода бурдан мувофики максад аст, ки мухимашон чунинанд: 1. «Хамин чо ва хозир» зиндагй кун. Ин маънои фаъол будани шахсро дорад, мо набояд ба хаёлотхо ва фикрхои норохаткунандаи хаёт зиндагии худамонро гузаронем. Хамеша аз хамон предмету имкониятхое истифода намоем, ки дастраси мо хастанд. 2. Васеънамоии шуур. Маънои ин принсипи пешниходшуда дар он аст, ки мо бояд ба зиндагию шахсияти худамон аз пахлухои гуногун назар кунем. Хар як ходисахои дар мо баамаломада шояд натичаи рафтори худамон бошад, аммо мо инро дарк карда наметавонем, дар натича дигаронро барои хамон ходиса гунахгор мешуморем. Дар баробари ин тахаммулпазириро пеша гирифта тачрибахои худро дар зиндагй бою рангин намоед.

АДАБИЁТ

1. Альфред АДЛЕР. Практика и теория индивидуальной психологии: Лекции по введению в психотерапию для врачей, психологов и учителей. М., Изд-во Института Психотерапии, 2002. 214 с. 50с

2. Фредерик Перлз. Теория Гешталтерапии - М.: Институт Общегуманитарных Иследований, 2004. -48с

3. А. М. Свядощ неврозы и их лечение издательство медицина Масква-1971.10с

НЕКОТОРЫЕ ПСИХОЛОГИЧЕКОЕ ПОДХОДИ ЛЕЧЕНИЕ НЕВРОЗА

Автор в этой статие вияснит психологичекое проблемие современного человека. Кажды третие человек страдает от невротическое состояние. Современное человек не обращает внимание на чувства и эмоции другие людей и многие из них стали манипулирует другие человек. Современное молодёжи

страдает от потери смысла жизни. В современному обществе самое главное должен знать значимое информация для реализации свои цели.

Ключевые слова: невроз, нервный, тревожный, индивид, манипулятор, активатор, переживание, гештальтерапия, психотерапия, гипноз, психоанализ, темперамент, информация.

SOME PSYCHOLOGICAL APPROACH TREATMENT OF NEUROSIS

The author in this article will clarify the psychologicalproblems of modern man. Everyfifth person suffersfrom a neurotic condition. Modern man does not pay attention to the feelings and emotions of other people and many of them have become manipulated by other people. Modern youth suffers from the loss of the meaning of life. In modern society, the most important thing is to know meaningful information to realize its goals.

Key words: neurosis, nervous, anxious, individual, manipulator, activator, experience, gestalt therapy, psychotherapy, hypnosis, psychoanalysis, temperament, information.

Сведение об авторах:

Кенджаева З.Х - кандидат педагогических наук, заведующий кафедры социальной психологии и семейной отношении Таджикского государственного педагогического университета имени САйни.

Ёрахмадов А.С -ассистенти кафедры психологии Таджикский национальнныйуниверситет

About the autors:

Kenjaeva Z.X - the candidate ofpedagogical sciences, head of the department of social psychology andfamily relationship Tajik State Pedagogical Universite named after S. Ayni. Yormahmadov A. S — assistant of the department of psychology Tajik national University

К ВОПРОСУ О ВЗАИМОСВЯЗИ МАТЕМАТИЧЕСКИХ И ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ЗНАНИЙ В ВОСПИТАНИИ И ОБУЧЕНИИ ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА

Курбонова З.Ш.

Таджикский государственный педагогический университет им. САйни

Деятельность дошкольных учреждений всегда направлена на всестороннее развитие личности ребенка. В ней проявляются большие возможности для переплетения двух наук - математики и экологии. Следует отметить, что дети не особо любят математику, да и на экологию не обратят внимания, если их знакомить с ней путем принуждения. Но, хотелось бы особо остановиться на некоторых особенностях данного процесса.

Вопрос ознакомления дошкольников с природой всегда стоял на страже формирования и развития нравственных качеств личности дошкольника, а потому характеризовался как одно из воспитательно-образовательных направлений в деятельности дошкольных учреждений. Затем, расширив свои границы, оно включило и экологическое воспитание. Проникая внутрь образовательной системы, проблемы экологического воспитания детей, начиная с 2000 года, заняли твердую позицию и проникли во все области их жизнедеятельности, находя отражение в тех знаниях, которые дети приобретают в процессе воспитания и образования в дошкольном учреждении.

Мысль о конкретной роли природы находит отражение в произведениях Ушинского К.Д. Выделяя логические связи в природе, как наглядные и полезные для ребенка, он отмечал, что природа может представлять те первоначальные логические упражнения мысли, от которых зависит логичность, истина самого слова, и из которых потом вытекут сама собой логическая речь и понимание грамматических законов. [1]

Логическое мышление находит также свое отражение и в математической деятельности, которая помогает развить память, эмоции, учит наблюдательности, формирует умение замечать мельчайшие детали в наблюдаемом объекте.

Не секрет, что в семье большое значение придают развитию у детей математических навыков и умений, отводя для этого особое место как в развитии его личности, так и в будущей жизни ребенка. Очень часто можно услышать слова родителей, обращенные к детям: «Учи математику - она тебе в дальнейшем пригодится». И казалось бы - все! Этим можно ограничиться.

Но, разнообразие природных объектов, ее связей и зависимостей оказывается наиболее доступно детям, влияя непосредственно на их мыслительную деятельность. Происходит процесс овладения навыками нахождения и определения видов зависимостей - ребенок обучается элементарному описанию увиденного (составляет свои творческие рассказы), делает первые выводы, умозаключения.

Особо следует выделить незаменимое и самое действенное средство, которое воспитатель может применить в своей деятельности. Это игра. Ребенок любит играть. В игре он может воспринять и освоить как экологические, так и математические знания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.