Научная статья на тему 'ПОКАЗАТЕЛИ РОСТА ОБРАЗЦОВ ТОПИНАМБУРА (HELIANTHUSTUBEROSUS L.) В ВОСЕЙСКОЙ РАЙОНЕ'

ПОКАЗАТЕЛИ РОСТА ОБРАЗЦОВ ТОПИНАМБУРА (HELIANTHUSTUBEROSUS L.) В ВОСЕЙСКОЙ РАЙОНЕ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
10
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТОПИНАМБУР / РОСТЕНИЕ / СОРТ / ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ / ТЕМПЕРАТУРА / ВСХОДЫ

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Сафармади Мирзоали

Фенологические наблюдения показали,чтоклубни сортов топинамбура в зависимости от биологических свойств сортов и экологических условий (температура почвы и воздуха) темпы произрастания былинеодинаковыми (от 45 до 100%).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Сафармади Мирзоали

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GROWTH RATES OF JERUSALEM ARTICHOKE (HELIANTHUS TUBEROSUS L.) SAMPLES INVOSE REGION

Phenological observations have shown that lipid substances according to biological characteristics have different types of environmental and ecological conditions.

Текст научной работы на тему «ПОКАЗАТЕЛИ РОСТА ОБРАЗЦОВ ТОПИНАМБУРА (HELIANTHUSTUBEROSUS L.) В ВОСЕЙСКОЙ РАЙОНЕ»

ТДУ 635.24 (575.34) НИШОНДОДХОИ САБЗИШИ НАМУНАХОИ ТОПИНАМБУР (HELIANTHUSTUBEROSUSL.) ДАР НОХИЯИ ВОСЕЪ

Сафармади М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Сарсухан

Дар макола натичахои нишондодхои сабзиши намунахои гуногуни топинамбур (Helianthustuberosus L.) ки аз хамдигар аз руи рушду нумуъ, аломатхои фотосинтетикй, ранг ва шакли пахмаки барг фаркият доранд, оварда шудааст.

Сабзиши растанй яке аз равандхои аввалини инкишофи хаёташ ба хисоб меравад. Сабзиши растани вобаста ба шароитхои экологи иклим гуногун мешавад. Махсусан макони такикот гузаронидашуда харорати гармиаш нисбатан баланд буд. Чуноне, ки тачрибаи мо нишон дод дар ин минтака сабзиши намунахои гуногуни топинамбур натичаи хуб дод.

Хамаиинро ба назар гирифта, барои ошкор намудани сабаби фаркияти сабзиши намунахои гуногуни топинамбур шиддатнокии сабзро мавриди омузиш карор додем.

Маводховаусулхоитачрибахо

Тачриба доир ба омузиши намунахои гуногуни топинамур дар нохияи Восеъ (дар баландии 460 м аз сатхи бахр) гузаронида шудааст.

Хоки нохияи Восеъ маргзорй буда, зироати пешгашта гандум буд. Китъаи тачрибавй дар мохи ноябр бо трактор дар чукури 28-30 см шудгор карда шуд. Хоки ин минтака аз чихати моддахои гизой (гумус) ба гурухи миёна (гумус 2,3%) мансуб аст.

Лундахои 16-намунаву намунахои топинамбур дар таърихи 21.01.2017 дар чукурии 5-7 см шинонидашуданд. Дар вакти кишт намудан ба киштзор тахминан 10 т/га моддахои органикй (пору) андохта шуд. Моддахои органикй поруи хайвонхои хонагй (гов ва гусфанд) буданд.

Кишти лундахо аз руи накшаи 70 см х 40 см ба рох монда шуд. Такроршавии кишти намунахо ба тарики рендомизитй гузаронида шуда, такрорёбии хар як намуна чор маротибагй буд. Дар вакти парвариши нихолхо байни каторхо 2-маротиба бо каланд нарм карда шуда, ба киштзор 5-маротиба об монда шуд.

Топинамбур ба хок ва шароити парвариш камталаб аст. Аз ин ру, агар хамасола дар заминхои обй топинамбур дар майдони 10 хазор га киштгардад, пас метавон бештар аз 300 хаз. т лундахои хушсифат ба даст овардашавад. Ин лундахо хамчун маводи муфиди гизой бахри таъмини озукавории мамлакат накши назаррас хохад гузошт.Барои васеъ пахн намудани кишти топинамбур хамкорихои судманди Хукумат бо Ташкилотхои байналмилалй, сохибкорон ва Асоссиатсияхои дехконию фермерй, олимону мутахассисон дар махалхо зарур мебошанд. Чунки ахолй аз чунин тавсифоти растании топинамбур -хамчунмаводи гизой, хурокичорво, доруворй ва биоэнергетикй маълумоти заруриро надорад [2-31.

Тачрибахо нишон доданд, ки дар китъаи тачрибавй сабзиш ва афзоиш намунахои топинамбур хеле гуногун буда ин ба хусусиятхои биологй ва генетикии онхо вобаста дорад

[4].

Дар Точикистон мувофики маълумотхои омории соли 2011 бештар аз 281 хаз.га заминхои лалмй мавчуд аст ва агар дар ин заминхо топинамбур кишт карда шавад, имконияти 300 с/га баргу поя ва на камтар аз 120 с/га лундахои топинамбурро ба даст овардан мумкин аст. Хатто дар сурати дар майдони 100 хаз. га чунин заминхо кишти топинамбур гузаронида шавад, дар муддати сол мумкин аст то 9.6 млн. литр биоэтанол ба даст овардашавад, ки ин дар таъмини сузишвории кишварамон кумаки калон расонида метавонист [1].

Натичахоитахкикот Ч,адвал Сабзиши намунахои топинамбур

№ Номинамунахои топинамбур Микдорилундаишинонидашуда Сабзиш бо %

1 Интерес 20 100

2 ВИР- 3 20 100

3 ВИР- 8 20 65

4 ВИР- 243 20 100

5 ВИР- 248 20 95

6 Диетический 20 100

7 Розовый 20 45

8 Отбор из Розовый 20 95

9 Сарват 20 100

10 Файз 20 100

11 Душанбе 20 100

12 Вахдат 20 100

13 Скороспелка 20 95

14 Декоративний 20 100

15 Нилуфар 20 100

16 Гигант 20 100

Миёна 20 93,4

Нишондихандахои шуоуъшавии сабзиш нишон медиханд, ки аз 16-навъи топинамбуре, ки тахкикшуда буданд, 11-навъи он 100% ба сабзиш шуруъ карданд (Интерес, ВИР- 3, ВИР-243, диетический, Сарват, Файз , Душанбе, Вахдат, Декоративний, Нилуфар, Гигант). Вале аз хама нишондоди пастарин дар ду намунаи дигар он- ВИР- 86,5 % ва намунаи Розовый 45 %-ро ташкил дод. Аз руи таъсири шароитхои экологй ба намунахои топинамбур маълум гардид, ки чй кадаре, ки харорат баланд бошад, хамон кадар баъзе намунахо тезтар ба сабзиш шуруъ мекунанд. Хусусан аз руи мушохидахои фенологй дида шуд, ки дар охирхои мохи март 38%-и лундахои топинамбур ба сабзиш шуруъ намудааст. Дар дахаи якуми мохи апрел бошад ин нишондод ба 93,4% расидааст.

Аз руи мушохидахо маълум гардид, ки бо баланд шудани харорати хок ва хаво микдори сабзиши лундахои намунахои топинамбур босурат меафзояд.

АДАБИЁТ

1. Варламова К. А. Химический состав и пищевая ценность некоторых сортов топинамбура / К.А. Варламова,В.И. Кошелев, В.В. Серегин // Проблемы возделывания и использования топинамбура и тописолнечника: IV Межд. Науч- практ.конф. - Воронеж, 1992.- С. 18-19.

2. Ахмедов Х.М.Химический состав, биологическая и хозяйственная продуктивность топинамбура/Х.М. Ахмедов, К.Партоев, Г.А. Ташбаев//Известия Академия наук Республики Таджикистан. Отделение физико-математических, химических, геологических и технических наук. Душанбе, 2015, № 4.- С. 131-138.

3. Партоев К., Ясинов Ш.М., Зеваршоев А. Топинамбур (Helianthustuberosus L.) ваахамияти он дар кишоварзй. / К.Партоев, Ш.М.Ясинов, А. Зеваршоев//Брошюра. Душанбе, 2015.-38с.

4. Сафармади Мирзоалй Сабзиш ва махсулнокии намунахои навъхои топинамбур (Helianthus tuberosus L.) дар шароити нохияи Восеъ / Мирзоали Сафармади // Мачаллаи назариявй ва илмию истехсолй «Кишоварз», №3(88). Душанбе, 2020.- С. 48-50.

ПОКАЗАТЕЛИ РОСТА ОБРАЗЦОВ ТОПИНАМБУРА (HELIANTHUSTUBEROSUS L.) В ВОСЕЙСКОЙ РАЙОНЕ

Фенологические наблюдения показали,чтоклубни сортов топинамбура в зависимости от биологических свойств сортов и экологических условий (температура почвы и воздуха) темпы произрастания былинеодинаковыми (от 45 до 100%).

Ключевы слова: топинамбур, ростение, сорт, экологические условия, температура, всходы.

GROWTH RATES OF JERUSALEM ARTICHOKE (HELIANTHUS TUBEROSUS L.) SAMPLES INVOSE REGION

Phenological observations have shown that lipid substances according to biological characteristics have different types of environmental and ecological conditions.

Key words: Jerusalem artichoke, growth, variety, environmental conditions, temperature, shoots.

Сведения об авторах:

Сафармади Мирзоали - сосискател Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан. г. Душанбе, проспект Рудаки, 121. E-mail: safarmadi.mirzoali.1991@mail.ru. Тел: (+992) 988340891

About the authors:

Safarmadi Mirzoali- Tajik State Pedagogical University. S. Aini, sosiskatel. Address: 734003, Republic Tajikistan, Dushanbe, prospectus Rudaki, 121. E-mail: safarmadi.mirzoali.1991@mail.ru. Tel: (+992) 988340891

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.