Научная статья на тему 'ПОЕЗДКА СЮАНЬ ЦЗАНА В СРЕДНЮЮ АЗИЮ'

ПОЕЗДКА СЮАНЬ ЦЗАНА В СРЕДНЮЮ АЗИЮ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Согд / Фергана / Тохаристон / Памир / географические границы / местный язык / письменность / об-ряды / Sogd / Fergana / Tokhariston / Pamir / geographical boundaries / local language / writing / rituals.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Аюбов Абдусалом Рауфович

Статья посвящена поездке Сюань-цзана в Среднюю Азию. Сюань-цзан относится к путе-шественникам, чьи собранные сведения имеют огромное значение для развития исторической науки. Несмотря на неблагоприятные исторические условия, Сюань-цзан побывал в соседних владениях. В частности, находясь в Средней Азии, он предоставил сведения о некоторых городах и областях этого региона. Он описывал города средневекового Согда, включая Мимокию или Мимохэ (Маймург), Сзебудан (Кабудон), Сюйшуаннисзя (Кушония), Бухэ (Бухара), Сзешуанна (Кеш) и другие. Его данные о Иссыкуле, Ташкенте, Самарканде, Ферганской долине, Tоxаристоне и его владениях Дами (Термез), Чи-о-ян-на, Сзюй-хэ-ян-на (Кабадиян), Хо-ша (Вахш), Хатлоне, а также Памире и других поселениях Средней Азии имеют особое значение. Сюань-цзан также писал о сельском хозяйстве, животноводстве, одежде, языках и письменности, а также народных обрядах местного населения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SYUAN SZAN 'S TRIP TO CENTRAL ASIA

The article is devoted to Syuan-szan's trip to Central Asia. Syuan-szan is one of those travelers whose collected information is of great importance for the development of historical science. Regard-less of the unfavorable historical conditions, Syuan-szan g was in neighboring possessions. In particu-lar, while he is in Central Asia, he gives information about some of its cities and regions. He wrote about the cities of medieval Sogd, including Mimokia or Mimokhe (Maymurg), Szebudan (Kabudon), Syushuanniszya (Kushonia), Buhe (Bukhara), Szeshuanna (Kesh) and others. His information about Issikkul, Tashkent, Samarkand, the Fergana Valley, Tokhariston and his possessions Dami (Termez), Chi-o-yan-na, Szyu-he-yan-na (Kabadiyan), Kho-sha (Vakhsh), Khat-lon, as well as the Pamirs and other settlements in Central Asia, are of particular importance. Syuan-szan also wrote about agriculture, animal husbandry, clothing, languages and writing, and folk rituals of the local population.

Текст научной работы на тему «ПОЕЗДКА СЮАНЬ ЦЗАНА В СРЕДНЮЮ АЗИЮ»

В 1946-1960 гг. в течение короткого исторического периода, благодаря планомерной подготовке опытных сельскохозяйственных кадров, специалистов агротехнических профессий, технически грамотных механизаторов и т.д. в значительной степени способствовали последовательному решению поставленных задач. В послевоенные годы, благодаря проведению структурной реформы по укрупнению мелких малоэффективных хозяйств заметно укрепились хлопкосеющие колхозы. Этому способствовал высокий урожай хлопка, который значительно повысил материальный уровень жизни колхозников.

Ключевые слова: послевоенное восстановление, коллективное хозяйство, совхозное производство, реформа, укрупнение, сельское хозяйство, сельскохозяйственные кадры.

DAILY LIFE OF COLLECTIVE FARMERS OF TAJIKISTAN IN 1946-1960

The article discusses the issues of post-war restoration of agriculture in Tajikistan. From the first days of the end of the Great Patriotic War, collective farmers of the republic began to restore agricultural production, which during the war years was completely transferred to the military economic channel to provide the front with food, clothing and other strategic products. During the years of restoration, special attention was paid to the priority tasks of agriculture, primarily the organizational, economic, socio-economic strengthening of agricultural enterprises, improving the cultural and living conditions of collective farmers.

In 1946-1960 over a short historical period, thanks to the systematic training of experienced agricultural personnel, specialists in agrotechnical professions, technically competent machine operators, etc. contributed significantly to the consistent solution of the assigned tasks. In the post-war years, thanks to the structural reform to consolidate small, inefficient farms, cotton-growing collective farms noticeably strengthened. This was facilitated by a high cotton harvest, which significantly increased the material standard of living of collective farmers.

Key words: post-war reconstruction, collective farming, state farm production, reform, consolidation, agriculture, agricultural personnel.

Сведения об авторе: Абдурашитов Фозил Маматович - старший научный сотрудник Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: Республика Таджикистан, город Душанбе, улица Ру-даки, 33. Контактный мобильный телефон: (+992) 935-70-02-05. E-mail: fozil8204@gmail.com

Information about the author: Abdurashitov Fozil Mamatovich - Chief Researcher of the Institute of History, Archeology and Ethnography named after. A. Donisha National Academy of Sciences of Tajikistan. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Rudaki, 33, mobile phone (+992) 935-70-02-05. E-mail: fozil8204@gmail.com

4-»

УДК: 94+930.85(5-011)

САФАРИ СЮАН - СЗАН БА ОСИЁИ МИЁНА

АЮБОВ А.Р.,

МДТ «Донишго^и давлатии Хучанд ба номи академик Бобочон Гафуров»

Дар таърихи башар аксар вакт ном ва фаъолияти як зумра мардони далеру матин тавассути сафару кашфиётх,ояшон човидонй сабт гаштааст. Дар байни сайёх,он кайдх,ои сафари зох,иду рох,иби буддоии чинй Сюан-Сзан хеле ибрат-бахш мебошанд. Кору фаъолияти у дар Аврупо мах,з тавассути тарчумаи кайдх,ои

сафараш аз тарафи мухаккикон: Станислав Жюлен, Коммел Вивен де Сен-Мартен, генерал Куннингам (дар бораи сафар ба Х,индустон), Генри Юл (доир ба Та-хористон), С. Бил, Ф. Рихтгофен маълум гаштааст [8,56]. Оид ба саргузашти Сюан-Сзан пажухишгароне чун И.В. Мушкетов, О. Федченко, О.И. Сенковский, Н. А. Минаев, Г. Григорев, В.В. Бартолд ва чанд нафари дигар маълумот додаанд.

Тарчумаи русии асари Сюан-Сзан «Сиюй Сзи» аз чониби В.П. Афанасев анчом дода шудааст. Дар илм бештар тарчумаи С. Жюлен ба забони фаронсавй маъруф мебошад. ^айдхои Сюан-Сзан барои омухтани таърихи Осиёи Марказй басо хам мухим мебошанд.

Х,ангоми сафар аз Чин ба мулки афсонавии Х,индустон, ки максади сафари сайёх Сюан-Сзан зиёрати мавзеъхои мукаддаси буддой буд, ба у лозим меомад, ки гохе рохбарии корвони бузургеро ба зимма дошта бошад ва гохе асо ба даст дар биёбонхои беканори тафсон тани танхо пайи ичрои максади хеш рахсипор бошад.

У имтихонхои чиддии хаётро дар сафар пушти cap менамуд, вокеоти ду-швору мухталифро сабурона дида, мушкилотро бартараф мекард ва хатто дар ду-швортарин лахзахои хаёт, ки «фурсати умр ба ашки сари мижгон» баробар буд, нотарсона ба пеш мерафт, аз хама мухим вай бо рухи шикастнопазир, чй тавре, ки фалсафаи чинй таълим медод, ба х,ама душворихои хаёт токат мекард. Импе-ратори Чин аз сулолаи Тан Тай Тсун Сюан-Сзанро баъдан «ганчинаи империя» номида буд [5,39].

Маълумот дар мачмуъ, дар бораи «Кишвархои гарбй» чамъовардаи у агарчи онхоро барои давлатдорони замона омода намуда буд, лек то ба имруз кимат ва мохияти худро гум накарда, доир ба Осиёи Миёнаи асрхои миёнаи барвакт маводи нихоят муфиди таърихй буда, сарчашмаи муътамадтарин ба шумор ме-раванд. ^адру манзалати асари Сюан-Сзан дар баробари маълумоти муаррихони арманй бо маводи сарчашмахои арабй ва форсй-точикй хамкадам аст, хамчунин як катор маълумоти китоби у дар баъзе масоил аз сарчашмахои мазкур мухимтар мебошанд.

Новобаста ба он ки сайёх бештар ба чойгохи дини буддоия ва мавкеи он дар байни ахолии кишвархои мухталиф таваччухи асосии худро равона кардааст, маълумотхояш дар бораи урфу одат, таомул, забон, тарзи давлату давлатдорй, сохти иктисодй, хаёти ичтимой-фархангии ачдодони мо то ба имруз хеле мухим ва диккатчалбкунанда буда, хуччати асосй ба шумор мераванд.

Новобаста ба он, ки «Рохи абрешим» - рохи мухиммтарини тичоратй ва ди-пломатй хама вакт аз чониби давлатхо мухофизат карда мешуд, хануз дар хазор-солаи якуми то мелод Чин бо Осиёи Марказй робитахои мустакимро баркарор карда буд [9,119]. Дар ин давраи хассоси мураккаб касе бехатарии онро кафолат дода наметавонист ва ин холат ба Сюан - Сзан маълум буд, аз ин ру у ба таври пинхонй дар соли 629 шахри Сианро тарк намуд ва ба сафару музофотхои гарбии империя баромад. Дар ин вакт у хамагй 26-27-сол дошт [6,56].

Бо рохи корвонгузар у аз панч калъаи мудофиавии сархадии империя ва биё-бонхои Такла Макану Гоби ва Хами гузашта, ба саргахи Тибет ва Х,имолой омада

расид. Аммо минбаъд бо ин рох имконияти идома додани сафар ба Х,индустон набуд, зеро тамоми роххо бо барфу пиряххо баста шуда буданд. Рохи ягона та-вассути кисмати шимолу гарб, яъне, ба воситаи худудхои Осиёи Марказй, ново-баста ба мушкилот кушода буд, ки Сюан - Сзан бо ин рох рафтанро интихоб намуд.

Сюан - Сзан Иссиккулро тавсиф намуда, дуруст шарх додааст, ки на хамаи оби он барои ошомидан мувофик аст. Мавриди зикр аст, ки сохилхои Иссиккул кароргохи зимистонаи хоконхои туркхои Гарбй буда, тобистон онхо ба Тошканд мекучиданд. Сюан-Сзан бо хони туркхо дар охирхои соли 630 дар махаллаи Ток-мак вохурй намуд. Ин хон низ бо эхтироми махсус мехмони аз рохи дур омадаро мехмондорй намуда, хатто ба у чанд порчаи абрешиму атласро тухфа кард ва барои идомаи сафараш кумак расонид. Сюан - Сзан хокон, мехмондорию сарват ва урдуи уро тавсиф карда менигорад, ки дар тобеияти хон микдори бешумори сар-бозон мавчуд буда, хама чангдидаю корозмуда мебошанд.

Нуктаи дигаре, ки дар он сайёхон каме истирохат кардаанд, шахри Тошканд буд, ки пас аз Авул-ато мусофирон ба он чо расиданд. Пас аз ин мусофирон ба шахри бостонии Самарканд рахсипор шудаанд. Хусусан, водии Фаргона аз чониби Сюан-Сзан васеъ шарх ёфтааст. Мавриди таваччух аст, ки шахри Самарканд дар он давраи пуртазод низ мавкеи тичоратии худро хамчун яке аз мар-казхои мухим аз даст надода буд ва бо сарвату масолехи кишоварзию хунар-мандй ва дигар маснуоти худ машхур буд.

Шахри Самарканд дар чоррохаи тичоратй карор дошта, точирони давлатхои мухталиф метавонистанд дар ин чо бо хам табодули молу коло намоянд. Сюан-Сзан низ дар ин чо, аз як тараф ба савдогарони аз Чин омада мулокот кард ва аз дигар чониб бо точирони хиндй вохурд. Сугди он замон агарчи ба мисли хам-сояаш - Тахористон дар холати парокандагии сиёсй карор дошт, аммо дар мулкхои алохидаи он дар бисёр сохахо пешравию тараккй дида мешуд. Худи сайёх доир ба урфу одат, заковату дониши сугдиён ва кордонию махорати онхо бо эхтиром сухан баён кардааст.

Самарканд он нуктаи охирини гарбие буд, ки Сюан-Сзан онро тасвир наму-дааст. У хокими Самаркандро далеру нотарс нишон дода, кайд кардааст, ки у сар-бозони содике дар ихтиёр дорад. Дар Осиёи Марказй дар нимаи дуввуми асри VI (солхои 563-567) давлати абаркудрати Х,айтолиён аз байн рафта буд [10, 129].

Дар Тирмиз Сюан - Сзан микдори зиёди чамоаи буддоиёнро мушохида намуда, менависад, ки дар ин чо 10 маъбад ва зиёда аз беш хазор нафар рохиби буддой мавчуданд. У инчунин аз вучуд доштани дайр, хайкалу мучассамахо ва маъбадхои буддой хабар медихад. Тирмиз шахру сарватманду зебо буда, мавчудияташ дар наздикии дарё ба имкони пешрафти иктисодию ичтимоии он меафзуд [7, 82].

Дар арафаи хучуми арабхо Тирмиз шахри бузург буда, гирду атрофи он бо деворхои дарозу баланди мудофивй фаро гирифта шуда, масохаташ такрибан 450 га ташкил медод [4, 33].

Сюан-Сзан дар бораи Устрyшана маълумот додааст. Вай ин мулкро Сутули-сена номидааст. Сайёх навиштааст, ки «дар Сутулисена подшох хаст, нохия ба туркхо тобеъ мебошад. Дар тарафи шимолу Fарбии нохия биёбони бекароне хаст, ки на об дораду на алаф» [12, 31].

Нуктаи дигари чойи исти сайёхон шахри бостонии Балх - маркази Бохтар -Тахористон интихоб гашт, ки он низ маркази мухимми тичоратию фархангй ва сиёсй ба шумор мерафту дар «Рохи абрешим» мавкеи хосро ишFOл мекард, аммо дар ин вакт он шахри хурде буд. Маркази кадимтарини фарханги эронй, шояд кухнатарин марокизи сохти давлатдории мардуми эронй Балх бошад, ки дар чойи кулай сохта шуда, 12- фарсах дуртар аз Омуя чой дошт [1,37]. Дар ин чо маъбади бузурги Навбахор мавчуд буд, лек он хам ру ба футур оварда буд.

Тавре академик Бобочон Fафyров навиштааст; «...Сюан-Сзан умуман Тахо-ристонро тасвир карда, дар бораи бисёр мулкхои вилояти он хабар медихад ва андозаи масохати ин мулкхо ва шахрхоро меоварад. Вай аз шимол омада, аз Дарвозаи оханин (аз куххои Бойсун) гузашта, ба Тухоло - Тахористон расидааст. Ба кавли вай, арзи Тахористон нисбат ба тулаш се баробар зиёдтар будааст. «Нахри аъзам (дар ин чо номи хамонвактаи хитоии Aмyдарё оварда шудааст) сарзаминро ба самти Fарб бурида гузаштааст». Ба гуфти Сюан-Сзан, ба оли шохони Тахористон кайхо кирон омада буд, бинобар ин якчанд хокимон дар махалхои алохида зуран ба сари хукумат баромаданд. Сарзамин аз руйи сархадхои табий ба 27 мулк таксим буду хамаи онхо ба туркхо итоат дошт» [3, 222].

Пас аз он сайёхон бо рохи душворгузари ^индукуш ба Бомиён расиданд. Сюан-Сзан иклими ин чойро дар тобистон низ салкину сард бахо дода, куххои осмонбуси онро барфпуш каламдод кардааст ва аз мардумони чангчую аз баъзе афроди айёру дуздпеша ёдоварй намудааст. Aлбатта, он чизе, ки уро ба вачд овард, ин он ду хайкали машхури бузурги Буддо дар шахи кух буд.

Тавре маълум аст, бар асари кирдори вахшиёна дар асри ХХ1 ин мероси фархангию таърихй кисман вайрон карда шуд. Aммо дар он вакт барои зиёрат ва тамошои он буддоиён аз гушаву канори олам ба Бомиён меомаданд. Х,атто андоза ва тархи он барои сохтмони хайкалхои азими Буддо дар Чин ва Ч,опон намунае гашт [5, 41]. Ба кавли Генри Юл, Сюан-Сзан дар байни солхои 630-644 давлати Х,айтолиёнро дар холати парокандагй ва мулки онхоро тобеи хоконхои туркхо медонад. Дар Тирмизу Хулм, Балх бахусус дар Бомиён ва хатто дар Aндаробy Хуст ва Вахону маркази Помиру дайрхои буддоиро дидааст [11,3].

Вакте Сюан-Сзан ба Бомиён ташриф овард, дар ин чо низ уро хокими ин мулк бо эхтиром пешвоз гирифт. Дар Бомиён хамчунин чандин дайрхои буддой фаъолият доштанд. Тааччубовар он аст, ки кайдхои ин сайёх дар бораи Бомиён такрибан пурра ба замони мо рост меояд.

Дар Х,индустон Сюан-Сзан беш аз дах сол зиндагй карда, тамоми вакти худро сарфи омузиши таълимоти Буддо ва буддоия намуд. У садхо асару рисола ва ки-тобхои буддоиро мутолиа карда, бо бузургтарин донандагон, зохидон, файлас-уфон ва мубаллетони дини буддоия ва равияхои зиёди он аз наздик шинос шуда,

аз онхо тамоми пахлухои ин нахустдини чахониро омухт, бо эшон бахсу мунози-рахо анчом дод, ба микдори зиёд дар бораи буддоия китоб, хайкалу дастхат ва маълумоти зиёде чамъоварй намуд.

Рохи бозгашт аз Х,индустон ба Чин тавассути Помир сурат гирифтааст. Бо гузаштан аз Х,индукуш шояд онхо бо воситаи агбаи Хавак ба Бадахшон омада бошанд. У дар бораи мулкхои Вахон ва Шугнону Читрол маълумот додааст ва аз Бадахшон ба Помир гузашта, ин манотикро хаматарафа тавсиф кардааст. Дар тахкикоти худ В. Григорев ёде аз гузаштани роххои Вахону Помир ва ^ошгари сайёхон Сюан-Сзан, Марко Поло ва Гоэси карда, душвории он роххоро кайд ме-намояд [2,9].

Новобаста ба хамаи душворихо хайати корвониёни Сюан-Сзан рохи худро давом дода, мумкин аст, ки тарики - роххои «Помири хурд» гузашта, аз руйи шу-нидахояш оид ба «Кули аждахо» маълумот медихад [6, 65]. Сипас аз Сари кул гузашта то ба ^ошгар мерасад ва аз он чо бо василаи Ёрканду Хутан, Сюан-Сзан пас аз 16 соли мусофирату зиёрати чойхои мукаддас ба Чин бармегардад.

Тамоми умри бокимондаи худро Сюан-Сзан ба тарчумаи асархои буддой ба забони чинй сарф кард, ки дигар ягон нафар мухаккик дар ин масоил ба у баробар нагашт. Сюан-Сзан ва шогирдонаш беш аз хазор лулахои матнхои буддоиро ба забони чинй омода намуданд ва ба ганчинаи чахонии дини буддой захираи бу-зургеро эхдо карданд. Шиносой бо саргузашт ва фаъолияти ин гуна родмардон дар замони муосир аз ахамият холй набуда, дар баробари омузанда будан дар тахкими муносибатхои фархангию дипломатй низ накши мусбй мебозад.

АДАБИЁТ

1.Бартольд В.В. Работы по исторической географии и истории Ирана. - M.: Изд-во Вост. лит,

- 2003. - 659 с.

2.Григорьев В.В. Об арабском путешественнике X века Абу-Долефе и странствовании его по Средней Азии: Исслед. Г. Григорьева. - СПб.: тип. В.С. Балашева, 1872. - 45 с.

3.Б.Г. Гафуров. Точикон: Таърихи кадимтарин, кадим, асрхои миёна ва давраи нав. - Душанбе: Дониш, - 2008. - 870 с.

4.Исоматов М.М. Ирано-среднеазиатские взаимоотношения по «Таърихи Табари» Балъами; Таджик. гос. нац. ун-т, Кыргыз. гос. пед. ун-т им. И. Арабаева. - Душанбе-Бишкек: Эчод, - 2006.

- 182 с.

5.Мирзаев Р. Сюань Цзян: Путешествие по шелковому пути к буддийским святыням//Эхо истории. - 2004. - №1(21). - С.38-44.

6.Мушкетов И.В. Туркестан. Геологическое и орографическое описание по данным, собранным во время путешествий с 1874 по 1880 г. Имп. рус. геогр. о-во. - 2-е изд., знач. доп. Т. 1. -Петроград: тип. М.М. Стасюлевича, - 1915. - 27 с.

7.Омонтурдиев Ж. Термиз атамаси таърихдон //Вестник ТерГУ. - 2005. - №1. - С.77-82.

8.Поло Марко. Путешествия венецианца Марко Поло в XIII столетии. Пер с немец. А.Н. Шемякина. - М., - 1862. - 528 с.

9.Ртвеладзе Э.В. Великий шелковый путь. Энциклопедический справочник. Древность и раннее средневековье. - Ташкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, - 1999. - 138 с.

10. Хмельницкий С. Между арабами и тюрками. Раннеисламская архитектура Средней Азии.

- Берлин-Рига: Continent, - 1992. - 340 с.

11.Юль Г. Очерки географии верховьев Аму-Дарьи (пер. с анг. О.А. Федченко, с допол. и

примеч. А.П. Федченко, Н.В. Ханыкова и Г. Юля). - СПб.: тип. В. Безобразова и К, - 1873. - 82 с.

12.Beal S. Buddhist records of the Western world = Vol. 1: Si-yu-ki: in 2 volumes / translated from the Chinese of Hiuen Tsiang (A.D. 629), by Samuel Beal. - Kegan Paul, Trench, Trubner & Co., - 1906. - 242 с.

САФАРИ СЮАН СЗАН БА ОСИЁИ МИЁНА

Макола ба сафари Сюан-Сзан ба Осиёи Миёна бахшида шудааст. Сюан-Сзан аз кабили он сайёдоне буд, ки маълумоти чамъовардаи у барои рушди илми таърих адаммияти басо мудим дорад. Новобаста ба шароити номусоиди таърихй Сюан-Сзан аз мулкдои зиёди дамсоя дидан кар-дааст. Аз чумла, у ба Осиёи Миёна омада, дар бораи баъзе шадру вилоятдои он маълумоти чолиб додааст. Сюан - Сзан дар бораи мулкдои Сугди асримиёнагй аз кабили Мимокия ё Мимохэ (Маймург), Сзебудан (Кабудон), Сюйшуаннисзя (Кушония), Бухэ (Бухоро), Сзешуанна (Кеш) ва гайра сухан меронад.

Ахбори у доир ба Иссиккул, Тошканд, Самарканд, водии Фаргона, Taxористон ва мулкдои вай - Да-ми (Тирмиз), Чи-о-ян-на, Сзюй-хэ-ян-на (Кабодиён), Хо-ша (Вахш), Хатлон, дамчунин Помир ва мадалдои дигари Осиёи Миёна мудимияти хоса доранд. Сюан-Сзан дамчунин дар бораи содаи кишоварзй, чорводорй, либосдои мардумй, забон ва хат, урфу одатдои мадаллй навиштааст.

Калидвожахо: Сугд, Фаргона, Тахористон, Помир, уудуди цугрофй, забони мщаллй, хат, урфу одат.

ПОЕЗДКА СЮАНЬ - ЦЗАНА В СРЕДНЮЮ АЗИЮ

Статья посвящена поездке Сюань-Цзана в Среднюю Азию. Сюань-Цзан относится к путешественникам, чьи собранные сведения имеют огромное значение для развития исторической науки. Несмотря на неблагоприятные исторические условия, Сюань-Цзан побывал в соседних владениях. В частности, находясь в Средней Азии, он предоставил сведения о некоторых городах и областях этого региона. Он описывал города средневекового Согда, включая Мимокию или Мимохэ (Маймург), Сзебудан (Кабудон), Сюйшуаннисзя (Кушония), Бухэ (Бухара), Сзешуанна (Кеш) и другие.

Его данные о Иссыкуле, Ташкенте, Самарканде, Ферганской долине, Тохаристоне и его владениях - Дами (Термез), Чи-о-ян-на, Сзюй-хэ-ян-на (Кабадиян), Хо-ша (Вахш), Хатлоне, а также Памире и других поселениях Средней Азии имеют особое значение. Сюань-Цзан также писал о сельском хозяйстве, животноводстве, одежде, языках и письменности, а также народных обрядах местного населения.

Ключевые слова: Согд, Фергана, Тохаристон, Памир, географические границы, местный язык, письменность, обряды.

SYUAN - SZAN 'S TRIP TO CENTRAL ASIA

The article is devoted to Syuan-szan's trip to Central Asia. Syuan-szan is one of those travelers whose collected information is of great importance for the development of historical science. Regardless of the unfavorable historical conditions, Syuan-szan g was in neighboring possessions. In particular, while he is in Central Asia, he gives information about some of its cities and regions. He wrote about the cities of medieval Sogd, including Mimokia or Mimokhe (Maymurg), Szebudan (Kabudon), Syushuanniszya (Kushonia), Buhe (Bukhara), Szeshuanna (Kesh) and others.

His information about Issikkul, Tashkent, Samarkand, the Fergana Valley, Tokhariston and his possessions - Dami (Termez), Chi-o-yan-na, Szyu-he-yan-na (Kabadiyan), Kho-sha (Vakhsh), Khatlon, as well as the Pamirs and other settlements in Central Asia, are of particular importance. Syuan-szan also wrote about agriculture, animal husbandry, clothing, languages and writing, and folk rituals of the local population.

Key words: Sogd, Fergana, Tokhariston, Pamir, geographical boundaries, local language, writing, rituals.

-МУАРРИХ - ИСТОРИК - HISTORIAN-

Сведения об авторе: Аюбов Абдусалом Рауфович - Худжандский государственный университет имени академика Б. Гафурова, доктор исторических наук, профессор, заведующий кафедрой всеобщей истории. Адрес: 735700, Республика Таджикистан, г. Худжанд, проезд Мавлон-бекова, 1. E-mail: abdusalom-1@mail.ru. Тел.: (+ 992) 927-09-06-65.

Information about the author: Ayubov Abdusalom Raufovich - Khujand State University named after B. GafUrov, doctor of historical sciences, professor, head of the Department of World History. Address: 735700, Republic of Tajikistan, Khujand, Mavlonbekov Drive, 1. E-mail: abdusalom-

1@mail.ru. Phone: (+ 992) 927-09-06-65. » ♦

УДК: 94(55):327.4(571.1)

ХОДИСАХОИ КАРШИИ СОЛИ 1868 - МУЦАДДИМАИ ЭКСПЕДИТСИЯИ ИСКАНДАРКУЛ

ОДИНАЕВ А.Н.,

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Допиши АМИТ

Л.В. БОЖИНСКАЯ (АРАНДАРЕНКО), С.Л. БОРОШКО,

Донишгохи федералии Ч,анубй, шахри Ростови лаби Дони Федератсияи Русия

Соли 1868 дар рафти вокеахое, ки ба номи «Х,одисахои ^аршй» маъруфанд, императори Русия бо амири Бухоро Музаффар муохидаи сулх баст ва марзхои тарафайнро таъйин намуда, бо хамин хузури худро дар ин минтака тасбит кард. Маълум шуд, ки ин ходисахо барои экспедитсияи Искандаркул ва таквияти мин-баъдаи мавкеи Русияи подшохй дар Осиёи Миёна мукаддимае буданд. Дар ин макола дар бораи чанге, ки сабаби шикасти лашкари амири Бухоро ва чузъиёти паймони сулх, ки аморати Бухороро ба тахтулвасоя (протекторат)-и Русия табдил дода буд, сухан меравад. Дар партави ин вокеахо, хамчунин дар ин маколаи маз-кур иттилооти мухтасаре дар мавриди зиндагй ва фаъолияти генерал - майор А.К. Абрамов ироа медихем, ки яке аз чехрахои калидй дар созмондехй ва ичрои эъзомияхои низомиву илмии водии Зарафшон буд.

Дар мохи августи соли 1868 А.К. Абрамов ба Кауфман хабарнома дар бораи «ихтиёран ба Русия хамрох шудани Панчакент»-ро фиристод. Сарфи назар аз но-розигии Департаменти осиёй аз фаъолияти харбй ва «васеъ кардани марзхои» империя, Кауфман ичозат дод, ки Панчакент ба хайати округи Зарафшон дохил карда шавад [8, в. 26].

Ба ин муносибат ба максад мувофик аст, ки нахуст дар бораи хаёт ва фаъолияти фармондехии экспедитсияхои харбию илмии водии Зарафшон генерал -майор А.К. Абрамов маълумот дихем.

А.К. Абрамов аз дворянхои губернияи Новгород баромада, дар Полки дво-рянхо тахсил намуда, 17 апрели соли 1854 ба вазифаи размсоз (прапоршик)-и артиллерия хизмати харбиро огоз кардааст. Х,ашт сол дар рутбаи якуми афсарй монд. Дар соли 1862 размсоз (прапоршик) А.К. Абрамов ба Осиёи Миёна ба хиз-мат омад. Дар соли аввали хизмат дар Осиёи Миёна, хангоми хучуми калъаи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.