Научная статья на тему 'ПОЭТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ «АСРОРНАМЕ» ФАРИДУДДИНА АТТОРА НИШОПУРИ'

ПОЭТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ «АСРОРНАМЕ» ФАРИДУДДИНА АТТОРА НИШОПУРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
130
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АТТОР / «АСРОРНАМЕ» / ЛИТЕРАТУРА / ИСКУССТВО / ПОЭЗИЯ / ПРОЗА / СРАВНЕНИЕ / АЛЛЕГОРИЯ / МИСТИКА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ёров Р.А.

В статье рассматривается проблемы поэтического мастерства Аттора Нишопури на фоне подробного анализа «Асрорнаме». Автор рассматривает данную проблему и с точки зрения структурно - поэтического анализа и с позиции идейно - содержательного анализа. Там самим автор определяет некоторые особенности поэтического мастерства автора «Асрорнаме». В статье отмечается, что Аттор прежде всего является поэтом - суфием, которое явно ощущается а его поэзии, в том числе в «Асрорнаме». Он в большинстве случаев, использует поэтические средства художественного изображения с целью точного и художественного выражения мистическихидей в поэтической форме. В целом поэт в «Асрорнаме» проявляет большое поэтическое мастерство, которое определяет его место в истории персидско- таджикской суфийской поэзии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POETIC FEATURES OF «ASRORNAM» FARIDUDIN ATUTOR NISOPURI

This article deals with the problems of poetic mastery of the Attor Nishopuri against the background of a detailed analysis of «Asrornam». The author considers this problem and from the point of view of structurally - poetic analysis and from the position of ideologues - meaningful analysis. There, the author itself determines some of the features of the poetic skill of the author «Asrorname». The article notes that Attor is primarily a poet - Sufi, which is clearly felt by his poetry, including «Asrorname». In most cases, it uses poetic agents of an artistic image in order to accurately and artistic expressions of mystically cheer in poetic form. In general, the poet in «Asrorname» shows a large poetic skill, which determines its place in the history of Persian-Tajik Sufi poetry.

Текст научной работы на тему «ПОЭТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ «АСРОРНАМЕ» ФАРИДУДДИНА АТТОРА НИШОПУРИ»

About the author:

Musavvirova Farzona Vosifievna - applicant of the Department of journalism of the Bokhtar state University after name of Nosir Khusraw, Address: 735140, Republic of Tajikistan, Bokhtar, Aini st. E-mail: musavirova1988@mail.ruPhone: (+992) 909999231

ЧАНБАХ,ОИ ХУНАРИИ «АСРОРНОМА»-И ФАРИДУДДИН АТТОРИ НИШОПУРЙ

Ёров Р. А.

Донишгоци давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Масъалаи асосии адабиёт, наккошй, мусикй ва пайкаратарошй инсон аст. Бахше аз ин хунархо инсонро тасвир менамоянд, бахши дигарашон чахони ботинии инсонро бозгу мекунанд. Дар миёни онхо адабиёт чойгохи афрохта дорад. АДабиёт хам кору рузгори инсонро ба тасвир мекашад ва хам чахони дарунии уро бо хамаи рангорангихояш, такомулоташ, дигаргунихояш намоиш медихад. Тавре ки равшан аст адабиёт ду гуна мешавад: назм ва наср. Инхо аз нигохи хадаф ва шеваи офариниш хам монандихо ва хам номонандихо доранд. Х,адафи мо ин чо назм аст. Ва назм аз нигохи мо, аз нигохи хунар аз наср бартар аст. Таъсири шеър ба инсон аз наср бештар мебошад. Чаро? Ба андеша мо, барои он ки дар шеър санъатхои бадей хеле фаровон аст. Махз фаровон будани санъатхои бадей таъсири суханро бисёр меафзояд.

Аммо бояд гуфт, ки андешаи бузург низ харчанд бидуни санъатхои бадей бошад ба инсон таъсири зиёд мерасонад. Ба гунаи намуна метавон рубоиёти Хайёмро овард. Дар рубоиёти Хайём тасвир андак аст, аммо таъсири он хеле зиёд аст. Чунончи: Эй дуст, биё, то гами фардо нахурем, В-ин як дами нацдро ганимат шумарем! Фардо, ки аз ин дайри куцан даргузарем, Боцафтцазорсолагон сар ба сарем. [5, c.40]

Офарандаи асари бадей кушиш мекунад, ки ё бо сухани бузург ё бо тасвири зебову латиф ба хонанда таъсир бирасонад. Бинобар ин шоирони варзида кушидаанд хам сухани бузург гуянд ва хам тасвирхои зарифу зебо созанд. Шоироне чун Рудакй тавонистаанд ба ин комёбй даст ёбанд. Дар ашъори ин шоири неруманд хам андешаи бузург ва хам тасвири зеборо фаровон мебинем. Чунончи: То цацон буд аз сари одам фароз, Кас набуд аз роци дониш бениёз. Мардумони бихрад андар цар замон Рощ донишро ба цар гуна забон Гирд карданду гиромй доштанд, То ба санг андар цаме бингоштанд. [1, c.39] Ё:

Хар ки н-омухт аз гузашти рузгор,

Хец н-омузад зи цец омузгор. [1, 36]

Дар ин байтхо шукухи андешаи Рудакиро дармеёбем.

Тасвирхои дурахшони Рудакй касро ба шигифт меоранд. Онхо дар адабиёт назир надоранд. Чунончи:

Биёр, он май, ки пиндорй равон ёцути ноб астй,

Ва ё чун баркашида тег реши офтоб аастй. [1, c. 78-79]

Ё:

Бунафшацои тарй хайл-хайл сар баркард, Чу оташе, ки ба гугирд бардавид кабуд. [1, c.103]

Шоирон хангоми офаридани шеър хама санъатхои пешин, яъне санъатхое, ки пеш аз онхо дигарон сохтаанд, истифода кардаанд, хам санъатхои нав сохтаанд. Чунончи ба мох, монанд кардани руйи маъшука, ба акик монанд кардани лаби у, ба сарв ташбех намудани кади дилбарро дар ашъори бисёр шоирон мебинем. Аммо шоирони тавонманд кушидаанд, ки бештар санъатхои нав бисозанд ва азин рох асарбахшии ашъорашонро бештар намоянд.

Аттор аз чумлаи шоиронест, ки осораш саросар пур аз маъност. Маънохои маснавй, газалиёт ва рубоиёти у амику густурдаанд. У ин маънохоро басе шоирона бо санъатхои бадей оростааст. Санъатхои бадей дар «Асрорнома»-и у низ фаровонанд. У онхоро бо камоли хунар сохтааст ва ба макеъ истифода бурдааст. Дар ин чо чанде аз санъатхои бадеии «Асрорнома»-ро мавриди баррасй карор медихем.

Чу уд аз пшц бар omaш qamec^,

Чу шамъв мeгupuю х(в)аш xamecyB. [4, cJ04]

Уд дaрaxтecг. Дар кадим чуби yрo мecyxтaнд ва oн буйи xyш мeдoд. Дaрмиcрaи якуми ин байт Aттoр ошикрo ба чуби уд ва ишкрт ба оташ тaшбex дoдaacг. Дар миcрaи дуюм oшикрo ба шамъи ^анда мoнaнд кардааст.

Чушда ки мeдoнeм «Acрoрнoмa» acaри ирфoниcг. Бинoбaр ин ин байти Aттoр мaънoи oрифoнa дoрaд. Ошик шлик аст, ки чанд мaрxaлaрo паймуда ба Х,ак мeрacaд. Ва агар y ишк нaдoштa бoшaд ва ин ишки y пyрcyзy гyдoз нaбoшaд нaмeгaвoнaд ба y бирacaд. Ин мaрx,aлax,o бace дyшвoрaнд. ^лик xeлe ранч мeбaрaд, дард мeкaшaд, азият мeбинaд, nac ба Х,ак мeрacaд. Бинoбaр ин Aттoр oшики ранчбару aзияткaшрo ба уд ва ишки пyрcyзy гyдoзи yрo ба оташ мoнaнд кардааот. Taврe ки мeбинeм тaшбex,oти шoир бaрчoй ва мантикй мeбoшaнд.

Бapaндeшeд аз он coam, m дар хок,

Фуруpeзaд дурух чун бapгu гул пок. [4, c. 4З0]

To Aттoр бдоёр шoирoн рухро ба гул мoнaнд кардаанд. As ниге^и мo Aттoр дар ин байт тссак^й дoрaд. Ин шва^рии y дар oн аст, ки y pуxрo на чун шoирoни пeшин, ки мафхуми умумй аст мoнaнд кардааст, балки ба барги гул тaшбex намудааст. Цацон пур шuшau барщмнщод acm, Агар came зани бар шу фumoдa-cm. [4, cJ9S]

Aттoр мeгyяд, ки ча^н нoпoйдoр ва гyзaрoн аст. ^ар дар ин ча^ни гyзaрoн rac xox нeкй кунад, xox бадй oн ба y бaрмeгaрдaд, яъж хар кac пoдoши амали тек ё бади xeшрo мeбинaд.

Ба тaшбexи шoир бaрмeгaрдeм. Шиша 4œeCT шикананда. Aттoр чaxoнрo нoпoйдoр xoндaacг, аз ин ру oнрo ба шиша, ки аали oн бархдмкурдану шикастан аст, мoнaнд кардааст. Tanam дoмecm, цон мурзе азю acm, На maн дони, на цон, шо худ чи чпз acm! [4, c. З88]

Aß нигох,и oрифoн тан кoлaбecг ва pyx андаруни ин щлаб аст. To зaмoнe рух дар кщаб аст, ранч мeбaрaд, азият мeкaшaд. Вакте oн аз кдлаб бeрyн мeшaвaд, аз aзсбy машаккат ра^ мeëбaд. Суфиён тaнрo зиндoн, дoми рух, xoндaaнд. Taврe ки мeдoнeм дом acбoбecг, ки бaрoи гирифтoр кардани caйдe ба кoр мeбaрaнд. Дар ин байт Aттoр танро ба дом тaшбex дoдaacг. Ва чонро ба муpF мoнaнд кардааст. У мeгyяд, ки тaврe ки мyрF ба дoм гирифтoр мeшaвaд, чoни кac низ xaмoн гуна гирифтори тан ааг.

Чу дудам он-ч ^cma/u, гум шудам ман, X<ame чун ц^ра дар цулзум шудам ман. [4, c. З55]

Шoирoни cyфй oрифoнрo бeштaр ба зарраю катра ва Хyдoрo ба хуршеду дарё (бахр) бeштaр тaшбeх мeдихaнд. Чун Сaнoию Aттoр аз накуст™ шoирoни oрифaнд, шoяд ин гуна тaшбeхст аз orao OFOЗ шуда б^ад. Ин бaйтрo Aттор аз нами Aбycaиди Aбyлxaйр, ки аз чумлаи oрифoни машхур буд oвaрдaacг. У мeгyяд, ки Xa^o мeчycгaм чун yрo дидам, яънe ба Х,ак рacидaм, гум шудам, яъда фaнo шудам. Ман, мeгyяд, чун катрае дар кулзум шудам. Aттoр «ман»^, яънe oрифрo ба катра тaшбex кaрдaacг. Цулзум дар aндeшaи пeшиниëни мo нoми бахр будааст. Ва шoир Хyдoрo бахр xoндaacг, ки ин иcгиoрa acг. Кара дар бахр гум мeшaвaд. X,aмoн тaврe ки катра дар бахр гум мeшaвaд, oриф дар Х,акк фaнo мeшaвaд.

Иcгиoрa низ яте аз caнъaтxoecг, ки cyxaнрo бате мeoрoяд ва тaъcири oнрo мeaфзoяд. Шoирoн дар aшъoрaшoн аз oн фaрoвoн бахрачуй мeкyнaнд. Дар «Acрoрнoмa»-и Aттoр низ ба ин навъи cama™ бaдeй зиёд бaрxyрд мeкyнeм. Бoяд тазаккур диxeм, ки иcгиoрaxoи «Acрoрнoмa» бeштaр мaънoи oрифoнa дoрaнд. Aттoр ба вocитaи oнxo хадафи ирфoнии xyдрo баён кaрдaacг. Aз тарикки oнxo xoнaндa ба чaxoни oриф вoрид мeшaвaд ва o^o маърифат мeкyнaд. Иcгиoрaxoe, ки Aттoр ва Сaнoй coxтaaнд баътар дар адабиёти тacaввyфй рoич шyдaacг. Mo дар ин ришла тaнxo чанд истираи «Acрoрнoмa»-рo бaррacй мeкyнeм. 3u як-як зарра cyüu àycm роц acm, Bane бар чашмп шу олам cuë% acm. [4, c. З0З]

Дар ин байт ду истина хаст. Яте зарра мeбoшaд ва дигaрe дуст acг, ки хар ду дар миcрaи нaxycг oмaдaacг. Зарра кинoя аз солик, ошик мeбoшaд. Дуст кинoя аз Худо acг. Орифoн бeштaр калимаи Xa^o ба кoр мeбaрaнд. Шoир мeгyяд, ки миёни coликy Х,ак рoxecг, ки oнрo coлик мeгaвoнaд пaймoяд. Aммo кace, ки шлик нecг чaxoн ба чашми y cиëx мeнaмoяд, яънe аз нури илoxй бeбaxрa acг. Aттoр ин aндeшaрo 6o пeрoяи, яънe истираи зарра ва дуст баён кардааст, ки oн cyxaнрo чaззoб намудааст. Байти дигар:

4,ase андущ umvu ёpu мацрам,

Бace хушшср su maàuu ду олам. [4, c. З0б]

Дap ин 4o HaB Ba ёри waxpaw иcтиopa xacтaнд. 4,aB кидая aз кaм, aндaк Ba ёри iviaxpaivi кинoя aз Худо acт. Шoиpи opиф aндyxи aндaки ишки Хyдoвaндpo aз шoдмoнии ду чaxoн бapтap шyмopидaacт. Бapoи opифoн ин чaxoнy oн чaxoн apзиши бapoбap дopaд. Orao ишки Хyдo Ba вacф 6o Хyдopo бapтap aз ин xap ду чaxoн мeдoнaнд. Aгтop дap ин бaйг 6a xaмин нyктa ишopa кapдaacт. Aттop бapoи ифoдaи Хyдo, XaK инчунин кaлимaxoи дapё, офтоб, хуршед, кулзум (6яхр), хямдям, нонон Ba Faйpapo чун иcтиopa 6a кop бypдaacт. Бaйти дигap:

Дap ин вадй, ки oнpo ишц тм acm, Mucoлam napдau дyнё maмoм acm. [4, c. 308]

Водйдap лyFaт 6a мaънии caxpo acт. Ba мaънoи лyFaвии пapдa pynym, пушиш, чoдap acт. Aттop oнxopo чун иcтиopa 6a кop бypдaacт. Boдй кинoя aз мярхяля, зинa acn TaBpe ки дap бoлo 6opxo зикp кapдeм, cyфй бapoи Baxw 6o Хyдo чaнд мapxaлaxopo мeпaймoяд. Пapдa низ кинoя aз зиня, мярхяля acт. Aттop мeгyяд, ки вaкгe шaxc 6a мapxaлaи ишк (ишки илoxй) мepacaд, y ^räpo, ки як зинaecт фapoмym мeкyнaд. Бaйти дигap:

Aa oumau my :aмдaмu mycm,

4y œ дaм mupa шyд, нoмa:paмu mycm. [4, c.325]

Оиня кидая aз cиpиmт, ниxoд, бoтин acт. Дaм кидая aз тaaллyкoт, яънe нaфc acn Шoиp мeгyяд, ки бoтини ту aß ту бeгoнa нecт. Аммш чун гиpифтopи нaфc гapдaд, aз ту бeгoнa xoxaA шуд. Xaмин тaвp иcтиopaxoи «Acpopra^a» бoзгyи aндeшaxoи opифoнaи шoиp acт.

Дap «Acpopнoмa» мaчoз низ фapoвoн acт. Mo 6o oвapдaни ду нaмyнa бacaндa мeкyнeм.

Бa napeorn мaoнй бoз кун nap,

Capoüu :aфmдappo бoз кун дap. [4, c.301]

Бa гарвоз nap боз к-ярдян мaчoз acт. Он мaънoи 6a зиши тacaввyф кaдaм ниxoдaни cyфиpo дopaд. Дap миcpaи дуюм дяр боз Ka^^aK мaчoз acт, ки 6a мaънoи пaймyдaни мapxaлaxoи тacaввyф oмaдaacт. Млонй кинoя aз Хyдo Ba сяройи xatlïxaap кинoя aз xaфт мapxaлaи тacaввyф acт. Шoиp мeгyяд, ки бapoи pacидaн 6a XaK 6a мapxaлaи нaxycтин кaдaм ^op Ba xaфт мapxaлapo бипaймoй. Fyлoмu oн дUлaм, к-œ дил xa6ap ёфm, Дaмe œ нaфcu шумы хеш cap moфm. [4, c.327]

Xa6ap ёфтaн Ba cap тофтян мaчoз acn Xa6ap ëфтaн мaънoи мaъpифaтpo дopaд Ba cap тoфтaн 6a мaънoи тapк кapдaн acn Дap миcpaи нaxycт кaлимaи дил ду 6op oмaдaacт, ки xap ду исти^ xacтaнд. Дили aввaл кинoя aз шaxc acт, дили дyвyм кинoя aз Хyдo мeбoшaд. Гулом кинoя aз тaъзимкyнaндa acn Шoиp мeгyяд, ки aгap rnaxce нaфcи xyдpo тapк кyнaд Ba 6a мaъpифaти Хyдo pacaA, мaн 6a y тaъзим мeкyнaм.

Тязод Ba муко6яля низ aз caнъaтxoecт, ки шoиp 6o 6a raop бypдaни oн acapбaxшии cyxaнaшpo мeaфзoяд. Aттop дap «^popre^» caнъaти тaзoд Ba мyкoбaлapo фapoвoн 6a rop бypдaacт. Бo 6a кop бypдaни ин caнъaт низ y aшъopи opифoнaaшpo 6a xoнaндa бoзгy мeкyнaд. Чyнoнчи дap бaйгxoи зepин aндeшaxoи opифoнaи Aттoppo paвшaн мeбинeм. raye дap лaззamй, гщ дap фaнoй, raye дap фypцamй, гщ дap бокрй. [4, c.302]

Xupaó o6 acmy ишц omam 6a cypam, ^тшд o6 6o omaM зapypam. [4, c.304]

Аз oн moprnyo чун ôyp гapдй, Kapuнu oлaмu nypнyp гapдй. [4, c.332]

Чу uшцam yamèamy yampo: бoшaд, Typo capмo нжу гapмo: нaбoшaд. [4, c.354]

Дap ин a6CT A-nop ляззятро бо фяно, фур^тро бо блко, хирадро бо ишк, обро бо отяш, торикро бо пурнур, дурро бо кярин, сярморо бо гармо мукэбил гyзomтaacт. Чун 6a ин 6amxo 6o тaвaччyx нигapeм, мeбинeм, ки ин мyкoбилгyзopиxoи rno^ бapoи бaëни aндeшaи opифoнaи y xeлe кyмaк кapдaaнд.

Aттop дap «Apoprc^a» 6a шaxcoни acoтиpию тaъpиxй биcëp ишopaт кapдaacт Ba aз ин тapик aндeшaxoи xyдpo yCTyBop coxтaacт. Инpo дap aдaбиëтшинocй тaлмеx мeгyянд. Бa чaнд тaлмexи y мeнигapeм.

Бщишш Одaм 6a ду тндум бuдoдa-cm,

Ту щм бuфpym, a?ap mpam фumoдa-cm. [4, c.322]

3u дунё puшmamopepo бuмaгзop, Ku шуд аз (yam Иео гupuфmop. [4, c.42S]

Ят аз Боямд ш швва дархоcm,

Ku цар чuзe, m тнцон acmy naйдocm.

3u аршу фаршу кавнайн ш цама чжш?

Хама, -¿уфшо, -манам, чун мурдам аз rncm! [4, c.361]

Ku m кае Eycашд acm uô.н Абулхайр, Чунт гyфm y, m дар цар кору цар цол. Нuшoнu naü ya/ue^cman бace тл, Чу д^ам он-ч yycmau, гум шудам ман. [4, c.355]

Ба lyrne ки мeбинeм, Aттoр дар ин абёт ба устураи Одаму Х,аво, паёмбар Исо ва орифони машхур Боязиди Бистомй, Абусаид Абулхайр ишoрaт кардааст. Чугож ки гyфтeм, шoир аз ин тарикк aндeшaxoи ирфoнии xyдрo таквият дoдaacг. Macaлaн, дар банди oxир aндeшaи oрифoнaи «фаш филлox»-рo (дар Хyдo фaнo шyдaнрo) аз зaбoни oрифи тaвoнo ва машхур Шaйx Aбycaид Aбyлxaйр мeoрaд. Ба ин вocигaи aндeшaи oрифoнaи xyдрo ycгyвoр мeнaмoяд.

Aттoр дар «Acрoрнoмa» инcoнрo бoрxo cитoиш кардааст. Ва тaврe ки тазаккур дoдeм ма^ми oнрo бoлo гyзoштaacг. Дар ин маврид y аз canbarn тавсиф иcгифoдa бyрдaacг. У аз ин тарикк xycycиятy xиcлaтx,oи иншн ва табиату xH^arn yрo нишoн дoдaacг. Ту дар мжбощ maн мuшкomu нури, 3u нaздuкe, m xacmM, дypu дури. [4, c.299]

Дар ин чo ту муайншаванда аст. Мишкоти нурй муайянкунанда мeбoшaд, ки шoир аз тарики oн инcoнрo тaвcиф кaрдaacг.

Дар «Acрoрнoмa» ба кaлимaxoe бaрxyрд мeкyнeм, ки ба ду мaънo oмaдaaнд. Ба ин маънй Aттoр дар ин машавияш тачнисрo ба кoр бурдааст. Чyнoнчи: Агар ш боз трварди ба эъзоз, Ба эъзoзe ба дacmu шацржад боз. [4, c.363]

Боз дар мдораи якум нами паранда acг. Боз дар мдораи дуюм ба мaънoи бoри дигар, дигар бoр

acг.

Байти дигар:

3u macmu он камон m^e шавад ржш, 3u macmu ман кaмoнu куж бархоcm. Аз он шжшу камон цyввam шавад бeш, Аз ш шжшу камон дт мeшaвaд peш. [4, c. 415]

Шаст дар мдораи якум ва геюм «ба маънии зexгир ва oн ангуштонаи чармй ё усту^й буда, ки дар кадим хангоми тирaндoзй 6o кaмoн бар caрaнгyшти шacг (нарангушт) мeкaрдaнд» [7, с.794]. Шаст дар мдораи дуюм ва чaxoрyм ба маъши cинy coл oмaдaacг. Камон дар мдораи якум ва ceюм ба маънии aбзoри тирaндoзй мeбoшaд. Камон дар мдораи дуюм ва чoрyм ба мaънoи кадду ^мат oмaдaacг.

Aттoр дар чанд тaмcилy хишёташ caнbaти ташxисpo ба кoр бурдааст. ^Ш^р ин caнbaтрo низ бaрoи таквият бaxшидaни aндeшaи ирфoнии xyд иcгифoдa кaрдaacг. Намунаи бaрчacгaи ин дар кoxи пoдшoxи Чин cyxaн гуфтани тутй ба какими X,индyстoн ва cyxaн гуфтани тутиёни Х,инд ба ин хаким acг. Mo дар бaxши пeшин мазмуни ин мacaлрo мyфaccaл баён карда бyдeм. Ин чo тaнxo чанд байге мeoрeм.

Чу mymü àuд щндуро баробар, Зафон бuкшoдmymй цамчун шаккар, Ku аз бaцpu Худо, ай кортрдоз, Агар руж ба Xuндycmoн ржи боз, Сaлoмu ман ба ёронам ржони, Цaвoбe боз ори, гар maвoнй. [4, c.351]

Бoяд тазаккур биди^м, ки «Maнтик;-yт-тaйр»-и Aттoр caрocaр аз гуфтугуи парандаган ибoрaт acг. Он намунаи равшани camara тaшxиc мeбoшaд.

Шoирoн бaрoи тaъcирбaxшии cyxaн caнъaти муболиFарo низ иcгифoдa мeбaрaнд. Aттoр низ бaрoи такир намудан ба завки xoнaндa ва ба xaячoн oвaрдaни y ин camayo ба кoр бyрдaacг.

3u бeцyшй чунон mw^ma^ àuлеyз, Ku н-омад ёдашон аз Kym чт руз. [4, c.319]

Тавре ки равшан аст, дар ин байт, дар мисраи»Ки н-омад ёдашон аз кут чил руз»санъати муболига истифода шудааст. Шоир муболигаомез мегуяд, ки занони мисрй бо дидани зебоии Юсуф бехуш шуданд ва чихил руз хурок нахурданд.

Ба оби чашм сацро карда пургил,

Цацоне дард сацро карда бар дил. [4, c.434]

Ба оби чашм сахро пургил кард ва сахро чах,они дард бар дилкард муболига мебошад.

Храмин гуна Аттор дар санъати сухан шоири хунарманд аст. У бисёр санъатхои зебо ва латифи бадей сохтааст ва ба кор бурдааст. Бояд гуфт, ки Аттор хар санъати бадеиро бамавкеъ, бамаврид ва мантикй истифода кардааст. У тавонистааст бо мохирона ба кор бурдани санъатхои бадей асарбахшии суханашро басе афзояд ва хонандаро ба шуру хаячон орад.

АДАБИЁТ

1. Абуабдуллохи Рудакй Ашъори мунтахаб. / А. Рудакй - Душанбе: Маориф ва фарханг, 2008. - 146 с.

2. Ризо Ашрафзода Фарханги наводири лугот ва таркиби таъбироти осори Фаридуддини Аттор. / Р. Ашрафзода -Техрон, 1368. - 124 с.

3. Туракул Зехнй. Санъати сухан. / Т.Зехнй - Душанбе: Маориф, 1992. - 232 с.

4. Фаридуддини Аттор. Мантик-ут-тайр ва Асрорнома. Бо кушиши Алии Мухаммадии Хуросонй. / Ф. Аттор -Душанбе: Адиб, 2014.- 480 с.

5. Умари Хайём. Рубоиёт. / У. Хайём - Душанбе: Адиб, 2009. - 152 с.

6. Холик Мирзозода Лутати мухтасари адабиётшиносй. Х. Мирзозода - Душанбе:

Маориф, 1992. - 240 с.

7. Хасан Амид. Фарханги форсии Амид. - Техрон: Амири Кабир, 1363. - 780 с.

ПОЭТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ «АСРОРНАМЕ» ФАРИДУДДИНА АТТОРА НИШОПУРИ

В статье рассматривается проблемы поэтического мастерства Аттора Нишопури на фоне подробного анализа «Асрорнаме». Автор рассматривает данную проблему и с точки зрения структурно - поэтического анализа и с позиции идейно - содержательного анализа. Там самим автор определяет некоторые особенности поэтического мастерства автора «Асрорнаме». В статье отмечается, что Аттор прежде всего является поэтом - суфием, которое явно ощущается а его поэзии, в том числе в «Асрорнаме». Он в большинстве случаев, использует поэтические средства художественного изображения с целью точного и художественного выражения мистическихидей в поэтической форме. В целом поэт в «Асрорнаме» проявляет большое поэтическое мастерство, которое определяет его место в истории персидско- таджикской суфийской поэзии.

Ключевые слова: Аттор, «Асрорнаме», литература, искусство, поэзия, проза, сравнение, аллегория, мистика.

POETIC FEATURES OF «ASRORNAM» FARIDUDIN ATUTOR NISOPURI

This article deals with the problems ofpoetic mastery of the Attor Nishopuri against the background of a detailed analysis of «Asrornam». The author considers this problem andfrom the point of view ofstructurally -poetic analysis andfrom the position of ideologues - meaningful analysis. There, the author itself determines some of the features of the poetic skill of the author «Asrorname». The article notes that Attor is primarily a poet - Sufi, which is clearly felt by his poetry, including «Asrorname». In most cases, it uses poetic agents of an artistic image in order to accurately and artistic expressions of mystically cheer in poetic form. In general, the poet in «Asrorname» shows a large poetic skill, which determines its place in the history of Persian-Tajik Sufi poetry.

Keywords: Attor, «Asrorname», literature, art, poetry, prose, comparison, allegory, mysticism.

Сведение об авторе:

Ёров Р.А- магистр второго курса факультет таджикский филологии Таджикского государственного педагогического университета имена Садриддина Айни, Тел: (+992) 929995466.

About the author:

Yorov R-А.- master of the second course Faculty of Tajik Philology Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Tel: (+992) 929995466.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.