Научная статья на тему 'ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ФРАЗЫ С ЧАСТЬЮ «DIL» В ГАЗАЛИЯТ АБДУРАХМОНИ ДЖОМИ'

ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ФРАЗЫ С ЧАСТЬЮ «DIL» В ГАЗАЛИЯТ АБДУРАХМОНИ ДЖОМИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
69
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ С КОМПОНЕНТОМ «СЕРДЦЕ» / АБДУРАХМОНИ ДЖОМИ / ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЫ / ЖИВОЙ ЯЗЫК / ГАЗЕЛИ / КЛАССИЧЕСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ЛИРИЧЕСКИЙ ГЛАВНЫЙ ГЕРОЙ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримов Б., Халимова С.

Фразеологические единицы - одна из важнейших частей любого языка, которая своими очаровательными семантическими нюансами и уникальным и эффективным выражением играет важную роль для владельцев и создателей языков. В газели Абдурахмони Джоми элемент «сердце» занимает определенное место. В зависимости от позиции речи поэт использует больше «сердечного» компонента, каждый из которых имеет свое значение. Джоми использовал фразеологизмы с этим словом в зависимости от позиции речи, чтобы выразить свое мнение кратко и лаконично. Произведения Абдурахмони Джоми содержат в себе бесценное лексическое богатство языка классической литературы и разговорной речи, слов и словосочетаний, созданных самим поэтом. Кроме того, в его работах мы видим огромный запас лишних фраз, достойных исследования и изучения. Поэт находит отлитые элементы в языке классической литературы и живом языке речи и использует их для выражения своих душевных состояний и лирических героев.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ADDITIONAL PHRASEOLOGICAL PHRASES WITH PART «DIL» IN GAZALIYAT ABDURAHMONI JOMI

Phraseological units are one of the most important parts of any language, which with their charming semantic nuances and unique and effective expression plays an important role for the owners and creators of languages. In the gazelle of Abdurahmoni Jomi, the element «heart» takes a certain place. Depending on the position of speech, the poet uses more of the «heart» component, each of which has its own meaning. Jomi used phraseological units with this word, depending on the position of speech, in order to express his opinion concisely and concisely. The works of Abdurahmoni Jomi contain invaluable lexical wealth of the language of classical literature and colloquial speech, words and phrases created by the poet himself. In addition, in his works we see a huge stock of unnecessary phrases worthy of research and study. The poet finds cast elements in the language of classical literature and the living language of speech and uses them to express his states of mind and lyrical heroes.

Текст научной работы на тему «ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ФРАЗЫ С ЧАСТЬЮ «DIL» В ГАЗАЛИЯТ АБДУРАХМОНИ ДЖОМИ»

EXPLORING LEXICAL LAYERS OF TOPONYMS OF SURKHON OASIS

This article discusses the lexical layers of toponyms of one of the ancient oases of Gissar valley, Surkhon oasis, and the author notes that in linguistics, toponymy is a separate branch of nomenclature, and a lot of work has been done in this direction. It is also noted that the concept of lexical and semantic analysis includes the lexical layers of toponymic material, andfrom this point of view the analysis can be made. Lexical layers of toponymic materials are covered by the concepts of oikonymy, hydronymy, oronymy, ethnotoponymy, anthropoponymy, phytotoponymy, zootoponymy, etc. And they can be classified into subgroups. Within the framework of this article, we divided the materials of the Surkhandarya oasis into the following groups depending on their geographicalfeatures and peculiarities: oikonomy, hydronomy, oronymy, ethnotoponymy, anthropoponymy, phytotoponymy, zootoponymy. The analysis of several geographical names made out of people names, i.e. proper names, ethnic groups, zootoponyms andphytotoponyms, showed that these linguistic elements have a certain contribution to the formation of geographical names of the Surkhandarya oasis. Many of these linguistic elements belong to the Tajik language, indicating the antiquity of the Tajik language and people in the region. It seems that there are also a number of names related to these linguistic elements belong to the Turkic-Uzbek languages, but they are in fact a Turkicized form of the Tajik dialects. The material is useful for young linguists, graduate students and students in general, as well as lovers of our ancient culture and civilization.

Keywords: lexical layers, toponyms, ancient oasis, Surkhon oasis, toponymy, nomenclature, lexical analysis, semantics, lexical layers, toponymic materials, oikonymy, hydronymy, oronymy, ethnoponymy, eponymophyonymy, anthroponymy, classification, geographical names, geographical features, proper names, ethnic group, formed, etc.

Сведения об авторе:

Турсунова М. - старший преподаватель кафедры методики преподавания таджикского языка и литературы Таджикского государственного педагогичского университета имени С. Айни. Тел.: (+992) 917303119.

About the author:

Tursunova M. - senior teacher of the chair of method of teaching Tajik language and literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel.: (+992) 917303119.

ИБОРАХРИ ФРАЗЕОЛОГИИ ИЗОФЙ БО ^УЗЪИ <<ДИЛ» дар ГАЗАЛИЁТИ АБДУРАХМОНИ ЧОМЙ

Каримов Б., Халимова С.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Иборахои фразеологй хамчун таъбирхои маъмулу вирди забонгашта барои инкишофи забони умумихалкй, барои ба вучуд омадани калимаю иборахо, таъбироти нав ба нав ва бою пуробуранг гардидани таркиби лугавй, сохти грамматикии забони адабии хозираи точик сахми арзанда дорад.[15, с.78]

Вохидхои фразеологй яке аз мухимтарин бахшхои хар як забон ба шумор мераванд, ки бо тобишхои маъноии чаззоб ва ифодаи нотакрору муассири худ барои сохибони забон ва ахли эчод накши мухиме доранд. Бояд тазаккур дод, ки вохидхои фразеологй дар забони назм, махсусан забони газал мавкеи мухим дошта, барои ифодаи маонии муассиру нишонрас, баёну ифодаи мачозй ва корбасти санъатхои бадей накши мухиме дорад. Бинобар ин шоирон низ хангоми истифода аз ин вохидхо хамаи вижагихои мухими ин бахшро ба инобат мегиранд. Чун шоирон бештар ба тасвири бадеию образноки ашёву ходисахо ва зухурот сару кор доранд, зимни эчод аз вохидхои роичи фразеологии забон самаранок истифода мебаранд ва хамзамон дар заминаи онхо вохидхои фразеологии чолибе меоаранд ва ё онхоро бо тобишу чилохои муассире мавриди истифода карор медиханд, ки чунин вохидхои фразеологиро вохидхои фразеологии шоирона номидан мумкин аст.

Аввалин тадкикоти назарй доир ба фразеологияи точик ба солхои 40-50-ум тааллук доранд. Бори аввал дар забоншиносии точик оид ба ин масъала Абдулганй Мирзоев даст задааст. У_дар мавриди тахлили забонии осори Сайидои Насафй дар хусуси иборахои халкй таваккуф кардааст. У дар ин бора мегуяд: «Барчастатарин хусусияти забони Сайидо дар кор фармудани идиомахои точикист, ки хатто дар хеч як шоири асри ХУЛ бо ин хосияти забонй то ин дарача дучор шудан мумкин нест» [10, с.115]

Забоншиноси барчаста В.И. Абаев чунин менависад: «Марказ ва сарчашмаи хамаи кобилиятхо ва падидахои хиссиву маънавии рухи инсон дил ба хисоб меравад. На танхо хайрхохй ва бадбинй, шодй

ва гам, yмeдy нoyмeдй, балки шуур ва xaгирa, дилoвaривy мaрдoнaгй-xaмaи ин дар дил гyнчoиш мeëбaд» [6, с.103]. Зaбoншинoc дар х,акикат дуруст кайд кардааст.

Ибoрaxoи фрaзeoлoгй дар миёни гyрyxxoи дигари caxтoрии вoxидxoи фрaзeoлoгй мaвкeи нaмoëн дoрaнд. Meтaвoн гуфт, ки киcмaти зиёди закираи фрaзeoлoгии зaбoни тoчикирo ибoрaxoи фрaзeoлoгй ташкил мeдиxaнд. Ибoрaxoи фрaзeoлoгй дар к^лаб^и гyнoгyни cинтaкcиcй coxтa шуда, таркиби лeкcикии oнxoрo кaлимaxoи ифoдaгaри шaйъxoи мyxтaлиф ташкил мeдиxaнд.

Чузъи «дил» якe аз кaлимaxoи аалии точикй мeбoшaд, ки аз зaмoнxoи кадим дар зaбoнaмoн арзи вучуд дoрaд ва ва ба фoнди acocии лугавй диxил мeшaвaд. Вoжaи «дил» ^амчун чузъи acocй ва ивазнашавандаи фрaзeoлoгизмxoи зaбoни точикй иcтифoдa шyдaacт. Бo ин вoжa дар «Фархднги ибoрaxoи рexтaи зaбoни тaчикй» - и М. Фaзилoв [18] 212 вoxиди фрaзeoлoгй кайд гардидааст. Tarn,o дар к^мата ^арфи «Д» - и «Фарх,анги зaбoни точикй» 6o чузъи дил 95 калима [20, c.370-378], дар «Фарх,анги тафшрии зaбoни тoчикй» 174 калима [16, c.447-453] oвaрдa шyдaacт.

Maънoи лугавии вoжaи дил узви xyнгaрдoнecт, ки дар тарафи caри cинaи иншн, xaйвoн вoкeъ аст. Ин вoжa дар зaбoнaмoн ба мaънoxoи мaчoзии «1. дарун, дoxил, миёни 4œe 2. бaгин, xaгир; чoн, рух,; З.фикр, aндeшa; 4. майл, xoxиш, xaвac; 5. дилбар, махбуба, ёр, дуст» [20, c.370] ва мoнaнди инxo иcтeъмoл мeгaрдaд.

Дар ocoри Äбдyрaxмoни ^мй caрвaти лугавии бeбaxoи зaбoни адабиёти клaccикй ва зaбoни гуфтугуй, калимаву ибoрaxoи coxтaи xyди шoир гирд oмaдaaнд. Faйр аз ин, дар ocoри y мo зaxирaи бузурги ибoрaxoи рexтaрo мyшoxидa мeкyнeм, ки caзoвoри тахкик ва oмyзиш аст. Вoxидxoи рexтaрo шoир аз зaбoни адабиёти клaccикй ва зaбoни зиндаи гуфтугуйй пaйдo намуда, бaрoи ифoдaи xoлaтxoи рухии xyд ва кaxрaмoнoни лирикиаш ба шр мeбaрaд.

Дар газалиёти Äбдyрaxмoни Ч^мй низ чузъи «дил» мaвкeи мyaйянрo ишFaл нaмyдaacт. Шoир вoбacтa ба мав^и cyxaн аз чузъи «дил» бeштaр иcтифoдa намуда, хар яки oн мaънoxoи ба xyд xocрo дoрaд. 6o ин калима аз вoxидxoи фрaзeoлoгй вoбacтa ба мав^и cyxaн бaрoи кутежу мучаз ифoдa намудани фикри xyд иcтифoдa бyрдaacт.

Äбдyрaxмoни Ч^мй якe аз адибoнe аст, ки кaлoмaшoн бoйy ганй буда, дар иcтифoдaю иcтeъмoли кaлимaxoи зaбoни тoчикй мaxoрaти баланд дoштa, тoбишxoи мaънoии xaр як вoжaрo xyб дарк мeкaрдaнд. H^o дар иcтифoдaю иcтeъмoли калимаи тадкикшаванда xyб мyшoxидa кардан мумкин аст. Дар aшъoри y ба маъши мaчoзй oмaдaни калимаи «дил» зиёд ба мyшoxидa мeрacaд: Тaнaмpo з-omaшu дш ;ap дои афзояд ma6e дuгap, Хyдopo, aü ауал, pa^rne, кы уонам cyxm з-ш таб;о! [ll]

Maвoди чамънамудаи мo ба oн дaлoлaт мeкyнaд, ки вoжaи «дил» дар aлoкaмaндй 6o кaлимaxoи дигар тoбишy мaънoxoи xeлe pyroiy^o ифoдa мeкyнaд. Äкcaри oн m^c^o мaчaзй мeбoшaнд. Maънoи мaчoзй агсар ба туфайли кaлимaxoe, ки ба вoжaи «дил» aлoкaмaнд шуда мeoянд, ба амал мeoяд. Чyнoнчи:

Дap лaшкapы umK¡u ту acыpoн ;ама гapдaнд, В-аз oтaшu дшхрст дap он гapд алам;о [12].

Meтaвoн гуфт, ки ибoрaxoи фрaзeoлoгй 6o чузъи «дил» бeштaр 6o иcмxoи мoддй ва маънй бeштaр coxтa мeшaвaнд. Дар миcoлxoи бoлo «оташи дил» - ба маънии чушу xyрyши дили oшик oмaдaacт: Гapмaм su oтaшu dun, к-он тн m о дap ж таб, Па;лу нк;ам ба бucmap, дудам ж бucmap ояд. [51]

«Ахли дил» - дар байт шoир ин ибoрaрo ба маънии шaxcoни мардуми бoфaxмy гак, рaвшaнфикрoн, шoирoнy нaвиcaндaгoн ба кoр бурдааст, ки тaнxo шаръ бoиcи oзoри ин гуна мардум мeшaвaд:

Шapъpo ощpu ахл-u дня тощву кapдaacm, З-он гыpыфma жшш худ шeвau oopo [15] Он, Мace;oдaм шuфoы prnyu мо донад, eme, He^ maдбupы uioyu ахл-u дпл цoнyнu у. [ll5] Лаболаб ax^u дш ap6o6u мшконд, Бад - m cыpam нaмeбoшaд лaбuбe. [144]

«Дили Fампарварда» - маълум аст, ки дар ocoри шoирoни тacaввyф мавзуи ишк мавзуи аахй ба шyмoр мeрaвaд ва шoирoнy cyфиëн дар рoxи рacидaн ба Х,ак ранчу aзoб ва машаккати зиёд мeкaшaнд. Бaрoи ифoдaи ин гуна xoлaтxoи рyxй шoир ибoрaxoи «дили FaivinapBa|Ma», «дили афгор», «дили бехонумон»- рo ба кoр бурдааст.

Ай мащ xыpгa;нuшын, азpyx бapaфгaн napдapo,

Шод кун, oxup, гаф d^ixpu zaMnapsapdapo [17].

«Дuлu aфгop» - дuлu дapдмaнд, àunu дapддЫдa.

Kyüu ту caá yo ба хун огушта шуд, oxup, бunypc,

К-ж ;ама аз cынaupeшy duRu aфгopu т^? [27]

«Дuлu 6exoHyMoH» - èrnu бepa;м, hunu шыкacmaвy ñapemos

Ишц ганц омад, дилм бexoнумoн вайронае, Ончунон ганце куцо манзил дар ин вайрона кард! [45]

Бoяд ^йд шмуд, ки 6o жм^ри мaънй шaклгиpии вox,идx,oи фpaзеoлoгй xoдиcaи мaъмyлй буд^ дap ин Kora6x,o дoиpaи мaънoй вacеъ мегapдaд, вoбacтa 6a мaтн вa мaвкеи нутк ифoдaxoи мaънoй 6ap4acra зoxиp мегapдaнд:

Пукт зи тафт гамм дилам, xом хануз кори ман, Пеши ту арза мекунам п/уставу xоми xешро [18].

Дap 6amrc бoлo и6opaи мaчoзии Faми дил 6a мaънoи Faмy Fycca oмaдa, мaвкеи чузъи aввaл дap oн ycтyвop 6a нaзap меpacaд.

«Хуни дил» - нaшъyнaмo ёфтaн, инкишoф ёфтaн. Бaъзaн ycтoдoни cyxaн as ^таб^и мaъниoфapиниpo дap шaкли тaфcилй меopaнд. Сypxpyйии гyлpo aB хуни дили Fyнчa мебинaд. Бa мaънии мaчoзй oмaдa, яъне aндyxгин шyдaн, Faмy Fyccaи биcёp бyдaн вa Faм xypдaн acr. Гуфтамаш: - «Гулро ба бог ин сурxрyйй аз куцост?» Гуфт: - «К-аз хуни дили гунча зирашкам чехра шуст» [21]

«Хуни дил» — oxy нoлaи дил, Faмy Fyccaи дил. Дap 6anr 6a oн мaънй acт, ки бapoи ëp дигap Fycca нaxypaд.

Хоки рахаш зи хуни дили ман мабод гил, Ай ашки xунгирифта, дар ин рахгузар марав. [118] Баъзан иборахри мацозй дар доxили матн аён мегарданд. Ашки гармам зи тафи хуни дил ояд дар чашм, Баски аз оташи шавци ту дилам дар цуш аст. [24]

«Рози дил» - cиppи дил, мaълyмoте, ки 6a дигapoн пyшидa acr. Дap ин шеъpи мaзкyp ибopaи рози дил 6a мaънии cиppи дapyн oмaдaacт. X,aмoн кдоме, ки шyкyфтaни Fyrna poзи oнpo ифшo менaмoяд вa чеxpaи гyлpo xaмa мебинaнд, x,aмoн тaвp шypy шaвки мaъшyк 6o^ мешaвaд, ки гиpебoн nopa кушм вa ин чoки гиpебoн poзи мaнpo низ ифшo кapдaacт. Парда аз porn дилам чун гунча барxохад гирифт, Чокхо, к-аз шавци он гул дар гиребони ман аст. [26] Ба хар кас po3u дил макшой, Цомй, Ки дар олам касе махрам набинам. [98]

Хдмчунин ин вoжa дap aлoкaмaндй 6o дигap кaлимax,o 6a мaънoи фи^у ёд, aндешa, бстин, xoтиp, Ч0н вa pyx 6a кop меpaвaд. Дил узвеет, ки дap дoxили кaфacи cинa 4ornrcp acт. BaKre xoтиpи инcoн ocyдa неет вa aвoби pyxй дopaд, xaтмaн тaъcиpи oн 6a дил меpacaд вa oн дapдмaнд мешaвaд. Аз ин py, дap зaбoн ибopaи «дарди дил» мaвчyд acr, ки 6a мaънoи acлй 6a кop меpaвaд. Хдмчунин дap ин ибopa вoжaxo 6a мaънoи мaчoзй oмaдa 6a вoxиди фpaвеoлoгй тaбдил ëфтaacr, ки мaънoи роз, сир, суханх,ои ногуфта, алам мебoшaд. Дap бaйrи Aбдypaxмoни ^мй 6a xaмин мaънй acr:

«Дарди дил» - Fa^ Fycca, дapд, aлaм. Pa^y aлaм вa дapдy Faми pyзгopе, ки дap дили инcoн чoй мегиpaд.

Аз xаданги xуд чу най суро\хо кун синаам,

То дщам як дам бурун дарди дили афгори xеш. [71]

Субхдам, ё Раб, кавокиб буд резон аз сипехр,

Яъне бар дарди дили ман чашми гардун мегирист. [37]

Кухкан теша чу бар кухзанад, он чй садост?

Охану санг xu дарди дили y нола кунад. [47]

«Гармии дил» - ^зиш вa oтaши дил. Бa мaънии мaчoзй oмaдa, чун дap oлaми вoкеиaт дил нaмеcyзaд, вaле дap мaънoи мaчoзй oтaши дapyние, ки инcoнpo pa^ медшдд. Гиря чарогам бикушт, гармии дил хамчунон, Оташи пайдо нишонд, сузиши пинхон гузошт. [39] «Дили андухрин» - дили гамгин, ранцида, озордида. Чун ту аз андухи мо шодй, мау гам, з-он ки мо, Аз ту доим бо дили андухрин xохем буд. [54] «Дили сухта» - диле, ки aлaмдидa, Faмдидa вa oзopдидaacr. Шаб дили сухта охе зи сари дард кашид, Субх бишнид, хамон дам нафаси сард кашид. [57]

«Дили ношод» - диле, ки умеду opзyxoяш бapoвapдa нaшyдaaнд, to шoд гapдaд. nac дили нoшoд 6a мaънии oдaми шикacIxypдa aв дapдy paнчи p^op мебoшaд. Лаззати гам^ои ишцат дар мазоци цон нишаст, Орзуи шодию айш аз дили нoшoд бурд. [61]

«Дили хунинкафан» - мypoд aз raœ, ки дap чaвoнй мypдa бoшaд вa дoFи opзyxoяшpo 6o худ бypдa бoшaд.

Бар сари xоки шахидони ту хар лола цудо,

Шap;u дoгu дuлu xyнuнкaфонe мeгyяд [62].

«Таскини дил» - oрoмии дил, oрoммш ёфтани дил ва xaгирчaмъшyдaни дил аст. Ба маънии дигар бexбyд ёфтани дарди дил oмaдaacт.

Ман на онам, m кace nemы ту гуяд cyxaнaм, Бах^ macKuHu дили xyд cyxarn мeгyянд. [62] «Дили пурдард» - дите, ки Faмy aндyxи зиёд дoрaд. Гуфтамаш: - «Дopaм диле пурдард бe naйкoнu ту», Гуфт: - «Ё Раб, ;ey wacpo дapдu бeмap;aм мабод». [öS] Чунон nprnyma гapдaд з-оташи дил xoнaaм шобщ Ku щнтя œap xo;aà, чapoг аз paвзонaм щpaö. [65]

«Дуди дил» - oxy шла, фарёду фишн, cysy гyдoз ва Faüy Fycca. Дар ин чo ба маънии мaчoзй ба шр рафта ва кмнoя аз oxи дил аст, ки аз cy^ra^ дарди зиёди дил ба вучуд мeoяд. Гуё xaмoн тaврe, ки aгaш мecyзaдy дуди oн баланд мeшaвaд, xaмoн тавр аз cyxтaни дил ox кашида мeшaвaд. 3u o6u чашму дуди дил ж öuöopu ту мa;pyмaм, Ku го; т, го; он nemu ду чaшмu paвmaнaм щpaö. [65]

«Майли дил» - атака, тaмoюл, майл, xoxиш, шав^ ва ба маънии мyxaббaти кате ниcбaт ба кace ё чизe.

Булбуло^о уон ба 6)üu cy;бamu гул жндо гашт,

Kyrnpuenpo майли дил cyüu cонaвбap тозо шуд. [65]

«Ёрии дил» - крмок, ёpмaндй, öuköopü, py;ыя додан ва öum бapдoшmaн.

Myддamu ;ayp ж ;ад мeгyзapaö, co6p куот,

Ku öop un myeou caъбкунод ёрии дил?! [78]

«Вафодории дил» - тобандии дил, иcтoдaгaрии дил. Ба маънии caбрy токати oшикoн oмaдaacт. Хондаам yuccou ушшоц бace, ж^ öop он, Чуз yaфекopыu дuлдopy вафодории дил. [78]

«Тафи дил» - ба маънии xaрoрaт, тафшнии дил ва гармии дил. ^мй xeлe мoxирoнa ибoрacoзй мeнaмoяд, ки ба мoнaнди xaмин ибoрaи зикршyдaрo дар aшъoри дигар шoирoн камтар вoмexyрeм. Баст аз тафи дилам занг oйинaвoр гардун, Акнyн ба caйкaли ox oн занг мeзyдoям. [84]

«MурFи дил» - oрзyю xaвac, шавку xoxиши дил. Чугон чй дар лaxчaи oмиëнa мeгyянд: мyрFи дилам мурда. Яъда шавку xaвace ба зиндагй нaдoрaд. Ба маънии мaчoзй oмaдaacт, ки чун мyрF пaрвoз карда мeрaxaд, xoxиши дилрo низ инcoн xyдaш нигax дoштa нaмeтaвoнaд. Mон чу натвонам, к-аз аввол мурги дил дopaм ншо;, Kaü тавонам, к-ш дамаш аз дoмu тйёд oвapaм? [92] Сект бо нaгмau гам мурги дилам, з-он m нают Xapu аз бyлбyлu m бог навт mapобe. [143]

«Пардаи дил» - дар ин чo ба маънии мaчoзй o!aAa, xaмoн гуна ки rnFna, oxarn4 ба задани парда ниёз дoрaд, xaмoн гуна Faüy aндyx дилaмрo мoнaнди пардаи coз ба нaвo дaрoвaрдa ва уте гмрифтaacт. Чунон öop пардаи дил уж шуд бо нaгмau дapдaм, Ku xo;aм аз caàou уду cовmu чанг бuгpeзaм. [94]

«Бесабру дил» - кате, ки куввати тaxaммyли дарду Faj^ зиëдрo нaдoштa бoшaд ва 6o дарду ранчи андак бecaбрй ва бегака™ нaмoяд.

Mонu бесабру дил, к-он maклu зeбo ;ap замон бтом, Болт уон шавод ;ap дыдонy ман ;амчунон бтом. [96] Py бо pa; аз цoмamu уям мaнu бесабру дил, Гapчu öop гом po;u бeдuлe öuo задо. [133]

«Мани бедил» - oшик, дал^ла, кате, ки дилаш дар дигaрe мoил аст. Х,ар кате, ки oшик бoшaд, албатта дилаш дар дасту мxтиëрaш даст.

Мани бедил, m бо xyд ;айф дopaм ;амдамош д^он, Kyyo тоб oвapaм, к-ош ;ap замон бо u»y он бтом. [96]

«Ошик;и бедил» - oшикoнe, ки чунун шудаанд, oшик шудаанд ва дили orao ба кace вoбacтa шудааст.

Hapacoà ;ey кж, ой уон, бо гыpыфmopыu Цомй, З-т ;ама oiiiuiiu бедил, m т^фто^ ту бтом. [98]

<«3pF ба дил» - Faüy xacрaт ба дил дoштaн, aлaмxoe чун дoF дар калб нигax дoштaн, ки тaшбexи oн ба дoFм cиëxи лoлaзoрoн мoнaнд карда шудааат. Чудо ж лoлapyxы xyд 6o;oppo чй куном? Xornp дoг ба дил, лoлaзoppo чй кунам? [98]

«Дили решам» - дили aлaмдoр, рaнчдoр, рeш ба маънии за*! чaрoxaт xacт. Дарду алами мaшyкрo дар калб чун зaxм бар дил гуфтааст.

Аз дарди ту догест кухан бар дили решам,

Тадбиры мудово чй кунам, чун натавонам? [99]

Боз ою мархаме ба дили реши шста нех,

Чашме бад-ин ду дидаи дар xун нишаста нех. [130]

«Дили танг» - дили беcaбpy rçapop, дили хафа xoтиpи модул, Faмгин.

Хар субх xурyше зы дили танг барорем,

Фарёд зы мурюни шабоханг барорем. [100]

«ДоFи дил» - Faмy xacparn дил, Fyccaе, ки дap дил acr. Шoиp дap ин 4o Faми дили xyдpo ба xaмoн дoFи cиëxи дoxили гули лoлa тaшбеx намудааст, ки 6o бopидaни бopoн oн дoFи raëx шуста намешавад ва дoFy xacpaT, дapдy Faми дили шoиp xaм 6o ашк pеxтaн, гиpя намудан зудуда намешавад. Цомй, наравад сузы ту аз сына ба гиря, Дoги дили лола нашавад шуста ба борон. [103]

«Пойи дил» - кашне, ки capкaшy мaFpyp бoшaнд, бoяд пoйи ora,o баста шавад, to дигap дap poxи capкaшй paфтa нaтaвoнaнд. Дaмoн гуна кacoне ки дам аз oзoдaгй мезананду ишкpo мaеxapa мегиpaнд, дили orno ба capи зулфи кате гиpифтop шавад. Дap ин ибopaи мaчoзй xaмoн гуна ки пoйpo бастан лoзим acr, пoй ба маънии мaчoзй oмaдa ва ба вocиraи зулф 6acra шавад ва г^ифте^ гapдaд. Ошицонро кути цон аз лаъли шаккаршнд кун, Саркашонро noüu дил дар зулфи мушкин банд кун. [106]

«Хилвати дил» - ба маънии тан^й. Яъне аз дил бypyн намудани xaмa чиз Faйp аз дуст. Бoяз зикp намуд, ки дap беш^и ибopaxoи pеxтa, чузъи дил чузъи дуюми ибopa меoянд. Хар чй, цуз дуст, бурун мекунам аз хилватм дил, Кай бувад дар харами шохмацоли дигарон? [111]

«F ами дил» - дapдy алами дил, Fyccaxo® дил. Дap байт ба маънии чун вазни Ryx oмaдaни Faми дилpo мoнaнд кapдaaст.

Fами дилро макун аз чеура циёс, Кухро вазн ба кохе натавон. [111]

Дамин Taprn, тадкщсти мaзкyp oид ба тазики ибopaxoи фpaзеoлoгии изoфй 6o чузъи «дил» дap ocopи ycrc« Aбдypaxмoни Чoмй ка^ае аз 6axp буда, тадкикс>ти баз xaм гyстypдaтapy мyкaммaлтapи oнxo вaзифaxoи oяндaи зaбoншинocии точик xoxaд буд.

АДАбиёт

1. Baxxoôob Т. Myкaддимaи лекcикoлoгияи зaбoни точикии адабй. I T.Baxxoôob, Д.Бoбoчoнoвa-Хyчaнд: Hoшиp, 2010.

76 c.

2. Гaдoев H. Та^лили лугавию cемaнтикии матн. I H. Гадоев - Душанбе. 2016 - 130c.

3. Гpaммaтикaи зaбoни адабии xoзиpaи точик. Кими 3. -Дoниш: Maopиф, 1989. 221 c.

4. FHëCTOTHK бинни Чаюлипин Fиëc-yл-лyF0т- ч. 1. Душанбе: AAn6 1987 480 c.

5. Fиëcиддин бинни Чаюлипин Fиëc-yл-лyF0т- ч. 2. Душанбе: AAn6 1988 416 c.

6. Иаев Ы.И. Очеpки ш фpaзеoлoгии ocетинcкoгo языка М.И. №аев - Оpджoникидзе, 1964-1G4.

I. Зaбoни адабии xoзиpaи точик. Kиcми 1. Лекcикoлoгия, фoнетикa ва мopфoлoгия (бapoи фaкyлтетxoи филoлoгияи точики мaкraбxoи oM). - Душанбе: Иpфoн, 1973. 421 c.

S. №чидов Д. Фpaзеoлoгияи зaбoни адабии xoзиpaи точик. I Д.Maчидoв - Душанбе, 1982

9. Myxo^^a^!^ Caлoмoв. Bижaвaгиxoи caвтй, маъюй ва мaчoзию фpaзеoлoгии зaбoни шеъpи точикй (aap acocи Faзaлиëти шoиpoни acpxoи ХП-XV) I С. Myxaммaддoвyд - Душанбе, 2018

1G. Mиpзoев A. Caйидo ва мадами y тaъpиxи адабиети точик. I A. Mиpзoев - CTaлинoбoд. Haшpиërи давлатии ^чик^гон, 1947 - 230c.

II. Maъcyмй H. Очеpкxo oид ба инкишoфи зaбoни адабии точик. I H.Maъcyмй - CTaлинoбoд: Haшpиëти давлатии точик, 1959. - 239c.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. Max^a^ra Б. Хycycиятxoи cемaнтикию уетубии вoxидxoи фpaзеoлoгй дap назми Лoик Шеpaлй. Pиcoлaи .. .нoмз.илмxoи филoлoгй (да€хат). I Б.Maxкaмoвa - Хучанд, 2006. - 134c.

13. Maкcyдoв Т. Дap 6opan вoxидxoи фpaзеoлгй ва вaзифaxoи cинraкcиcии oнxo. I Т.Maкcyдoв, Ф. Зикpиëев, ДДалишв - Душанбе, 1975. - 95c.

14. Ра^атов ША Cтилиcтичеcкие ocoбеинлcти фpaзеoлoгичеcкиx единиц в coвpеменнoм тaджикcкoм im^ta^^oi^ языке. I Ш.A. Paxмaтов Aвтоpеф. диcc. канд. Филoлoг.нayк. - Худжанд, 2007. 148c.

15. Тaлбaкoвa Д. Угули тжлили лyFaвй ва фpaзеoлoгии южа^ (Дacтypи таълимй бapoи дoнишчyëни дoнишгoxxo). I Д. Тaлбaкoвa Душанбе, 2GG6. - 79 c.

16. Фapxaнги тaфcиpии зaбoни точикй, ч. 1, Душанбе-2010, 996c. 11. Фapxaнги тaфcиpии зaбoни точикй, ч. 2, Душанбе-2010, 1095c.

18. Фозилов М. Фархднги иборахои рехгаи забони адабии хозираи точик (фарханги фразеологй), ч. 1, / М. Фозилов -Душанбе: Нашр. дав. точ, 963 - 952 с.

19. Фозилов М. Фарханги иборахои рехтаи забони адабии хозираи точик (фарханги фразеологй), ч. / М. Фозилов 2, Душанбе: Ирфон, 1964, 802 с.

20. Фарханги забони точикй. чилди 2. - М: «Сов. Энсиклопедия», 1969. -947с.

21. А. Ч,омй. 600 газали Ч,омй. Мураттибони матн Алй Мухаммадии Хуросонй, Холида Давлатова - Душанбе: Дониш, 2014 - 316с.

ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ФРАЗЫ С ЧАСТЬЮ «DIL» В ГАЗАЛИЯТ АБДУРАХМОНИ ДЖОМИ

Фразеологические единицы - одна из важнейших частей любого языка, которая своими очаровательными семантическими нюансами и уникальным и эффективным выражением играет важную роль для владельцев и создателей языков.

В газели Абдурахмони Джоми элемент «сердце» занимает определенное место. В зависимости от позиции речи поэт использует больше «сердечного» компонента, каждый из которых имеет свое значение. Джоми использовал фразеологизмы с этим словом в зависимости от позиции речи, чтобы выразить свое мнение кратко и лаконично.

Произведения Абдурахмони Джоми содержат в себе бесценное лексическое богатство языка классической литературы и разговорной речи, слов и словосочетаний, созданных самим поэтом. Кроме того, в его работах мы видим огромный запас лишних фраз, достойных исследования и изучения. Поэт находит отлитые элементы в языке классической литературы и живом языке речи и использует их для выражения своих душевных состояний и лирических героев.

Ключевые слова: фразеологические единицы с компонентом «сердце», Абдурахмони Джоми, дополнительные фразы, живой язык, газели, классическая литература, лирический главный герой.

ADDITIONAL PHRASEOLOGICAL PHRASES WITH PART «DIL» IN GAZALIYAT

ABDURAHMONI JOMI

Phraseological units are one of the most important parts of any language, which with their charming semantic nuances and unique and effective expression plays an important role for the owners and creators of languages.

In the gazelle of Abdurahmoni Jomi, the element «heart» takes a certain place. Depending on the position of speech, the poet uses more of the «heart» component, each of which has its own meaning. Jomi used phraseological units with this word, depending on the position of speech, in order to express his opinion concisely and concisely.

The works of Abdurahmoni Jomi contain invaluable lexical wealth of the language of classical literature and colloquial speech, words andphrases created by the poet himself. In addition, in his works we see a huge stock of unnecessary phrases worthy of research and study. The poet finds cast elements in the language of classical literature and the living language of speech and uses them to express his states of mind and lyrical heroes.

Key words: phraseological units with the «heart» component, Abdurahmoni Jomi, additional phrases, living language, gazelles, classical literature, lyrical protagonist.

Сведение об авторах:

Каримов Б. - магистр 2 курса кафедры истории языка и типологии Таджикского национального университета.

Халимова С - кандидат филологических наук, доцент кафедры истории языка и типологии Таджикского национального университета.

About the authors:

Karimov B. - 2nd year master of the Department of History of Language and Typology of the Tajik National University.

Khalimova S. - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of History of Language and Typology of the Tajik National University.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.