Научная статья на тему 'УПОТРЕБЛЕНИЕ ТЕРМИНОВ ЖЕНСКИХ УКРАЩЕНИЙ В СОСТАВЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ'

УПОТРЕБЛЕНИЕ ТЕРМИНОВ ЖЕНСКИХ УКРАЩЕНИЙ В СОСТАВЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
36
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕРМИН / ТЕРМИНОЛОГИЯ / ТЕРМИНОСЛОВОСОЧЕТАНИЕ / УПОТРЕБЛЕНИЕ ТЕРМИНОВ / ЖЕНСКОЕ УКАРАШЕНИЕ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / ТРУД / ЛИНГВИСТ / ЛИТЕРАТУРОВЕД / ЛЕКСИЧЕСКИЙ СОСТАВ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бобомуродова М.

В настоящее статье рассматириваются термины и терминословосочетания, относящихся к женским укращениям в составе фразеологических единиц. По мнению автора, эти термины становились и развивались в течение многих лет и их можно наблюдать в изданных трудах выдающих лингвистов и литературоведов. Поэтому, в составе этих слов было выделено элементы, которые ознакомили нас с некоторыми свойствами терминов того времени. Таким образом, термины, относящихся к женским укращениям игарют значительную роль в обогащение лексического состава таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF THE TERMS, REGARDING THE WOMEN'S JEWELRY IN THE STRUCUTURE OF PHRASEOLOGICAL UNITS

This article deals with terms and terminology related to female ornaments in the composition of phraseological units. According to the author, these terms have become and developed over the years and can be seen in the published works of outstanding linguists and literary critics. Therefore, in the composition of these words were highlighted elements that acquaint us with some properties of the terms of the time. Thus, the terms relating to women's jewelry play a significant role in enriching the lexical composition of the Tajik language.

Текст научной работы на тему «УПОТРЕБЛЕНИЕ ТЕРМИНОВ ЖЕНСКИХ УКРАЩЕНИЙ В СОСТАВЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ»

Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: 225-47-37;

(+992)93-600-33-10

КОРБУРДИ ИСТИШЩГИ ОРОИШИ ЗАНОН ДАР ТАРКИБИ ВОВДД^ОИ ФРАЗЕОЛОГИ

Бобомуродова М.

Донишго%и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Гурухе аз лексикаи марбути ороишоти занонаро вохидхои лутавии вобастаи ороишоти руй ва чашму абру ташкил медиханд. Барои бонувон ба вижа арусон оро додани чашму абру, руй, даст ва пойхо мояи зебой ва шутли хамаруза ба шумор меравад. Аз ин ру, табиист, ки ин амал хам боиси ба вучуд омадани як силсила калимаву истилохот гардидааст.

Аз кадимулайём занони Шарк бо тарзу усули оро додани худ фарк мекарданд. Бонувони мо садсолахост, ки чашму абруи худро бо усмаю сурма, руйро бо сафеда ва дасту пойро бо хино ороиш медоданд. Яъне, яке аз воситахои ороишй, ки занони Шарк бештар истифода мебаранд, усма, хино ва сурхию сафеда мебошад. Дар "Фарханги забони точикй" чунин омадааст: "Х,архафт" -хафт хел зинати занон, ки иборат аз хино, усма, тоза, (сурхй), сафедй, зирак, толия ва сурма мебошад. Дар Эрон низ то имруз ин ороишот бо номи "Хафткалам" маъмул аст.

Дар мавриди истифодаи вожаи усма дар ибораю таркибхо ва чумлахои фразеологй дар фарханги иборахои рехта чунин таркибхоро дучор омадем: Мазоки усма рафту абру монд - чизхои муваккатй бархам хурду аслаш монд, сохта нест шуд, аслаш монд. [16, с. 607].

Чи шуд кор ощбат? Медони акнун

Шуданд ощо %ама аз давра берун.

Намебинанд акнун иззати халц,

Ба худ цои гурез аз нафрати хащ.

Кашидем аз хамир о%иста %ар му,

Мазокц усма рафту монд абру.

(А. Ба%ори Ме%ри аввал, са%. 607).

Ва ё боз варианти дигар: Шумо кошу мо усма. Рустамчон, чаро шумо ин кадар ба хучандихо илтифотатон зиёд аст? Хучандихо усмаю шумо кош, онхо мераванду шумо мемонед.

Калимаи дигаре, ки дар силсилаи вохидхои лутавии ифодакунандаи пардози руйу даст серистеъмол аст, хино мебошад. Дар "Лутати нимтафсилаи забони точикй" - и С. Айнй чунин оварда шудааст: "Х,ино растаниест, ки бо куфтаи барги он дасту поро ранг кунанд" [1, 24]. Бо чузъи хино бисёр калимахои сохта, мураккаб ва иборахо ба вучуд омадаанд, ки амалу маросимхои гуногунро ифода менамоянд. Чунончи, хинобандон, маросимеро ифода менамояд, ки пеш аз туйи арусй сурат мегирад.

Х,амчунин калимаи хино дар таркиби иборахои фразеологй низ истифода мешавад. Масалан, ибораи хинои сари нохун дар "Фархани иборахои рехта" ба маънои "хар чизе, ки ба нестй коим аст", оварда шудааст ва дар "Фарханги забони точикй" низ ба хамин маъно, яъне "киноя аз сурхие, ки кариб ба нест шудан бошад; хар чизе, ки ба зудй нест шуда меравад", дучор омадем.

Бе рухат базми тарабро набувад ранги субот,

Сурхии шиша %инои сари нохун бошад. Шавкат [12,2, 746].

Ибораи «хино ба каф ниходан» ва ё ибораи "дар пой хино бастан"-ро низ мо дар хар ду фарханг дар чунин маънохо вохурдем. Ибораи хино ба каф ниходан - дар нисбати шахсе гуфта мешавад, ки бекор мондааст. Дар ФЗТ ба маънои "аз кор боздоштан, бекор монондан" дучор шудем.

Манъи %укмат дасти гардунро ни%ад бар каф %ино

Дар %ар он азме, ки аз нуки цалам карди хизоб. Анвари [12, 746].

Ё худ ибораи дар пой хино бастан сифати шахсест, ки суст ва охиста рох мегардад. Ба поят хино бастагй-мй? Зудтар кадам монй-чй?

Дар Фарханги иборахои рехта таркиби фразеологии ба дасту по хино бастанро пайдо кардем, ки аввал ба маънои " аз чо начунбидан, бе харакат нишастан" ва дуюмин ба маънои "ба коре даст назадан, кор накардан" оварда шудааст. - Саиднисоро ба мактаб наммонда, дар хона ба дасту пояш хино баста мондааст. "Хорпуштак" ( с. 319).

Ba ё бoз дap шaкди зapбyлмacaл : Xинoи зиёдapo бa гошна банд- яънe, чизи фapoвoн кимат нaдopaд; бoз: Xинoяш paнгe нaдopaд- бa cyxaни y эътибope нecт. (12, с. 76).

Ba ё ин ки бaъд aз ид x^o - (ниг. бaъд aз ид нaFopa) мaънoи oнpo дopaд, ки бa кope ё aмaлe тaъxиp нaшyдaacт. Аз xoлo ^ppo чyнoн тaшкид нaмoяд, ки бaъд аз туй нaFopaю бaъд аз ид xmto нaшaвaд..."Хopпyштaк".

Xинo opoишoти мapдyми Эpoнy AфFOниcтoн низ ба шyмop мepaвaд. Чyнoн ки me аз мyxaк;к;ик;oни фapxaнги мapдyми дapизaбoни AфFOниcтoн XaФизyллo-лo-Xaчвй дap мачаллаи «^apxarnM xa^»» чунин мeнигopaд: «X^o raëxecr, ки onpo мecoянд во дap мaвoкeи

мyxтaлиф-дacт, пoй во муйи xeшpo 6o oн parn4 мeкyнaнд. Калимаи xинopo дap иcтилoxoт во кинoёти мyxтaлиф низ иcтeъмoл мeкyнaнд. Масадан, «roйдapxинoбyдaн», ки кишя аз кунд pox paфгaн аст. Aap кace дap кope тадаммул вapзaд ва зyдгap аз ^й нaxeзaд, кинoятaн ба y мeгyянд, ки «roxy^o; дасташ дap xинocт», ки ин иcтидoxpo зaнxo дap киисмати дyxтapoни xeш иcтeъмoл мeкyнaнд. [Xaфизyддo-лo-Xaчвй,1357, 37- 49].

Мисди усма ва xинo вoжaи cypмa xaw ,nap ифoдaи пapдoзи opoиши чашму aбpyвoн cepиcтeъмoл буда, дap тapкиби вoxидx,oи фpaзeoлoгй кopбacт гapдидaacт.

Чрлиби диккат аст, ки кдaccикoни мo калимаи cypмa ва ба ин aлoкaмaндpo xaw ба мaънoи аслй, яънe вocигaи opoиш ва^ам ба маънии кучидаву мaчoзй дap тавсифи чашму aбpyвoни ëp кopбacт кapдaaнд:

cypмa аз чашм бypдaн- кишя аз чусту чoлoк будан ва мaxopaти баданд дoштaн дap aйëpй;

Он mzopu сyрмaкaшрo шшм дouм сypмacoсm, Xom nou y 6a чaшмu uшцбoзoн mymuëcm [CqùuôoJ.

cypмaи гeгй шустан - кидая аз бapxaм xypдaни cиëxии шаб, дамидани cyбx. Faмзau axmap 6u6acm, xaHÖau pyxcopu су6%, Cyрмau eemñ 6umycm, гuряu чaшмu ca%o6 [XoyomJ.

Ибopaи "аз чашм cypмaвy аз да^н сакич задан" дap Фаланги ^opaxo; pexтa ба маъдаи "фиpeбгap, кaддoб ва дузди xeлe мoxиp" oвapдa шудааст, ки гуна^и дигap низ дopaд: аз да^н сакичу аз чашм cypмa задан ва ё сакич аз да^ну cypмa аз чашм задан.

Маълум мeшaвaд, ки биcëp кaлимaxoe, ки дap фapxaнгx,o ва Ta^Mprxo; мo ба кадам дoдa мeшaвaнд, заминаи фopcй дoштa, 6o кабули крила^и capфy на^в ва oвoии зaбoни opo6 мyappaб гapдидaaнд. Мишли ин аз сидсидаи калима^; мapбyти лeкcикaи opoиши зaнoн вoxиди лутавии xaлкa мeбoшaд. Калимаи xaлкa мутобики мaъдyмoти фapxaнгxo вoжaи cepмaънocт.

Arap мaънoи "шчутоб, xaj^y шикан, чингила дap кoкyдy зулф"-и ин кaлимaxopo ба инoбaт гиpeм, ибopaи xa^ax^ aнбapин ба мaънoи мaчoзй oмaдa "кидая аз зулфи xyшбyй"-po ифoдa мeкyнaд.

Бaсmau sanyupu сaвдo шyд ya^oœ 6o xamam, Xaa^a^ou aH6apw eupôu мa%u aneap uurncm ( Исмam). Ba ë yaxKfiu amymmapü - "ття as oсмon; дунё": 4ucm дap un %-aw,au amymmapü, K-on naшaвaд maek, my чун 6umapü (Нuзoмй). XanKfl дap (ë 6a) г^- "му^еь, фapмoнбapдop": Бaндau %aw;a 6a г^ ap nameoзй, бupaeaд, Лymф кун, лymф, m бeгoнa maeaд yanKa 6a грш (Cat>ôû).

Гyфmaм, m крй чu крecm, mypo xom курж, Эй мa%u me, xauu a6pyu mypo yaMKa 6a гym (Исмam).

Дap "Фapxaнги ^opaxo; pexтa" низ ба xaмин маъда oвapдa шудааст: ба гуши xyд xa^a кapдa oвexтaн //ХаЛкаи гуши xyд намудан - "чизepo xaмeшa дap xorap дoштaн, нaFЗ дap xornp дoштaн. Ба гуши xyд xaлкa кapдaн- дap ёду xornp; xyд нaFЗ нигox дoштaн, ба xorap; xyд гиpифтaн";

- Дoниcтa бoш, ба гушат xaлкa кapдa oвeз, ки мapo фиpeб мeдoдaгй oдaм xoлo аз шиками мoдapaш зoидa нашудааст (П. Тoлиc, Тoбиcтoн).

Ва ё ин ки на xaлкaи зappин, на дapди гуш дapкop - на poxar; чизe дapкopy на aзoби вай. Бeaкл нaбoшaд, вакгги кopия ба x^o6 нaгиpифтa, 2-3 pyз ФapFOнaя raexat кapдa oeм мeгyяд-мй? CaexaT гуфта аз кop мoнaмy гап шунавам-ми He, ба ман "на xa^.; зappин дapкopy на дapди гуш". Мушк.- мoддaи cиëxpaнги ки аз дафи як xeл oxy (кaбapFa) xocил мeшaвaд.

мушки бoфтa- "кинoя аз гecy, кoкyл":

Kjrnoú napдaey 6ap фapкu oфmoб aндoз,

3u мушт бoфma 6ap pyu мщ ткрб anèos (Шo%uн).

мушт дyma%- "ттяasзyлфunypneчy xaм, гecy, кокул, myppa":

Capeu мapo 6a гupöu ма% %ащо занад мopu cuë%

Чун aфmaд oн мушт дyma% 6ap mapфu гyлбapгu mapaм (Бaдpu Чoчй).

мушт map- a) "ття аз шaбнaм"; 6) "ття азм^ cuë%":

ro% 6ap pacмu weym nrnu cap,

Бoфmй защ^ое азмушт map (4,o.мй).

6a кoфyp pyü нщoдaнu мушт map - "ття оз caфeд шyдaнu м^ cuë% ":

Бa кoфypaм нu%oдо мушт map pyü,

Бa pyям вo шyдa mcpw m %ap cyü (Бaдpuu Кaшмupй).

муштн mn6ap - "ття оз зyлфu cuë%u xyшбyй вa 6o нечу moбy xaм ":

Гaв%ape zyë к-оз y шуд öuдa nypгaв%ap мapo,

Kapö муштн rn^apu y пушш чун rn^ap мapo (Мушй).

муштн napдa - "ття оз мyu cuë%u xjm6yü ":

Чу шо6 6ap че^о муштн napдa 6acm,

Чума% öop napдaaш man^o rnmacm (4,o.мй).

мушк öop ocmw нy%yфmaн - "ornop нaбyдaнu cuфamы mm mce";

муштн ттн - "ття аз мuжгoнu cuë% ":

Эй mуй, к- аз гамза гaвгo öop цa%oн a^oxma,

Иaйзaбoлo %ун бад^н муштн ттн amexma (Xo^om).

муштн команд (ё pacau) - "ття азмрй во гecy, ткут cuë%uxyшбyй":

Яке мapгyлы a^ap 6acma 6ap грш,

Яке муштн команд афганда 6ap дрю (Иuзoмй).

Ба шабгун canocun бо бонд - a^ap^,

Бо муштн pоcон öop кaмонд-ондоpaм (Xoцу).

Буи мушк пин^н нaмeмoнaд- "xe4 cnppe, амали xyб ё бaд пин^н нaxoxaд мoнд". Aммo то бa кaй мeгypeзaд? Оcиëбoн Caлoмaтшox, бexyдa нaмeгyфг, ки "Буи мушк пин^н нaмeмoнaд" (Р. Чалил. Шypoб, 147).

Рocmy opocma коpдон-зeбy mmm öoöok

Xyioca лeкcикaи мapбyти opoиш вa зeбy зинати зaнoн, чушн ки кaблaн ишopa paфг, чузъ aз тapкиби лугати зaбoн буда, 6o тaкoмyл вa инкишoфи тaъpиxии oн мycoидaт мeнaмoяд. Бинoбap ин дap x^arn le^^m opoишй ^ам yroypxoepo ,ny4op oмaдaн мумкин aCT, ки бapxe aз дaвpaxoи кaдими тaшaккyли тapкиби лугати зaбoн бyдa, кжми дигap aз вaзъи имуза вa oяндaи тapкиби лyгaт бoзгyй мeнaмoяд. Лeкcикaи мapбyти opoиш ва зинaти зaнoн ^амчун инъикocкyнaндaи фаланги зeбoипapacтй вoбacтa ба тaлaбoти xap дaвpy зaмoн ва завку ^аваш душизагони ма^аллу минтака^и гyнoгyни интишopи зaбoни тoчикй мунтазам такмил ва тaгйиp ёфта, ин ^лат мaxcycaн дap заминаи ду мeъëpи acorn - ^нун^и дoxили инкишoфи зaбoн ва тaъcиpи oмили бepyнa cypaт гиpифтaacт.

АДАБИЁТ

1. Arnï C. Лугати нимгaфcилaи зaбoни тoчикй. -Дyшaнбe, 1976.- 769 c.

2. Гpaммaтикaи зaбoни адабии xoзиpaи тoчик. ^.1. Фoнeгикa ва Hop^^i™.- flymarfe, 1995.- 356c.

3. Лугати точикий - pycï.- M., 1954.- 789 c.

4. Лугати oмиëнaи фopcии Aфгoниcтoн. Aфгoннaвиc,1364x.197 c.

5. Maтepиaльнaя кyльтypa Таджикистана.- Дyшaнбe, 1978.- 253 c.

6. Maчидoв X.. Зaбoни адабии муск^и тoчик.Чилди 1. Лyгaтшинocй.- ,Дyшaнбe, 2007.- 243 c.

7. Maчидoв X. Mopax® фpaзeoлoгй ва тapкибxoи фeълй// Maкгaби coвeтй. №2,1986.-C.10-l4. В. Ma^bcyNM H. Oep^o oид ба инкишйфи забши адабии тoчик.- Cтaлинoбoд, 1959.- 230 c.

9. Taджикcкoгo - pyccкий cдoвapь.- M., 1954.-630 c.

10. Ta^^^m Aвxaдии Балёнй. Cyprian cyлaймoнй. -Хучщнд, 2006.- 486c. 11. Фapxaнги laöom тoчикй. Чилди 1. -M.: 1969.- 951 c.

11. Фapxaнги зaбoни точикй. Чилди 2.- M.:1969.- 949 c.

12. Фapxaнги фopcии Aмид, Texpon, 135В x. c.507.

13. Фapxaнги фopcии Myин, Texpoн,1388 x., c. 468.

14. Фapxaнги ^opax® xan^K.- Душанбе Aдиб, 1988-400 c.

15. 16.Фoзилoв M. Фapxaнги ^opax® pexтaи зaбoни xg^pöm тoчик.-,Дyшaнбe, ч. 1, 1963-958 c.

16. Фoзилoв M. Фapxaнги ^opax® pexтaи i^om адабии xo^an тoчик.- ,Дyшaнбe, ч. 2, 1964-802 c.

17. ^ф^уню - no -Xaчвй.Фapxaнги xan^ffiyytfopaM аввал.-1357д. C. 37-39.

УПОТРЕБЛЕНИЕ ТЕРМИНОВ ЖЕНСКИХ УКРАШЕНИЙ В СОСТАВЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ

В настоящее статье рассматриваются термины и терминословосочетания, относящихся к женским укрощениям в составе фразеологических единиц. По мнению автора, эти термины становились и развивались в течение многих лет и их можно наблюдать в изданных трудах выдающих лингвистов и литературоведов. Поэтому, в составе этих слов было выделено элементы, которые ознакомили нас с некоторыми свойствами терминов того времени. Таким образом, термины, относящихся к женским укращениям игарют значительную роль в обогащение лексического состава таджикского языка.

Ключевые слов: термин, терминология, терминословосочетание, употребление терминов, женское укарашение, фразеологические единицы, труд, лингвист, литературовед, лексический состав.

USE OF THE TERMS, REGARDING THE WOMEN'S JEWELRY IN THE STRUCUTURE

OF PHRASEOLOGICAL UNITS

This article deals with terms and terminology related to female ornaments in the composition of phraseological units. According to the author, these terms have become and developed over the years and can be seen in the published works of outstanding linguists and literary critics. Therefore, in the composition of these words were highlighted elements that acquaint us with some properties of the terms of the time. Thus, the terms relating to women's jewelry play a significant role in enriching the lexical composition of the Tajik language.

Keywords: term, terminology, term combination, use of terms, female decoration, phraseological units, work, linguist, literary critic, lexical structure.

Сведение об авторе:

Бобомуродова Махбуба - дотсент кафедры методики преподования таджикский язык и литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.

About author:

Bobomurodova Mahbuba - Associate Professor in the Department of Tajik Language and Literature Teaching, TSPU named after Sadriddin Aini

УДК 802.0+809.155.0:656(575.3) ШПОСГАБИГЕЛЬНАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ЭТНОГРАФИЧЕСКИХ РЕАЛИЙ ТРАНСПОРТА АНГЛИЙСКОГО И ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКОВ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шарифова Д.М.

Таджикский государственный педагогический университета им. С.Айни

В современное время все большую активность проявляет процесс глобальных преобразований, влияющий на все сферы человеческой жизнедеятельности. Реалии транспорта как часть этнографических реалий занимают особое место в процессе общего и профессионального межъязыкового общения. Круг слов, обозначающих транспорт в английском языке, очень широк и разнообразен. Это можно объяснить тем, что, как правило, новые понятия и слова образуются в результате возникновения или изобретения, в том числе, новых объектов, включая транспортных средств, и английский язык занимает особое место в этом процессе, и большинство новых слов, связанных с научно-техническим прогрессом, в том числе и в транспортной сфере, изначально получают английское обличие, распространяясь впоследствии в другие языки. Следовательно, специальное изучение данного пласта лексики в английском и таджикском языках представляет лингвистический интерес с учетом новых условий развития социально-экономических, политических, культурно-гуманитарных и других отношений Таджикистана с внешним миром.

Целью настоящей статьи является анализ особенностей реалий транспорта английского языка с точки зрений восприятия таджикского читателя. При этом для нас представляют интерес наиболее известные и общественно-значимые слова-реалии сферы транспорта в рассматриваемых языках и их отражение в процессе перевода. Признаком подбора лексических единиц сферы транспорта является отсутствие прямых соответствий английских реалий транспорта в таджикском языке и неизбежность применения многословных описаний их значения, нетрадиционных способов перевода. Мы сознательно избегаем подробного терминологического изучения слов сферы транспорта, чему посвящены специальные монографические исследования [4; 6 и др.].

Следует отметить, что слово "транспорт" происходит от латинского языка «transporture» в значении приносить, отправлять" [1: 703].

Таджикское слово "нацлиёт" исходит от арабского слова "нацл" и значит: 1. перевоз, перенос, транспортировка, переносить, перевозить: 2. рассказ, пересказ, повесть [8: 844].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.