Научная статья на тему 'PHYSICAL EDUCATION AND SOCIALIZATION OF CHILDREN IN THE FAMILY AS A PEDAGOGICAL PROBLEM'

PHYSICAL EDUCATION AND SOCIALIZATION OF CHILDREN IN THE FAMILY AS A PEDAGOGICAL PROBLEM Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
95
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФИЗИЧЕСКОЕ ВОСПИТАНИЕ / ФИЗИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ / СОЦИАЛИЗАЦИЯ / СЕМЬЯ / ВОЗРОСТНЫЕ ПЕРИОДЫ РАЗВИТИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маджидова Бибихафиза, Асозода Баргигул

В статье отмечается, что в детстве закладывается фундамент здоровья и формируется нравственно-волевые качество личности ребенка. Поэтому решение многих задач нужно начать с изучении физического состояния ребенка. Крепкое здоровья, положительные эмоции, создание необходимой материальной базы и другие факторы способствуют физическому развитию и социализации ребенка дошкольного возраста. Главная задача социализации состоит в том, что научить ребенка всегда по наступить в соответствии принятих обществом норм и правил поведений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ФИЗИЧЕСКОЕ ВОСПИТАНИЕ И СОЦИАЛИЗАЦИИ ДЕТЕЙ В СЕМЬЕ КАК ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПРОБЛЕМА

The article notes that the foundation is laid in childhood health and formed the moral and volitional qualities of the child. Therefore, the solution of many problems to begin with the study of the physical condition of the child. Good health, positive emotions, the creation of the necessary material resources and other factors contribute to the physical development and socialization of the child of preschool age. The main goal of socialization is to teach the child that always occur according to socially accepted norms and rules of conduct.

Текст научной работы на тему «PHYSICAL EDUCATION AND SOCIALIZATION OF CHILDREN IN THE FAMILY AS A PEDAGOGICAL PROBLEM»

СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННО-ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ТЕХНОЛОГИЙ В СРЕДНЕМ ПРОФЕССИОНАЛЬНОМ МЕДИЦИНСКОМ ОБРАЗОВАНИИ ТАДЖИКИСТАНА

В статье рассматривается вопрос современного состояния использования информационно-педагогических технологий в медицинских колледжах Таджикистана, на примере некоторых средних профессиональных медицинских учебных заведениях Хатлонской области.

Ключевые слова: информация, телекоммуникация, технология, сеть, информатизация, проектор.

MODERN CONDITION OF THE USE INFORMATION-PEDAGOGICAL TECHNOLOGY AT THE AVERAGE PROFESSIONAL MEDICAL FORMATION TAJIKISTAN In article is considered question of the modern condition of the use information-pedagogical technology in medical colleges Tajikistan, on example some average professional medical educational institutions Hatlon region.

Keywords: information,telecommunication, technology, network, informatization, projector.

Сведения об авторах: Комилов Файзали Саъдуллоевич, доктор физико-математических наук, профессор, заведующий кафедрой информатики Таджикского национального университета, е-mail: komfaiz@mail.ru

Бобиев Гуломкодир Муккамолович, доктор биологических и фармацевтических наук, президент Академии образования Таджикистан, е-mail: bobievgm@rambler.ru

Раджабов Бахрулло Файзалиевич, аспирант Курган-Тюбинского государственного университета имени Н. Хусрава, e-mail: baha.kgu@mail.ru

About authors: Komilov Fayzali Sadulloevich, doctor physico-mathematical sciences, professor, managing pulpit of the informatics of the Tajik National University

Bobiev Gulomkodir Mukkamolovich, doctor of the biological and pharmaceutical sciences, professor, president of the Academy of Education of Tajikistan

Radjabov Bahrullo Fayzalievich post-graduate student of the Kurgantube State University named after N. Khusrav

ТАРБИЯИ ЧИСМОНИ ВА ИЧТИМОИШАВИИ КУДАК ДАР ОИЛА ^АМЧУН

МАСЪАЛАИ ПЕДАГОГИ

Мацидова Б., Асозода Б.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Мафхуми «шахсият» ба худ маънои як фарди озоди реалии чомеаи инсониро дар бар мегирад, ки он дорои шуур, мачмуи акидахо, чахонбинй, дониш, майорату малакахо, мавкеи муайяни ичтимой мебошад.Ташаккули шахсият ба рушди фардии у вобаста буда он дар тамоми даврахои синнусолй ва шаклгирии сифатхои равонию чисмонй, фархангию ичтимоии у ифода мегардад.

Доир ба рушди шахсият равия, назария ва андешахо гуногун вучуд доранд, ки онхо рушди чисми кудак дар зери таъсири омили биологй-ирсият дониста мешавад. Албатта чанбаи ирсй доштани рушди шахсиятро илми муосири педагогй-психологй рад намекунад.

Омузиш, тахлилу баррасии равияхо оид ба рушди шахсият нишон медихад, ки инсон дар раванди фаъолиятхо (Леонтев А.Н., Запарожец А.Л.) ташкили максадноки кори таълиму тарбиявй (В.И.Логинова, П.С.Саморукова ва дигарон) тачрибаи таърихй-фархангии пешгузаштагонро аз худ мекунад ва исбот мегардад, ки чабхаи таърихй-фархангй дорад (Л.С.Виготский) тафаккури инсон исбот мегардад [2, с. 14].

Аз ин сабаб масъалаи рушди шахсият, мохият, сохтор ва шаклгирии он масъалаи тахкику омузиши сикли фанхои чомеашиносй (педагогика, психология, сотсиология, фалсафа, фархангшиносй ва гайрахо) ва тиббй мебошад. Зеро дар илми муосири тиббй раванди рушди шахсияти кудак ба фаъолияти типхои олии асаб вобаста дониста мешавад. Ба вучуд омадани тагйиротхои патологй ба кори магзи сар таъсири манфй мерасонад. Вайрон шудани кори магзи сар дар тагирёбии рушди чисмонию равонй, дигаршавии рафтору амалхои шахсй ифода мегардад. Сифатхои шахсию ахлокй,

pавонию муносибатхои байнихамдигаpй бевосита ба pyшди чисмонй оваpда меpасонад. Набояд фаpомyш каpд, ки pасидан ба куллахои баланди аклию зехнй, мавкеи волои ичтимой ба саломатии pавонй ва тавоноии чисмонй вобаста аст.

Даp Стандаpти инкишоф ва омузиши баpвактии кyдак (аз pyзи таваллyд то 7 (6)-солагй таъкид гаpдидаааст: «Оила саломатии чисмонй-саъю кушиш, осyдагй ва имконияти чалб бyдан ба pаванди таълимpо таъмин менамояд. Вазифаи асосии таpбияи сифатхои чисмонй (чусту чолокй, тездавй, тобоваpй, тавоной), инкишофи мутокибатии хаpакатхо (мувозинат, махоpати нигохдоpии бадан даp фазо), ташаккули мах^ата хyдназоpаткyнии сифати хаpакатхои ичpошаванда ташкил медихад. Имконияти васеъкунии малакаи хаpакаткyнии фаpдии кудак, омузиши мунтазами хаpакатхо ва амалиётхои хаpакатхо ва амалиётхои хаpакатй даp назаp дошта шудааст» [6, с. 12].

Раванди таpбияи чисмонй, таъсиpи мухити ихотакаpда ва шаpоити зиндагй (моддию маънавй) имконият медиханд кудак тачpибаи ичтимоиpо аз худ намуда зинахои аввали ичтимоишyданpо аз саp гyзаpонад. Кудак аз pyзи аввали ба дунё омадан ба доиpаи муносибатхои ичтимой чун аъзои баpобаpхyкyки оила ва чомеа воpид гаpдида хамчун фаpд, инсони конфета, аз pyи аломатхои зеpин шинохта мешаванд: ному насаб, хукуку имтиёзхо доштан; мавкеи ишFOл каpдани ичтимоии фаpзандии волидон-бобою бибй, набеpаи мутаалик будан ба чинс, ишFOл намудани мавкеъ аз pyи таpтиби ба дунё омадан аввал, дувум...) ва чинсият ва Fайpахо ба доиpаи муносибатхои ичтимй воpид мегаpдад.

Даp pyзхо, моххо ва соли авали хаёт, ки худ аз он огох нест, кудак ба ичтимой шудан OFOЗ менамояд. Даp ин давpа диккати асосии волидон ба нигохубин, паpваpиш, конеъ гаpдидани талаботхои психофизиологии кудак pавона каpда мешавад, ки хадаф аз онхо мухофизат ва мустахкам намудани чисм, обутобдихии бадан, пешгиpии касалихо, такмил додани хаpакаткyнихо мебошад. Натичаи фаъолияти хyдpо волидон даp даpачаи саломатии pавонию чисмонй, солиму пypкyвват ба воя pасидани фаpзанд дидан мехоханд, ки он ифодагаpи pyшди чисмонии кудак аст.

^абул каpда шудани Крнуни Ч,Т «Даp боpаи масъулияти падаpy модаp даp таълиму таpбияи фаpзанд» (2011) аз таpафи Дукумати Ч,yмхypии Точикистон pамзи Fамхоpй баpои тандypyстии кудакону навpасон таъмин намудани тайёpии чисмонии онхо ба мудофиаи Ватан, омодагй ба мехнати аклию чисмонй, иштиpок намудан даp коpхои ободонию созандагй даp чомеа мебошад.

Маълум аст, ки pyзхои аввали ба дунё омадан кудак давpаи мутобикшавй ба мухити ичтимоиpо аз саp мегyзаpонад. Дангоми хypокхypй, ичpои талаботхои pечаи pyз, таъмин намудани некуахволй pиоя каpдани коидаю талаботхои гигиенй волидон имконият медихад, ки кудак зинаи авали ичтимоишавиpо паси саp гаpдонад.

Вобаста ба синнусол ва имкониятхои фаpдй кудак ба кабули махс ичpои машкхои ваpзишй, бозихои сеpхаpакат чалб каpда мешавад, ки максад аз онхо пypкyвват, тобоваp гаpдондани чисм, муковимат каpда тавонистан ба таъсиpотхои номатлуб (бемоpй, осебёбии узвхои такягохй-хаpакатй ва Fайpахо pавона каpда мешаванд.

Минбаъд доpоз шудани кад, зиёд гаpдидани вазн, такмилёбии хаpакаткyнихо ифодагаpи pyшди чисми кудак мегаpдад. Даp як вакт сифатхои иpодавй-ахлокии кудак-хyшёpй, чакконй, пypтокатй, тахаммyлпазиpй, зиpакию пypбаpдоштй, хyдидоpакyнй, худбаходихй, шакл мегиpад, ки кулли онхо ифодагаpи pyшди чисмонию зехнии кудак мебошад.

Рушди чисмонии кудак ба фаpханги таpбиявии волидон вобаста аст. Вобаста ба даpачаи фаpханги таpбиятии волидон шаклхо ва методхои таpбияи чсмонии кудак даp мухити хонавода pохандозй каpда мешавад. Ба монанди, ташкили ваpзиши пагохиpyзй, якчоя бо кудак машFyл шудан ба давидан, бозихои сеpхаpакат, машFyл гаpдидан, тамошо ва мухокима каpдани баpномахои телевизионй, даp сексия машFyл шудан ба ваpзиш даp маpказхои ваpзишй ва Fайpахоpо даp баp мегиpад. Мухим он аст, ки кудак даp тахти назоpат ва муоинаи дyхтypи бачагона (ё оилавй) бошад, меъёpхои ичpо намудани машкхои чисмониpо маслихат дихад ва муоинаи андpопометpиpо pохандози намояд.(бо pохи муайян намудани pyшди кад вахаpакаткyнио солимии pавонию чисмонй даp синну соли ва давpаи муайян).

Тачpибаи зиндагй ва тадкикотхо олимон исбот намуданд, ки мунтазам машFyл шудан ба ичpои машкхои чисмонй, pиоя каpдани кайдхои санш^й-гигиенИ пешгиpии бемоpихо ва солиму баpдам, тансихатй, пypкyвват ба воя pасидан ва минбаъд даpозyмpй мебошад.

Маълум аст, ки оила, мактаб ва чомеа ба фарзандони солиму пуркувват, зуру тавонгар, пуртокат, шахсони суботкору олимфикр, сохиби тани солиму рухи солим эхтиёч доранд, ки он аз давраи томактабй огоз мегардад. Ин хама натичаи рохандозии дурусти тарбия ва инкишофи чисмонии кудак мебошад, ки дар мухити хонавода ба воя мерасанд. Дар назария ва амалияи тарбияи чисмонии кудакон мафхумхои инкишофи чисмонй, фархангй чисмонй, машкхои чисмонй, тайёрии чисмонй, маърифати чисмонй ва гайрахо вучуд доранд. Хдмаи ин мафхумхо бо хам пайвастагии инкишофи чисмонй, ахлокй, эстетикй ва фаъолияти мехнатиро исбот менамоянд. Бояд кайд кард, ки дар илми муосири педагогикаи томактабй асосгузори назария ва амалияи системаи тарбияи чисмонй П.Ф.Лесгафт буда он аз тарафи олимон (А.И.Аксарина, Е.Г.Леви-Гориневская, Е.А.Аркин, Л.И.Гулитская, К.П.Печора, Г.В.Пантюхина, Л.Г.Голубева ва дигарон) такмил дода шудааст

Онхо дар як вакт назорат ва баходихии таббй-педагогиро ба инкишофи чисмонии кудакон кор карда баромаданд, силсилаи ичрои машкхои чисмонй ва ёд додани харакаткунихоро пешниход карданд, ки ба хусусиятхои синнусолй,фардй, чисмонию равони ва чинсии кудакон мувофикат менамояд, ичро гардидани вазифахои тарбияи чисмониро таъмин менамоянд, асабонй шудан ва мондашавиро пешгирй мекунанд.

Тарбия ва инкишофи чисмонии кудакон дар мухити хонавода риоя кардан ба коидахои зеринро талаб менамояд рафти рушди

- муоинаи рафти рушди кудак хангоми дар батни модар будан;

- таъмини хуроки бо витаминхою микроэлементхо бой;

- шароити ороми зиндагй; назорати духтури занона;

-кудакон (баъди таваллуд, то таваллуд) ва назорати духтури бачагонаи осабшинос ва таъмин кардани табобатхои саривактй;

-муносибати дуруст ва оромона нисбати рушди психофизиологии кудак;

-таъмин намудани шароитхо барои тарбия ва инкишофи чисмонй; речаи дурусти хурок, хобу истирохат ва пешгирии беморихо (рахит, дистрофия, норасоии витаминхо, дарунравй).

Ичрои ин коидахо ба бехдошти холати равонй ва ичтимоишавии кудак мусоидат мекунад. И.Т.Павлов собит намудааст, ки бо хам мутобикат кардан, ягонагии организм ва мухит фаъолияти системаи марказии асабро ба танзим медарорад. Организм худ системаи тому мураккабе мебошад, ки узвхои он бо хам зич пайваст буда,зарурияти муносибати фардй ба кудакро ба миён меорад.

Ташкили дурусти тарбия ва инкишофи чисмонй имконият медихад кудак тачрибаи ичтимоиро азхуд намояд, ба мухити нави ичтимой мутобик шавад, сифатхои нави ичтимой-ахлокиро аз худ намояд. Максади асосии ичтимоишавй ин муттахид гардондани мутобикшавии сифатхои шахсй, ба мачмуи муносибатхои ичтимой, омода будан,ба кабули тагийротхои ичтимоию равонй, махорати зиндагй карда тавонистан дар шароиту вазъиятхои гуногуни чомеа мебошад.

Дар чараёни ичтимоишавй кудак мачмуи койда, амал ва рафтори чамъиятиро азхуд менамояд, ки барои мутобик шудан ба муносибатхои байнихамдигарй, ичро намудани меъёр ва коидахои ахлокй, азхудкунии фархангу маърифати чомеа мусоидат менамояд. Ичтимоишавй аз тифлй, кудакй огоз гардида то охири умр хангоми ичро намудани накши ичтимой идома меёбад.

Зарурияти таъмин намудани таъсири максадноки таъсиррасонй ва омода кардани мухити инкишофдиханда барои ичтимоишавии кудакон аз инхо бармеояд; 1) оила, ё худ хонавода, ниходй мукаддас дар фарханги точикон буда огозу интихои умр буда, саломатии маънавию чисмонии одам ба он вобаста аст; 2) Точикистон кишвари кудакону наврасон буда 14% ахолии онро махз чунин табакахои ниёзманд ба ичтимоишави ташкил менамояд; 3) кудак, фарзанд арзиши асосии хонаводагй буда ба у тачрибаи таърихии инсоният, ки тули хазорсолахо арзи вучуд доранд аз насл ба насл чун фархангй моддию маънавй дода мешавад.

Ичтимоишавй хам барои кудак ва хам барои чомеа хеле мухим аст ва он дар мухити хонаводаи точикон ба «таъмин намудани номи неку кори неки хонавода» ва «пирии осудаю ороми волидон ва рузгори ободу ояндаи неки фарзандон» равона карда мешавад. Натичагири аз ин амалу андешахо дар зарбулмасалхои точикй, ба монанди «фарзанди нек боги падар, фарзанди бад доги падар», «дидадаро шав, ба дидахо чо шав», «кудак оидаи оила аст», ва гайрахо арзёбй гардидаанд.

Ичтимоишавии кудакон дар аз худ кардани тачрибаи ичтимой, коида ва меъёрх,ои ахлоку рафтор, рушди чисму сифатх,ои чисмонй, сифатх,ои иродавй-ахлокй, азхудкунии хачми муайяни донишу малака, мах,оратх,ои кастан зарурй, зиндаги кардан дар байни одамони синнусол ва фархднги гуногундошта ифода гардида замина ба давраи ояндаи зиндагй ва сох,иб шудан ба мавкеи ичтимой, рушди шахсият оварда мерасонад.

Аз тарафи волидон таъмин намудани рушди чисмонй солиму пуркувват гардондани рух,у чисм бунёди некуах,вории моддиву маънавй арзишх,ои мух,ими хонаводаги буда пойдевори устувори ичтимоишавии кудакро рохдндозй мегардад.

Адабиёт:

1. Антонов А.И. Социология семьи. - М., 2007. - 220 с.

2. Выготский Л. С. ва масъалах,ои таълиму тарбия. Мачмуи мак,олах,о. - Душанбе, 2006. -96с.

3. Дети раннего возроста в дошкольных учреждении / Состав. К.П.Печора, Г.В.Пантюжина, Л.Г.Голубеева. - М., 1986. - 144 с.

4. Кенеман А. В., Хуллаева Д.В. Теория и методика физического воспитания детей дошкольного возроста. Учебник для студентов педагогических институтов. - М., 1985.

5. Мачидова Б. Педагогикаи томактабй. ^исми 1. Китоби дарсй. - Душанбе, 2011. - 224 с.

6. Стандарти инкишоф ва омузиши барвактии кудак (аз рузи таваллуд то 7(6)-солагй. -Душанбе, 2012. - 88 с.

7. Толмачева А. А.Социализация детей дошкольного возроста в условиях домашнего воспитания: автореф. дис. ... канд. пед. наук. - Екатеренбург, 2008. - 21 с.

ФИЗИЧЕСКОЕ ВОСПИТАНИЕ И СОЦИАЛИЗАЦИИ ДЕТЕЙ В СЕМЬЕ КАК

ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ ПРОБЛЕМА

В статье отмечается, что в детстве закладывается фундамент здоровья и формируется нравственно-волевые качество личности ребенка. Поэтому решение многих задач нужно начать с изучении физического состояния ребенка. Крепкое здоровья, положительные эмоции, создание необходимой материальной базы и другие факторы способствуют физическому развитию и социализации ребенка дошкольного возраста. Главная задача социализации состоит в том, что научить ребенка всегда по наступить в соответствии принятих обществом норм и правил поведений.

Ключевые слова: физическое воспитание, физическое развитие, социализация, семья, возростные периоды развития.

PHYSICAL EDUCATION AND SOCIALIZATION OF CHILDREN IN THE FAMILY AS A

PEDAGOGICAL PROBLEM

The article notes that the foundation is laid in childhood health and formed the moral and volitional qualities of the child. Therefore, the solution of many problems to begin with the study of the physical condition of the child. Good health, positive emotions, the creation of the necessary material resources and other factors contribute to the physical development and socialization of the child of preschool age. The main goal of socialization is to teach the child that always occur according to socially accepted norms and rules of conduct.

Keywords: physical education, physical development, socialization, family, age periods of development.

Сведения об авторах: Маджидова Бибихдфиза, доктор педагогических наук, профессор кафедры дошкольного образования Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: bibixafiza@mail ru

Асозода Баргигул, соискатель кафедры дошкольного образования Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: bargigul@mail ru

About authors: Majidova Bibihafiza, doctor of Pedagogical science, professor of chair of preschool education, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

Asozoda Bargigul, researcher of the chair of preschool education, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.