Научная статья на тему 'ПЕШОЯНДҲОИ АСЛӣ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӣ ВА ФАРОНСАВӣ'

ПЕШОЯНДҲОИ АСЛӣ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӣ ВА ФАРОНСАВӣ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
предлог / таджикский / французский / язык / словосочетание / слово / предложение / понятие / форма / грамматика / синтаксис / глагола / широкоупотребительный.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Султонова Шукрона Бобоҷоновна

В статье говорится об основных предлогах в таджикском и французском языках. Следует отметить, что древние таджикский и французский языки по особенностям своего грамматического строя считаются флективными языками, то есть система причастий существительных имеет категории рода, числа и различные формы, обозначающие те категорий и было связано со структурой глагольных основ. На древнем этапе персидского и таджикского языка предлоги употреблялись вместе с падежными формами именных частей речи, при этом их сущность и функция в этот период соответствовали значению и сущности падежей. Однако в средний период развития таджикского языка падежный-флективный строй и родовая категория исчезают, а родовая категория еще сохраняется во французском языке. Флективные формы постепенно заменяются аналитическими формами. Это событие приводит к расширению значения предлогов и грамматической сущности некоторых из них. В этот же период были заложены основы системы предлогов, которая получила дальнейшее развитие в классический период и стала целостной и богатой во всех отношениях в современном таджикском литературном языке. Стоит также отметить, что основные предлоги, то есть простые предлоги, широко используются и имеют значение в сопоставимых языках. Предлоги выражают не только отношения между глаголом и именной частью речи, но и отношения между самими именными частями. Предлоги более четко указывают синтаксическую связь со значением фразы или предложения. В некоторых фразах слова связаны двумя грамматическими средствами.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПЕШОЯНДҲОИ АСЛӣ ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӣ ВА ФАРОНСАВӣ»

ПЕШОЯНД^ОИ АСЛй ДАР ЗАБОЩОИ ТО^ИКй ВА ФАРОНСАВй

СУЛТОНОВА ШУКРОНА БОБО^ОНОВНА

преподаватель кафедры французского языка Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни 734003, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 121

В статье говорится об основных предлогах в таджикском и французском языках. Следует отметить, что древние таджикский и французский языки по особенностям своего грамматического строя считаются флективными языками, то есть система причастий существительных имеет категории рода, числа и различные формы, обозначающие те категорий и было связано со структурой глагольных основ. На древнем этапе персидского и таджикского языка предлоги употреблялись вместе с падежными формами именных частей речи, при этом их сущность и функция в этот период соответствовали значению и сущности падежей. Однако в средний период развития таджикского языка падежный-флективный строй и родовая категория исчезают, а родовая категория еще сохраняется во французском языке. Флективные формы постепенно заменяются аналитическими формами. Это событие приводит к расширению значения предлогов и грамматической сущности некоторых из них. В этот же период были заложены основы системы предлогов, которая получила дальнейшее развитие в классический период и стала целостной и богатой во всех отношениях в современном таджикском литературном языке.

Стоит также отметить, что основные предлоги, то есть простые предлоги, широко используются и имеют значение в сопоставимых языках. Предлоги выражают не только отношения между глаголом и именной частью речи, но и отношения между самими именными частями. Предлоги более четко указывают синтаксическую связь со значением фразы или предложения. В некоторых фразах слова связаны двумя грамматическими средствами.

Ключевые слова: предлог, таджикский, французский, язык, словосочетание, слово, предложение, понятие, форма, грамматика, синтаксис, глагола, широкоупотребительный.

BASIC PREPOSITIONS IN TAJIK AND FRENCH

SULTONOVA SHUKRONA BOBOJONOVNA

teacher of the French language department Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe,

Rudaki Ave., 121

The article talks about original prepositions in the Tajik and French languages. It should be noted that the ancient Tajik and French languages, due to the peculiarities of their grammatical structure, are considered inflectional languages, that is, the system of participles of nouns has categories of gender, number and various forms denoting those categories and was associated with the structure of verbal stems. At the ancient stage of the Persian and Tajik languages, prepositions were used together with case forms of nominal parts of speech, while their essence and function during this period corresponded to the meaning and essence of cases. However, in the middle period of development of the Tajik language, the case-inflectional system and the generic category disappear, while the generic category still remains in the French language. Inflectional forms are gradually replaced by analytical forms. This event leads to an expansion of the meaning of prepositions and the grammatical essence of some of them. During the same period, the foundations of the system of prepositions were laid, which was further developed in the classical period and became holistic and rich in all respects in the modern Tajik literary language.

It is also worth noting that basic prepositions, that is, simple prepositions, are widely used and have meaning in comparable languages. Prepositions express not only the relationship between

the verb and the nominal part of speech, but also the relationship between the nominal parts themselves. Prepositions more clearly indicate a syntactic connection with the meaning of a phrase or sentence. In some phrases, words are connected by two grammatical means.

Key words: Preposition, Tajik, French, language, phrase, word, sentence, concept, form, grammar, verb syntax, common.

Накши пешояндх,о ва алокаи х,амрох,й дар забонх,ои точикй ва фаронсавй дар ифодаи ибора ва таъмин намудани воситах,ои ифодаи муносибатх,ои синтаксисй ба воситаи бандаки изофй ахдмияти калон доранд. Бояд кайд намуд, ки муносибатх,ои синтаксисй ба воситаи бандаки изофй танх,о хоси забони точикй мебошад, ин муносибат дар забони фаронсавй ба воситаи пешояндх,о корбаст мешавад. «Таълимоти пешояндх,о кисми зарурй ба шумор меравад, зеро ки ба воситаи онх,о муносибатх,ои гуногуни синтаксисй ифода мегарданд» [6, с.677].Бинобар ин хднгоми аз назар гузаронидан маънои пешояндх,оро ба эътибор гирифтан лозим аст, ки онх,о яке аз воситах,ои асосии алокаи синтаксисии байни х,иссах,ои номй ва феъл мебошанд. Чй тавре, ки А.М. Пешковский кайд мекунад, «маънои умумии ибора ба маънои лугавии исм умуман калимаи тобеъ ва калимаи асосиву пешоянд вобаста аст» [15, с.315].

Пешояндх,ои номй аз руи маъно ба гурухдои гуногун чудо мешаванд. Пешояндх,ои номие, ки асосан муносибати масофаро ифода мекунанд.

Пеши бо пешояндх,ои аслии ба, дар, аз низ кор фармуда мешавад ва ба суи касе, ва ё предмете равона будани амалро мефах,монад:

Агарчи, царроуро пеши бемор баровардан мумкин нашуд, беморро пеши царроу фуроварданд.

Нисбат доштани ягон амал ва ё вазъиятеро ба предмете ва х,одисае ифода менамояд:

Хама шоуаншоуони оламгир.

Пеши хашмаш буданд зору фацир

Пешоянди ба пеши равона шудани амалро ба суи шахсе, ба назди предмет мефах,монад: Бозор бо ин гуна мууокимауои хирадмандона ором гирифт ва дасту руи худро бо оби сарди Даргам шуста, ба пеши рафицони худ боз омад.

Пешоянди дар пеши макони вокеъ гардидани амалро нишон медихдд: Дар пеши ин хона суфаи баланде уам буд. Дар пеши ин тудауои одамони бехонумонгардида порчапалосуо, курпа-болиштуо ва дегу табацуо уам менамуданд.

Пешоянди аз пеши вокеъ гаштани амалеро аз наздикии предмете нишон медихдд: Мо аз пеши бинои зебои Бонки давлати гузашта, ба Академияи фануои республика рафтем.

Хузури муродифи пешоянди пеши буда, бо пешоянди аслии дар ва ба х,амрох,и исмх,ои мансуби шахс ва чонишинх,о омада, эх,тиромро ифода мекунад:

Фирдавсиро вай ба хузури султон бурд ва ба назми «Шоунома» маъмур кунонид. Аммо расму одат дар уузури каси бегона ба ин ицозат намедод.

Назди муродифи пешоянди пеши (ба назди, дар назди, аз назди) буда, дорои тобиши маънои наздик будан ба предмете мебошад: Вай чах,ида хесту назди мошин омада истод. Дар назди бобо дастурхони пур аз нозу неъмат кушоданд . Аз назди хати рох,и охдн то доманаи кухдо бах,ри васеи алаф бо тамоми зебоии худ пах,н гашта буд.

Наздики, аз наздики барои ифодаи муносибатх,ои масохд ва замон истеъмол мешавад: Хавлии Юсуфамак дар наздикии дарё воцеъ шудааст.

Аммо ду касе, ки моро пешвоз гирифта ба хона дароварда буданд, дар наздикии мо нишастанд. Наздики офтобшинам ба Душанбе расиданд.

Синоними пешоянди наздики пешоянди кариби, карибии (дар карибии, аз карибии) мебошад: Дар царибщои Шурча мо бо поезди почта расида гирифтем. Аз царибщои даромадгоу мизи бекасеро ёфта, пушт ба одамон гардонида нишаст. Дадеш гуфтанд, ки майлаш, то ба царибиуои туй хонда истад. Боровиков ба хонааш цариби соати дувоздауи шаб омад.

Калимаи «пушти» х,ам мустакилона ва х,ам бо пешояндх,ои аслии дар, ба, аз кор фармуда мешавад. Вобаста ба семантикаи феъл ва ё маънои умумии чумла пешоянди пушти ва шаклх,ои таркибии он макони амалу х,олатеро нишон медихдд, ки дар кафои чизе ё касе вокеъ гардидааст:

Баъд аз ба хона даромада нишастани шумо ман ба пушти дари боло омада, аз тарциши дар ниго% кардам ва дар равшании чарог шуморо шинохта хотирцамъ шуда ба хона даромадам.

Пешоянди таркибии "аз пушти" муносибати сабаб ва ё пай дар х,ам омадани амалеро, ки ба объект нигаронда шудааст, ифода карда метавонад: Аз пушти касе тохтан; Аз пушти шоли курмак об мехурад. Ягон паулавони асил аз пушти мугамбирй обруй наёфтаает.

Синонимх,ои пешоянди пушти — пешояндх,ои ациб, паси, цафои, паи, дунболи х,ам мустакилона ва х,ам бо пешояндх,ои аслии дар, ба, аз кор фармуда мешаванд: Мо% рухсори хеш пинуон кард. Дар паси абруои дудолуд.

Офтоб аз паси куууои баланд, ки дар уфуци дури водии Х,исор девор шуда буданд, бо шукуу ва тантанаи зиёде баромад. Гулру... ба цафои чархи ароба аввал модарашро пинуон карда, баъд аз паулуи у цой гирифт. Асп рамидаву ваумида аввал ба ин суву он су, сони аз цафои гурезагони дигар тохт [14, с.312].

Пешоянд калимаи ёрирасони нут; буда барои ворид кардани пуркунанда бо исм, сифат, чонишин, феъл, зарф хизмат мерасонад.

Истифодабарии пешояндх,о дар забони фаронсавй бисёр мух,им мебошад. Пешояндх,о аз ду кисм иборатанд.

1.Пешояндх,ои сода.

2. Пешояндх,ои мураккаб.

Пешояндх,ои сода аз як пешоянд иборат хдстанд, ба мисоли пешояндх,ои:

à, de, dans, pour, avec, chez, sur, sous, en, contre, sans, après, avant etc.

2. Пешояндх,ои мураккаб бо омехташавии ду ва ё зиёда пешояндх,о сохта мешаванд.

Ex: envers- нисбат ба, ин аз пешоянди en ва vers сохта шудааст. En- ба, дар, аз он чо, vers-

дар наздй, дар карибй, parmi- дар байни -аз пешоянди par ва калимаи mi сохта шудааст. par-

тарикй, тавассутй, аз чонибй, аз тарафй. mi -байн,

Ex: Parmi mes étudiants il y a un professeur - Дар байни донишчуёни ман муаллиме хдст. Vous êtes injuste envers moi. = Шумо нисбат ба ман ноадолат хдстед. [12, с.375]. Пешоянди à дар забони фаронсавй дорои маънох,ои гуногун мебошад.

1. Пешоянди à дар маънои якум тарчумаи дар, вакт, вазъият, х,олат ё маконро ифода мекунад. Ex: A sept heures - Дар соати 7 (хдфт)

2. Пешоянди à дар маънои дуюм тарчумаи (ба, суй ва самт)-ро ифода мекунад. Ex: Il va à l'Université- Вай ба Донишгох, меравад.

3. Пешоянди à дар маънои сеюм тарчумаи сох,ибиятро ифода мекунад. Ex: Ce stylo est à moi- Ин ручкаи ман аст.

4. Пешоянди à дар маънои чорум тарчумаи бо ва аломат - ро ифода мекунад. Ex: L'homme à la barbe- Марди бо риш.

5. Пешоянди à дар маънои панчум тарчумаи максад, таъинкунй ва зарурият-ро ифода мекунад.

Ex: Le machine à écrire- Машинаи хатнависй.

6. Пешоянди à нишондихдндаи масофа. Пешоянди à метавонад ба чои х,оли макони нишондихдндаи масофа аз чое истифода шавад.

Ex: Bourg- la Reine se trouve à quelque kilometers de Paris Бур-Ла - Рен дар масофаи якчанд километр аз Порис чойгир аст.

Пеш аз исмхои чинси мардонае, ки бо хамсадо сар мешаванд пешоянди à бо артикл истифода мешавад.

Исмаои линси мардона: Le Portugal, Le Canada, Le Mexique, Le Chili, Le Japon, Le Brésil, Le Sahara, L'Irak, L'Iran, L 'Afganistan, L'Angola, Le Caucase.

Мисол: Je vais au Japon. = Ман ба Цопон меравам.

Il fait ses études au Canada. = Вай дар Канада таусил мекунад.

Пеш аз исмхои чинси занонаи нишонихандаи номгуи мамлакат китъа, хушкй, нохия, минтака, гушаю канор ва гайра, хамчунин пеш аз исмхои чинси мардонае, ки бо садонок сар мешаванд, хднгоми нишон додани чой ё ин, ки самт пешоянди en истифода бурда мешавад. Баъд аз пешоянди en артикл истифода бурда намешавад.

Исмаои линси занона: La Suise, La France, La Russie, L'Italie, L'Espagne, La Belgique, L'Angleterre, L'Allemagne, La Crimée, L'Erope, L'Asie, L'Afrique, L'Amérique.

Мисол: Je vais en Suise, en Irak. = Ман ба Шведсария, ба Ироц меравам.

Il fait ses études en France. = Вай дар Фаронса таусил мекунад.

Пешоянд одатан пеш аз исм, чонишин ва масдар гузошта мешавад.

1) Пешоянди de пеш аз исм барои ифода кардани сохибият истифода бурда мешавад.

Мисол: Les livres de la petite fille. = Китобхри духтарак.

2) Пешоянди de пеш аз исме, ки муайянкунандаи исми дигар бошад бе артикл истифода мешавад ва нишон медихад, ки исм аз кадом материал сохта шудааст.

Фаронсавй Точикй

Un home de talent Марди боистеъдод

La sale de l'écture Кироатхона

Une robe de lain Либоси абрешими

Мисол: Depuis six ans ces chemins de fer fonctionnaient entre Paris et le Havre. = Муддати 6-сол мешавад, ки ин ро^^ои ох;ан Порисро бо Гавр пайваст мекунанд.

3) Пешоянди de пеш аз исмхое, ки шумораро ифода мекунанд бе артикл истифода бурда мешаванд.

Мисол: Ман тулраи зархарид надорам... [17, с.39]. - Je n'ai pas de chambres à ceder [12, с.80].

4) Пешоянди de -пеш аз исмхое, ки чун пуркунанда ё хол омадаанд истифода бурда мешавад.

Мисол: Je suis certain de sa probité. = Ман ба ростцавлии y бовар дорам.

Исм бо пешоянди de хамчун холи макон ё ин, ки замони амалро ифода мекунад: аз чое, ба чое.

Мисол: Un jour, je sorts de la ville pour dessiner. = Як руз, ман барои расмкаши аз шаур берун рафтам.

5) Барои чудо кардани ашё аз байни (анбухонаш) якдигараш пешоянди de истифода бурда мешавад.

L'une des chambres était plus large et plus belle que les autres = Яке аз хонауо нисбат ба дигарашон васеътар ва зеботар буд.

Пешоянди dans пеш аз исм истифода бурда шуда, тарчумаи (дарун, яъне дохилро) ифода мекунад.

Puis elle s'apersut qu'elle avait oublié de mettre son calendrier dans son sac de voyage. = Сипас ба хотирааш расид, ки вай фаромуш кардааст календарашро дар сумкааш гузорад.

2) Пешоянди dans замони ба вукуъ омадани амалро ифода мекунад. Ils seront ici dans cinq minutes. = Онуо баъд аз 5-дацица инцо хоуанд шуд.

Накши пешояндхо дар забони фаронсавй бузург аст, онхо муносибатхои байни калимахоро дар чумла таъмин мекунанд. Пешояндхо барои ифодаи муносибатхои маконй, замонй ва фазой истифода мешаванд. Пешоянди «dans» дар забони фаронсавй хеле серистеъмол аст.

Пешоянди «dans» муносибатхои маконй ва замониро ифода мекунад ва дар забони точикй бо пешояндхои «дар» ва «баъди» мувофик меояд:

Vous êtes à la cantine. = Шумо дар ошхона уастед.

Ils sont dans à la fabrique. = Онуо дар фабрикаанд.

Ма mère travaille dans cette usine. = Модарам дар ин завод кор мекунад. La voiture part dans 20 minutes. = Мошин баъди 10 дацица меравад.

Дар забони фаронсавй пешоянди «dans» барои ифодаи мафхуми макон, чой бештар кор фармуда мешавад:

Dans notre classe il y a beaucoup de filles. = Дар синфи мо духтаруои зиёде уаст. Dans notre ville il y a 4 regions. = Дар шщри мо 4 ноуия аст.

Дар забони фаронсавй пешоянди «dans» барои ифодаи мафхуми вакт ва замон низ фарвон истифода бурда мешавад:

Je pars dans deux semaines. = Ман баъд аз 2 уафта меравам.

Ali revient dans 4 mois. = Али баъди чор моу меояд.

Aziza était très belle dans sa jeunesse. = Азиза дар цавонй ниуоят зебо буд.

Charif était très actif dans son enfence. = Шариф дар кудакй хело фаъол буд.

Dans son enfence, il aimait lire. = Дар кудакй у хонданро дуст медошт.

3. Пешоянди «dans» инчунин метавонад барои ифодаи мафхуми тарз ва холат истифода

шавад:

Nous agissons toujours dans les regles. = Мо доим аз руи цоидауо амал мекунем.

Ils gardent le silence, dans l'attente le resultat. = Онуо дар интизори натща, хомуш буданд.

4. Пешоянди «dans» метавонад мафхуми бахои тахминй-ро ифода кунад:

Une tasse de café coute dans les dix francs. = Як стакан цаува тахминан 10 франк арзиш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

дорад.

Пешоянди «dans» дар забони фаронсавй метавонад баъди худ исм кабул кунад ва бо он иборахои исмии мураккаб созад:

Dans cette ville. = Дар ин шапр. Dans la rue. = Дар куча.

Dans cette ville il n y a pas d'hotel. = Дар ин шапр мепмонхона нест. J ai l ai rencontre dans la rue. = Ман уро дар куча вохурда будам.

Пешоянди «dans» метавонад пеш аз исмхои хос номи куххо, номи провинсияхо (музофот) ва номи департаментхои чинси мардона ояд ва бо онхо иборахои таркибй ташкил кунад: Dans les Alpes. Dans les Pyrenes. Dans le Berry

Il serait bien de louer une maison dans le Berry. = Хуб мешавад агар дар Берри хонаеро ба щора гирем.

Chaque année il va faire du ski dans les Alpes. = Хар сол вай барои лижаронй ба Алп меравад.

Пешоянди «dans» мафхуми дар даруни ягон предметро ифода кунад:

Je lis un article dans le magazin Vogue. = Ман мацолаеро дар журнали Вог хондам.

J'ai mis la cles dans ma poche. = Ман калидро дар кисаам монда будам.

Il a range les photos dans le tiroire. = Урасмуоро дар цутти гузошт.

Пешоянди «dans» метавонад мафхуми чумларо боз хам равшану аниктар намояд:

Il habite en Normandie. = Вай дар Италия зиндагй мекунад.

Il habite dans le Nord de Normandie. = Вай дар цисмати шимолии Италия зиндагй мекунад. Дар чумлаи якум пешоянди «en» истифода шудааст. Дар чумлаи дуюм пешоянди «dans» кор бурда шудааст, ки он чумларо боз хам равшантар менамояд. (Яъне вай дар кисмати шимолии Италия зиндагй мекунад.) Дар забони фаронсавй чумлахоеро вохурдан мумкин аст, ки дар он пешояндхои «à» ва «dans» як мафхумро ифода мекунанд; à Paris, à Moscou, dans Paris

Барои фахмотар шудани мафхуми пешояндхои à ва dans чумлахои зеринро дида мебароем:

Il vit à Paris. = Вай дар Париж зиндагй кард.

Elle travaille à Paris. = Вай дар Париж кор мекунад.

On va à Paris. = Ба Париж меравем.

Une balade dans Paris. = Сайругашт дар Париж.

Vous pouvez partir de n 'importe quelle station de metro dans Paris en utilisant ce ticket. = Шумо метавонед бо ин билет аз тамоми стансияуои метрои дар уудуди Париж буда истифода баред.

«Аз чумлахои дар боло овардашуда,чунин хулоса баровардан мумкин аст, ки дар чумла вобаста ба мазмуни он пешоянди «dans» мафхумхои гуногунро ифода карда метавонад».

Пешоянди «dans» бо хамрохии феъл омада, иборахои мураккабро ташкил медихад:

a) Courir dans la rue. = Дар куча давидан

b) Se trouver dans la cour. = Дар уавли будан.

c) Etre dans l'enseignement. = Омузгор будан.

Х,амин тавр пешоянди «dans» дар забони фаронсавй хело серистеъмол аст.

Накши ин пешоянд дар забон хеле калон аст. Онхо муносибатхои байни калимахоро дар чумла ифода карда, ба он тобишхои гуногуни маъной медиханд.

Le train ne partait que dans une heure. = Катора тануо баъд аз як соат уаракат кард.

3). Пешоянди dans метавонад дар ин холат маънои дар, чой ва вактро ифода кунад.

1) Dans - дар (кай? Ба кучо)

Мисол: Il est dans sa chambre. = Вай дар хонааш аст.

Il entre dans sa chambre. = Вай дар хонааш даромад.

2) Dans - (баъд аз, пас аз) хамавакт бо муносибати амали оянда истифода бурда мешавад.

Il revient dans deux jours. = Вай баъд аз ду руз бар мегардад.

1) Пешоянди chez + чонишини мустакил буда ифодакунандаи синонимии ибораи à la maison мебошад.

Il revient chez- lui à dix heures. = Вай соати 10 ба хонааш бар мегардад.

Je suis chez-moi toute la journée. = Ман тамоми руз дар хонаам уастам.

chez - moi - дар хонаам chez - nous - дар хонаамон chez - toi - дар хонаат chez - vous - дар хонаатон chez - lui - дар хонааш chez - eux - дар хонаашон chez - elle - дар хонааш chez - elles - дар хонаашон

Хулоса пешояндхо чун воситахои грамматикй муносибати байни калимахои тобеъкунанда ва тобеъшавандаро ифода мекунанд, бар хилофи калимахои мустакилмаъно алокаи синтаксисии дутарафаро ба амал меоваранд, яъне худи пешоянд хам ба калимаи асосй ва хам ба калимаи тобеъшаванда вобастагй дорад. Пешояндхои забони точикй аз нуктаи назари пайдоишашон ба ду гурух таксим мешаванд: пешояндхои аслй, ки пайдоиши онхо ба давраи кадими инкишофи забонамон тааллук дорад ва пешояндхои номй, ки дертар ба вучуд омада, дар мархилаи миёнаи тараккиёти забон такомул ёфтаанд дар айни хол ба таври васеъ дар истеъмоланд. Пешояндхои аслй факат дар аввали калимаву ибора ва таркибхо омада, ба калимаи минбаъд бе ягон нишонаи морфологй муносибат пайдо мекунанд, аммо пешояндхои номии содда, таркибй ва пешояндхои такрор бо калима ба воситаи бандаки изофй алокаманд мешаванд.

АДАБИЁТ

1. Асозода, Худойназар. Адабиёти точик дар садаи 20. Ч,илди сеюм. -Душанбе: Маориф, 1999. -445 с.

2. Асрорй В. Жанрх,ои хурди фолклори точик. - Душанбе: Маориф, 1990. - 255 с.

3. Балли Ш. Общая лингвистика и вопросы французского языка. - М., 1955. -416 с.

4. Балли Ш. Французская стилистика. - М., 2001. - 392 с.

5. Бетеньков Д. Формирование аутентичной речи на уроках французкого языка. - Барнаул, 2009. - 34 с.

6. Виноградов В.В. Русский язык. Грамматическое учение о слове. М., 1947. - 720 с.

7. Грамматика русского языка. Фонетика и морфология. - М., 1960 - 760 с.

8. Гак В.Г. Сравнительная типология французского и русского языка. - М.: Просвещение, 1976. - 286 с.

9. Гак В.Г.Сопоставительная лексикология. - М., 1983. - 287 с.

10. Гак В.Г. Фразеологические единицы в свете асимметрии языкового знака // Труды Самарканд. гос. ун-та им. А.Навои. Новая сер. 1975, -277 с.

11. Гак, В.Г. Беседы о французском слове (из сравнительной лексикологии французского и русского языков) -М., 1966. - 335с.

12. Гак В.Г. Теоритическая грамматика французкого языка. Морфология. -Москва, 1972. 312 с.

13. Гак В.Г. Теоритическая грамматика французкого языка. Синтаксис. -Москва, 1986. -206 с.

14. Мухдммадиев М. Очеркх,о оид ба лексикаи забони адабии х,озираи точик. -Душанбе, 1986. -190 с.

15. Пешковский А.М «Русский синтаксис в научном освещении.» Изд.М. 1957- 315 с.

16. Соколова, Г.Г. Французский язык: фразеологический минимум для студентов ВУЗов / Г.Г. Соколова, О.И. Трусова. -М.: Высшая школа, 2007. - 272 с.

17. Х,асанов И. Лексика и фразеология романа Джалола Икрами "Духтари оташ". АКД. -Пенджикент, 1966. -142 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.