Научная статья на тему 'МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ ПРЕДЛОГОВ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА'

МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ ПРЕДЛОГОВ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
26
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВА / ПРЕДЛОЖЕНИЯ / СЛОВОСОЧЕТАНИЯ / ПРЕДЛОГ / ПОРСТПЕРДЛОГ / ВСПОМОГАТЕЛЬНЫЕ ЧАСТИ РЕЧИ / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ИССЛЕДОВАНИЕ / ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ПРЕДЛОГОВ / СЛОВОСОЧИТАНИЕ ПРЕДЛОГОВ / ОСОБЕННОСТЬ / ЯЗЫКОЗНАНИЕ / НАУКА / РЕЧЬ / САМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ / НЕСАМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ / ПРЕДЛОГИ ВРЕМИЯ / ПРЕДЛОГИ ДВИЖЕНИЕ / ПРОСТЫЕ ПРЕДЛОГИ / СОСТАВНЫЕ ПРЕДЛОГИ / СЛОЖНЫЕ ПРЕДЛОГИ / ПРЕДЛОГИ МЕСТА / ПРИЧИНА ПРЕДЛОГИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашурмадов Киматали Мащарипович

В этой статье расматривается морфологические функции предлогов английского языка. В своей статье автор анализирует и исследует проблему предлогов на основе полученного материала. Следует отметить, что предлогов является вспомогательной частью речи, так как является основной ячейкой для других самостоятельных частей речи. Следует отметить, что проблема предлогов является одной из ключевых тем в языкознании. В таджикском и английском языках предлоги - это вспомогательные слова, связывающие одну часть речи с другой. Это одна из особенностей лидеров таджикского и английского языков. Предлоги, как и другие вспомогательные части речи, служат только для связи слов в словосочетании и предложении и служат для выражения различных оттенков речевой культуры. В английском языке вклад предлогов огромен. Его часто используют в повседневном разговоре.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL FUNCTIONS OF ENGLISH PREPOSITIONS

This article deals with the morphological functions of English prepositions. In his article, the author analyzes and explores the problem of prepositions based on the material received. It should be noted that the prepositions is an auxiliary part of speech, as it is the main cell for other independent parts of speech. It should be noted that the prepositions is an auxiliary part of speech, as it is the main cell for other independent parts of speech. It should be noted that the problem of prepositions is one of the key topics in linguistics. In Tajik and English, prepositions are auxiliary words that connect one part of speech with another. This is one of the features of the prepositions of the Tajik and English languages. Prepositions, like other auxiliary parts of speech, serve only to link words in a phrase and sentence and serve to express various shades of speech culture. In English, the preposition of predecessors is enormous. It is often used in everyday conversation.

Текст научной работы на тему «МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ ПРЕДЛОГОВ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА»

7. Резник, ДГ. Пословицы и поговорки таджиков Кулябской области как диалектологический материал. КГПИ. / ДГ.Резник // Учёные Записки, № 2. - Куляб, 1957. - С. 102 - 128.

8. Турсунов Ф.М. Сопоставительное исследование безэквивалентной лексики в лингвокультурном и переводческом аспектах (на 154 материале английского и таджикского языков): // дис. .. .д-ра филол. наук / Ф. МТурсунов. - Душанбе, 2016. - 358с.

9. Фозилов М. Фархангииборахоирехтаизабонихозираиточик. Чрлди 2. - Душанбе: Ирфон, 1964. - 802с.

10. Шанский Н.М Фразеология современного русского языка. / Н.М.Шанский 1985. - 160с.

СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ ЛЕКСИЧЕСКОГО ПОЛЯ «ПИЩА» В АНГЛИЙСКОМ, РУССКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ

На сегодняшний день проблема перевода фразеологических единств и идиоматических выражений является одним из важнейших объектов лингвистического исследования.

Цель статьи В статье автор рассматривает способы использования фразеологизмов лексико-семантическим оттенком «пища» в английском языке и способы его передачи на русский и таджикский.

По результатам исследования, В статье использованы труды видных языковедов В.В.Виноградова, А.В.Кунина, ПЛогана, М.Фозилова и других видных лингвистов, которые в своих трудах пытались определить значение каждой фразеологической единицы.Также, приводятся различные мнения лингвистов к определению фразеологических единиц в сопоставляемых языках. На отдельных примерах, автор определяет соотносимость фразеологизмов семантического поля «пища» английского, русского и таджикского языков.

Ключевые слова:фразеологизм, пища, лингвистика, семантика, лексика, перевод, пример, слово, анализ, исследование, способ, пословица.

COMPARATIVE ANALYSIS OF PHRASEOLOGICAL UNITS OF THE LEXICAL FIELD «FOOD» IN ENGLISH, RUSSIAN AND TAJIK LANGUAGES

Todaythe problem of translation phraselogical units of idiomatic expression is one of the most important objects of linguistic research.

Purpose of the article, In the article the author examines the ways of using phraselogical units with the lexica-semantic connotation «food» in English and its transmission into Russian and Tajik.

Acordding to the results of the study, The article uses the works ofprominent linguists V.V.Vinogradov, A. V.Kunin, P.Logan, M.Fozilov and other prominent determine the meaning of each phraseological unit. Also, different opinions of linguists are given to the definition of phraseological units in the compared languages.

The author on individual examples determines the semantic correlation of phraseological units of the semantic field «food» in English into Russian and Tajik.

Key words: phraseological unit, food, linguistics, semantics, vocabulary, translation, example, word, analysis, research, method, proverb.

Свидения об авторе:

Нодирова С. С. ассистент кафедры иностранных языков Кулябского государственного университета имени АбуабдуллохРудаки Тел:(+992)904546854

About the author:

Nodirova Sayora Salimshoevna, assistant Professor, Department of Foreign Languages, Kulyab State University named after Abuabdulloh Rudaki. Tel: (+992)904546854.

ВАЗИФА^ОИ САРФИИ ПЕШОЯНД^ОИ ЗАБОНИ АНГЛИСЙ

Ашурмадов Ц.М.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айнй

Мусаллам аст, ки пешояндхо дар инкишофи забони адабй малому манзалати хосеро касб менамояд. Пешояндхо дар чумла ва ибора муносибатй, масохатй, замонй, объективй, сабаб, максад, восита, тарзи амал, монандй ва гайраро ифода намуда, барои робитаи аъзохои чумла ва барои аник; намудани вазифаи синтаксисии феълухиссахои номии нутк хизмат мекунанд. Ба гурухи аввали пешояндхо дар забони англисй пешояндхои by, in, off, (of), on, out, to, up дохил мешаванд, ки аз гурухи пешояндхои забони германй мебошад ва масохат ё ин ки фазоро ифода мекунанд, ба гурухи забонхои хинду-авропой дахл доранд. Пешоянди Bу- (бо) натанхо функсияи зарфи маконро ифода мекунад, инчунин он пешоянди асосй ба хисоб меравад. Пешояндхои in, on ба гурухи забонхои хиндуавропой дохил мешаванд. Пешоянди out аз руи пайдоиши худ ба забони готй ut, us мансуб буда лекин он барои ифодаи зарф истифода мешавад. Пешоянди off (of) ин намояндаи забони германй буда, бо пешоянди лотинии ab, abs мувофикат мекунад ва забони юнони кадим (epi, аро, aps-кафо) маънй дорад. Пешоянди up аз забони

умумии германй буда, маънояш боло, калимаи готй iup - ба боло, шеди кадими uppe ба балоро ифода мекунад. Пешоянди to - аз руи генетикй ба забони готй du- олмони кадим Zi (zu-хозира) англисии кадима ва умумискондинавии et, ad, de, de (en), du мебошад[1, с. 25-28].

Дар забоншиносии англисй низ оид ба сохтори морфологии пешояндхо чунин кайд омадааст, ки пешояндхо хиссахои номустакили нутк буда, дар ибораю чумла муносибатхои гуногуни амали ба предмет нигаронидашударо аз ягон чихат шарх медиханд. Дар забони англисй аз сабаби мавчуд набудани падеж, пешояндхо на факат вазифаи муноси- бати байни исм ва дигар хиссахои нуткро ба чо меоранд, балки вазифаи анчомахои падежиро низ ичро мекунанд. Аз нуктаи назари морфологии худ пешояндхо ба гуруххои зерин чудо мешаванд:

1. Пешояндхои сода (in, on, at, for, with ва монанди инхо);

2. Пешояндхои сохта (behind, below, across, alongBa монанди инхо);

3. Пешояндхои мураккаб (inside, outside, within, withoutBa м. инхо);

4. Пешояндхои таркиби (Because of, in front of, in accordance withBa m. инхо);

Аз руи маъно пешояндхо ба гуруххои зерин чудо мешаванд:

1. Пешояндхои макон ва самт (in, on, below, under, between);

2. Пешояндхои замон (After, before, at);

3. Пешояндхое, ки муносибати абстрактивиро ифода мекунанд (by, with, because ва монанди инхо).

Маънои лексики баъзе пешояндхо дар хакикат конкретй буда: (in, below, after, between, before, till) баъзе пешояндхо низ хеле заифанд: (to, by, of) [2, 56].

Барои ифодаи масохат пешоянди to-исгифода бурда мешавад, ки саму харакатро нишон медихад: Every night Sissy went to Rachel's lodging and sat with her in her small neat room. Х,ар шаб Сиси бахонаи Рочелд рафта бо у менишаст.

Пекин баъзан маънои лексикии пешоянди to сует мегардад. Мислол а11 the house belongs to me. Хаммаи хона ба май дода шудааст. Баъзе пешояндхо бисер маънои гуногунро ифода мекунанд. Аз чумла пешоянди «for - барои». Мисол:1. Never once had Erik sensed the struggle for life (Wison) (purpose) Х,ечгох Эрик барон зиндагй мубориза бурданро хис накарда буд. (Максад). 2. Even when their eyes had met and her sister had approached the bed Louisa lay for minutes looking at her silence (Dickens) (time) Харчанд чашмони онхо ба хам бархурданд, хохари у ба назди Луиза наздик шуда буд ва якчанд дакика бо у хомушона менишаст. (замон). 3. She could scarcely move her head for pain and heapiness, her eyes wear strained and sore and she was very weak, (cause) Бай тарсида сари худро аз дард ва вазнинй чунбонд, чашмонаш хеле тахкашида буданд. Аз дард у хеле логар шуда буд[3; 4, с. 45-47].

Дар ин се чумла пешоянди for маънои гуногунро ифода кардааст. Дар думлаи якум for life- барои хает ифода ефтааст. Дар чумлаи дуюм for minutes- якчанд дакика пас омада ва дар чумлаи сеюм маънои for pain- аз дард ифода ефтааст.

Баъзе пешояндхо бо зарф ва пайвандак хамгуна (омоним) мебошанд. Масалан, пешояндхои after-баъд аз ва before-nein аз бо зарфхои after- баъди ва before- каблан ва пайвандакхои after- пас аз он ки ва before- пеш аз он ки хамгуна (омоним) -анд.

Баъзе пешояндхо (on, in, by, over, up) хамгунахо (омонимхо) мебошанд.

Пешояндхо функсияи вобастагиро дар чумла ичро намекунанд, вале онхо муносибати байни объект ва ходисахоро ифода намуда, хамчун кисми феъли таркибй хизмат мерасонанд.

Пешояндхо дар чумла одатан бе зада меоянд (харчанд ки зарфхо зада мегиранд). Мисол: You have to live on what we earns (preposition). Mo чизе ки ба даст меорем ба он зиндагй мекунем.

Пешоянди «in». Пешоянди «in» ба гурухи пешояндхои содаи забони англисй дохил шуда, ин пешояндро забоншинос А. Мамадназаров чунин шарх намудааст:1. Дар (дар даруни, дар дохили); 2. Дар мудцати, дар замони; 3. Машгул ба; 4. Пас аз, 5. Ба, бо; 6. Ба дохилй: I. It is dangerous to say in this town (The secret garden) - Дар ин шахр истодан хатарнок мебошад. П. Her mother asked the young man in a worried voice. - Модари у бо овози ларзон аз чавон пурсид. Ш. That terrible disease had already killed many people in the town. - Ин бемории дахшатнок дар шахр алакай чандин одамон ро кушта будТУ. The few servants who had not died run away in the night. -Он хизматгорони кам шумор, ки намурда буданд. шабона фирор намуданд. V. Marry was standing in the middle of her room when they opened the door. -Вактекионходаррокушоданд, Мерри дар мобайни хучрааш меистод. УТ In India we do not have conversation with servants. - Дар Хиндустон мо бо хизматгорон сухбат намекунем[5, с. 10-12].

Пешоянди «for». Пешоянди Тог» ба гурухи пешояндхои соддаи забони англисй дохил мешавад. Забоншинос А. Мамадназаров пешоянди «for»-po аз забони англисй ба точикй чунин гардонидааст: 1. Барои; 2. Ба; 3. Аз барои; 4. Ба, дар муддати (вакт); 5. Ба масофае; б. Аз барои (сабаби), ба максади; 7. Ба тарафи: Мисол: Му mother bought the dress for my sister. - Модарам барои хохарам курта харид. -They are a very old family who have lived in that house for centuries - Онхо хело оилаи кухансол хастанд, ки якчан аср дар инчо зиндагй карданд. - Ellen, will you keep a secret for me?» she asked in the end; He explained that he went there to look for me.

Пешоянди «with». Пешоянди «with» ба гурухи пешояндхои соддаи забони англисй дохил мешавад. Абдусалом Мамадназаров пешоянди «with»-po аз забони англисй ба точикй чунин гардонидаасг: 1. Бо; 2. Аз; 3. Дорой; 4. Нисбат ба: You spend most of your evenings with them, not with me -Шумо вакти бегохирузиатонро бо онхо сарф кардед, на бо ман, - Well, why should I always spend my time with you? She asked crossly - Хуб, барои чй ман хамеша вактамро бо шумо сарф кунам? ва бадкахрона пурсид. - They walked with him to an old wooden building near the farmhouse. He was busy with his work, and her mother, who was very beautiful, spent all her time going to parties. (The Secret Garden, Frances Hodgson Burnett). Mrs Medlock was a large woman, with a very red face and bright black eyes. (The Secret Garden, Frances Hodgson Burnett); She smiled at me with friendly brown eyes. Sothis is Lady Evans, «The piano»; they walked with him to an old wooden building near the farmhouse, «the piano»[7, с. 200-204];

He remembered the street musician with his little monkey «the piano»; He needs to work with other musical boys and girls. «The piano»

Пешоянди «by». Пешоянди «by» ба гурухи пешояндхои соддаи забони англисй дохил мешавад. Забоншинос А. Мамадназаров пешоянди"by"-ро аз забони англисй ба точикй чунин гардонидааст: 1. Дар назди; 2. Дар пахлуи; 3. То, то ба; 4. Аз;5. Бо: After the long sea journey, she was met in London by Mr Craven's housekeeper, Mrs Medlock. (The Secret Garden, Frances Hodgson Burnett); Martha stared at her. «Nobody. You'll have to learn to play by yourself. (The Secret Garden, Frances Hodgson Burnett); I saw Joseph the back door, caught hold of the lamp he was carrying, and ran with it to the gate. (The Secret Garden, Frances Hodgson Burnett); Suddenly I was woken by a gentle knocking on the window. (Emily BronteSNuthermg Heights); I was surprised by the effect of my action. (Emily Bronte Wuthering Heights); However Mr Earnshawinsisted, and little by little the boy became accepted by the family.

Оид ба сохтори морфологи ипешояндхо дар забони точикй хаминро кайд намуданием, ки пешояндхои забони адабии хозираи точикй аз руи сохти морфологиашон ба гуруххои зерин таксим мешаванд: Пешояндхои аслии содда: аз, ба, бар, бо, дар, то, бе, чуз; Пешояндхои аслии таркибй: тоба, чузаз, бачуз. Ба пешояндхои аслии содда пешоянди барон низ дохил мешавад. Ин пешояндхо мисли пешояндхои номй ба худ бандакчонишин ва баъзе суффиксхои хоси хисахои номии нуткро кабул карда метавонад, чунончи: бароям, барояшон, бароят ва гайра. Вале бархилофи пешояндхои номии барои маънои лугавй надорад ва мустакилона корфармуда намешавад:

Пешояндхои номииизофиисодда: пеши, назди, руи, болои, паси, гайрива амсоли инхо:

Пешояндхои номии изофии таркибй: ба пеши, аз пеши, дар назди, аз руи, дар бораи, аз гайрива гайра;

Пешояндхои номииизофии такрор: лаб-лаби, пеш-пеши, ру-руи ва гайоа;

Пешояндхои номиигайри изофй: пеш аз, баъд аз, пас аз. ганраз. беруназ, назарба, нисбатба,

доирба, рочеъ ба, ба гайразва гайра. Пешояндхои аслии сода нисбат ба пешояндхои номй сермаъноянд. Пешояндхои аслй факат дар авали калимаву ибора таркибй омада. бакалимаи минбаъд бе ягон нишонаи морфологй муносибат пайдо мекунанд, аммо пешояндхои номии содда, таркибй ва пешояндхои такрор бо калима ба воситаи бандаки изофй алокаманд мешаванд.

Дар забони англисй аз сабаби мавчуд набудани падеж, пешояндхо на факат вазифаи муносибати байни исм ва дигар хиссахои нуткро ба до меоранд, балки вазифаи анчомахои падежиро низ ичро мекунанд.

Пешояндхои забони англисй: Of- пешоянди пайвасткунандаи «и» М: Dushanbe is the capital of Tajikistan Душанбе пойтахти Точикистон аст.

То - ба, хамчун бародарам ба нишондихандаи самт. М: I go to the village with my brother. - Май бо бародарам ба кишлок меравем.

about - дарбораи. М: Не told me about that party. - Вай дар бораи он шабнишини ба манн накл кард. (дар тарзи мафъули феъл низ истифода мешавад). Ву - ба воситаи, аз тарафи. М: IgotoMoscowbyplane. -Ман ба

Маскав бо тайёра меравам. The letter was written by me. -Мактубазтарафиманнавишташудааст.

in - дар. М: He was born in 1970. - Вай дарсоли 1970 тавваллудшудааст. on - дарболои. М: The book is on the desk. Китоб дар болои миз аст. over - дар болои, дар тори. М: The plane is over the building. - Tайëра дар болои бино.

At - дар. М: We were at the meeting yesterday. Mo дируз дар мачлис будем. Under - дар зери. М: The cat is under the table. - Гурба дар зери миз.

In - дар даруни. М: The cat in the room. - Гурба дар даруни хона

In front of - дар ру баруи, дар мукобили. М: The store is in front of the station. - Магоза дар ру ба руи истгох мебошад.

In back of - дарпушти, дар кафои. М: There are many trees in back of the house. - Дар пушти хона дарахтони бисер хастанд.

Near - дар назди. М: The policeman is near the car. - Полис дар назди мошинаст.

Between - дар байни. М: There is a river between themountains. - Дар байни куххо дарёчае хаст.

Пешояндхои «-in, -on, -at» хамчун пешоянди замон мебошанд. Пешояндхо хиссахои номустакили нут; буда, дар ибораю чумла муносибатхои гуногун: амалй ба предмет нигаронида шударо аз ягон чихат шарх медиханд.

Пешояндхои замон -in, on, at барои ифода намудани чунин тобишхои маъной хизмат мекунад: Пешоянди in- барои ифодаи моххо, фаслхо, солхо, ки ба саволи кай? (when?) чавоб мешаванд, истифода бурда мешавад. Мисол: Тhе school begins in September. - Мактаб дай мохи сентябр cap мешавад. - He usually watches TV in the evening. - Вай одатан оинаи нилгунро бегохирузй тамошо мекунад; Пешоянди on - барои ифодаи санахо ва рузхои махсус ба кор бурда мешавад. Мисол: I was born on October 31, 1995, - Ман дар 31-уми октябри с. 1995 таваллуд шудам. We have class on Thursday morning. - Mo дар рузи панчшанбе пагохи рузи даре дорем; Пешоянди -at барои ифодаи вакт истифода бурда мешавад. Мисол: I fell asleep at 9:30 -Ман дар соати 9:30 хоб кардам. The plane left at 8:45. - Хдвопаймо дар соати 8:4 парид.

Хулоса, пешояндхо дар инкишофи забони адабй макому манзалати хосеро касб намуда, дар таркиби чумла ва ибора муносибатй, масохатй, замонй, объективй, сабаб, мадсад, восита, тарзи амал, монандй ва гайраро ифода менамояд ва хамин вижагихоро дар забони англисй низ ичро мекунад.

АДАБИЁТ

1. Граматикаи забони адабии хозираи точик. - Душанбе, 1985. Ч,. 1. - 380 с.

2. Грамматикам забони адабии хозираи точик. -Душанбе: Дониш, 1986. - 372 с.

3. Кулиева 3. X. Грамматикам забони англист. - Душанбе, 2007. - С. 4-25.

4. Мамадназаров А. Фарханги англист - точикй. - Душанбе, Сахбо, 2007, с. 1080

5. Мюллер В. К. Англо-руский словарь. - Москва, 1969, с. 912

6. Смирницкий А. И. Лексикология английского языка. - Москва, 1956

7. Туйгунов Н. XX. Лугаги мухтасари синонимхои англисй-точикй. - Душанбе, Эр- граф, 2010, с. 140

8. Чамшедов П. Фарханги точикй ба англисй. - Душанбе, Пайванд, 2007, с. 1202

МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ ПРЕДЛОГОВ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА

В этой статье расматривается морфологические функции предлогов английского языка. В своей статье автор анализирует и исследует проблему предлогов на основе полученного материала. Следует отметить, что предлогов является вспомогательной частью речи, так как является основной ячейкой для других самостоятельных частей речи. Следует отметить, что проблема предлогов является одной из ключевых тем в языкознании. В таджикском и английском языках предлоги - это вспомогательные слова, связывающие одну часть речи с другой. Это одна из особенностей лидеров таджикского и английского языков. Предлоги, как и другие вспомогательные части речи, служат только для связи слов в словосочетании и предложении и служат для выражения различных оттенков речевой культуры. В английском языке вклад предлогов огромен. Его часто используют в повседневном разговоре.

Ключевые слова: слова, предложения, словосочетания, предлог, порстпердлог, вспомогательные части речи, английский язык, таджикский язык, исследование, лексико-семантический анализ предлогов, словосочитание предлогов, особенность, языкознание, наука, речь, самостоятельный, несамостоятельный, предлоги времия, предлоги движение, простые предлоги, составные предлоги, сложные предлоги, предлоги места, причина предлоги.

MORPHOLOGICAL FUNCTIONS OF ENGLISH PREPOSITIONS

This article deals with the morphological functions of English prepositions. In his article, the author analyzes and explores the problem of prepositions based on the material received. It should be noted that the prepositions is an auxiliary part of speech, as it is the main cell for other independent parts of speech. It should be noted that the prepositions is an auxiliary part of speech, as it is the main cell ^ for other independent parts of speech. It should be noted that the problem of prepositions is one of the key topics in linguistics. In Tajik and English, prepositions are auxiliary words that connect one part ofspeech with another. This is one of the features of the prepositions of the Tajik and English languages. Prepositions, like other auxiliary parts of speech, serve only to link words in a phrase and sentence and serve to express various shades of speech culture. In English, the preposition of predecessors is enormous. It is often used in everyday conversation.

Key words: word, sentence, phrase, preposition, porstpreposition, auxiliary parts of speech, English, Tajik language, research, lexical-semantic analysis of prepositions, preposition collocation, ш feature, linguistics, science, speech, independent, non-independent, prepositions time, prepositions of action, simple prepositions, composite prepositions, compoundprepositions, prepositions of place, prepositions of cause.

Сведения об авторе:

Ашурмадов Киматали Машарифович - соискатель кафедрой языкознания и сравнительной типологии факультета английского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: +992400222201 About the author:

Ashurmadov Kimatali Masharifovich - an applicant in the Department of Linguistics and Comparative Typology, Faculty of English, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddn Aini, tel: +992400222201

УДК: 811.222.8=111

ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ, ВЫРАЖАЮЩИЕ ЛЕКСИКУ ПОВЕРИЙ И ТРАДИЦИИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

Мухиддинова Т. Х

Таджикский национальный университет

Совокупность фразеологических единиц и в целом устойчивых сочетаний определенного языка называется фразеологизмом.

По словам Амосова Н. И. они происходят из греческого языка и означают способ выражения, обороты речи. Также следует отметить, что в работах автора термин «идиома» используется в значении фразеологии, которая имеет значение «специфическая особенность». [1, с.58-102.]

Следовательно, фразеология - это устойчивое сочетание слов, свойственное только данному языку, значение которого не определяется значением входящих в него слов, взятых отдельно. В связи с тем, что фразеологизм (или идиома) не может быть переведен дословно, так как смысл теряется, и часто возникают трудности с переводом и пониманием. Кроме того, такие фразеологизмы придают языку яркую эмоциональную окраску. Часто грамматическое значение идиом не соответствует нормам современного языка, а является грамматическим архаизмом. Расхождение национальных мировоззрений обусловлено, прежде всего, различием культур в широком смысле этого слова. Поэтому культурные и бытовые реалии, взгляды и ритуалы запечатлены в языковой картине мира каждого народа.

Особенности национальной культуры особенно ярко отражаются во фразеологии. Поскольку фразеологические единицы представляют собой ценнейший источник информации о культуре и менталитете народа, в них сохраняются мифы, легенды и обычаи.

В таджикском языке есть фразеологические единицы, которые часто встречаются в произведениях искусства и нуждаются в поиске более точного, правильного, близкого эквивалента в языке.

Когда речь идет о фразеологизмах, отмечаются их национальная принадлежность. Бесспорно, в каждом языке существует специфические черты, как по форме, мотивации, так и по значению. Эта признак особенно ярко выражена в тех фразеологических единицах, которые отражают специфические особенности национального образа жизни и специфическую историю народа. В то же время фразеологизмам, в которых ярко проявляется национальная специфика, иногда удается подобрать близкие по значению параллели (хотя и по-разному построенные, и по-разному мотивированные) среди фразеологических единиц другого языка.

В таджикском языке существует бесчисленные фразеологические единицы, с древнейших времён. Как утверждает X. Маджидов по этому поводу: «Фразеология, представляющая поистине бесценное богатство языка, выражающая его ярчайшие национальные особенности, является результатом творческого таланта народа, тончайшим отражением его духовного мира. В фразеологических средствах прямо или косвенно проявляются воззрения людей, мироощущение и мировоззрение различных эпох и историй. В них утверждается неповторимость и индивидуальность языка и его носителей.

Каждая фразеологическая единица в краткой и неразложимой форме содержит, не только элементы мысли или же сознания, но также те или иные стороны многовековой жизненной, практики, психологии нравов, обычаев, темперамента и культуры народа» [5, с.3].

В таджикском языкознании вклад К. Маджидова очень велик. Автор выразил свои взгляды на эту тему в своей книге «Фразеология современного таджикского языка» и уточняет свои размышления на тему таджикской фразеологии в другой своей книге «Фразеологическая система современного таджикского литературного языка». [6, с.5].

Знание и использование разнообразных фразеологизмов не только делает речь более осмысленной, но и помогает лучше понять обычаи и культуру народа, и того языка, которого мы изучаем. В изучении языка самым важным является знание языка, но естественно знание любого языка невозможно изучить, не зная их историю, культуру, традицию, обряды, их пословицы, фразеологизмов и т.д.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.