Научная статья на тему 'ПЕРЕВОД И ПРОИЗВЕДЕНИЙ ГРАФ АНТУАН-МАРИ РОЖЕ ДЕ СЕНТ-ЭКЗЮПЕРИ НА ТАДЖИКСКОМЯЗЫКЕ'

ПЕРЕВОД И ПРОИЗВЕДЕНИЙ ГРАФ АНТУАН-МАРИ РОЖЕ ДЕ СЕНТ-ЭКЗЮПЕРИ НА ТАДЖИКСКОМЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
89
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
TRANSLATION / FRENCH WRITER AND HIS WORK / TAJIK TRANSLATORS / TAJIK LANGUAGE / FRENCH LANGUAGE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Одилова Зайнура Обидовна

В этой статье речь идёт о перевод и произведений Граф Антуан-Мари Роже де Сент-Экзюпери на таджикском языке. Действительно во Франции жыли и работали великие мировые писатели как Антуан де Сент-Экзюпери,Албер Камю, и другии. В данной статье исследуется произведений французского писателья Граф Антуан-Мари Роже де Сент-Экзюпери. Его произведении переводились на многих яыках мира и сыграли большую роль для воспитании и высокую нравственность народов разных национальностей. Многие его произведенииимеют философско-воспитательный и исторический характер.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSLATION AND WORKS OF GRAF ANTOINE-MARIE ROGER DE SAINT-EXUPERY IN THE TAJIK LANGUAGE

This article deals with translation and works of Graf Antoine-Marie Roger de Saint-Exupery in the Tajik language. Indeed in France lived and worked great world writers like Antoine de Saint-Exupery, Albert Camus, and others. In this article we are talking on the translation and works of the French writer Graf Antoine-Marie Roger de Saint-Exupery. His work was translated in many languages of the world and played a great role in the upbringing and high morality of the peoples of different nationalities. Many of his works had philosophical and educational and historical characters.

Текст научной работы на тему «ПЕРЕВОД И ПРОИЗВЕДЕНИЙ ГРАФ АНТУАН-МАРИ РОЖЕ ДЕ СЕНТ-ЭКЗЮПЕРИ НА ТАДЖИКСКОМЯЗЫКЕ»

ПАРАДОКС В СТИХАХ ГУЛНАЗАРА

Парадокс является одним из творческих аспектов в стихах Народного поэта Таджикистана, автора Национального гимна Республики Таджикистан Гулназар Келди. Это искусство имеет корни в классической литературе и в современной литературе играет важную роль. Автор статьи старался определить роль парадокса в стихах Гулназара. Сравнивая стихи Гулназара с стихами других поэтов, автор приходит к заключению, что Гулназар помимо заимствования у других поэтов, смог создать свой собственный парадокс.

Ключевые слова: парадокс, талант поэта, творческий навык, заимствования, традиция и нововведение, логика речи, реальная жизнь и фантазия поэта, язык парадокса, поэтические находки.

THE PARADOX IN THE POEMS OF GULNAZAR

The paradox is one of the creative aspects of the verses of the People's Poet of Tajikistan, the author of the National Anthem of the Republic of Tajikistan Gulnazar Keldi. This art has its roots in the classical literature and plays an important role in contemporary literature. The author of the article tried to determine the role of the paradox in the poems of Gulnazar. Comparing Gulnazar's verses with the poems of other poets, the author comes to the conclusion that Gulnazar, apart from borrowing from other poets, was able to create his own paradox.

Keywords: paradox, poet's talent, creative skill, borrowings, tradition and innovation, speech logic, real life andpoet's fantasy, paradox language, poetic finds.

Сведения об авторе:

Равшани Хамрох (Хамроев Равшанкул Замонович) старший преподаватель общеуниверситетской кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни email: ravshan60@mail.ru; tel: (+992) 927692017

Information about the author:

Ravshani Hamroh (Hamroev Ravshankul Zamonovich) - a senior lecturer in the Department of Tajik Language of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ainy, e-mail: ravshan60@mail.ru; tel: (+992) 927692017

ТАРЧУМАИ АСАРХ,ОИ ГРАФ АНТУАН-МАРИ РОЖЕ ДЕСЕНТ-ЭКЗЮПЕРЙ БА

ЗАБОНИ ТОЧИКЙ

Одилова З.О.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Дар замонхои Шуравй асархои адибони Фаронса аз забони русй ба забони точикй тарчума мешуданд. Яке аз адибони машхури франсавй ва нависандаи барчастаи адабиёти асри XX Фаронса Граф Антуан-Мари Роже де Сент-Экзюперй мебошад.У тобистони соли 1900 дар оилаи ашрофзода дар шахри Лион чашм ба олами хастй кушодааст. Нависанда дар синни чахорсола буда наш падарашро аз даст медихад. Онхо панч фарзанд буданд ва модараш бо хамрохии модаркалонаш онхоро ба воя мерасонанд.

Соли 1912 Антуан аз «аввалин озмоиши хавой» мегузарад [2, с. 168].Баъд аз хатми мактаб у хуччатхояшро ба омузишгохи харбии бахрй месупорад, лекин аз имтихон намегузарад ва дубора хуччатхояшро ба шуъбаи меъмории Академия месупорад, аз сабаби маъкул набудани ин касб, Антуан ба дарсхо иштирок накарда, соли 1921 тахсилашро тарк намуда, ба сафи куввахои хавой гузаронд. У дар он чо зиёд кору фаъолият намудааст. Соли 1927 Антуан хамчун хавонаварди хатсайри хавопаймои номарасони Тулуз, Касабланка, Даккар кор. мекунад. Баъдан солхои 1934-1935 у намояндаи ширкати «Эр-Франс», хдмчун рузноманигори нашрияи «Пари-Суар» (Paris-soir) дар Иттиходи Шуравй кору фаъолият кардааст. Инчунин Антуан дар чанги дуюми чахонй ширкат варзида, соли 1942 киссаеро бо номи «Хавонаварди харбй» аз чоп мебарорад. Оид ба сана ва таърихи вафоти Антуан акидахо мухталифанд:

«Антуан де Сент-Экзюперй соли 1944 дар чазираи Корс аз хаёт чашмпушид» [2, с. 4]. Дар дигарчо омадааст:

«31-июли соли 1944 Сент-Экзюперй аз мухорибаи харбй барнагашт» [2, с. 171].Аз ин чо маълум мешавад, ки санаи дакики вафоти у маълум нест. Дар ватани нависанда китобхои у миллионхоадад аз чопбаромадаандва ба дили хаводорон рохёфтаанд. Вакте ба хаёт ва фаъолияти Экзюперй назар мекунй ва мехохй дар борааш чизе бигуй, дар меёбй, ки худи у хама чизеро,ки мехост у метавонист, аллакай гуфтааст. Бехуда нависанда дар яке аз номахояш наовардааст:

«Маро дар навиштачотам бичуед, бигзор ман дур бошам, вале маро хамеша чуед» [2, с. 167].Ин адиби бузург дар хаёти худ бисёрасархое эчод намудааст, ба монади: «Сайёраи одамон», «Хдвопаймои номарасони Ч,ануб», «Шохзодаи хурдакак», «Парвозишабона»-ро ба хонандагони олам пешкаш намудааст. Асари машхури у «Шохзодаи хурдакак» мебошад, ки аллакай дар чахон онро тарчума ва мутолиа намудаанд, аз чумла дар Точикистон бо забони русй, забони точикй ва забони фаронсавй нашр шудааст. Инчунин як асари машхури дигараш бо номи «Парвозишабона» мебошад, ки мутарчими шинохта Чумъаев Туйчибой аз забони фаронсавй ба забони точикй тарчума намудааст. Дар роман чунин гуфташудааст:

Вокеахои роман дар Амрикои Чднубй, дар давраи пурчушу хуруши парвозхои тичоратй сурат мегирад. Ривйер-сардари шуъбаи парвозхои хавой ва гурухи кории у исбот карданй мешаванд, ки хавопаймо назар ба катора барои очилан бурда расонидани номахо хеле кулай мебошад. Гурухи хавонавардон бовардоранд, ки парвозхои шабона нихоят хатарноканд. Дар роман парвози пурхатари шабона барои Пелрен бо галаба, барои Фабйен бошад, бо халокат антом меёбад Роман симои «Инсони Бузург»-еротасвир менамояд, ки худро саропо ба гояхои кахрамонй, чонфидой ва парастиши идеалхои олй бахшидааст [2, с. 5-6].

Яке аз асари машхуртарини у ки дар тамоми чахон тарчумаю мутолиа шудааст ин «Шохзодаи хурдакак» мебошад, бо забони франсавй «Lepetit Prince», бо забони англисй "The little Prince" мегуянд.

Хонандагони точик аллакай бо "Шохзодаи хурдакак" ном асари ин адиби забардаст шинос хастанд, ки он соли 2003 аз тарафи Талъат Нигорй ба забони точикй тарчума шуда буд. Асари мазкур ба зудй дар байни хонандагон махбубият пайдо намуд ва муаллифи он ба нависандаи дустдоштаи кудакону наврасон табдил ёфт [2, с. 5]. Намунаи матни "Шохзодаи хурдакак" бо забони франсавй:

Lorsque j'avais six ans j'ai vu, unefois, unemagnifique image, dans un livresur la forêtvierge qui s'appelaitHistoiresvécues. Çareprésentaitun serpent boa qui avalait un fauve. Voilà la copie du dessin.

On disaitdans le livre: "Les serpents boas avalentleurproie tout entière, sans la mâcher. Ensuiteils ne peuvent plus bouger et ilsdorment pendant les six mois de leur digestion."

J'aialors beaucoup réfléchisur les aventures de la jungle et, à mon tour, j'airéussi, avec un crayon de couleur, à tracer mon premier dessinilétaitcommeça:

J'aimontrémon chef-d'œuvre aux grandespersonnes et je leuraid emandésimond essinleurfai saitpeur.

Ellesm'ontrépondu: "Pourquoi un chapeau ferait-ilpeur?"

Mon dessin ne représentait pas un chapeau. Ilreprésentaitun serpent boa qui digérait un elephant...[3, с, 13].

Дар ин порчахои асар сухан доир ба писарчае меравад, ки уро шохзодаи хурдакак мегуянд.Вак;те писарбача шаш сола буд, у як расми ачиберо дар китоб дид. Дар расм як мори калон, ки чонварро нахоида зинда фуру бурдааст. Ва ба хамин монанд у расми якумашро руи когаз тасвир менамояд. Писарча ин расмашро ба одамони калон нишон дод ва пурсид, ки оё онхо аз ин расм наметарсанд? Одамон хандакунон гуфтанд, наход як кулохи одди одамро тарсонад. Лекин ин кулох набуд, балки море буд, ки чонварро зинда фуру бурдааст...

"Парвози шабона" дуюмин асари нависанда мебошад, ки бори аввал ба забони точикй тарчума шудааст[2, с. 5].Ин роман соли 2006 аз забони фаронсавй ба забони точикй аз тарафи (мутарчим Чумъаев Туйчибой) тарчума ва нашр шудааст.Романи «Парвози шабона»-и Антуан ду Сент-Екзюперй соли 1930 навишташуда, соли 1931 дар нишриёти «Галлимар» аз чоп баромадааст. Х,ардуи ин асар дар чахон хеле машхуру маъруфанд.Намунаи порча аз роман дар забони фаронсавй «Voldenuit»чунинаст:

Les collines, sous l'avion, creusaient déjàleursillaged'ombredansl'or du soir. Les plainesdevenaientlumineusesmaisd'uneinusable lumière: dansce pays ellesn'enfinissent pas de rendreleur or, de mêmequ'aprèsl'hiverellesn'enfinissent pas de rendreleurneige.

Et le pilote Fabien, qui ramenait de l'extrêmeSud, vers Buenos Aires, le courrier de Patagonie, reconnaissaitl'approche du soir aux mêmessignesque les eaux d'un port: àcecalme, àces rides légèresqu'àpeinedessinaient de tranquillesnuages. Ilentraitdansunerade immense et bienheureuse[4:4].

Намути роман дар забони точикй чунин омадааст:

Теппахо зери болхои хавопаймо сояхои сиёхи худро аллакайдар шоми тиллоранги фарорасида гарк мекарданд[2, с. 7]. Дар ин чумла калимахои "сояхои сиёх" ва "шоми тиллоранг" хеле хуб ва дилнишин тарчума шудааст.

Х,амворихо бо шиои муназзам ва беохир мунаввар мешуданд; дар ин каламвар онхо зери худро бо хамон кушодадастие, ки пас аз мурури зимистон муддати дурудароз сафедии барфии худро чилвагар медоранд[2, с. 7].Дар чумлаи боло калимахои "шиои муназзам ва беохир мунаввар" ва "сафедии барфии худро чилвагар медоранд" хеле зебо тарчума шудааст.

Х,авонавард Фабйен, ки аз чануби дур, аз Патагония, хавопаймои номарасони самти Буэнос-Айресро идора мекард, наздикшавии шомро аз руи хамон аломети мефахмид, ки обхо дар лангаргох эхсос мекунанд: оромй ва даромезии мавчхои сабук, ки аз лобалои абрхои ором базур ба чашм мерасанд. Фабйен гуё ба амали беохир ва пурсукут огоз мекард[2, с. 7].Калимаи "обхо дар лангаргох" тарчумаи хуб баромадааст. Сарлавхаи дуюми точикй дар сарлавхаи якуми франсавй омадааст, лекин мутарчим онро ба сарлавхаи дуюм овардааст. Дар чумлаи охирони франсавй ба чои Фабйен "У" омадааст. Аз ин чо маълум мегардад, ки мутарчим нахостааст номи "Фабйен"-ро такроран талаффуз намояд барои хамин хам чонишини шахсй "У"-ро овардааст. Тарчумаи мутарчимони асари "Парвози шабона"Гулназар ва Чумъаев Т. хеле хуб ба назар мерасад.Мо кайд намуданием, адиби муосири франсавй Антуан бо ду асари машхураш "Шохзодаи хурдакак" ва "Парвози шабона" маъруфу машхур гаштааст.

ПАЙНАВИШТ

1. Талъат Н. Шохзодаи хурдакак//Н. Талъат- Душанбе. "Деваштич", 2003.-170 с.

2. Чумъаев Т. ва Гулназар К. Парвози шабона//Т. Чумъаев ва Гулназар К. -Душанбе. "Деваштич", 2006.172 с.

3. Antoine de Saint-Exupéry. Vol de nuit\\ Antoine de Saint-Exupéry-Gallimard. 1999.-100 p.

4. Antoine de Saint-Exupéry. Vol de nuit\\ Antoine de Saint-Exupéry-Gallimard. 1931.-86p ,http://www.litru.ru/bd/.

ПЕРЕВОД И ПРОИЗВЕДЕНИЙ ГРАФ АНТУАН-МАРИ РОЖЕ ДЕ СЕНТ-ЭКЗЮПЕРИ НА ТАДЖИКСКОМЯЗЫКЕ

В этой статье речь идёт о перевод и произведений Граф Антуан-Мари Роже де Сент-Экзюпери на таджикском языке. Действительно во Франции жыли и работали великие мировые писатели как Антуан де Сент-Экзюпери,Албер Камю, и другии. В данной статье исследуется произведений французского писателья Граф Антуан-Мари Роже де Сент-Экзюпери. Его произведении переводились на многих яыках мира и сыграли большую роль для воспитании и высокую нравственность народов разных национальностей. Многие его произведенииимеют философско-воспитательный и исторический характер.

Ключивые слова: перевод, французский писатель и его произведения, таджикские переводчики, таджикский язык, французский язык.

TRANSLATION AND WORKS OF GRAF ANTOINE-MARIE ROGER DE SAINT-EXUPERY IN THE TAJIK LANGUAGE

This article deals with translation and works of Graf Antoine-Marie Roger de Saint-Exupery in the Tajik language. Indeed in France lived and worked great world writers like Antoine de Saint-Exupery, Albert Camus, and others. In this article we are talking on the translation and works of the French writer Graf Antoine-Marie Roger de Saint-Exupery. His work was translated in many languages of the world

and played a great role in the upbringing and high morality of the peoples of different nationalities. Many of his works hadphilosophical and educational and historical characters.

Keywords: translation, French writer and his work, Tajik translators, Tajik language, French language.

Сведения об авторе:

Одилова Зайнура Обидовна - докторант (PhD)omàeneHUH французского языка Таджикского государственного педагогического университета им. СадриддинаАйни, Тел: (992) 938938004,email:fransugenka89@mail.ru

Information about:

Odilova Zaynura Obidovna - docter (Phd) of French language departement of Tajik State Pedagogical University after named Sadriddin Ayni, Tel.: (992) 938938004, email: fransugenka89@mail.ru

УДК 398.334.9

УМУМИЯТ ВА ХУСУСИЯТХОИ ЗАРБУЛМАСАЛХОИ ХИНДИ ВА ТОНИКИ

Юнуси А.

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода

Зарбулмасалу макол сухани мучаз, кутох ва нишонрас буда, фикри томро ифода менамояд ва барои таквияти фикру андеша ва ба хадаф расидани сухани гуянда хангоми гуфтугу ва ё нависанда дар осори бадей истифода бурда мешавад. Зарбулмасалу маколхо таърихи дурударозеро тай карда, то ба имруз омада расидаанд. Онхо аз дахон ба дахон ва аз насл ба насл гузашта, пас аз пайдо шудани хат китобат шуданд. Х,ар як зарбулмасалу макол вобаста ба вокеаи ичтимой, таърихй ва ё сиёсй ба вучуд омада, инъикосгари фархангу адабиёт ва хусусияти миллии хар кишвар мебошад. Х,арчанд зарбулмасалу макол бо як чумла ва ё мисраи том ифода ёбад хам он маънии васеи тарбиявй, ватандустй, худшиносй ва гайраро дар худ чо додааст. Ба ибораи дигар, зарбулмасалу макол тафаккури олии эчодиёти дахонакии халк махсуб мешавад. Аксари зарбулмасалу маколхои тамоми кишвархо аз лихози сохтор ва маъно бо хам наздикй доранд, вале умумияте, ки дар зарбулмасалу маколхои точикй ва хиндй дида мешавад, шояд дар дигар забонхо камтар дида шавад. Зеро робитаи кишвари мо бо Х,индустон дар замони кадим хеле наздик буд, аз ин ру ба фарханг, адабиёт ва расму ойини он таъсири зиёде намудааст. Махсусан асари он дар фолклор, ба хусус жанри зарбулмасалу макол баръало мушохида мегардад. Бисёре аз зарбулмасалу маколхои очикй вориди забони хиндй гардида ва баъзе аз онхо аз тарики тарчума ба ин забон гузаштаанд. Аксари ин зарбулмасалу маколхо чй дар забони точикй ва чй хиндй то кунун мавриди истифода карор доранд. Баъзе аз онхо ба забони хиндй ворид шуда ва дар забони точикй кам истифода мешаванд ва ё умуман ба гушаи фаромушй афтодаанд.

Дар ин макола мехохем перомуни зарбулмасалу маколхое, ки аз забони точикй ба хиндй иктибос шуда ва айни хол дар забони точикй мавриди истифода карор надоранд, нуктаи хешро иброз намоем.

Зарбулмасали <мми^1Г" - [Kamkharc balanasî] - "Камхарч болонишин" ба хамин гурух

шомил мешавад, зеро он аз зарбулмасали точикии "Камхарчи болонишин", ки зикри он дар китоби О.Икболов "Зарбулмасал, маколхо, афоризмхо" (муодилхои англисй, точикй ва русй) бо хамин шакл бо изофаи бандаки изофии "и", яъне " Камхарчи болонишин" рафтааст, ба забони хиндй иктибос шудааст. Х,атто гунахои (вариантхои) дигари он ба шакли "Арзони болонишин ва "Хам арзону хам дилписанд" дар забони точикй низ мавчуд мебошанд [1, 170].

Бояд зикр намуд, ки аксари калимахои точикй, ки садоноки "о" доранд, дар забони хиндй ба "а" - и дароз табдил мешаванд. Аз ин ру, калимаи точикии "болонишин" дар хиндй дар шакли "баланашш" талаффуз мешавад.

Ин зарбулмасал дар забони хиндй замоне ба кор меравад, ки ягон шахс чизи хубро бо нархи арзон бихарад. Маънии ин зарбулмасал дар китоби ^rat ^ dï^ïf^î - [Muhavre evam lokoktiyl] -

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.