Научная статья на тему 'ОБЩНОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ ТАДЖИКСКИХ И ИНДИЙСКИХ ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК'

ОБЩНОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ ТАДЖИКСКИХ И ИНДИЙСКИХ ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
224
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОСЛОВИЦА / ОБЩНОСТЬ / КУЛЬТУРА / ВАРИАНТ / ХИНДИ / ТАДЖИКСКИЙ / СОДЕРЖАНИЕ / ПРЕДЛОЖЕНИЕ / ЗАКОНЧЕННАЯ МЫСЛЬ / PROVERB / COMMUNITY / CULTURE / VARIANT / HINDI / TAJIK / CONTENT / SENTENCE / FULL IDEA

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юнуси Ахтамшох

В этой статье речь идет об общности и особенностях таджикских и индийских пословиц и поговорок. Многие из этих таджикских пословиц и поговорок заимствованы в индийский язык. Некоторые из них в данное время не используются в таджикском языке. В статье на основе обширного языкового материала проводится детальный анализ особенности пословиц и поговорок в двух языках.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMMONALITY AND ATTRIBUTES OF TAJIK AND HINDI PROVERBS AND SAYINGS

In this article we are talking about the generality and features of the Tajik and Hindi proverbs and sayings. Many of these Tajik proverbs and sayings are borrowed in the Hindi language. In the article a detailed analysis of the features of proverbs and sayings is conducted on the basis of extensive linguistic material in two languages.

Текст научной работы на тему «ОБЩНОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ ТАДЖИКСКИХ И ИНДИЙСКИХ ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК»

and played a great role in the upbringing and high morality of the peoples of different nationalities. Many of his works hadphilosophical and educational and historical characters.

Keywords: translation, French writer and his work, Tajik translators, Tajik language, French language.

Сведения об авторе:

Одилова Зайнура Обидовна - докторант (PhD)omàeneHUH французского языка Таджикского государственного педагогического университета им. СадриддинаАйни, Тел: (992) 938938004,email:fransugenka89@mail.ru

Information about:

Odilova Zaynura Obidovna - docter (Phd) of French language departement of Tajik State Pedagogical University after named Sadriddin Ayni, Tel.: (992) 938938004, email: fransugenka89@mail.ru

УДК 398.334.9

УМУМИЯТ ВА ХУСУСИЯТХОИ ЗАРБУЛМАСАЛХОИ ХИНДИ ВА ТОНИКИ

Юнуси А.

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода

Зарбулмасалу макол сухани мучаз, кутох ва нишонрас буда, фикри томро ифода менамояд ва барои таквияти фикру андеша ва ба хадаф расидани сухани гуянда хангоми гуфтугу ва ё нависанда дар осори бадей истифода бурда мешавад. Зарбулмасалу маколхо таърихи дурударозеро тай карда, то ба имруз омада расидаанд. Онхо аз дахон ба дахон ва аз насл ба насл гузашта, пас аз пайдо шудани хат китобат шуданд. Х,ар як зарбулмасалу макол вобаста ба вокеаи ичтимой, таърихй ва ё сиёсй ба вучуд омада, инъикосгари фархангу адабиёт ва хусусияти миллии хар кишвар мебошад. Х,арчанд зарбулмасалу макол бо як чумла ва ё мисраи том ифода ёбад хам он маънии васеи тарбиявй, ватандустй, худшиносй ва гайраро дар худ чо додааст. Ба ибораи дигар, зарбулмасалу макол тафаккури олии эчодиёти дахонакии хал; махсуб мешавад. Аксари зарбулмасалу маколхои тамоми кишвархо аз лихози сохтор ва маъно бо хам наздикй доранд, вале умумияте, ки дар зарбулмасалу маколхои точикй ва хиндй дида мешавад, шояд дар дигар забонхо камтар дида шавад. Зеро робитаи кишвари мо бо Х,индустон дар замони кадим хеле наздик буд, аз ин ру ба фарханг, адабиёт ва расму ойини он таъсири зиёде намудааст. Махсусан асари он дар фолклор, ба хусус жанри зарбулмасалу макол баръало мушохида мегардад. Бисёре аз зарбулмасалу маколхои очикй вориди забони хиндй гардида ва баъзе аз онхо аз тарики тарчума ба ин забон гузаштаанд. Аксари ин зарбулмасалу маколхо чй дар забони точикй ва чй хиндй то кунун мавриди истифода карор доранд. Баъзе аз онхо ба забони хиндй ворид шуда ва дар забони точикй кам истифода мешаванд ва ё умуман ба гушаи фаромушй афтодаанд.

Дар ин макола мехохем перомуни зарбулмасалу маколхое, ки аз забони точикй ба хиндй иктибос шуда ва айни хол дар забони точикй мавриди истифода карор надоранд, нуктаи хешро иброз намоем.

Зарбулмасали <мми^1Г" - [Kamkharc balanasî] - "Камхарч болонишин" ба хамин гурух

шомил мешавад, зеро он аз зарбулмасали точикии "Камхарчи болонишин", ки зикри он дар китоби О.Икболов "Зарбулмасал, маколхо, афоризмхо" (муодилхои англисй, точикй ва русй) бо хамин шакл бо изофаи бандаки изофии "и", яъне " Камхарчи болонишин" рафтааст, ба забони хиндй иктибос шудааст. Х,атто гунахои (вариантхои) дигари он ба шакли "Арзони болонишин ва "Хам арзону хам дилписанд" дар забони точикй низ мавчуд мебошанд [1, 170].

Бояд зикр намуд, ки аксари калимахои точикй, ки садоноки "о" доранд, дар забони хиндй ба "а" - и дароз табдил мешаванд. Аз ин ру, калимаи точикии "болонишин" дар хиндй дар шакли "баланашш" талаффуз мешавад.

Ин зарбулмасал дар забони хиндй замоне ба кор меравад, ки ягон шахс чизи хубро бо нархи арзон бихарад. Маънии ин зарбулмасал дар китоби ^rat ^ d^lf^î - [Muhavre evam lokoktiyl] -

"Иборахои рехта ва зарбулмасалхо" чунин маънидод шудааст: ^мшПн - Kamkharc bälänasT - Камхарч болонишин ^i: ^г я^Т ^^ w fw4T - Arth: Kamkharc me acchT vastu milnä [18, 30]. Маъно: Бо харчи кам чизи хуб ба даст овардан ^умлаи зерин бар ин гуфта далолат мекунад: Wfwtc Т^г ^t ^зт f^ w ^t ^wi^T^f ^t w tl [18, 138]. [Päc hazär me äpko acchä skütar mil gayä yаh to kamkharc bälänasTvälT bät hai]. Бо панч хазор скутери хуб гирифтай, ки ин камхарчи болонишинро мемонад (хеле арзон аст)*.

Ин зарбулмасал дар китоби föraritf 'IM ^tf' - [Visvmranäth KhatrT, "HindT lokokti

kos"] - "Фарханги зарбулмасалхои хиндй"- и Вишвмранатх Кхатрй [6, 55] ва хамчунин фарханги хиндии "чтГ^ fM кф")||" - Bhärgav ädars HindT sabdkos - "Лугати хиндии Бхаргав" [17, 371]

низ зикр гардида, ба маънои болой корбаст шудааст.

Дар китоби Бхоланатх Тиварй "Фарханги мукаммали зарбулмасалхои хиндй" низ зарбулмасали ^wf ^мшПн - [Kamkharc bälänasT] - "Камхарчи болонишин" ба ду маъно мавриди корбурд карор гирифтааст:

w ^г ^г Тч^М tt

Jis cTz kä dam kam lage aur dekhne me bharkTlT aur tikaü ho Чизе, ки нархаш арзон аст, вале дар дидан хеле чозиб ва хуб бошад* ^т s^^r tfffl" t ^t" чтен ttai t [215, 66-220].

Jis kä kharc kam hotä hai vahT dhanvän hotä hai. Чизе, ки нархаш арзон аст, вале сифаташ хуб аст*.

Дар забони хиндй гунаи ^г ^г ^мшПн - [kamdam bälänisT] - "Камдам болонишин" [8, 221] низ вомехурад, ки ба хамин маънй корбаст мешавад. Худи калимахои ^г - [kam] - "дам" ва -[kharc] - "харч" бо хамдигар муродифанд, яъне муродифи калимаи "харч" дар хиндй "дам" буда, калимахои ^г ^г - [kamdam] - "камдам" ва ФТ:Ы - [kamkharc] - "камхарч" барои ифодаи як маъно, яъне нархи арзон ба кор бурда мешаванд. Аз ин ру, зарбулмасали фтЫ ^мшПн -[Kamkharc bälänisT] - "Камхарчи болонишин" бо гунаи худ ^г ^г ^мшПн - [kamdam bälänisT] -"Камдам болонишин" аз лихози маъно бо хам умумият дошта, вобаста ба завку саликаи гуянда ё нависанда дар забони хиндй истифода бурда мешавад.

Дар фарханги "Амсоли хикам" - и Деххудо ин зарбулмасал дар шакли баръакс, яъне "Болонишин камхарч аст" ба маънои "ашхоси тавонгар ва болонишин аксар вакт камхарчтар аз дигаронанд, чаро ки барои рафъи хочати зиндагй камтар мухточи рехту пош хастанд" [22, 241] вомехурад, ки аз лихози маъно ва мундарича бо зарбулмасали "Камхарчи болонишин" мутобикат намекунад.

Истифодаи ин зарбулмасал дар осори адибон ва рузноманигорони муосири точик, ки муоина намудем, ба чашм нарасид. Шояд дар даврони пеш он ба таври бояду шояд ба корбурд бурда мешуд, аммо бо гузашти замон он кариб аз истеъмол баромадааст.

Аз ин ру метавон натичагирй кард, ки ин зарбулмасал аз точикй ба хиндй гузашта бошад хам, вале доираи истеъмоли он назар ба хиндй хеле махдуд аст ва дар осори адибону нависандагони точик умуман ба назар намерасад.

Дили касеро ба даст овардан, махорати суханронй дар махфилхо аз шахс сухандон буданро талаб мекунад. Барои ба ин хадаф расидан баъзе ашхос хангоми сухбат бо лахни хушу гуворо сухбат мекунанд, то тарафи гуяндаро моил ба худ созанд. Дар ин маврид мардуми Х,инд маколи ^TfW (ftT) - [ZabänshTrT mulk jTn(girT)] - "Забони ширин мулкчирй(гирй)" - ро корбурд

менамоянд, ки аз забони точикй ба хиндй гузаштааст. Шакли точикии он "забони ширин мулкгирй (ё мулкчирй) мебошад. Агар сари калимаи мулкчирй сухан кунем, ин шакли арабишудаи мулкгирй мебошад, зеро дар забони арабй харфи "г" нест ва он дар арабй ба харфи "ч" табдил мешавад. Аз ин ру, тибки коидаи сарфу нахви забони арабй калимаи "гирй" ба "чирй" мубаддал шудааст, хамон тавре ки калимаи "гавхар" ба "чавхар" табдил ёфтааст. "зш % hw Яш ^TfW w ^ tl [19, 138].

[Cunäo ke samay netä zabänsTn mulk jTrT jаisT bät karte hai].

Дaр Ba;ra интихобот роx,бaрон бо лax,ни ширину гуворо cy^6aT кaрдaнро меписaндaнд*:-.

Мaрдyми Х,инд хдтто aз вaриaнти х,индии он низ истифодa мебaрaнд, ки тaрчyмaи aйнaни ин мaкол 6a шумор мерaвaд. Ин гута (вaриaнт) дaр китоби "Фaрx,aнги зaрбyлмaсaд^ои х,индй" - и Вишвaмрaнaт^ Кхдтрй Ba "Фaрx,aнги мyкaммaди зaрбyлмaсaдx,ои х,индй" бa шaкли зaйл дaр бaробaри точикташ овaрдa шyдaaст:

^ihííKí te* íCf, ^"ч M w* - ttéf ^í^f t ^tf t^ *t dïïî t [В, 115]. [ZabänsM mulk gîrî, zabän terhî mulk dhankä - Mithî bolî se ädmî sab ko vas me kar letä hai]. "Зaбони ширин мулкгирй", яъне шaхс бо зaбони ширин метaвонaд x,aмaро моил бa худ созaд Ba зери дaсти худ r^aA*.

Дaр китоби ^ratrnit ítf, c|iiï*d ft^f - [Doctor sobhäräm sarmä, Vargîkrit Hindî lokokti

kos] - "Фaрx,aнги тaбaкaбaндии зaрбyлмaсaдx,ои х,индй" зимни овaрдaни мaколи зикршyдa тaъкид гaрдидaaст, ки сyхaн хдм зa^р aстy хдм позa^р, яъне бо сyхaни ширин морро метaвон as лонaaш берун кaрд Ba ё сyхaни бaд метaвонaд боиси бaдбaхтиx,ои инсон гaрдaд: чж % fdt *k чш t? - [Madhur bhäsî ke liye koun paräyä hai?] [7, 25]. Кй сyхaни ширинро дуст нaдорaд?

Ин мaкол x,aрчaнд aз зaбони точикй бa х,индй гyзaштa бошaд х,ш, корбурди он дaр точикй бa чaшм нaмерaсaд.

Тaсвири исрофу исрофкорй Ba решaкaн кaрдaни ин пaдидaи мaнфй дaр мaколи tid та^, fèd-

#ctt - [Mäle muft, dile berahm] - "Моли муфт - дили берax,м" инъикос шyдaaст. Ин мaкол aз мaколи точикии "Моли муфт - дили берax,м" бa зaбони х,индй иктибос шyдaaст. X,aрчaнд ин мaкол дaр кисмaти "исрофкорй" [2, 90] китоби Б.Тилaвов "Бaёзи фолклори точик" зикр гaрдидa бошaд хдм корбурди он дaр осори aдибони муосир бa чaшм нaрaсид.

Дaр китоби ttl - [Muhävre evam lokoitiyä] - "Иборax,ои рехтa Ba зaрбyлмaсaдx,о"

он бa мaънии мaблaFи муфт бaдaстомaдaро бе^yдa сaрф кaрдaн Ba сaрфaчyй нaкaрдaн корбурд шyдaaст:

tidt^, fèd-^ctt - twftd'^t'^l's^^HtttïïîH'ifaî [19, 3].

[Mäle muft, dile beraham - muft mile paise ko kharc karne me mamtä na honä]. Моли муфт, дили берax,м: мaблaFи муфт бaдaстомaдaро бе^yдa сaрф кaрдaн ё бa мaблaFи муфт бa дaстомaдa рax,м нaдоштaн*.

^SMifl t^ t^Hit^twtwti HMHi tf* '^Hittïïïl'+t Hit 4tí"i'tF*tfwt*mtf*^eMifl

NO

t ^^ftç^ïïfcttïïfti 3t*Î*tc|I+4 tïïft- t^t3^, f^d-^ctti 3¥#C5tHtf tldi tldt3t*îtlf Htftl^ ^tld^lttfd"

wfeH" Htf *Wi [11, В].

[Bhrastäcän sab se badnäm vyakti hotä hai. Uskä mannä hai ki badnäm huye to kyä näm na hogä. Yah kahä jä saktä hai ki bhrastäcän äpatti käl me sab se acchä madadgär hotä hai. Uskä karmväkya hotä hai: Mäle muft, dile berahm. Vah beraham nahî hotä balki mäl se uskä moh nahî hotä. Isliye vah mäl bätne me sankoc bhî nahî kartä].

Фосид шaхси бaдномро мегуянд. У бa ин бовaр aст, ки бaъди бaдном шyдaн шaрмaндaвy рaсво хохдд шуд. Мегуянд, ки фосид дaр хдр x,олaт шaхси мaдaдгор aст: У як чyмлa дорaд: Моли муфт дили берax,м. Вaй берax,м нест, бaдки нисбaти мол рaFбaт нaдорaд. Аз ин ру, дaр тaксим кaрдaни мол шaрм нaмедорaд*

Ин мaкол дaр китоби "Амсоли x,икaм"-и Алиaкбaр Де^худо дaр хдмин шaкл, вaле бо иловaи пaйвaндaки "Ba", яъне ^ J¿ } JL" -[Mäli muft va dili berahm] - "Моли муфт Ba дили

берax,м" зикр гaрдидa Ba бa мaьноx,ои сaнги муфт, кyлоFи муфт Ba мевaи муфт овaрдa шyдaaст [22, 912].

Ин мaкол дaр китоби "Зaрбyлмaсaдy мaколx,ои точикони АфFOнистон" дaр кисмaти ^уруфи "М" бaнди 2659 мax,з дaр хдмин шaкле, ки дaр зaбони х,индй истифодa мешaвaд, корбурд шyдaaст:

Моли муфт, дили берax,м [23, 51].

Дaр aксaр чyмлax,ои х,индй, ки ин мaкол мaвриди истифодa ^рор мегирaд, aфродеро, ки мaблaFро бо рох,и осон, яъне бе дaрди миён бa дaст меовaрaнд Ba онро бе^yдa бaрбод медихднд, мaвриди интикод кaрор мегирaнд:

ttfC ttf t tw fçç ^îH % i*; ti 1tff tlt î%ïïî tff ^î ti ttC ttî 'tîd tw #ctt'

ЧЭ ЧЭ ЧЭ ^ Сч ЧЭ

wratM чЧ? [10, 2].

[Hamäre yahä cunäo me muft vastuye diye jane ke väde kiye jäte hai. KabhT - kabhT ye püre bhT hote jitä bhi detä hai. Hamäre yahä "Mäle muft dile beraham" jaisT kahävate kaise banT?]

Дар мо дар интихобот ба мардум ваъдаи додани моли муфтро мекунанд. Баъзан ин кор ичро мешавад ва мардум чашмро пушида, чизро мегиранд ва онхо шахсони пул медодагиро дастгирй мекунанд. Дар мо зарбулмасали ба монанди "Моли муфт дили берахм" аз кучо пайдо шуда бошад?* ё

щ, íwt чстт wt wfT w^iCT arawt wtsw wr aww % f^ret ч^зг wt wf' чтСТ 4W

' чЭ чЭ es чЭ

f^CT' Wt fT^ -dHIdl WT [16, 1-2]

[Vah beldär thä, mistrT bhale uskT kahä sunneväle the. Asgar kT nasThät ko ansunäkar ve beparväh diharhT mazdur kT tarah mäle muft beraham dil kT tarz par häth chälatä thä].

Вай шахси якрав буд, ба гапи касе гуш намекард. Насихати Асгарро гуш накарда, бепарвоёна ба мисли коргари дастмузди рузона бо тарзи моли муфт дили берахм амал мекард*. Ва ё

тт % чг w^rc ч^гщг т ntt, ^t w нж Ч tt^r tt wt ti чч ЧзнЧ зн нтеЛ ^t ч^тн нш яч ч

•О ЧЭ ЧЭ " еч " чэ

ЧГ) ^тч| чтСТ 4W f^CT [15, 5].

[Anuräg ke cehre par läcär muskurähat ä gayT, vo kyä safar me mai halkä hT khätä hü. Man me usne us sädgT ko pacäs länate bhejT, sälä, tum khäo na merT jän. Mäle muft, dile beraham].

Дар чехраи Анураг як табассуми ночорй хувайдо шуд, оё у дар сафар хуроки сабук тановул кунад? У дар дилаш ба ин содагии худ панчох бор лаънат фиристод, ахмак хурдан гир, охир. Моли муфт, дили берахм*.

Х,атто дар забони хиндй хамин гуна (вариант) бо иваз кардани калимахои аввали ин зарбулмасал дар шакли tw чта; fé^ Флч - [Muft mäl, dile beraham]- Моли муфт, дили берахм дар китоби Hit ^t^tfw ^эт" - [Vrihat HindT lokokti kos] - "Фарханги мукаммали зарбулмасалхои хиндй" низ ба назар мерасад:

4W чтст, f^CT - [Muft mäl, dile beraham]- Моли муфт, дили берахм*

tw % чм ^t#nf^rrззтЯ ti tw % ^ч w НЫфгГ^ %яН^Я t [8, 938-939] . [Muft ke mäl ko log binä sankoc ke uräte hai. Muft ke dhan kä befikrT se kharc karneväle ke prati kahte hai].

Моли муфтро одамон бешармона ба хаво пош медиханд. Нисбат ба одамоне мегуянд, ки моли муфтро бефикр харч мекунанд*.

Аз чумлахои боло бармеояд, ки доираи истеъмоли ин зарбулмасал дар хиндй зиёд буда, вале дар забони точикй умуман дида намешавад.

Зарбулмасали t ямят - [Takht yä takhtä] - "Тахт ё тахта" ба гурухи зарбулмасалхое шомил мешавад, ки ба интихобй будани чизе далолат мекунад, зеро "тахт" маънои ба чизе баланд сохиб шудан ва "тахта" маънои маглуб шуданро ифода мекунад. Ин ду калима дар ин зарбулмасал бо хам мукобилмаъноянд. Дар замони кадим "тахт" барои шохон истифода мешуд. Ин зарбулмасал баромади ичтимой ва сиёсй дошта, бештар дар байни афроди сарватманд ва шохон мавриди истифода карор мегирифт:

w^w цт wswT - [Takht yä takhtä]

^í: t Я ^ ъШ tt t ^t ít£ - [Arth: yä to uddesya ki prapti ho yä svayam mit jäyе]. Тахт ё тахта ба маънои ба максад расидан ё ба халокат расидан*. ^т Ч чНк tt яшят tt, ttk ^tf iHt чзлч rtft ,

Сч " еч чэ "

[Küfä me takht nasTb ho takhtä ho, hamäre liye koT düsrT muqäm nahT hai].

Дар Куфа тахт насиб мешавад ё тахта, барои мо ягон вазифаи дигаре нест*.

Х,атто пайдоиши ин зарбулмасалро ба замони хукмронии мугулхо нисбат медиханд:

ямя tr ямят ^t tw ^тнч Н tt 4Ыф< шт ntr ti [7, 2].

[Takht yä takhtä ko Mugal säsan se hT jorkar rakhä gayä hai].

Зарбулмасали "Тахт ё тахта" аз замони хукмронии мугулхо омада расидааст*.

Гунаи хиндии ин зарбулмасал дар шакли зайл вучуд дорад:

яж чг ^т я^й чг ^г ^щц [Takht par baithe ya takhte par let j ayel.

^i: T^-p^t^T'drwr^TC'I ФгТ^П ФТ^ Г^П1 ^^^Г,

^^^r dl HT 3ЫТ ^T [8, 568].

[Arth: JTvit rahe to izzat se nahT to mar jaye. Asay yah hai ki apman kT zindagT kol zindagT nahT hot!, us se accha to mar jana hT hai].

Ба тахт нишинад ё болои тахта хоб равад*.

Маъно: Бо обру мурдан бертар аст, зеро зиндагии таркиромез зиндагй нест, бертар аст, ки бимирй*.

Дар бештаре аз фаррангрои зарбулмасалу маколро, аз чумла "Фарранги зарбулмасал, макол ва афоризмрои точикию форсй" - и М.Фозилов дар робита ба ин зарбулмасал чизе ишора нашудааст.

Доираи корбурди ин зарбулмасал низ дар забони риндй нисбат ба точикй бештар буда, истеъмоли он дар забони мо умуман дида намешавад.

Дар баробари ин зарбулмасалрое растанд, ки вокеияти таърихиро инъикос менамоянд ва ба як макону замон тааллук доранд. Х,арчанд зарбулмасали i^o-dl ^^-d - [Hanuz DillT dur

ast] - "Х,ануз Дерлй дур аст" [8, 1107] точикй-форсй бошад рам дар Х,индустон эчод шуда, доираи истифодаи он дар рамон минтака сурат мегирад. Мураккики риндй - Кумуд Меранй марбут ба точикй-форсй будани ин зарбулмасал дар поён ба риндй чунин ишора намудааст:

% Ф£|см ^г ^ Sinr "foFd ^^r S" ^Rtfr H ф?Т nsr, f^d

^Fd". Ж3" dr ?БФТ HddW SdT S Ф HT^d S [5, 3].

[Ye kahavat apne zarur sunT hogT "DillT abhT dur hai" ya jaise FarsT me kaha gaya "Hanuz DillT dur ast". Aj to iska matlab hota hai ki manzil abhT dur hai].

Ин зарбулмасалро шояд шунида бошед: "Диллй абрй дур рай", яъне ба точикй-форсй "Х,ануз Дерлй дур аст". Имруз он ба маънии "роло максад дур аст", корбурд мешавад*.

Муаллифи китоби "dWITid ФкГ' - [Lokokti kos] - "Фарранги зарбулмасалро" ворид шудани

зарбулмасалро аз дигар забонро, аз чумла точикй (форсй) ба риндиро кайд намуда, дар китоби худ зарбулмасали "Х,ануз Дерлй дур аст" - ро зикр намудааст. У менависад: Баъзе зарбулмасалро

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

аз забонрои форсй ва урду гирифта шудаанд. Аз чумла, ^^dH^I Ф f^TTTT Ф|£| S -

[Aghlmando ke liye isara kafT hai] ба забони точикй Aghlmandonro isora kofT ast - "Аклмандонро

(сорибхирадонро) ишора кофй аст", - [AbhT DillT dur hai] - "Х,ануз Дерлй дур аст"

[20, 4]. Дар китоби f^fr dl^lT^d ФГ?Г - [HindT lokokti kos] - "Фарранги зарбулмасалрои риндй" зикр мегардад, ки ин зарбулмасал аз забони точикй-форсй тарчума шудааст: ^^r f^dY S - 4F ^R^t ФТ HW ^d ФТ dT^HT S"I [6, 12].

[AbhT DillT dur hai - Yah FarsT ka masal Hanoz DillT dur ast ka tarjuma hai]. Х,оло Дерлй дур аст - ин тарчумаи зарбулмасали форсии "Х,ануз Дерлй дур аст" мебошад. Таърихи пайдоиши ин зарбулмасалро ба давраи разрати Низомуддин марбут медонанд, ки он ба шарри зайл мебошад:

Ба подшор Гиёсиддин Туглак шикоят мекунанд, ки писари Шумо бо разрати Низомуддин якчо шуда бар хилофи рукумати Шумо накша кашида истодаанд. Пас аз шунидани ин шикоят Гиёсиддин Туглак ба разрати Низомуддин дастур медиранд, ки аз Дерлй баромада равад... Муридони разрати Низомуддин инро шунида, хеле нигарон шуданд. Вакте хабар расид, ки Гиёсуддин Туглак аз Бангола баргашта ба Дерлй наздик омадааст, изтироб дар дили муридони разрати Низомуддин бештар гардида, норорат шуданд. Вале Низомуддин на норорат шуд, на бекарор ва на дар изтироб афтод. Вакте ки муридон ба у борро гуфтанд, ки Гиёсиддин ба сарради Дерлй наздик расидааст, у бояд аз он чо равад, разрати Низомуддин факат як гапро мегуфт: "Х,ануз Дерлй дур аст". Баъд аз ин, шогирди у Амир Хусрав ин гуфтаро дар риштаи назм даровард.

Дар китоби "Comprehensive Dictionary of Hindi proverbs" - "Фарранги мукаммали зарбулмасалрои риндй" дар мавриди табакабандии зарбулмасалро сухан рафта, зикр мешавад, ки

бaъзе аз зарбулмасалх,о бо кисса ё вок^е paбт доpaнд Ba дap катори дигap зарбулмасалх,ои х,индй бapои нaмyнa шaкли точикй-форсии ин зapбyлмaсaл низ овapдa мешaвaд:

S^íl^ ЦТ ^^-d [B, 17]. [Hanüz Dillî dür ast] - Хднуз Дехлй дур acT.

Дap фарх,анги íÍlFlÍíd F^f - [Hindî lokokti kos] - "Фарх,анги зарбулмасалх,ои х,индй"

мaзкyp бо овapдaни вapиaнти х,индии он зикр мегapдaд, ки ин зapбyлмacaл дap х,олате 6a кор бypдa мешaвaд, ки шaхc корро пyppa aнчом нaдодa бошад Ba то aнчоми он BaKra зиёд лозим acт:

^^Г ЦТ S": ^Г FTt S;^S" ^T ЗТ^Г S"I[6, 85].

[Abhî Dillî dür hai - abhî thorä sä käm huä hai aur bahut bäq! hai]. Х,оло Дехлй дур acт: киcмaти кaми кор aнчом шyдa, кори зиёде бокй мондaacт*. Х,амчунин дap ин китоб ишоpa мешaвaд, ин зapбyлмacaл aз точикй-форсй бa х,индй иктибос шyдaacт:

ЩГ. S^WÍÍéÍY ЦТ ^d [6, 85]. [Färsî: Hanüz Dillî dür ast]. Форсй: Хднуз Дехлй дур аст*.

Б.Тивapй - aдaбиётшиноcи х,индй Ba муаллифи "Фарх,анги мyкaммaли зарбулмасалх,ои х,индй бaъзе зарбулмасалх,ои pешaи тaъpихй доштapо бa се кисм: яъне дaвpaи кaдим, миёна Ba муосир чудо нaмyдaacт, ки зapбyлмacaли "Хднуз Дехлй дур аст" - ро бa дaвpaи миёта мaнcyб дониcтaacт [B, 19].

Х,амчунин зapбyлмacaлaи "Дехлй хднуз дур аст" - ро бa интиколи пойтaхт as Дехлй бa Дaвлaтобод дap чaнyби Х,индустон Ba дyбоpa кyчондaни он бa Дехлй низ мapбyт медонaнд.

Дap лах,чах,ои зaбони х,индй, аз кaбили aвaдх,й ин зapбyлмacaл дap шaкли ^tSl Í^^^ÍTЦТ ^S -[Abhî Dillî dür ahe], бхочпурй: í^ó:^! Ш ^Tfí - [Abbe Dillî ä gäil], Ж^Г Í^^Ít ЦТ tT - [Abhî

Dillî dür bä], танчобй: ^^t Í^éÍr ЦТ S" - [Äj î Dillî dür hai] Ba х,атто санскрит: fèëir ЦТГ^ - [Dillî

dürasth] истеъмол мешaвaд [8, 85].

Доираи истифодаи ин зapбyлмacaл дар точикй махдуд буда, бештap дар забони х,индй ба кор бурда мешaвaд.

Зapбyлмacaле, ки аз забони точикй-форсй ба х,индй воpид шуда Ba х,оло дар точикй кам истеъмол мешaвaд, ïïF d ЗТЦ ЦТ ЗТЦ - [ek na sud do sud] - "як ташуд, ду шуд" мебошaд. Маънии аслии ин зapбyлмacaл бaдбaхтй болои бaдбaхтй aCT. Ин зapбyлмacaл дар китоби "tSidT ïï^

íl^I^íd^i" - [Muhävre evam lokoktiyä ] - "Иборах,ои pехтa Ba зарбулмасалх,о" зикр гардида, маънии 6h бало гирифтор шуданро дорад:

F 3ТЦ ^Ft ^T F 3ТЦ FT Md St F ÎÎïï di ÏÏF ЦТ ^Ц

Ш^Г ÍT^ rt S" [19, 116].

[Durghatnä ke bäd naukrî calî gayî aur uske bäd patnî kä nirdhan ho gayä uske liye to ek na sud do sudväH' sthiti ban gayî hai].

Пас аз садама дучор шудан вaзифaaшpо аз даст дод Ba баъди он х,амсараш вaфот кард, барои y бадбахтй болои бадбахтй омад(як нашуд, ду шуд)*.

Дар китоби "¿h^jLiâl o-jj-» jl ^ - [Ganjinahoi farhangi az sarzamini Afghanistan] -

"Ганчинахои фарх,ангй аз сарзамини Афгонистон" ин зарбулмасал бо каме тагйирот овapдa шуда, вaле аз лих,ози мазмуну мундарича бо зарбулмасали мазкур х,аммаъно аст: Яке набуд дуто шуд, ношукрй кардам, сето шуд [23, 276].

Ин зарбулмасалро х,ангоми тасаллй додани шахси дар х,олати ногyвоp монда Ba рафъи мушкилот низ ба кор мебаранд:

£чг, St di щщ F S" tir sSt ís^t, t^T ft чнц Si tTr ^frtrír ??S tW ^dti siíTíF Fd ^t^ t ^TdT S", ?wîft этт ^t^ri ^t dr ^t % tfr Fsdr S S" ter dT чтчг dr S ^rTiâw tíd S" sí tr^ Í3óm1 dr ^Tdr S"i

ÏÏF d ^Ц ЦТ ^Ц| [21, 9].

[Bhaya, ham to glv ke hai vahl bol! vahT lahja, yadyapi baccho ko pasand nahf hai. Merf khan bol! inhe ras nahf ati. Halanki kuch kahte nahf magar samajh me ahf jata hai, isharon ko agar samjho. Aur to aur ye bhf baccho se kahtf hf hai beta tere papa to suru se hf gavanron jaisa bolte hai bhale admiyo ke bfch bithado to naakkat jatf hai. Vah ek na sud do sud].

Бародар, мо деротй растем, бо рамон як хел ларча сурбат мекунем, гарчи шояд ба бачаро маъкул набошад, крариболии ман шояд барои онро ширин натобад.

Холо ин ки баъзеро чизе намегуянд, вале дар назарашон ачиб метобад, ишораро агар фармй. Пайи рам ба баччаро мегуяд, падаратон аз аввал мисли нодонро сурбат мекунад, дар миёни одамони хуб биниашро мехалонад. Вай "як нашуд, ду шуд"- ро мемонад*.

Шоирон барои обуранг додани шеър ва ба радаф расондани максади худ ин зарбулмасалро ба ришта назм дароварда, гами худро аз ричрони марбуби хеш баён доштаанд:

í¡d ^Я ^ ^T ЩФ ¡Г

•V о о

$ dT $ dT ЩФ ¡t

^^^r dT ^мт фг Ф dí^ з^ d щтт

o

í¡d Я ídT í^^r d ^^t щф ¡T ^C^d dT $Я ФТ $ d tfT

íd^ чг st W яг щф d ¡T [13, 3].

[Dil khün hai gam se aur jigar yak na sud do sud,

Lab khusk hai to casm hai tar yak na sud do sud.

Rusva to nala karke huye lekin us ne yar,

Dil me tire kiya na asar yak na sud do sud.

Avval to ham ko taqate parvaz hf na thf,

Tis par burfda ho gaye par yak na sud do sud].

Дилу чигар хун шуд аз гам як нашуд, ду шуд,

Лаб хушк аст, вале чашм тар як нашуд, ду шуд.

Нола карда, расво шудам, вале нолаи ёр,

Ба дилам асар накард як нашуд, ду шуд.

Аввал мо токати парвоз надоштем,

Билохира пари мо бурида шуд, вале як нашуд ду шуд*.

Гунаи ЩФ d ¡T - [Yak na sud do sud] - "Як нашуд, ду шуд" низ дар китоброи риндй í$¡T dl^lRd ФТ^Г - [Hindf lokokti kos] - "Фарранги зарбулмасалрои риндй" [6, 773] ва dl^lfíd ФГ^Г - Brihat Hindf lokokti kos - "Фарранги мукаммали зарбулмасалрои риндй" [8, 957]

зикр гардида ва аз лирози мазмун бо зарбулмасали болой шабер аст.

Доираи истеъмоли дигар зарбулмасалу маколрои точикии ба риндй иктибос шуда, ки дар китоби í$¡ dl^lRd ФГ^Г -

["Hindf lokokti kos"] - "Фарранги зарбулмасалрои риндй" ба чашм

мерасанд, аз кабили Л^Ф ^¡l d^d Ч|Щ di d^d [Mulke khuda tang nest, paye man lang nest] - "Мулки Худо танг нест, пойи ман ланг нест" ё "Пои факир ланг нест, мулки Худо танг нест" [6, 138], ¡Ьк ^WTW ¡Ьк - [Saval dfgar, javab dfgar] - "Савол дигар чавоб дигар" [6,

146] ё гунаи риндй ^l^ í^d - [Püca jay kuch, javab mile kuc] - "Савол дигар

чавоб дигар" [6, 292], Tl^ ^c^d - [Hanüz rüz avval] - "Хануз рузи аввал" [6, 153], ¿131$

^Fd, ^Fd - [Guvah cust, mudaf sust] - "Гувор чуст, мудай суст" [209, 167], Í^TlJ.1 íNíd, ЭТТ5 - [Cirag rousan, murad hasil] - "Чарог равшан, мурод росил", [6, 213], ЧТТТ wT¡T 4T¡

- [Pfra naparand, murfda parand] - "Пирон напаранд, муридон паранд", í$^d ^¡l -

[Himmate marda, madade Khuda] - "Химмати мардон, мадади Худо" ба риндй

ЯЫИИ З^ФГ

Фтdт $ f^d Я íS^Td SrdT $ - Худованд ба онрое кумак мерасонад, ки дар онро рурияи часорат бошад [6, 234] дар роли розир чй дар риндй ва чй дар точикй хеле мардуд шуда, арёнан ба кор

бурда мешаванд.

Аз ин чо метавон натичагирй кард, ки дар даврони расмибудани забони точикй дар Х,индустон теъдоди зиёде аз зарбулмасалу маколдо ба забони диндй ворид шуда, бо гузашти вакт ба гушаи фаромушй афтодаанд. Ин чо чанде аз зарбулмасалу маколдо мавриди баррасй карор гирифтанд, ки бо вучуди аз забони точикй иктибос шудан ба забони диндй айни замон дар осори адибон ва васоити ахбори умум кам ба назар мерасанд ва ё умуман дида намешаванд.

АДАБИЁТ

1. Икболов О. Зарбулмасал, маколдо, афоризмдо(муодилдои англисй, точикй ва русй)/О, Икболов. -Душанбе: 2008. -190 с.

2. Тилавов Б. Баёзи фолклори точик/Б.Тилавов ва диг. -Душанбе: Адиб, 1990. -256 с.,

3. Шадронй И. Зарбулмасалу маколдои точикони Афгонистон/И.Шахронй. Душанбе: нашриёти "Дониш", 2014. - 100 с.

4. Фозилов М. Фарданги зарбулмасал, макол ва афоризмдои точикию форсй/М.Фозилов. - Душанбе: "Нашри Камол", 2014. - 640 с.

5. Ф^ ifldl, T^lT. 78 <H3<Mf 2016 [манбаи электронй] (с/и: 18 декабри соли 2017)

6. f^g^TO". f^ir dHlföd Ф^ Т/ f^g^TO ^Г. Ф1ЫФ1Н1, 9 - Ч.

7. ST. fT# fl^Rli. g^d f^^r d^lföd Ф^Т/ ST. f. fliT, df 1438, Ч.

8. idgifr эт. g^d f^ir ЫТФТШ ^t^T/w.fdraTfr, df 1127 4.

9. d^^lf Bhaskar News Network[манбаи электронй], id i^d. fäd-Tf^i June 07, 2016(с/и: 11 декабри соли 2017)

10. ЫУУФГ9Г zjfetf: iddlfi Ф Щ" Gadya Kosh. - r-13 - 11 December [манбаи электронй] URL:gadyakosh.org (с/и: 18 декабри соли 2017)

11. ^ild^gf. if 4f ^tfTgid T^d flRgif. 13 df 7-11 [манбаи электронй], (санаи истифодабарй: 11 декабри соли 2017)

12. Üi^F^. ФЧТйТ, fc^ffr dlßc-Ц). 2011. gTi [манбаи электронй] URL: https://books.google.com.tj (с/и: 18 декабри соли 2017)

13. ТФГ 3e-dl£ 'ТФГ ФГ зЫ^д ^dd"fidl https://www.rekhta.org

14. i^lgf ^f Ф^шй. fdd^Tf 8-, 7-1Y [манбаи электронй], URL: Studyfry. https://www.studyfry.com. (с/и: 11 декабри соли 2017)

15. пФзт fi^. Ф^гИГ:^ ;#Т ild. Hindi Samay [манбаи электронй] URL:http://www.hindisamay.com (с/и: 11 декабри соли 2017)

16. ФГ Ф£1<И1 - ^ddld ff?d. - 2017 - 11 .Lbfgfl [манбаи электронй] URL:www.abhivyakti-hin di.org_ (с/и: 11 декабри соли 2017)

17. ^НГФ^таИ". f^^r di^. ddd dtgt. ■qi^-fTTR; - 2015. - 15 fHiTf [манбаи электронй] URL:

О

www.hindisamay.com/contentDetail (санаи истифодабарй: 18 декабри соли 2017)

18. d^l Ч.Ф. i^igf чд dH^id^i/Ч. Ф. d^l Sudha Publications PVT.LTD. B-5. Prabhat Kiran. Rajendra Place. New Delhi-110008. 151 Ч.

' С

19. ^ffgfrfi^ ^TiT.d^itl^dФГэдnw fmi.ПФТ^ТФ ЧЫЧМ 4S ^^н. ^llfd g^r- i.- 784 Ч.

20. fTOJ, Brijmohan Shrivastava. "Sharda". ^Tf^gif Y, 7-11 iddlfi Ф 4f d Gadya Kosh. December 11, 2016 [манбаи электронй] (с/и: 18 декабри соли 2017)

1847.417 ijjl а!» з JbJ IJ^ÜJ jil Jc .71 II A^Ä^» 7Y3 '1834 ¿li^j'lül ¿¡jjj^ jl ^Süji A^i^if ¿Jj^ .77 II

ОБЩНОСТЬ И ОСОБЕННОСТИ ТАДЖИКСКИХ И ИНДИЙСКИХ ПОСЛОВИЦ И

ПОГОВОРОК

В этой статье речь идет об общности и особенностях таджикских и индийских пословиц и поговорок. Многие из этих таджикских пословиц и поговорок заимствованы в индийский язык. Некоторые из них в данное время не используются в таджикском языке. В статье на основе обширного языкового материала проводится детальный анализ особенности пословиц и поговорок в двух языках.

Ключевые слова: пословица, общность, культура, вариант, хинди, таджикский, содержание, предложение, законченная мысль.

COMMONALITY AND ATTRIBUTES OF TAJIK AND HINDI PROVERBS AND

SAYINGS

In this article we are talking about the generality and features of the Tajik and Hindi proverbs and sayings. Many of these Tajik proverbs and sayings are borrowed in the Hindi language. In the article a detailed analysis of the features ofproverbs and sayings is conducted on the basis of extensive linguistic material in two languages.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Keywords: proverb, community, culture, variant, Hindi, Tajik, content, sentence, full idea.

Сведения об авторе:

Юнуси Ахтамшох, преподаватель, Таджикского государственного Института языков имени Сотим Улугзода. Адрес: Таджикистан, г.Душанбе. ул. Мухаммадиева. E-mail: yunusi1970@mail.ru

About the author:

Yunusi Ahtamshah-teacher of Tajik State Institute of languages named after Sotim Ulughzoda. Address: Address: Muhammadiev str., Dushanbe, Tajikistan. E-mail: yunusi1970@mail.ru

ВЫРАЖЕНИЕ КАТЕГОРИИ ОПРЕДЕЛЕННОСТИ С ПОМОЩЬЮ ПРИТЯЖАТЕЛЬНЫХ МЕСТОИМЕНИЙ В ТАДЖИКСКОМ И ВО ФРАНЦУЗСКОМ

ЯЗЫ1КАХ

Олимов Р.Ш.

Таджикский государственный педагогический университет им. С.Айни

В таджикском и французском языках артикль является специализированным грамматическим показателем средств выражения определенности/неопределенности. Вместе с тем, мы не можем ограничивать изучение категорий определенности/неопределенности лишь изучением функций артикля. Это подчеркивает И. Крамской: «если мы будем рассматривать только артикли, мы сможем исследовать только часть этой проблемы» [16, 9].

В сопоставляемых языках среди морфологических средств, рассматриваемых в качестве актуализаторов категории определенности/неопределенности, представлены личные, притяжательные, указательные, неопределенные местоимения.

В современном таджикском языке качественная и количественная определенность выражается местоименными суффиксами (энклитики), которые имеют семантико-грамматическое значение и произносятся слитно с предшествующим словом не принимающие на себя ударения.

Этот разряд местоимений всегда примыкает к предшествующему слову, не употребляется самостоятельно и не может иметь главного ударения.

Эти аффиксоподобные элементы по-своему значению соответствуют личным местоимениям, но отличаются от них характером употребления и выполняемым синтаксическим функциям. Они так же четко соотносятся с лицами, и имеют формы единственного и множественного числа.

_Таблица №1

Лицо Единственное число Множественное число

I -ам(-ям) -амон(-ямон)

II -ат(-ят) -атон(-ятон)

Ш -аш(-яш) -ашон(-яшон)

Во французском языке, в отличие от таджикского, имеются две категории слов, выражающих принадлежность: притяжательные местоимения le mien, le tien, le sien, la mienne, la tiennne, la sienne, le notre, le votre, le leur, la notre, la votre, la leur, les miens, les tiens, les siens, les miennes, les tiennes, les siennes, les nôtres, les vôtres, les leures и местоименные прилагательные mon, ton, son, ma, ta, sa, mes, tes, ses, notre, votre, leur, nos, vos, leurs. По словам Латышева Ю.А. «притяжательные местоимения и местоименные прилагательные объединены общей семантикой притяжательности. Притяжательные местоимения замещают

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.