Научная статья на тему 'ЯГОНАГИИ СЕМАНТИКИИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАҚОЛҲОИ ТОҶИКӢ ВА ҲИНДӢ'

ЯГОНАГИИ СЕМАНТИКИИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАҚОЛҲОИ ТОҶИКӢ ВА ҲИНДӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
886
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОСЛОВИЦА / СТРУКТУРА / ЗНАЧЕНИЕ / ЯЗЫК ХИНДИ / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / СХОДСТВО / ОТРАЖЕНИЕ / ЕДИНСТВО / ВАРИАНТ / СОДЕРЖАНИЕ / PROVERB / STRUCTURE / MEANING / HINDI / TAJIK LANGUAGE / SIMILARITY / REFLECTION / UNITY / VARIANT / CONTENT

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юнусӣ А.

В статье речь идет о пословицах и поговорк, которые различаются с точки зрения структуры, но совпадают с точки зрения смысла в обеих языках, и посвящены различным темам. Эти пословицы и поговорки охватывают темы родины, гуманизма, традиций, нрав и т.п. и играют важную роль в воспитании молодого поколения в духе патриотизма, гуманизма и верности родине. Большинство из этих пословиц имеют разные варианты и используются в зависимости речи оратора или писателя в художественной речи. В индийском языке встречаются пословицы и поговорки, которые имеют сходство с фразеологическими оборотами таджикского языка. В настоящей статьи впервые затрагивается проблемы сравнительно-сопоставительного изучения особенности языка таджикских и индийских пословиц, показываются общие, сходные и отличительные признаки их языковые структуры.This article is dedicated to proverbs and sayings which differ by structure but have similarity by meaning in both languages. They are devoted to different topics. These proverbs and sayings cover the themes of the homeland, humanism, traditions, customs, etc. and play an important role in the upbringing of the younger generation and in the spirit of patriotism, humanism and loyalty to the homeland. Most of these proverbs and sayings have different options and are used depending on the speech of the speaker and the writer in conversation and fiction. In Hindi language there are some proverbs and sayings that have a similarity to the phraseological phrases of the Tajik language. In this article the problems of comparative study of the features of the proverbs and sayings in Tajik and Hindi languages are touched upon for the first time and their common, similarity and distinctive features are also shown in it.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTIC SIMILARITY OF PROVERBS AND SAYINGS IN TAJIK AND HINDI LANGUAGES

This article is dedicated to proverbs and sayings which differ by structure but have similarity by meaning in both languages. They are devoted to different topics. These proverbs and sayings cover the themes of the homeland, humanism, traditions, customs, etc. and play an important role in the upbringing of the younger generation and in the spirit of patriotism, humanism and loyalty to the homeland. Most of these proverbs and sayings have different options and are used depending on the speech of the speaker and the writer in conversation and fiction. In Hindi language there are some proverbs and sayings that have a similarity to the phraseological phrases of the Tajik language. In this article the problems of comparative study of the features of the proverbs and sayings in Tajik and Hindi languages are touched upon for the first time and their common, similarity and distinctive features are also shown in it.

Текст научной работы на тему «ЯГОНАГИИ СЕМАНТИКИИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАҚОЛҲОИ ТОҶИКӢ ВА ҲИНДӢ»

materials. The author of the article points out that hydronyms of the area mostly refer to names related to water areas that have different forms. Jaghonrud is one the historical places and their linguistic research is actual and useful at the moment. This historical place is situated in the South-East part of historical Bokhtar province and this province has a few beautiful and flourishing villages and towns.

Keywords: hydronym, river, spring, valley, language, structure, geographical names, useful, beautiful area, historical, equivalent, water, water area.

Сведения об авторе:

Турсунова Мунаввара - старщий преподаватель кафедры методика преподавание таджикский язык и литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Телефон: (+992) 919-69-72-20.

About the author:

Tursunova Munavvara - is the senior teacher of department a technique teaching Tajik and literatures of the Tajik state pedagogical university of S. Ayni

УДК 398.334.9

ЯГОНАГИИ СЕМАНТИКИИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МА^ОЛ^ОИ ТОЦИКй ВА ХИНДЙ

Юнуси А.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Дар баробари ворид шудани зарбулмасалу маколхои забони точикй ба забони хиндй ба таври мустаким ва тарчума ба он забон, як катор зарбулмасалхое мавчуданд, ки аз лихози сохтор гуногун бошанд хам аз лихози мазмуну мундарича бо хам шабохат доранд. Хиндшиноси точик Усмонов М. дар асари хеш "Баъзе масоили забоншиносии хиндй ва урду" зикр менамояд, ки агар кисме аз зарбулмасалхо аз хар чихат шабохати куллй дошта бошанд, кисми дигарашон аз лихози таркиби лексикй ва структорй(сохторй) аз хам фарк карда, дар айни хол ягонагии мазмун ва мундаричаи онхо дар ду забон нигох дошта шудааст [12, 83]. Теъдоди ин навъ зарбулмасалу маколхо дар хар ду забон хеле зиёд буда, бо овардани чанде аз онхо ва тахлили ин зарбулмасалхо ин чо иктифо менамоем.

Зарбулмасали "Дар таги коса нимкоса" бо гунахои "Зери коса нимкоса" ва ё "Зери коса нимкоса хаст" яке аз зарбулмасалхои машхур дар забони точикй буда, дар осори адибон, рузноманигорон ва шоирон вобаста ба завку саликаи онхо ба таври фаровон истифода мешавад. Ба чизе шаку шубха кардан маънии аслии ин зарбулмасалро ташкил медихад:

- Худи Хайдарова чанд бор эътироф карда буданд, ки вазифаи директориро ичро карда наметавонанд,-нимгурма чавоб дод Вохидов.

- Не, агар мард бошед, руирост икрор шавед, ки дар ин чо дар таги коса нимкоса хаст,-гуфт Собиров ва ба Зебй, ки аз шарм лолагун шуда, сархам менишаст, нигох, кард.

- Хар кас гуфта бошад, бухтон,-боз гардан тофт Вохидов [6, 684].

Дар забони хиндй як силсила зарбулмасалхое вомехуранд, ки аз лихози сохтор аз ин зарбулмасал фарк кунанд хам, вале аз лихози маъно ва мундарича бо он шабохат доранд. Ба ин гурух метавон зарбулмасали ?тн Ч wt t - [Dal me kala hai] - "Зери коса нимкоса хаст" ва гунахои он: ^тн t w wt t - [Dal me kuc kala hai] - "Зери коса нимкосае хаст" [20, 618] ва w ^тн Ч wt t - [Kuc dal me kala hai] - "Зери коса нимкосае хаст" [20, 273] дохил кард. Тарчумаи тахтуллафзи ин зарбулмасал ба точикй "Дар наск сиёхй аст" буда ва он аз лихози маъно бо зарбулмасали "Зери коса нимкоса хаст" шабохат дорад.

Доираи истифодаи ин зарбулмасал дар забони хиндй хеле васеъ буда, корбурди он хатто дар дар хикояхои тамсилй ва панду ахлокй низ мушохида мешавад:

^t 3Я" if^f^t W t0" Hff: Wffl t Чф Ф ^т ^Wfl НЫ! Ф ^tT ^ %

# ^ ^мт ti "^t ^нф нЫ! wr f^t жтя" ч^ж ^ ^t t [18, 3]. [Vah un bacco ko bahut dhyan se dekhte huye socne lagi: "Kas! Mai in me se ek ko kha sakti. Lomri ko vaha thithakkar rukte dekhkar suari samajh gai ki dal me kuc kala hai. Yаh calak lomri zarur yaha kisi khas maqsad se ruki hai]. Вай ба он бачахо бодиккат нигох карда, ба фикр фуру рафт: "Кош! Метавонистам яке аз онхоро хурам".

Истодани рубохи маккорро дар он чо дида, хук фахмид, ки дар зepи коса нимкоcаe хаст. Ин рубохи зирак бо ягон макcадe дар ин чо истодааст*.

Хрсси нобоварй ба худ ва Ywe.n^ зиндагй надоштан касро ба куи номуродй мepаcонад Ана, хамин чихат дар зарбулмасали "дар тахи коса нимкоса" инъикос шуда, нависанда барои бартараф кардани шакку шубха ва нуксону камбудихо кахрамони асарро ба сабру тахаммул водор мeнамояд:

'Таюр аз хабсхона дилашро бо шубхаю гумон ва нобоварй пур карда баромада буд, аммо инро худаш пай намeбуpд. Вай тахи хар як сухан, хар як рафтори атрофиёнашро бодиккат мeкофт, хар як суханро баъзан аз чор сую шаш чихат мулохиза мeкаpд, мабодо дар тахи коса нимкоса бошад, мeгуфт [1, 29].

Нависандагони точик дар забони точикй гунахои мухталифи ин зарбулмасалро дар осори худ истифода мeнамоянд. Адабиётшиноси точик Улмасова З. дар маколаи xeш "Вижагихои корбасти зарбулмасалу макол ва иборахои pexта дар эчодиёти Сорбон дар мисоли романхои "Достони писари Худо" ва "Туграл" дар чанд чо истифодаи гунахои ин зарбулмасалро таъкид намуда, иброз мeдоpад, ки нависанда зарбулмасали "^ри коса нимкоса"-ро дар гунахои "зepи косаро, ки намeдониcт, чизe ногуфта хомуш монд(чилди 2, 209), "Ба андeша рафт, то зepи коса чй нимкоcаe бошад"(чилди 1, 169), "нимкосаи зepи косаро надониста..."(чилди 1. 203) ва "таги коса нимкоcаe хаст"(чилди 1, 378) корбаст кардааст [11, 215-216].

Калимаи "таг" хангоми талаффуз "так" хонда мeшавад, аз ин py, ин зарбулмасал дар забони точикй дар шакли "дар таки коса нимкоса" низ вомexypад. Нависанда дар чумлаи зepин дар аввал симои кахрамонро хуб тавсиф карда, валe бо истифода аз ин зарбулмасал нобоварии xeшpо ба кирдору рафтори кахрамон баён мeдоpад:

Аз рафтораш бeакл нe барин-ку. Х,атто аз шавхараш боакдтар мeтобад. Хушгуфтор, боандeша. Одам аз наздаш дур шудан намexохад. Ман чаро дуруст нафахмида истодаам? Шояд дар таки коса нимкоса бошад. Х,амаи ин гапхоро ба устод гуям чй мeшуда бошад? He-e, нафахмида овоза кардан чй лозим? Буяш барояд, баъд гап мeзанам" [8, 135].

Ё дар чумлаи зepин симои манфии кахрамон ифшо гардида, маккорй ва дуруягии y нишон дода мeшавад:

Пули бисёр хам нагирифта будааст-ку. Ё хамон пулро хам карз гирифта бошад? He-e дар таги ин коса нимкоса бояд бошад. Дирузакак чазои партиявй гирифт. Аз я^аш соф нашуда, гунохи дигар намeкунад [8, 270].

Дар забони хиндй ин зарбулмасал аксар вакт бо чонишини номуайянии ^fî - [kahî na kahî] - дар ягон чо, сифати 'дат - [zarûr] - албатта, хиссачаи таъкидии ^t - [to] - низ омада, шубхаовар будани фикри гуяндаро боз хам таквият мeбаxшад.

fed ШТО tïïjf ïï^ ^ÍW ftm dïïIïïTC ttd Ж (t t, df^H ¡^^^'^(kId^WtItá'tW'íl ^■itfïïtëi'tl Wtitd^t

^t ^ïïW ^ ФЗ^^^М^^^^^И: tf^^tfïï^tf^"t^T^tf *IHI ti [19, 2].

[Delî Sarkar me pûrv mantrî Kapil Misra lagatar hamla kar rahe haï, lekin is ke bad bhî Kejrival ne is mamle me apnî cuppî nahî torî hai. Is mamle ko lekar Yogendra Yadav ne Arvind Kejrival ko cuppî torne kî nasîhat dî hai. Yogendra Yadav ne kaha ki Kejrival par lag rahe arop bahut hî gambhîr haï, аise me Kejrival ko is ka javab dena cahiye. Unhö ne kaha ki Kejrival kî cuppî is aur isara kart! hai ki kahî na kahî dal me zarûr kuc kala hai].

Вазири собик Капил Мишра нисбати Хукумати Дeхлй хамeша гапхои нeшдоp мeзанад. Бо вучуди ин ^чривал нисбат ба ин масъала хомуширо авло донист. Ёгeндpa Ядав бошад ба Арвинд Кeчpивал насихат кард, дар робита ба ин масъала хомуш наистад. Ёгендра Ядав гуфт, тухматe, ки ба ^чривал мeзанад, xeлe чиддист ва ^чривал бояд ба он чавоб дихад. Эшон гуфтанд, ки хомушии ^чривал бар он далолат мeкунад, ки шояд дар таги коса нимкоcаe бошад*.

Х,атто аз киёфаи инсон гамгинй ё маъюсии шахс баръало мушохида гардида ва гуянда бо баён кардани ин зарбулмасал сирату сурати шахсро ошкор мecозад:

"^tr ^qtr, ïï^tK: f w t? f^^If "^^r^^l^^rtl'^?'' "^tf^rc, t "

"^t^T^ ítt t, W ^t Ü ^t Ttïï ^ ïïf fi ïït tt fiÈët ^шЧ эдчт Чрт t? w if t? tt ÏÏl ÏÏTt W ^ ^тэт

# ^тэтт чж ^ w t 'i "чШ\, ^t ïït т!чт t fi if чга: - tw 4ti t ^ 4tf?'i [24, 12].

[Kaho Susma, tumhäre "ve" kahä haï? Dikhaî nahî de rahî hai, kyä abhî andar hî haï? "Nahî yär, mai akelî âyî hû. Unhe fursat kahä?

"Ähe kyö bhar rahî hai, kyä abhî se yah noubat ä gaî ki tujhe akele hî film dekhne änä parta hai? Kyä koî cakkar - vakkar hai? Mujhe to terî surat se dal me kälä nazar ä rahä hai"].

Гап зан Сyшмa, «Азиз»-и ту ^ap xиндй "онxои ту" гуфта шyдaaст, мaнзyp аз он "азизи ту" мебошад) кучост? Ба чашм нaмepaсaд. Оё дap xонa аст? "Не, ман тащо омадам. У аз кучо вакт доpaд?

"Чapо оx кашида истодай? Maгap аз xоло навбати ту шудааст, ки тани тaнxо бapои тамошои филм мepaвй? Холо бapои гapдиш бapомaдaй? Аз чexpaaт маълум, ки дap таги коса нимкосае ниxон аст".

Хатто ин зapбyлмaсaл бapои ифодаи бexaбapй ва бapдоштaни aсpоpи чизе низ истифода бypдa мешавад:

Биёед то чанг aндоxтaни кадавдо ман шyмоpо бо ин заншиноси мaъpyфи шaxp шинос намоям,- ба Maъмypxочa ишоpa кapд Болтубой, ки аз сиppи нимкосаи зepи коса xaнyз бexaбap буд [3, 16].

Ин зapбyлмaсaл xaмчyнин дap шакли ибоpaи pexтa ^тэт # ^тэтт ^чт - [Däl me kuc kälä honä] - '^ap таги коса нимкоса будан" дap забони xиндй коpбypд мешавад. Дap китоби "Hindî muhävrä kos" [21, 289] - "Фapxaнги ибоpaxои pexтaи xH^np" он ба ба ду маъно истеъмол шудааст:

3 ж?т tkr, if tïï tl4, tkr - [subhä honä, koî bät honä, sak honä]

Шyбxa намудан, ягон вокеа шудан, шак кapдaн

^ти t w iw t ^ t ^t?4tf ti- [Däl me kuc kälä hai is! se ve yahä nahî äye hai].

Таги коса нимкосае xaer, аз ин сабаб ощо ба ин чо наомаданд*.

2. fitft wrc ir wi tkr - [Kisî prakär ka khatkä honä]

Ягон xиллaвy нaйpaнг кapдaн

ïïtgit îïï 3ïï й игат t fi да: tw iw t

[Tumhäre rang dhang se lagtä hai ki zarûr däl me kuc kälä hai].

Аз чexpaaтон маълум, ки дap сapaт ягон xиллaвy нaйpaнг доpй*.

ё

Oi för zitt i w tw w ti ¿ет 4 ^ ^ítíri trtiw t^ïï to t ttïï ti ^tcTïïw t ^ïï ti ¿-t zrtt i ^тэт # ^тэтт чж [14, 157].

[Ek din Täm! ko rät me gatî me ghum rahä thä. Us ne do ädmiyö ko dabe pänvö us gatî me äte huye dekhä. Ve bahut coukanne hokar cärö taraf dekh rahe the aur äge barh rahe the. Unhe dekhkar täm! ko däl me kälä nazar äyä].

Боpe Томй шабона дap кyчa гaштyгyзоp кapдa истода буд. У гузаштани ду шaxси шyбxaнокpо дap кyчa дид. Онxо бо xaйpaт ба чоp тapaф нигоx кapдa, ба пеш paфтa истода буданд. Онxоpо дида, Томй xaёл ^p^ ки дap зepи коса нимкосае xaCT*.

Умуман, ин зapбyлмaсaл дap xap ду забон ба тaвpи васеъ истифода шуда, бapои ошкоp кapдaни камбуду нуксощои чомеа, ифшои шаку шyбxa ва тaсвиpи вокеии кaxpaмонxои aсap xизмaт мекунад.

Зapбyлмaсaли ж it ttff жж - [Ghar kî murgî däl baräbar] - "Mypra xонa ба наск бapобap аст"ба маънои ж it tïï ir ilf w ч^жчт - [Ghar kî vastu kä koi qadar nahî karnä] - чизи xонapо rça,np нaкapдaн ва вapиaнти точикии он "Оби дapи xонa K^p нaдоpaд" аз лш,ози маъно ба xaм шaбоxaт дошта, дap онxо мaвзyи бекад^ии инсон ва aйбчyй аз одамон тaсвиp мешавад.

У мeгyяд: "Оби дapи xонa K^p нaдоpaд, мутаассифона бapxexо aдвокaтxоpо аз xоpичa мeоpaнд. Дap xолe, ки адвокати точик, он коpepо, ки адвокати xоpичй мекунад, кapдa метавонад. Аммо aгap кимaттapин нapx ин нapxи xarç^ aдвокaтx,о мебуд, aдвокaтx,ои точик пои пиёда аз ин бинои макомот ба он бино нaмepaфтaнд, балки дap мошинxои даккаданг сaвоp мешуданд" [7, 1].

Дар фарханги "*tMd Hï^ïiid àtuT-^" - [Kahavat lokokti muhavre - ghа] - "Зарбулмасалу иборахои pexта"- харфи "гх,а" ин зарбулмасал ба шархи зайл маънидод шудааст: Щ ЭГ tTtT Я^: ЯЧЙ З^Ж ЯЧЙ ^át ЭГ ^[Т dt t^dl

[Ghar kî murgî dal barabar, Arth: Apnî cîz ya apne admî kî qadar nahî hotî]. "Мурга хона ба наск баробар аст" ё "Оби дари хона кадр надорад". Маъно: Ба кадри чиз ё одами худй нарасидан.

Харчанд ин зарбулмасал маънии манфиро ифода намояд хам, холатхо ба назар мepаcад, ки кахрамон бeаcоc будани шаку шубхаи худро тавассути он иброз дошта, самимияти xeшpо баён мeнамояд:

ЗТЧЙ" tf ЙШ ^Háid ^этй ^ГH^T ídá^di ЭГ tíÉHd ^ íWá tdld" ^Г Tt ^^tl^^^ld ^t

td ádd Эг dtt % íH^ ^е^н ^т эг trtT ti^td t % l íH" ж it

^^f^ICT ЗЛЯТ ¿г W fi^t td"# tid ti tí^ tá fF tid эг TWdT t % tá íH^ тнг

о о

^Т", ^г З^Й" Ч^ dti f^i ti á ^г ^Ч t, It ЧТ£ ЧТ ЭЙ Й^ГЭТП [15, 2]. [Apne bare bheya Salman khan ko lekar nirmata kî hаisiyat se pahlî film banane ja rahe Arbaz khan yаh bat manne ko raz nah haï ki unke liye Sally ghar kî murgî dal barabar haï. Kahte haï ki ve apke liye ghar kî murgî dal barabar ho gaye. Yah betukî bat hai. Balki hame is bat ka dhyan rakhna parta hai ki ham unke liye аisä kuc kare, jo unhö ne pahle nahî kiya ho. Dabäg me unka jo rûp hai, vah parde par pahle kabhî nahî aya].

Арбоз Хонe, ки бори нахуст ба унвони коргардон ба фаъолият шуруъ мeкунад, пepомуни бародари бузургаш Салмон Хон ибрози назар карда, ба ин фикр розй шст, ки мeгyянд, ки Саллу гуё барои онхо мисли "оби дари хона кадр надорад", бошад. ки y барои

Шумо "оби дари хона кадр надорад" шудааст. Ин гап асос надорад. Баръакс мо бояд ба он чиз таваччух намоeм, то rape анчом дихeм, ки y каблан накарда бошад. Дар филми "Нотарс" накдаро мeбозад, ки каблан онро анчом надодааст*.

Дар забони точикй хатто варианти ин зарбулмасал дар шакли "Оби дари хона тира аст" низ ба чашм мepаcад, валe шакли аз хама маъмулу роич "Оби дари хона кадр надорад" мeбошад [3-, 65].

Доираи иcтeъмоли ин зарбулмасалхо дар хар ду забон xeлe зиёд буда, адибон вобаста ба саликаи худ онро дар осори xeш ба кор мeбаpанд.

жг íílwil Эг й ЭТ - [Äda sikhave bacche ko Cî cî na kar] - "Тухм ба мург

мeомyзонад, ки чив-чив накунад" якe аз зарбулмасалхои машхури хиндй ба шумор рафта, ба маънии "маслих,ат додани хурдсолон ба калонсолон"- ро ифода мeкунад. Ин зарбулмасал тобиши манфй дошта, дар он хислатхои манфии чавонону наврасон мавриди интикод карор мeгиpад. Ин зарбулмасал ба зарбулмасали точикии "Бачча модарашро чив - чив нишон мeдихад" шабохат дорад.

Ин зарбулмасал дар сомонаи Hindi computer (Хиндй компютep) дар шакли Ж! íüwil

Эг ád ЭТ - [Äda sikhave bacche ko cî cî mat kar] - Бачча модарашро чив-чив нишон

мeдихад низ вомexypад [25, 2].

Tá^r d ^¿г -fàdi^l ^qf qtd Hïfàk', dt'd ¿g h^ ^iu^íii

ЗН^Г áldT Й^ti-ttd" it *ticld tf % '^i fà-Wil it^t^t^ ЭТ1' [34, 1]. [Rames ne kaha-pita jî garm kapre pahan lîjiye, nahî to thand lag jayegî. Us kî mata ne kaha -bahut thîk. Vahî kahavat huyî kî äda sikhave bacche ko cî cî mat kar].

Рамeш гуфт: Падарчон либоси гарм пyшeд, вагарна хунук мexypeд.

Модараш гуфт, ки xeлe хуб. Ин зарбулмасали "Бачча модарашро чив - чив нишон мeдихад" - ро мeмонад*.

Ин зарбулмасал дар хар ду забон камиcтeъмол буда, факат дар чорчуби насихат ба хурдсолон ва ашхоси бeтаpбия ба кор бурда мeшавад.

Дусти ва душмани калимахои бо хам зидмаъно (антоним) буда, дар ин хусус зарбулмасалхои зиёде эчод шудаанд. Зарбулмасалхои дар ин мавзуъ бахшидашуда дар забони

точики "Аз ру шона аз таг фона" (ба руси "Сверху гребенкой, снизу клином") ва дар хинди ^f

Б ТОТ Б ^Тт - [Müh me Ram bagal me cun] - "Дар забон Худо, дар багал корд" мебошанд,

ки ду образро дар мукобили якдигар карор медиханд. Дар робита ба калимаи Рам ё Рама метавон гуфт, ки дар матнхои мукаддаси марбут ба ойини хиндухо Рама яке аз илохахои хиндухо ва шохи Аёдя мебошад. У ба унвони як шахси оли ва бартар дар китоби "Рамаяна" тасвир мешавад. Дар "Ригведа" Рама ба маънои торики ба кор бурда мешавад. Вай шавхари Сита мебошад. Омадани Рама дар ин зарбулмасал ба маънои он аст, ки шахс худро шахси покдоман мехисобад, вале дар дил гаразхои нопок дорад:

БТ^ Я ЗТН FTÍT ^fT", БТГ ^ff ^^Т ^fí^TfdTl Ч^ЪНФ Ф ФТ

■Э .Э о

l^ftw fr бф, Н 0hht жтнн Б <h^<hi я^вдфг ¿¡фт ^if % Я тш ял^

о о о

Я 3¡ít ЧЖ ^fíl [22, 4].

О о

[Sahab ne bat kati nahT, yаh meri hukm nahT hai. Mai аisa hukm dena nah cahta. Agar pustak ke lekhak ka sidTsan sabit ho sake, to khuli adalat me muqadama calaiye, nahT dhamki dekar cor dTjiye. Müh me Ram bagal me curi mujhe pasand nahT].

Чаноб гапро тамом накардааст, ин хукми ман нест. Ман ин хел хукм додан намехостам. Агар гунохи нависандаи китоб исбот шавад, дар додгохи озод нисбат у парванда кушоед, вагарна тахдид карда уро сар дихед. Ба ман масали "аз ру шона аз таг фона" писанд нест*.

Ин зарбулмасал дар хинди ба маънии манфи ЗЧТ Б 1^", Б 3TW - [Upar se mitr, andar

se satru] - "дар сурат дусту дар сират душман" корбурд мешавад. Дар точики низ хамин маъноро ифода мекунад. Вокеъан хар ду зарбулмасал аз лихози сохтор гуногун бошанд хам, вале дорои мазмуни якхела мебошанд. Чумлахои зерин хоки ба ин гуфтахост:

ш збя бу фг fíí^i чт этят ^тат зГ^фт f^ri чт % Я ъъя Я sít нфт í^ этт бту

."i ."i ."i л* л j

<н£кы Фг Бзт FTHTi ЗБ бту tfr ^wdi ^т íFЧтНг f ^ft, Чт fi [30, 5].

[Ab usne Sadhu ki kutiya par ana jana suru kar diya. Cor müh me Ram bagal me curi lekar din bhar Sadhu maharaj ki seva karta. Vаise Sadhu bhT janta tha ki yah cor Kharag Singh to nahT , KabarT cor hai].

Х,оло у ба хонаи Садху рафтану омаданро шуруъ кард. Дузд масали аз ру шонаву аз таг фонаро сармашки худ карор дода, тамоми руз ба махарач Садху хизмат мекард. Умуман, Садху низ медонист, ки ин дузд Кхараг Синх нест, балки дузд Кабари аст*.

Зарбулмасали "Аз ру шонаву аз таг фона" харчанд ба маънии манфи кор фармуда шавад хам барои пеш бурдани кор ва рафъи мушкилот низ корбурд мешавад, ки аз чумлаи зерин бармеояд:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Корафтодае гуфта буд, ки харифат зуртар бошад, харбу зарби бехуда назан, баръакс тарафдораш шав, чояш ояд, хушомад кун... Мабодо нияташ дигар бошад, чи? Не-е, Холхуча одами нодон нест. Ба кавли у тадбири "Аз ру шонаю аз таг фона" - ро хам кор фармудан даркор. Вагарна пахлавони дамхуршуда барин шуда мемони. ^анд зан, хучам... [31, 82].

Нависанда барои нишон додани симои кахрамон ва парда бардоштан аз хислатхои манфур дар тимсоли Мирбадал афроди найрангбоз, фиребгар ва дуруяро нишон медихад ва зикр месозад, ки ин гуна афрод бар асоси "Аз ру шона, аз таг фона" амал менамоянд:

Мирбадал не, каждуми таги бурё будаасту худи мо хам нафахмида гашта будем... - Одил саркор аз он ки то ин вакт "Аз ру шона, аз таг фона" зада гаштани Мирбадал бармахал хабардор нашудааст, асабони шуда, ба газаб меомад [17, 170].

Ин зарбулмасал дар хинди дар гунахои ^f ЧТ ЧГг> ЧТ HÍF - [Müh par hase pith par bhoke]

- "Аз ру шона аз таг фона" [20, 933] ва ^f Б ТОТ - ТОТ Б ^ТГ - [Müh me Ram-Ram bagal me cun] - "Дар забон Худо дар багал корд" [20, 934] низ вомехурад.

Аз чумдахои боло бармеояд, ки доираи истеъмоли ин зарбудмасадхо дар хар ду забон хеле зиёд аст.

Рохи хакикат на хамеша хамвор аст. Барои расидан ба он инсон бояд нишебу бадандихоро пушти сар намояд. Инсони сохибирода бо вучуди тамоми мушкидот аз рохи худ барнамегардад ва барои максад расидан ба ахдофи худ рохи худро идома медихад. Туди рох фиребу найранг, шодиву хурсандй ва хар гуна амадро дидан мумкин аст. Бархе барои пинхон кардани сирру асрори худ аз хар гуна равиш истифода мекунанд. Еоя ва мазмуни

зарбудмасадхои FTO ЭГ ЭДТ [sac ko ac kya] ё ЭГ Ч<Н1Ч ЭГ ^fT?НГ- [Sac ko praman

ki zarurat nahl hoti] - "Хакикат ба исбот зарурат надорад" ва бо ангдисй Truth knows no fear, Truth does not feel fire, truth has nothing to - Хакикат аз тарс наметарсад ва мушобехи он дар точикй "Офтобро бо доман пушонда намешавад" ё "Офтобро бо доман пушидан мумкин нест" ва ё "Ростиро завод нест" ба хамин мавзуъ нигаронда шудааст:

Ин гапи Мамарачаб ахводи рухияи Мирбададро якбора тагйир дода, уро ранчонданй барин намуд. Вай дастонашро бо хам модиш дода, ба афти Мамарачаб бо хашм нигох мекард. Вай то ин дам кушиш мекард, ки хар гап шавад хам, дар бораи бехуда баромадани орзую умедхои зуд аз даст рафтани Москваро аз касе гапе нашунавад. Ваде офтобро бо доман пушидан мумкин нест [6, 472].

Дар чумдаи зерин кахрамон баён медорад, ки рузе парда аз руи асрор бардошта мешавад ва хакикат ошкор мегардад:

чт ^ НГ йнг ^ТГ^нт, тн ЗТ yfacii^ "яТЬ ^т Жъ ftf^

ЭТТГН ^ ^lc<Hlil*c|lF Э [31, 6].

[Par mujhe to aisa nahl lagta, Bharat ji! Mai ne paritvad kiya. Sic ka lc kya? Kal parinam samne hoga. Bharat ji ne atmavisvas ke sath kaha].

Лекин ман ин хед фикр намекунам, чаноби Бхарат. Ман муходифат нишон додам. Офтобро бо доман пушонда намешавад. Фардо хакикат маъдум мешавад. Бхарат бо боварй гуфт*.

Зарбудмасади "ЯТЬ iT ЖЬ ^ЧТ' - [Sac ka ac kya] - "Офтобро бо доман пушонда намешавад" дар аввади чумда дар шакди саводй омада, вокеияти ба амад омадаро аз забони кахрамон ифшо месозад:

ЯТЬ i жъ ^ЧТ"? IFt Ш? тт^ Э fcf^ F з^ ^Эт - ^^ яГ ¿¡ж э? f^Ti

[17, 442].

["Ab sac ka ac kya"? Vansi Sinh Harkhu sardar ke satsang se ub cuke ho jaise - mai ne jo dekha kah diya].

Офтобро бо доман пушонда мешавад магар? Ваншй Синх шояд аз хамрохй бо Харкху Сардор зик шуда бошад. Он чизе, ки ман дидам, хамонро гуфтам.

Шоирон хатто барои хамрадиф шудани мисраъхо дар газадхои хеш истифода мебаранд:

ЭГ НГ Т ^fctft ¿Г ЭГ ;ятЧ

FFT?TT Т? % ^Тгшъ iti® ЖЬ| [28,15].

[Sacche ki to izzat hi barhegijo karejac,

Masur masal hai ki nahi sac ko kuc ac].

Х,ацщат дастболо мешавад, агар куни сащиш, Масали мащур аст, ки офтобро бо доман пушонда намешавад*.

Дар хар зарбудмасад сухану хикматхои пандомез нухуфта аст. Хадаф аз истифода аз он ба рохи рост хидоят кардани инсон ва пешгирй аз аъмоди бад мебошад. Чрхидй ва бесаводй шахсро ба гумрохй мебарад. Зарбудмасади "Гови бешир садои баданд дорад"(Корова, не дающая модока, громко мычит) бо гунахои "Гови бешир овози баданд дорад, "Гови бешир овозаш баданд", "Гови бешир бонгаш баданд" ва "Аробаи ходй садои баданд дорад" (Пустая тедега грохочет) хамин гуна афоди чохидро панд дода, онхоро барои исдох шудан водор

месозад. Дар хинди мушобехи он зарбулмасали ^Г^Т ^^Г ^Т/^У^^" ^^ФН" ^Т^"-

[Thotha cana bäje ghanä/adhjal gagri chalkat jaye] - "Зарфи холи садои баланд дорад", мебошад. Х,ар ду зарбулмасал чи дар точики ва чи дар хинди ба таври васеъ корбурда мешаванд:

4MÍ^flTÍFtft Я ЧГ tft JJUMM ЗЯТ í^4dl I ЪтЧI" ^Т ^^Т ^Т^ ^Т [33, 195]

[Rajkisor kisi yogya na hone par bhl gunvan bana phirta hai, satya hai thotha cana baje ghana]. Рачкишор бо вучуди ба хеч кор дарднахур буданаш низ худро хеле бовикор нишон медихад, дар вокеъ гови бешир садои баланд дорад*. Ё

W tflfT Ч^Т Ж ТОТ, Н ^нпЯ ^Т| ШI ^НФН ^"1 [32, 193].

[Narendra ke pas thora paisa a gaya, to itrane laga. Sahl bat hai adhjal gagri calkat jaye]. Нарендра аз кучое каме пул пайдо кардааст, ки овозаш баланд аст. Дуруст аст, ки мегуянд "Гови бешир садои баланд дорад"*.

Дар китоби "Ф£И<Н Hl^lRd ФГЗГ' - "V - [Kahavat lokokti kos - tira] "Фарханги зарбулмасалу маколхо"- харфи "тха" ин зарбулмасал ба маънои ФБ" ^Ы" Ж ^Щ" ГЭБЗМТ

c^ííd ^^f ФГ ^ГН ФГНТ t - [kam gyan ya gun rakhnevala vyakti barha carha kar bate karta hai]-

"одами бесавод ё бехунар хамеша гапхои калон мезанад" тавзех шуда, афроди чохил, бесавод ва худпараст мавриди интикод карор гирифтааст:

^át-ré! writ grar ^чят t w w ti шщ зят фя чят [27, 176].

[Us ki baiT-baiT bate ko sunkar lagta hai jaise us ke pas kuc hai. Thatha cana baje ghana].

Калонгапии уро шунида, хаёл мекуни гуё у хама чизро дошта бошад. "Гови бешир садои баланд дорад"*.

Дар ин зарбулмасалхо афроди худхох ва чохил, ки такаббур хоси ин гуна ашхос мебошад, мавриди мазаммат карор гирифта, тавассути онхо мардуми чомеа ба фурутани ва хоксори даъват мешаванд.- Х,а, чигарам Чамилачон, инаш аз ёдам баромадааст, ки баъди аз кадом лахади торик, аз бадарга гашта ба ин чо омада мондани додари бенухтааш Х,асан, ки дар хеч чо кор намекунаду бо карру фараш оби хуми Намагон ях мекунад, овози ин гови бешир боз баландтар шуда монд [13, 434]. Доираи истеъмоли ин зарбулмасалхо дар хар ду забон хеле васеъ мебошад. Инсон дар даврахои кадим дар пеши ходисахои табии очизу дармонда буд. У барои ба даст овардани лукмаи хеш аз тамоми воситахо истифода мебурд. Шахси гурусна ва ночор мачбур аст барои пайдо кардани кутти лоямут ба хама кор, хатто бо шер хам даст занад. Ин хама дар маънии зарбулмасали "Гурусна бо шер мезанад" ва ё хинди чтдт w я ^тдт -ч ^фл ч wt f - [marta kya na karta] - majbüri me admi sab kuc karta hai- одами бо марг

ру ба ру шуда ба хама кор даст мезанад- шахс дар мачбури ба хама кор кодир аст, нухуфтааст. ^чя зет ^тЯ % фт? % ц^ч эткчмУЯ здчя ff ч Я" »wt ^чт я чтетч ^frntfti «чЯ ж зетУ пЦ ч^ят ft

ДУw, ^д ^ff^f ^?тУч я n4t ftnti чтят wt я WT, *fí У!чФтетУ% 'Фтет ч w n4t, Д for ^гят чУ^н f [23, 75].

[Suman cale jane ke bad Padmasinh ke hriday me ek ätmaglaril utpanna hui. Mai ne accha kiya. Na malüm vаh kahl gayi. Apne ghar cali gayi pücna hi to kya, kintu vaha vаh kadapi na gayi hogi. Marta kya na karta, kahi kuli dipavalo ke jal me phans gayi, to phir cutna muskil hai].

Пас аз рафтани Суман калби Падмасинх пурандух шуд. Ман хуб кардам. Маълум нест, ки ба кучо рафтааст. Чаро уро пурсам, шояд ба хонааш рафта бошад вале у хеч гох ба хонааш намеравад. Гурусна бо шер мезанад, боз ба доми фиребгаре наафтода бошад, вагарна озод кардани у мушкил аст*. ё

ч ч^Мет^ f, ЯУ^Т^ етдУ f, дч ету, ДУЯг1Чет^т здтт ЧГ:ФТД ^Tti ят фтфт, Я1

^ТУ ДУ ^ft ^тц? чтя ^тц чтят я wt ^T^t Ч" ДУ át^ ft ?Удт ^í ^чтят У^дят пчт ^í «ф ДУ Ч" 4t ^tf я| яftгft, ?У фвзу^у чтЦ фтд ^ТУ| [16, 128].

[Mai parhi-likhi hü, naukri kar let! hü, tum qarz le lo, dono milkar utar dege. Ma bat karo.

Na baba, na.

Karo to sah! sayad man jaye. Marta kya na kartä val! kahavat me to thlk h! hota hai. Phir zamana kitna badal gaya hai. Ab to mai bh! ko! na! navel! nah! rah!, do bacchö ki ma hü. Bat karo].

Ман шахси босавод хастам, кор карда метавонам, ту карз гир, хар ду якчоя онро бармегардонем, Модар сухбат кун. Не, намекунам.

Сухбат кун, шояд розй шавад. Гурусна бо шер мезанад, ин масал дуруст аст. Ба замона нигох кун, хеле дигар шудааст. Холо ман мисли пештара нестам, модари ду кудак кастам. Сухбат кун*.

Ва ё дар мисраи шеърии зайл шоир бо овардани ин зарбулмасал аз ноилоч мондани худ дар дами марг шиква мекунад: íq - ч - ^feí Wi"TWT, d^INddl^" WTW

Dam - e - äkhir sikvä kya na kartä, Tumhi batläo martä kyä na kartä. Дами охир чаро ин шикоят накунам, Худат бигу, гурусна бо шер мезанад * [29, 26].

Тавре ки мушохида гардид, зарбулмасалхои аз лихози сохтор гуногуну аз лихози маъно якхела дар хар ду забон зиёд буда, доир ба мавзуъхои гуногун бахшида шудаанд. Ин зарбулмасалхо мавзуъхои ватан, инсондустй, расму ойин, панду ахлок ва гайраро фаро гирифта, дар тарбияи насли наврас ва дар рухияи ватандустй, инсонпарварй ва садокат ба Ватан ба камол расидани онхо накши хеле мухим мебозанд. Аксари ин зарбулмасалхо дар хар ду забон дорои гунахои мухталиф буда, вобаста ба саликаи гуянда ва нависанда дар нутк ва асари бадей истифода мешаванд. Дар забони хиндй зарбулмасалхое вомехуранд, ки шабехи онхо дар забони точикй дар шакли ибораи рехта низ ба чашм мерасад. Тасвир ва инъикоси хамаи онхо ин чо гайриимкон буда, бо овардани баъзе аз онхо иктифо намудем.

АДАБИЁТ

1.Бахром, Ф. Агар вай мард мебуд / Ф. Бахром, повестхо. - Душанбе: Адиб: 1987. - 544 с.

2.Бойбобоев, Т. Он руз абрй буд... хикоя / Т. Бойбобоев // Ч,авонони Точикистон. - 2016. - 10 октябр. -43(9468)

3.Бурхон, С. Заншинос / Б.Салмон // Адабиёт ва санъат. - 2017. - 9 ноябр. - №45(1912)

4.Икболов, О. Зарбулмасал, маколхо, афоризмхо (муодилхои англисй, точикй ва русй / О. Икболов. -Душанбе, 2008. - 190 с.

5.Махсумзод, Р. Повестхо, хикояхо, андешахо. / Р. Махсумзод. - Душанбе: Адиб, 2012. - 260 с.

6.Ниёзй, Ф. Мунтахабот, (иборат аз ду чилд), чилди 1, "Вафо", / Ф. Ниёзй. - Душанбе: Ирфон, 1984. - 688 с.

7.Рузгор. Адвокат дар чомеаи Точикистон [манбаи электронй] URL:ruzgor.tj/din/2987-2010-08-28-10-07-14.html - 28 авг. 2010 г (санаи истифодабарй: 2 январи соли 2018)

8.Содик, Х. Кддри чавхар чавхарй донад / Х. Содик. - Душанбе: Ирфон. 1987. - 336 с.

9.Тилавов Б., Хисомов К., Муродов Ф., Зехниева Ф. Баёзи фолклори точик (зарбулмасал, макол ва чистонхо), чилди 2/Б.Тилавов ва дигарон. - Душанбе: Адиб, 1990. - 256 с.

10.Турсунзода, М. Зарбулмасалу маколхои точикй / М. Турсунзода. - Сталинобод, Нашриёти давлатии Точикистон: 1956. - 100 с.

11.Улмасова, З.Х. Вижагихои корбасти зарбулмасалу макол ва иборахои рехта дар эчодиёти Сорбон дар мисоли романхои "Достони писари Худо" ва "Туграл" / З.Х. Улмасова // Мачаллаи илмй-назариявии "Ахбори ДДХБСТ. Силсилаи илмхои гуманитарй. 2012. октябр-декабр №4(52). - 270 с.

12.Усмонов, М. Баъзе масоили забоншиносии хиндй ва урду, воситаи таълимй / М.Усмонов. - Душанбе: Эр-граф, 2010. - 83 с.

13.Фозилов, М. Фарханги зарбулмасал, макол ва афоризмхои точикию форс / М.Фозилов. - Душанбе: Ирфон, 1976. - Ч II. - 368 с.

14.ЗДГТ íílWl41, fetfííT IdíWl, Zl4t íT MRT, - 2007, -32Y ч.

' \Э \Э " "с

чФшш. Г'3' - 4 ^го [манбаи электронй] (с/и: 12 декабри соли 2017) 16.?^ ^T^t, WM^Idi, í^dN: чы^Т цл qf RCH!, - 135 ц.

4át, wqr ít ^íát https://www.rekhta.org[мaнбaи электронй] (с/и: 12 декабри соли 2017)

18.wft ^rai ít iqííf [манбаи электронй] URL: www.essaysinhindi.com (с/и: 25 декабри соли 2017)

19.íiÍ4d, qd, <Wkid ít ^ít íd" Ч да; í® íidT i, qf 32,T«3Y <м41й, [манбаи электронй]

URL:https://www.newstracklive.com/news/yogendra-yadav-statement-on-arvin (с/и: 28 декабри соли 2017)

20.f^itt ч. ^ ftffdfif® fff??df-3 3-.-6, -1127 ч.

21.fa?tff ЧИНИ, ft?f 4t™ iter,fiW4td, SditMi?, 3964. - 643 ч.

22if43?. itff - Ifaf-чтс [манбаи электронй] URL:www.svyambanegopal.com/ (с/и: 12 декабри соли 2017)

23.з^чз?, й=пч?н it itft / Зчз?. ft f?^ <мфч?1 уфкн, - ч. 149

24.w ui^m, ft?f ччч, lid" af^f, wi^-ww, - 2016. - 11 f?«^ [манбаи электронй] URL: www.hindisamay.com/contentDetail (с/и: 10 декабри соли 2017)

25.d)i1f^ ФёмЗ, ft? il^m, www.hindicomputer.com/lokoktiyakahawate.

ч^ dfilifM, "яге firn, f??df, - 323 ч.

27.dff4T i. "ai , f^dt, - Y-32, - ч. 3«

28.^4 зЧзд, чгм, tferc, - 5«3«. - 55 ^ro

29лг? % "fm^T f ica - яда - Rekhtahttps://www.rekhta.org.

30.f^ra? itrHf - ^'d<ic4i it it as 42016-07-31) f^ra? itrHf - ^гачт it [манбаи электронй] URL:https://www.hindivarta.com > (с/и: 12 декабри соли 2017)

31.дащ i4rc 'i)wi41 "жтс?" чш "знгч 2010, 16 ч.

32.# ЩЩ. ЧИФ fF^f <^|ф<и|НУГ^W, У1ФЯФ Udl ЧИФ id^idl Чй)и1,Г^еИ1-ТЧ 3'V4.

33.w-^di ч^та* та и1Ф1ФГН^Т, ШЧН ГФЩ, f^^f, 151 Ч.

34.?Мя" tft wi, ft?dfiif ite/timi. уфк1ф <мчм чч, yiiRw,^f 5««2, .. 239 ч.

СЕМАНТИЧЕСКОЕ ЕДИНСТВО ПОСЛОВИЦ И ПОГОВОРОК В ТАДЖИКСКОМ

И ИНДИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье речь идет о пословицах и поговорк, которые различаются с точки зрения структуры, но совпадают с точки зрения смысла в обеих языках, и посвящены различным темам. Эти пословицы и поговорки охватывают темы родины, гуманизма, традиций, нрав и т.п. и играют важную роль в воспитании молодого поколения в духе патриотизма, гуманизма и верности родине. Большинство из этих пословиц имеют разные варианты и используются в зависимости речи оратора или писателя в художественной речи. В индийском языке встречаются пословицы и поговорки, которые имеют сходство с фразеологическими оборотами таджикского языка.

В настоящей статьи впервые затрагивается проблемы сравнительно-сопоставительного изучения особенности языка таджикских и индийских пословиц, показываются общие, сходные и отличительные признаки их языковые структуры.

Ключевые слова: пословица, структура, значение, язык хинди, таджикский язык, сходство, отражение, единство, вариант, содержание.

SEMANTIC SIMILARITY OF PROVERBS AND SAYINGS IN TAJIK AND HINDI

LANGUAGES

This article is dedicated to proverbs and sayings which differ by structure but have similarity by meaning in both languages. They are devoted to different topics. These proverbs and sayings cover the themes of the homeland, humanism, traditions, customs, etc. and play an important role in the upbringing of the younger generation and in the spirit ofpatriotism, humanism and loyalty to the homeland. Most of these proverbs and sayings have different options and are used depending on the speech of the speaker and the writer in conversation and fiction. In Hindi language there are some proverbs and sayings that have a similarity to the phraseological phrases of the Tajik language.

In this article the problems of comparative study of the features of the proverbs and sayings in Tajik and Hindi languages are touched upon for the first time and their common, similarity and distinctive features are also shown in it.

Key words: proverb, structure, meaning, Hindi, Tajik language, similarity, reflection, unity, variant, content.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Cведение об авторе:

Юнуси Ахтамшах - старший преподаватель кафедры "Теория и практики перевода " Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева, 17/6, Тел.: (+992) 908-902-045, почта: Yunusi1970 @ mail.ru

Аbout the author:

Yunusi Ahtamshah - Senior teacher, in the Chair of Theory and practice of translation of Tajik State Institute of languages named after Sotim Ulughzoda 734019, Dushanbe city, Muhammadievstr.,17/6, Tel.: (+992) 908-902-045, email: Yunusi1970@mail.ru

ОСОБЕННОСТИ СЕМАНТИЧЕСКОГО ЗНАЧЕНИЯ СЛОВА «ЖИЛИЩЕ» В ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

Масимов О.М.

Педагогический колледж им. Х.Махсумовой Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

В речи существует бодьшое кодичество методов репрезентации языковой реадьности. Одним из таких методов отражения языковой действитедьности, который выдедяется на основе присутствия общего смысдового компонента в структуре значения и в содержании отображаемых явдений реадьности, явдяется семантическое поде. Оно может помочь отразить восприятие окружающей среды опредеденным языковым коддективом.

В нашем обществе жидище — один из важных знаков кудьтуры. С понятием «дом» в той иди иной мере быди соотнесены все важнейшие категории картины мира у чедовека. Исходя из этого можно прийти к выводу, что понятие «жидище» явдяется актуадьной темой иссдедования ддя научных дисципдин, таких как история, этнография, кудьтуродогия, в том чисде и дингвистика. «Дом» широко представдена не тодько в русском, но и в таджикском языках. Понятие 'дом' явно ассоциируется с 'жидищем' и явдяется одним из основным понятием в сознании чедовека. В таджикской и русской дингвокудьтуре дексико-тематическая группа «Дом» передается по-разному, исходя из опыта народа, его знаний и впечатдений. Сфера понятий, вкдюченных в поде «Дом», разнообразно и догично структурирована. Дом как жидище - это одно из важных понятий в дюбой кудьтуре, которое явдяется отражением представдения чедовека о месте в пространстве. Ддя формирования дексико-семантической группы сдова «жидище» в таджикском языке быди представдены сдедующие сдова:

Хона - жилище, местожительства;

Хуцра - меблированная комната, квартира;

Истщоматгох,, манзил - квартира, жилище;

Пано%го% - жилище, дом;

Манзил, бошишго% - дом, жилище;

Кулба, хонача - хижина, домик;

Хона, бино, истщоматго% - дом, жилище, здание;

Бошишго% - жилище, снимаемая/сдаваемая комната;

Коза - хижина отшельника, уединенное жилище;

Пано%го% - жилище, обиталище;

Каср - дворец;

Калъа - замок;

Цой, маскан, ободи - жилье, дом;

Хона, утоц - комната;

Сарпано% - пристанище, убежище;

Представденные сдова в сопоставдяемых языках имеет свое конкретное значение, но они пересекаются и составдяют единую группу. К тому же, внутри подя эти сдова можно раздедить на группы, оттадкиваясь от стидистических признаков, как, например, высокие сдова, просторечья, нейтрадьные, грубые и пренебрежитедьные, а также устаревшие сдова и новые.

Внутри группы сдова раздедяются на подгруппы относитедьно принципов жизнеустройства - манзилго%и бошуку%- апартаменты; хона- дом; хонаи чубин- изба; %уцра -квартира; цаср- коттедж; болохона- мансарда; внешней характеристики здания -чордевор -келья; кулба - халупа; болохона - терем и т.д.

Кроме того, внутри группы можно выявить совокупности сдов по стидям: высокие сдова -каср - дворец, бошишгох -обитедь;

сниженные иди ироничные -анбор - сарай; кудба - хадупа; коза -хибара; стидистически нейтрадьные - хона - дом; манзид - жидье; хонаи чубин - изба; хучра - квартира. В основе такого группирования дежат, прежде всего, дингвистические признаки.

В русском языке дексико-семантическая группа может быть подраздедена на подгруппы, исходя из стидистических и семантических аспектов, стидя текста, наименований в соответствии с функционадьностью и внешним видом.

Можно выдедить, например, совокупность сдов, которые обозначают жидище в

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.