Научная статья на тему 'ПАЙВАНДИ АДАБИЁТИ НАВИН ВА МАТБУОТИ ТОҶИК'

ПАЙВАНДИ АДАБИЁТИ НАВИН ВА МАТБУОТИ ТОҶИК Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
87
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
влияние / новая литература / пресса / освещение / жанроведение / исследователь / исследование / журналистика / публикация / influence / new literature / press / enlightenment / genre / researcher / research / journalism / publication

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдурахимов Б.А.

«Связь современной литературой и таджикской прессой» можно сказать, что при изучении таджикской литературоведении история таджикской прессы не изучалась. Тем не менее, он был в определенной степени изучен в истории западной прессы и восточной литературоведении, и поэтому вопросу были написаны диссертации и монографии. Ярким (живым) примером этого является произведение «Эволюция» эпической литературы и сценический с начала до 1320-х годов. В рамках оформления эпической темы из группы современной литературы» иранского ученого Хасана Миробиддина. В данной статьи в некоторой степени было проанализировано изучаемой проблеме по сравнению с современной таджикской прессой и литературой начала 20-го века. Следует отметить, что, хотя таджикские исследователи опубликовали большое количество научных и популярных статей и книг по истории печати и литературных произведений, однако в них, данной вопрос не подвергалось тщательному и всестороннему анализу касательно их взаимосвязанности. В данной статье впервые была предпринята попытка проанализировать эту тему. Как отметили исследователи, литература и пресса очень совместимы. Можно сказать, что,несмотря на свою молодость, пресса играет значительную роль в пропаганды и развитие таджикской литературы на протяжении более ста лет. В свою очередь, литература внесла значительный вклад в становление жанров, художественной изображении, образ и стиля печати. В статье рассматривается именно данная связь в самом начале и появления новой таджикской прессы и литературы. Также впервые были изучены причины обращения журналистов к литературе, например, первые появление литературных жанров на страницах публикаций газеты и журналы Ирана, Центральной Азии, решение новой проблемы литературы и роль писателей в современных условиях и т. д. а также улучшит будущие перспективы таджикской литературы и прессы, развитие духовности и национального самосознания.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONNECTION OF MODERN LITERATURE AND THE TAJIK PRESS

«The connection of modern literature and the Tajik press» we can say that the history of the Tajik press has not been studied in the study of Tajik literary. However, it has been studied to some extent in the history of the Western press and Eastern literature, and treatises and monographs have been written on the subject. A clear example of this is the work «The Evolution of Fiction and Fiction from the Beginning to the 1320s. In the framework of the design of the legendary themes of the group of modern literature» by the Iranian scholar Hassan Mirobiddin. This article analyzes the issue to some extent in comparison with the modern Tajik press and literature at the beginning of the 20th century. It should be noted that although Tajik researchers have published a large number of scientific and popular articles and books on the history of the press and literary works published in them, this issue has not been studied in conjunction with each other. Only the names of the works are mentioned and there is no literary significance of the research. In this article, for the first time, an attempt was made to analyze the topic. As researchers have noted, literature and the press are intertwined. It can be said that the press, despite its youth, has played a significant role in the promotion and development of Tajik literature for more than a hundred years. In turn, literature has made a significant contribution to the formation of genres, artistic expression, style and style of the press. The article discusses this connection at the beginning of the emergence of the new Tajik press and literature. Also, for the first time, the reasons for journalists to turn to literature were studied, for example, the first newspapers and magazines of Iran, Central Asia, the emergence of literary genres in the pages of publications, the solution of new literature and the role of writers in new conditions, etc. will enhance the future prospects of Tajik literature and press, the development of spirituality and national self-awareness.

Текст научной работы на тему «ПАЙВАНДИ АДАБИЁТИ НАВИН ВА МАТБУОТИ ТОҶИК»

ПРЕДСТАВЛЕНИЯ МИРЗО ОЛИМДЖОНА ХАСРАТИ ХИСОРИ НА КНИГЕ «ЯЗЫК

НАЦИИ - БЫТИЕ НАЦИИ», ОСНОВАТЕЛЯ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО ЕДИНСТВА, ЛИДЕРА НАЦИИ, ПРЕЗИДЕНТА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН ЭМОМАЛИ РАХМОНА

В истории всемирно известной таджикско-персидской литературы XVIII-XIX веков, Мирзо Олимджон стал известен как Хасрат Хисари. Поэт известен своим нежным и простым стилем в творчестве.

У Мирзо Хасрати Хисори есть уникальный стиль творчество, называемый «титол» или «татол», который Амирбек Габибов назвал собственным стилем поэта. Статус и место Мирзо Олимджона Хасрати Хисори в определённой мере известны во всемирно известной истории таджикской литературы.

Поэзия поэта богата и красочна, его творчество посвящено многим темам таджикской персидской литературы.

Ключевые слова: поэт, сборник газелей, татол, Гиссарская долина, борец за справедливость, талантливый, добродушный, красноречивый, смелый, актуальные темы эпохи, насмешливые выражения, своеобразный стиль, простота, ирония и метафора.

REPRESENTATIONS OF MIRZO OLIMJON HISORI ON THE BOOK: THE LANGUAGE OF THE NATION - THE BEING OF THE NATION «BY THE PRESIDENT OF THE REPUBLIC OF

TAJIKISTAN EMOMALI RAHMON»

In the history of the world-famous Tajik-Persian literature ofthe XVIII-XIX centuries, Mirzo Olimjon became known as Hasrat Hissari. The poet is known for his gentle and simple style of creativity.

Mirzo Hasrati Hisori has a unique style of creativity, called «titol» or «tatol», which Amirbek Gabibov called the poet's own style. The status andplace of Mirzo Olimjona Hasrati Hisori are known in a certain measure in the world-famous history of Tajik literature.

The poetry ofthe poet is rich and beautiful, he wrote poems on many topics of Tajik Persian literature.

Keywords: poet, collection of gazelles, tittle, Hissar of valley, fihter for justice, talented, good - natured, eloquent, brave, current topics of the era, mocking expressions, peculiar style, simplicity, irony and metaphor.

Сведения об автора:

Джураева Хубонгул Ёрмахмадовна - кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры Методика начального обучения Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: р. Фирдавсй, ул. Фирдавсй 28/2, Душанбе, Республика Таджикистан. Тел: 907-04-08-78, E-mail: hubonguljuraeva@mail.com

About the author:

Juraeva Khubongul Yormakhmadovna - Candidate of Philology, Senior Lecturer of the Department of Primary Education Methods, of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: Firdavsi, st. Firdavsi 28/2, Dushanbe, Republic of Tajikistan. Tel: 907-04-08-78, E-mail: hubonguljuraeva@mail.com

ПАЙВАНДИ АДАБИЁТИ НАВИН ВА МАТБУОТИ ТОЧДК

Абдурахимов Б.А.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода

Мухаккикон сохд^ои адабиёт ва матбуотро аз хам чудо намедонанд. Ин ду шохаи хаёти маънавй ва фаъолияти эчодй дар пайвасгагй вучуд доштанд ва доранд. Мо акидаи устод Садриддин Айниро оид ба с^ши адабиёти навини точик дуруст мехисобем. Мавсуф дар «Намунаи адабиёти точик» зикр карда, ки бо инкилоби якуми Русия, «омадшуди рузномачоту китобхои тоза дар Бухорову Туркистон... сохибкаламони тозанавис хам чо-чо сар бароварданд ва бинобар ин, мо сари таърихи адабиёти нави тоцикро 1905 карор додем» [2. с.353]. Яъне, ин чо мухим он аст, ки OFaзи адабиёти навини точикро устод ба пайдоиши «рузномачот» низ вобаста медонад. Хдмин тавр, яке аз махсусиятхои адабиёти давраи навини точик аз он иборат аст, ки ба пайдоиши матбуоти точик алокаманд мебошад. Махз матбуот буд, ки адабиёти кухансоли классикии точикро дар OFOЗи асри XX аз чихати сохту мазмун тагйир дод. Аз ин ру, бе омузиши таърихи матбуоти аввалин мазмуну мундарича, омилхои ташаккули адабиёти навини точикро муайян кардан имконнопазир аст. Вобаста ба ин, таъсирпазирии мутакобилаи матбуот ва адабиёти навини точик дар OFOЗи асри XX масъалаи мухимми сохахои таърихи матбуот ва адабиётшиносии точик буда метавонад.

Тадкикотхои адабиётшиносй ва таърихи матбуот собит месозанд, ки робитаи адабиёт ва матбуот дар саргахи пайдоишашон хеле кавй будааст. Ба кавли мухаккик А.Азимов, «Адабиёт ба матбуот, матбуот ба адабиёт тавъам буда, яке дигареро пурра гардонида, ба ин васила махсули эчодро ба муштариён мерасонанд ва Fановати фархангй мебахшанд» [3. с.3]. Матбуоти точик, ки чун матбуоти тамоми халкхо

ни^т бa aдaбиëг чaвoнтap acт, зaмoнe бa вучуд oмaд, ки тяжбсти чoмea бa oн пaйдo шуд. Aммo дap илмxoи aдaбиëгшинocй Ba тaъpиxи мaтбyoти точик мacъaлaи мaзкyp куб oмyxтa нaшyдaacт Ba acapy мoнoгpaфияи мaxcyc дap ин бopa бa вучуд нaoмaдaaнд. Гyфтaн мумкин acт, ки мaтбyoт 6o вучуди ^aBoRñ дap пaxн нaмyдaн Ba тapFибy pyшди aдaбиëги точик дap дaвoми зиëдa 8з caA гали oxMp нaкши нaмoëн гyзoшт. Дap нaвбaти xyд aдaбиëт дap тaшaккyли жaнpxo, тacвиpи бaдeй, ycлyб, табки мaтбyoт xизмaти нaзappac бa 4o oвapдaacг. Ин 4o мo ин пaйвaндию aлoкaмaндиpo дap caporceH пaйдoиши мaтбyoт Ba aдaбиëги нaвини точик мaвpиди нaзap кapop xoxeм дoд.

Aлoкaмaндии aдaбиëт Ba мaтбyoт пaйвaндию пeчидaгиxoe дopaд, ки бaъзaн зимни тaдкдкoт дap б8йни om,o capxaд гyзoштaн нoмyмкин мeгapдaд. ^p m™^ му^кки^ coxaH aдaбиëт бa мaтбyoг pyй мeopaд, ycгoди тaъpиxи жypнaлиcгикa 6o acapxoи aдaбии дap мaTбyoг нaшpгapдидa capy кop мeгиpaд. Бo вучуди ин, axcap вaкт мyxaккдкoни coxaи тaъpиxи жypнaлиcгикa xaнгoми xaxnHnH мacъaлaxoи дaxлдop мaвoди aдaбиpo 8з нaзap дyp мeмoнaнд ë oнpo 8з дapичaи илми жypнaлиcгикa мaвpиди 6appacй ^apop мeдиxaнд. ^p mB6a'm xyд мyтaxaccиcoни coxaи aдaбиëгшинocй xaнгoми oмyзиши мaвзyъxoи aдaбиëт ëдoвapии caxivM ин ë oн нaшpияpo дap мacъaлaи pyшди aдaбиëт фapoмyш мeкyнaнд. Хмин тaвp, 6a aлoxидaгй m 8з тapaфи мyxaккдкoни coxaи жypнaлиcгикa Ba нa aдaбиëгшинocй мaвoди aдaбии нaшpияxoи точикй, мaxcycaн, pyзнoмaвy мaчaллaxoи aввaлин nyppa oмyxтa, тaъcиpпaзиpии xaмдигapии бaйни oнxo мyaйян кapдa нaшyдaacт. Myшкили acocй дap ин бoбaт 8з oн ибopaт acт, ки acapxoи aдaбии нaшpияxoи aввaлин 8з тapaфи мyxaккикoни кac6й низ capcapй 8з нaзap гyзapoндa, nyppa Ba 6a тaвpи кoмил мyтoлиa Ba 6appad3 нaшyдaaнд. Дap нaтичa кaйдxoи capoceмa 6a вучуд oмaдaaнд.

Бo вучуди ин, дap китo6y pиcoлaвy мaкoлaxoи зиëди ycгoд С. A™s, AMyx^OT^oB, M. Шaкypй, Р. Хмим, A. Ha6aBË, И. Уcмoнoв, C.Ta6apoB, И.Умнякoв, П. Гyлмypoдзoдa, ^.Шapифзoдa, В. Caivra^ H. Faффopoв, Г.Дaдoбoeвa, A^H^B, M. Pycтaмзoдa, О. Caлимзoдa Ba дигapoн тaъpиxи чoп Ba зaминaxoи пaйдoиш, мезмуну мyндapичaи pyзнoмaвy мaчaллaxoи coлxoи aBBanH acpH биот onyxa шуд^ acapxoH aдaбии oнxo 8з чиxaти жaнpy мyндapичa то aндoзae мaвpиди нaзap кapop дoдa шyдaaнд.

Бoяд гуфт, ки нaшpияxoи aввaлини точикй xycycияти мaopифпapвapй дoштaнд. Онxo нa тaнxo 6emjapH мaвoди бaдeивy nyблитcиогиaшoнpo 6a твълиму xap6™ бaxшидaaнд, б8лки yнвoни бaъзeи oнxo coxaH мaзкyppo ифoдa мeкapд: «Дoниш-биниш», «Pax6apH дoниш», «Aлифбoи caBoff», «Mm^no^ мaдaнй» Ba Faйpa. Чунин yнвoн гиpифтaни мaтбyoти точик 8з тaъcиpи нaшpияxoи мaмлaкaгxoи xaмзaбoни Шapк низ бyдa мerraвoнaд; дap Эpoн, Aфroниcтон, Тypкия, MHcp, Pocc™, Xиндycтoн pyзнoмaвy мaчaллaxoe 6o yнвoнxoи «Тapбият», «Омyзгop», «Maктaб» Ba Faйpa чoп мeшyдaнд.

^p шaкл, мyндapичa Ba интиxoби жaнpxoи бздей нaшpияxoи aввaлин 6a xawwmap мoнaндиxo дopaнд. Чунин мoнaндиpo дap бaйни pyзнoмaи <^yxopoH шapиф» (1912) Ba мaчaллaи «Orna» (1913) дap мaвpиди пaйдoиши шeъpи нaв Ba пyблитcиcтикaи ичгимoй мeтaвoн мyшoxидa кapд. Awo дap зaбoн Ba табки бaëн бaйни oнxo фapкдят 6a нaзap мepacaд, дap ин 6o6ax «Orna» нaзap 6a «ßyxopoH шapиф» як кaдaм пeш acт. Xaмчyнин, дap «Oma» чaнд шaкли нaви бaдeй 6a вучуд oмaд.

Xapчaнд xaдaфи acocHH мaтбyoти aввaлин тaнвиpи aфкop, пaxн кapдaни aфкopy oмoли мaopифпapвapй дap бaйни мapдyм, py^H мaъpифaти илмиву фapxaнгии чoмea, дaъвaти нaвpacoнy чaвoнoн 6a мaктaб, илму дoнишoмyзй буд, мacъaлaи пeшниxoди нaмyнaxoи aдaбиëт тaвaccyти pyзнoмa дap дoиpaи xaмин xaдaфxo 6a миëн oмaд. Яъш, 6apoH ифoдaи aфкopи зикpшyдa нaмyнaи aдaбиëт Ba жaнpxoи oн лoзим шуд. Ин acт, ки дap aкcapи нaмyнaxoи мaтбyoти мaвpиди нaзap (<^yxopoH шapиф», «Oma», «Шуъгаи Hm^oô», «Овoзи точик», «Бeдopии точик», «Дoниш Ba oмyзгop» Ba «Pax6apH дoниш») capлaвxa, pyбpикa Ba cax^axoH умумй 6o нoми «Aдaбиëг» 6a чaшм мepacaнд. Яъш, мaвзyи мшк^ - aдaбиëт якe 8з мaвзyъxoи acocHH мaтбyoт 6a xhco6 мepaфт.

6opaH нaвиштaxoи aдaбии мaтбyoти coлxoи 20-ум Ba 30-юм мyxaккдк A.Aзимoв чунин xyлoca бapoвapдaacт: «A^Hëm нaви шypaвй 8з мaтбyoт мaншa гиpифтaacт. Кими зиëди aдибoни нacлxoи якуму дуюми aдaбиëги тoчик aBBanm чaкидaxoи xoмaaшoнpo дap мaтбyoт мaнзypи xoнaндaгoн гapдoнидaaнд. Бa ин BacHra мaтбyoт 6a пoягyзopии aдaбиëги нaви точик, 6a шaклгиpии мню^ь, жaнp Ba кoлaбxoи oн ca6a6 шyдaacт» [4. c.24]. Хyлocaи мaзкyp дypycг acт. ^p xaк:дкaт, чй тaвpe ки минбaъд дap paфти гадкик xoxeм дид, 6Hcëp aдибoни точик, 8з чумш, C.AЙнй, A^xyra, ЧтИ^ами, C.MaнOфзoдa, Б^юй, A.Пиpмyxaммaдзoдa, Пaйpaв Cyлaймoнй нaxycгин ocopH нacpи бaдeй Ba бaъзexo aшъopaшoнpo дap caxифaxoи мaтбyoти нaзapи мo чoп кapдaaнд. Хмчунин, мaвзyъ Ba жaнpxoи нaви aдaбй низ дap мaтбyoт 6a нaшp pacидaнд. Хyлocaи дуюми мyxaк:кик aз oн H6opax acт, ки мaвoди caxифaxoи aдaбй нa тaнxo 6a aдaбиëг дaxл дoштaнд. Awo 6a aндeшaи мo, ин xycycият 6a нaшpияxoи coлxoи биcтyм xoc нecт, бaъдaн гyшaxoи aдaбй nyppa aшъop Ba acapxoH нacpиpo чoй дoдaaнд. Хyлocaи теюми A.Aзимoв дap 6opaH зaминaи x,yччaтй дoштaни acapxoH a^HH мaтбyoти ин дaвpa дypycт мeбoшaд.

Aз нaтичaи илмии тaдкикoгxoи мaвчyдa xyлoca бapoвapдaн мумкин acт, ки дap мyндapичaи мaтбyoти aввaлини точик aдaбиëг бaъд 8з мaopиф Ba H^racx^ дap чoйи геюм ^pop гиpифгaacт. Aммo пeшдacтии aдaбиëт 8з oн H6opax acт, ки зимни иньт^и мacъaлaxoи ичтимoивy иктиcoдй xaмчyн вocитaи бaëн 8з жaнpxoи aдaбй фapoвoн иcтифoдa бypдaacт. HnoBa 6a ин, pyзнoмaвy мaчaллaxoи oнвaктa г-ymaBy pyбpикa

Ba xaTro, бaъзeamaн фacлxои aлоxидaи aдaбй дошганд. Ин мacbaлaxо дap aдaбиëгшиноcй Ba тaъpиxи мaтбyоти точик бa тaвpи нaмбap кapдaни pyбpикaxо Ba capлaвxaи мaвaд ëдaвap шyдaaндy бac.

A3 чумл^ дap pyзнaмaи «Бyxоpои mapиф» cилcилaи meъpxои нaвaвapaнa дap aтpофи мacъaлaи чигyнaгии aдaбиëги зшонй бe тaъкиди мaxcyc бa мгён aмaдaнд. Бaxcx,о бa maR^ нaзм бamaнд xa^ a3 axaмияти бaлaнди aдaбиëгшиноcй Ba нaкди aдaбй бapxypдоpaнд. Бa кдвли мyxaк;кщон, «Haшчaи ин мyбоxиcaxои нaзapй Ba интикодй хдмин шуд, ки aдaбиëг бОяд бa BO^e^ra xappy3a, вaзъи тaъpиxй, фи^у зикpи инcaни xaмзaмони xyд мyтaвaччex maBa^ мacaили Bara^ илм, озодй, шинaxти xyд, пempaфти кишвappa мaвpиди тacвиp Rapap дшдц. Бa кaвлe, тyфaйли бaxcи интикодй Ba зeбaиmинaxтй дap pyзнaмaи «Бyxоpои mapиф» чapaëни maклгиpии aдaбиëги нaв, meъpи нaви вокeъгapо бa мapxидaи тозae воpид гapдид» [15. c. 144]. Xapчaнд ин бaxcy мyнозиpaxои aдaбй xycyc^ra нaк;ди aдaбии имpyзapa нaдоштaнд, як нaвъ нaк;ди aдaбй дap шaкли мaнзyм бyдaнд Ba бa нaк;ди aдaбии pacмии бaъдинa acac гузошгадц.

Оид ба чойгох,и aдaбиëг Aap №T6ycrra AaBp^ тaъcиpи мyтaкобилaи mTDyar Ba aдaбиëг a3 тapaфи мухдккщони xaмзaбони мо Aap Эpан тaцкищгxои чолиб бa миëн aмaдaaнд. Яте a3 ощо acapи <<TaxaBByra aдaбиëги дacгонй Ba нaмаиmй a3 OFO3 то 1320 maмcй. ,3ap чоpчyби Tapx^ тaтaввypи мaзaмини дacгонии Fypyx^ aдaбиëги мyоcиp»-и дониmмaнд Xacaн Mиpобидцинй мeбоmaд. ,3ap acapи мaзкyp, ки acоcaн бa мacbaлaxои м^мущси aocto™ Aap нaмоиmномaxо бaxшидa myAa, caбaбxои бa мaтбyaг pyn овapдaни aдибон Ba Aap ccax^^ pyзномaвy мaчaллaxои оxиpи acpи 19 Ba aBBara acpи биcг бa чоп paconAa™ acapxояшон инъикоc ëфтaacт. Ин acap a3 он H^xaT баз мухцм apзëбй мemaвaд, ки бa AaBp^ мaвpиди тaцк;икu мо pocr метяд. Яънe, Aap он мacъaлaи мaзкyp Aap нampияx,ои дaвpони acpи RyAax, Ba OFO3и acpи биcгyм мaвpиди бappacй кapоp гиpифтaacг. Xiacaн Mиpобидцинй якe a3 омилхои Aap мaтбyaг бa твбъ pacидaни aввaлин pомaщои фоpcиpо <<кундии pyii^n canbaTH чоп Ba нaбyдaни ношиpони xиpфaй» Aap он Barçr Aap Эpон AC^cnBac^r [9. c.23].

Иcбaг гapдидa, ки нaшpияxои нaxycгини Эpон xapчaнд нaшpияи caф aдaбй дониcгa нaшyдaaнд, бо мaкcaди чaлби тebдоди бeштapи xонaндaгон Ba aфзyн нaмyдaни обyнaчиëн чопи acapxои xypAy кaлони aдaбиpо бa pox мондaaнд, ки як к;иcмamон тapчyмaвй бyдaнд. Max3 бa ин caa» acapxои бa xонaндaгони точик мaълyми «Caëxaшомaи Ибpоxимбeк»-и Зaйнyлобидцини MapoFa^ ^«AxjnaA ë caфинaи Толибй»-toto6ob, «Capгyзaшти Х,очибобо»-и Иcфaxонй Aap тapчyмaи Mиpзо Хдбиб Иcфaxонй aввaл Aap rnmp^xo интиmоp ët^Ta, бa вacилaи pyзномaxои <<AxTap», «Xaббyлмaшн» дacтpacи xонaндaгони точик низ гapдидaнд. Hampияxои мaзкyp бa Оcиëи Mapкaзй xaм мeомaдaнд Ba бa тaълифaги mоиpонy нaвиcaндaгони точик тaъcиp мepacaндaнд. A3 чумл^ «Haвиштaи Зaйнyлобидцини MapоFaй xaмон aмaлepо, ки Aap Эpон ичpо rapAa буд, Aap Mовapоyннaxp низ mpo кapд, Aap ин чо низ боиш бeдоpии фикpxо, боиcи ^Bar гиpифтaни нигщи тaнк;идии aдибон Ba aфкоpи озодиxоxии ош,о гapди1ц» [14. c.45]. Ин acr caбaби Aap нaшpияxои aввaлини точикии мaвpиди нaзap бa BynyA омaдaни як ^aicp жaнpy ycлyбxои нaв чун мycоxибa, caфapномa, фeлeгон, mebpи озод, xaMB, нaкизa Ba FaMpa. Дap нaшpияxои дaвpй чоп гapдондaни acapxои бaдeй a3 ду M^xaT фоидa pacorç^ якум, коpи мyaллифонpо оcaн ^д -acapxояшон интиmоp шуд, AyBy^ боиш cepxонaндa гaштaни acapxои мaзкyp Ba xyди нampия гapдид. Яънe, xap ду тapaф - мaтбyaг Ba aдaбиëг a3 ин xaмкоpй Ba пaйвaндй бypд кapдaнд.

Ин фaзои TO3ae, ки мaтбyaг бapои aдибон мyxaйë нaмyд, xaмчyнин, бa ощо имкон дод, ки тaчpибaxои aдaбии xyApo тaвaccyти p^ro^ia^o бa мaъpaзи умум гyзоpaнд. Чунончи Aap xaмон AaBpa (caлxои биcгyми acpи бист) нaвиcaндaи мaъpyф Aлиaкбapи Дexxyдо яте a3 нaмyнaxои тaчpибaи aдaбии xem-мaколaги дacгонвapaampо бо номи «Чapaндy rnpaE.^» Aap «Cypи Ифофил», ки ин нaшpия бa Оcиëи Mapкaзй низ иpcол мeгaшт, чоп кapд. Ибоpaи ^rapaE^ пapaнд» минбaъд Aap aдaбиëги фоpcy точик мaшxyp гaшт. Хдтто, бaъдгap иcгилоxи «чapaн1циëг», имзои мycгaоpи «Чapaндгy>» Aap мaчaллaи «Шybлaи инкцлоб» 6OPXO мaвpиди иcгифодa rçapop гиpифтaacг. Бa ^ли дониmмaнди мaъpyф Эдвapд Бpayн, «Чapaндy mpaнд»-и Дexxyдо «^бони aдaбиpо a3 кaйдy бaнди cymar paxo кapд Ba ORpo бa зaбони pyзмappa дapомexт Ba иcгилоxaг Ba кaломxо Ba лaxнxои гук^у^о воpиди зaбони фоpcй rapA... Сутуни «Чapaндy rnpaE.^»... a3 лиxози нacpнaвиcй биcëp олй Ba бикp буд... Haмaëнгapи нaвовapй Aap твнзи фоpcй acr Ba бa caбкe xaм омиëнa Ba xaм мybчaз Ba фacex нaвиштa myAaacr» [5. c.412]. Хдмин raBp, бa кaвли Xacffi Mиpобидцинй, pyзномaxои фоpcии aввaли acpи биcгyм xa^^ пaйвaндии aдaбиëг Ba мaтбyaг бyдaнд. Хдмчунин, нaкши pyзномaxои нaxycгини axбоpиpо, ки Aap xошияxояшон оcapи бaдeиpо чоп мeкapдaнд, xeлe мyxим бояд apзëбй нaмyд, ки мaxз онxо боиcи бa як чо чaмъ омaдaни aдибони эpонй гaштaнд.

Haвиcaндaгони точик xaм aввaлин meъpxои ищилобй Ba нaмyнaxои жaнpxои нaви aдaбии xempo мaxз Aap pyзномaвy мaчaллaxо бa чоп pacондaнд. Чyнонe ки мaълyм acr, нaxycгин мaчмyaxои meъpxои Caдpидцин Aiä™, Aбyлкоcим Лоxyтй, A.Дexaгй, П.Cyлaймонй, Mиpзо TypcyrnoAa бa maкли китоб бо caбaби ноpacaии имконоти чопй тaнxо Aap cолxои 1927 - 1932 интишоp ë(|Ta4^ То бa он Barçr тaмоми meъpxо, acocan инкцлобй Ba нaвовapонaи номбypдaгон Aap мaчaллaxои «Шу^ш ищилоб», ^«Дониш Ba омyзгоp», «Дониш-биниш» («Рaxбapи дониш»), pyзномaxои «Овози точик», <&eAopm точик», чaнд киГоби Aapœ Ba ниxоят, мaчмyaи ^<Haмyнaи aдaбиëги точик^> (1926) бa чоп pacидaндy бac. Якe a3 нaмyнaxои бapчacгaи ин пaдидa чопи aввaлин rnBecra точикй «Одинa^>-и ycroA Caдpидцин Añ™ Aap pyзномaи «Овози точикй» Ba нaxycтин pомaн «Чaллодони Бyxоpо»-и мaвcyф (вapиaнги yзбeкй) Aap

нaшpияxo мeбoшaд. 3epo дap oftoh aonxpH биcтyм матбааxoe, ки кувваи чoпи acapxon бaдeй, xano, тaълимиpo дoштa бoшaнд, набуданд.

Хамин xaBp, мaтбyoти тoчик - аввалин pyзнoмaвy мaчaллaxo дap oFœn acpn XX минбapи xaкдкй ва яшнаи адабиети навини тoчик ба xncoô мфафт ва ин вaзифapo capбaлaндoнa ^po ^д. To ба aндoзae, ки бaъзeи orno 6o вучуди нaшpияxoи coxan диг-ap - мaopиф бyдaнaшoн дap cx^on минбаъда аз тapaфи aдибoн ва мyx,aккдкoн нaшpияи нaвиcaндaгoни точик шм бypдa шуданд (чyнoнчи мачаллаи «Pax6apn дoниш»).

^p acocn мyкoиca ва 6appacnH мaвзyю мазмун ва жaнpxoи адабию жypнaлиcтии нaшpияxoи Эpoн ва OcnëH Mapкaзй ба xyлoca oмaдaн мумкин аст, ки arap дap нaшpияxoи дaxcoлaxoи аввали acpn биcтyми Эpoн чанбаи бaдeй нaзappac бoшaд, яънe, дap oн чo ба ocopn cиpф адабй - poмaнy ^н^яву нoвeллaxo чoйи бeштap чyдo шуда бoшaд, дap нaшpияxoи тoчикии ин дaвpaи OcnëH Mapкaзй чанбаи пyблитcиcтикa nypкyввaт буд.

Tabcnpn мyтaкoбилaи адабист ва мaтбyoти тoчикpo дap тaъpиxи мaвpиди нaзap ба ду киcм мeтaвoн Чyдo ^д: 1) Пeш аз HnsHnoën ora^p ва 2) Баъди HnsHnoën ora^p то coли 1932. ^p дaвpaи аввал нaxycтин жaнpxoи адабии coxan мaтбyoт чун nyблитcиcтикa, фeлeтон, муто^^а, caфapнoмa ба вучуд oмaдaнд. Acapxon адабии дap мaтбyoт бaнaшppacидaи дaвpaи аввал, aгap xycycияти тaнвиpи a^oppo дoштa бoшaд, дaвpaи дувум 6o инъикocи nm^o^ cиëcй шypyъ шуд дap миcoли мачаллаи «Шуълаи инкигоб». Хамчунин, баъди муддате шaклx,oи адабии нав чун x^o^ пoвecт, ^cca ба вучуд oмaдaнд. Дap a^oi^ нaшpияxo aдибoн чамъ oмaдa, acapxon xaмдигappo ба мyxoкимa кашиданд. ,flap натича аввалин нaмyнaxoи накди адабй ба миСн oмaд. Пoвecти «Одина»-и ycгoд Aйнй дap pyзнoмa ба чoп pacид. Бaъзe нaшpияxo чун «Pax6apn дoниш» pyбpикaвy caxp^a ва гyшaxoи aлoxидaи адабй куш^а, дap oнxo xycycияти адабй бeштap paвшaн гapдид. Хамаи ин ба чамъ шудани aдибoни ку^ан ва навка^^^ дap aтpoфи нaшpияxoи anox^a ca6a6 гашта, ниxoят, дap нимаи аввали aonxon cиюми acpn биcт ба ташкили Иттифoки нaвиcaндaгoни Toчикиcтoн 6onc гapдид.

Бo вучуди ин, катъан нaмeтaвoн гуфт, ки 6apo6apn пaйдoиши мaтбyoт дap Эpoн ва OcnëH Mapкaзй aдaбиëт шакли нав пaйдo кapд. Aдaбиëги ку^ани тoчикивy фopcй, шаклу маънии oн дap матзи дилу чoни мapдyм чoй rapn^raaCT. Ба кавли Ха^ Mиpoбиддинй, дap oн cx^o байни «yдaбoи cyннaттapo ва тaчaддyдxoxoн» [9.88] зиддияти oшкop мавчуд набуд. Чй тaвpe ки дap дaxcoлaи якуму дувуми acpn биcтyм дap байни мapдyми OcnëH Mapкaзй xaм aшьopи cyннaгтapoйи Haкд6xoн TyFpaл ва xaм aшъopy мaкoлaxoи шoиpoни нaвгapoю мaopифпapвap, nyблитcиcтикaи nm^o^^» мaopифпapвapй эътибopи 6apo6ap дoштaнд, «x,ap мачалла ва китoб ва pyзнoмae, ки ба фopcй мyнгaшиp мeшyд, аз ocopn каламии yдaбoи cyннaттapo xoлй набуд» [9. c.88]. Ин 6axcy нaзapxo, ки ба манфиати пeшpaфти aдaбиëт буд, дap aдaбиëги навини тoчик (дap миcoли «кадим» ва «чадид» ба чашм мфаедд. Taнxo ба фapк 6o oн ки дap aдaбиëги тoчики баъди conxon бистум (дaвpoни ш^авй) чунин 6axcxo ба ca6a6n мyбopизaxoи œëœBy акидатй oштинoпaзиp гашта, тo ба таъкибу xa6cn шoиpoнy нaвиcaндaгoн oвapдa pacoнд.

Бoяд гуфт, ки дap байни нaшpияxoи Шapк, ки ба a^opn адабии aдибoн ва жypнaлиcтони тoчик тaъcиpи нaмoëн гyзoштaнд, мачаллаи «Myллo ^cpH^Mm» (c.1906, Tифлиc)-po мaxcyc кайд кapдaн лoзим аст; oн дap Бyxopo якe аз нaшpияxoи cepмyтолиaтapин ба xncoö мepaфт. Пaйдoиши чaнбaxoи танкидй, танзу xaчв, жaнpxoи нав дap aдaбиëги индaвpaи точикй, ки дap матбуот ба на^ pacидaacт, аз тaъcиpи мачаллаи мaзкyp вoбacтa мeбoшaд. Чуданчи, aгap жа^и фeлeгoн ба шакли мaзкyp дap aдaбиëг ва мaTбyoти тoчик маяз аз «Eyxopon шapиф» OFOЗ сфтв бoшaд, 6o игминoни кoмил гуфтан мумкин acт, ки oн идoмaи тaчpибaи мaтбyoти К^афщз, мaxcycaн, мачаллаи «Myллo ^cpH^Mm» мeбoшaд. Acocгyзop ва мyx,appиpи мачаллаи мaзкypи oзapбoйчoнй навжанда ва жypнaлиcти мaъpyф Чалил Maмeдкyлизoдa буд. Ба кавли му^аккик И.Хaбиббeйли, «Myллo HacpH^HK» мачмуи биcëpчилдaи acapxon бaдeй-nyблитcиcтии дap тули cx^o чамъшудаи Чалил Maмeдкyлизoдa ва диг-ap «мyллoнacpиддиниx,o» буд» [16. c.20]. To ба Бyxopo oмaдaн Mиpзo Чaлoл Юcyфзoдa дap Кафк^ 6o ин мачалла xaмкopй ^да, caбкy ycлyб ва шaклx,oи бaдeию жaнpии oнpo oмyxтaacт. Aз ин py, аз тapaфи мyx,aккикoн oмyxтaни мyндapичaи ин нaшpия, ки ба мacъaлaxoи Бyxopo низ тaвaччyx кapдaacт ва aлoкaмaндии oн 6o «Eyxopon шapиф» ба 6ncëp мacoили TOpm paвшaнй xoxaд aндoxт. Mapдyми Бyxopo мeдoниcтaнд, ки «Myллo HcpH^HK» нaшpияи xaчвй acт. Шoяд ба xa!™ ca6a6 якe аз xoнaндaгoн дap мактубаш дap мaвpиди зaбoни pyзнoмaи «Eyxopon шapиф» гилaгyзopй ^да, roxop намуда, ки вай зaбoни ornopo (шoяд чун «Myллo HacpHOTHK») «иcтexзo», «мacxapa», <а,ачв» кapдaacт [6. c. 12]. Бoяд гуфт, ки шиopy давват^ дap нaмyнaxoи мaтбyoти аввалини xap ду минтака xaмчyн чузъи чyдoнaшaвaндa кабул шуда, oн xaм дap capлaвxa, xaм дap матн фapoвoн иcтифoдa гaштaacт. Aммo шжру давват^® нaшpияxoи тoчикй xycycияти xoc дoштaнд, oнxo xyшкy 6epyx набуданд. Балки 6o cyxanxoH Oбдopy лиpикй ва тaьcиpбaxш opo афгаанд, аз ин py, як киcмaти му^ими oнxopo xaмчyн pyчyи лиpикй, ки як жа^и адабй ба xncoô мфавад, мeтaвoн бappacй намуд. Хам «Eyxopon шapиф» ва «Оина» ва xaм нaшpияxoи дигapи баъди Инкилoб («Pax6apn дoниш») шиop, гyфтop, калимаву мaфx,yмxoи xocn xyдpo дoшгaнд, ки xaдaфy aфкopи acocиaшoн дap aтpoфи oн гиpд мeгaшт.

^p 6o6ara жaнp ва шaклxoи бaдeии дap нaшpияxo иcтифoдaшyдa бoяд гуфт, ки мaxз pyзнoмaвy мaчaллaxoи тoчикй cap0F0Зи ба вучуд oмaдaни як кaтop жaнpxoи бaдeй, мoнaнди nyблитcиcтикa, фeлeтoн,

x^o^ ^Koca, cyxбaт, py^xo гaштaнд. Aлбaттa, нampияxо жaнpxои мaвчyдaи клaccикй чун тaнз, cy^aT, caфapномa Ba F^papo низ фapовон иcгифодa мeбypдaнд, aммо Aap maкл бa он тaFЙиpaг вapид кapдaнд, Чунончи, жaнpxои c>x>aT Ba caфapномaи Aap pyзномaxо иcгифодa myAa a3 жaнpи мaъмyли raac™™ Aap зaбон, ycлyб Ba xaдaф фapк;ият дошт. A3 чyмлa, arap Aap caфapномaxои пemин мaзмyн ramp a3 нaк;ли пypмочapо Ba xондaнбоб ибоpaт боmaд, Aap ycлyби Aлломa AXмaди Дониш Ba пaйpaвони мaоpифпapвapи y чaнбaxои ичгимоию икгиоодй Ba œëœ Aap чойи aввaл мeиcгод.

Araa^ бa rçaBre биcëp мyxaк;кикони aдaбиëги чaдидй, пem a3 xaмa, M.Aбдyллaeв, ycлyби пyблигcиcгй acacи aдaбиëги чaдйциpо тяшкил мeдиxaд; онxо a3 ин ycлyб Aap тaxияи кигобxои Aapœ, дacгypxои твълимй Ba rnmp^xo иcгифодa мeбypдaнд. A3 чyмлa, Aap ин бобт aндemaи зepини мyxaк;кик;и зикpшyдa ;обили мyлоxизa acr: «Тaмоми aдaбиëги нacpй Ba нaзмии чaдидонpо мeгaвон миллй номид, 3epo гояи acacй Ba мapкaзии ин aдaбиëг дaъвaт бa бeдоpии ичгимой Ba xyдшиноcии миллй буд. Fояxои xyApo чaдидон Aap maклxои гуногун, a3 чyмлa бо иcгифодaи мифология, paмзxои «yxa^ обpaзy aнъaнaxо ифодa мeкapдaнд, ки xaмaи ин моxияти миллию тaъpиxии эчодиëгamонpо ycryBop мeгapдони1ц» [1. c.20].

Бapобapи фeлeгон жaнpxои cyx^aT, мycaxибa, нaзиpa, caxнaчa, raro, xarrc, xикоя боpи aBBan Aap «Бyxоpои mapиф» бa тaвpи фapовaн иcгифодa myAa a3 чиxaти ccxry мaзмyн тamaккyл ëфтaaнд. ,3ap pyзномaи «Бyxоpои mapиф» мaводи бaдeй: meъp, нacp, тapчyмaxо xeлe зиëд бa чaшм мepacaнд, «wa^ca^ мyxappиp MMp3O Чaлол бa тabлифи оcapи aдaбй TaBa'T^yx^ зиëд 3oxMp мeнaмyд» [10. c.100]. Яънe, тamaббycкоpони acоcии тaъcиcи нaшpия - Mnp3O Чaлол Юcyфзодa Ba MMp3O Cиpочи X,aким бa mebpy aдaб aлокaи ^й доштaнд Ba xyA meъp мeнaвиштaнд. Бa ^bto В.Caмaд, Aap «Бyxоpои mapиф» 31 ш^и MMp3O Чaлол бa тaбb pacидaacг [12. c. 149], ки ин pa;m мyшaxxac нecг, Тaдкuкaг бОяд идомa AOAa maBa^ Myanлифони «Бyxоpои mapиф» «бeштap am^^ и^гибаой Ba тaзминй иншо мeкyнaнд». Macaлaн, a3 Faзaлxои Хофизи Шфозй иктибою OBapAa, бa он тaзмин бacгa, Aap зимн ноpacоиxои чомea, пойбaндй бa aкидaxо бyдaни mp^^vra моpо бaëн нaмyдaaнд. Чунин тaзминнaвиcй a3 «^чумок» бо meъpxои co6mp myp^ myAaacr. Дap ин мaвpид мyxaкк;ик; В.Caмaд xaнгоми бappacии мacъaлaи мaзкyp бa xyлaca омaдaacг, ки шоиpони мaчanлaи «Myлло Hacpи1цдин» бa aшъоpи Хофиз зиëд тaзмин бacгa, ORpo бapои ифодaи мaкcaдxои cиëcию ичгимоии xyA иcгифодa бypдaaнд [12. c. 130-136].

Чунончй Aap тaзмини дyвyми Mиpзо Чaлол «:Haмyщи aдaб» cyxaн Aap боpaи он acr, ки чй бояд кapд, то миллaти иcлом a3 xоби Fa^aT бeдоp maвaд:

Бедории бахти мо надорад огоз, Обе, ки зи yyрафт, намегардад боз?

Эй зафлат, ауаб шудй ту бо мо дамсоз Ыагзор ту хушёр бар мацлисироз...

Эй хрмватанони гофилу уахлтироз, Донй, ки чй гуфт пирамарди Шероз?

«Ту хуфта бама%ди ноз шабуои дароз». Оё дорй хабар зи бедории гайр? [6.№4, c.3].

Maзмyни мaзкypи ««оби rapom» Aap ш^и Mиpзо Чaлол бо иcгилоxи ««оби Fa^aT» ифодa myAaacr. ,3ap aw^ Mиpзо Чaлол бaxpи иcбaги фикpи xem a3 «пиpa№pди Шepоз» - хОфизи Шфозй mоxид мeaвapaд, ки: «Ту xyфтa бa мaxци ноз maбxои Aapo3, Oë доpй xaбap зи бeдоpии Faйp». Гуфгж мумкин acr, ки бaъди xapфxои мaзкyp нидои мaъpyфи Myxaммaд И;бол бaлaнд гaшт: «A3 xcÄ гapон xe3!». Хaмчyнин, Aap ш^и дигap Mиpзо Чaлол бо иcгифодa a3 бaйги Хофизи Шфозй мaънии дигap ccxraacr: чй raBp мapдyми мо тaкдиpamонpо бa Aacra ;a3OBy мecyпоpaнд Ba иxтиëpaшонpо бa Aacra Aллоx

мecyпоpaнд:

Эй дил аз холати илом ки дар тобу табй, Набувад аз караму лутфи илохц ауабе. Бифиристад ба чаман сарщади учалабе, Ки ба уамъияти гулшан шавад аз нав сабабе. «Чймубборак сахаре бошаду фархундашабе, Шаби цадраст, гар ин тоза баротат бидиханд». [6J№5.c.3],

H3appac a3 xaмa a3 шyмоpaи №44, 1 мaйи ооли 1912 чопи cилcилaaшъоpи Mиpзо Чaлол mypyb myAa ки як нaвъ xrncOD бa mоиpони xaмдиëp acr. Maзмyни meъpи aввaл «Хитобия бa шyapои Eyxopo» он acr, ки зшош дигap гaштaю meвaи mоиpй Arnap:

Эй хаамравишони ишци шево, Дар арсаи шоирй сафоро,

То чанд асири тори мред? Ё шефтаи узори Узро?

Узрову узори y бUпycuд, Бигзашт замони хусни Салмо.

M/аъцул шудаааст даври Mc/цнун, Moндaacт хикояте зи Лайло.

Хам шуд алифи цади нигорон, Гар сарв буданд ё ки т^бо.

Абр^и камону тири мижгон Гаштанд х/адаф ба н^ки ягмо.

Гардидаравони ишц ворун, Хам шеваи шоирй дигаргун. [6.№44.c.3].

,3ap ин мaвpид aкидaи мyxaкк;ик; H.Fa<^opoB чолиби кдйд acr, ки ««flap ш^и «Хигобия бa шyapои Eyxopo» шоиp миком Ba вaзифaи шоиpонpо Aap мapxaлaи нaви тaъpиxй мyaйян кapдaacг Ba mоиpонpо дaъвaт ^Aaacr, ки a3 тшуи aнъaнaвии ишки Faйpизaминй p^ гapдонaнд, мушкилоти xaërmpo бa тaдкuк; гиpaнд Ba мapдyмpо бa омузиши илму мaоpиф дaъвaт нaмоянд» [7. c.155].

Бояд гуфт, ки мyxaк;кик; Вaлй Caмaд шeъpи чоpyми ин cилcилapо идомaи ce шeъpи Mиpзо Чaлол AO^cra, Aap ин мaвpид бa иштибоx pox AOAaacr [12. c.150-152]. Myanлифони Arnap иштибоxи ypo тaкpоp кapдaaнд. ,äap омaди гап, ин ноpacaии мaтншиноcии мacг, ки биcëp Ba;r аcоpи гyзaштaгон Aypycr тaцкuк Ba бappacй нaмemaвaд. Хол он ки бaъди чопи ce meъpи MjMp3O Ha^rn Aap боpaи вaзоифи нaвбaтии шоиpон

пайихам дар се шумора Мирзо Сироч бо номи «Чавоби мутояба» дар ду шумора ду шеър ба чоп расидаанд. Хамин тавр, муаллифи шеъри чоруми силсила Мирзо Сироч буданаш боз аз он маълум аст, ки дар шеъри дар шумораи №52, 11 май чопшуда боз хамон сарлавхаи «Чавоби мутоиба» ва имзои «М.Сирочй» гузошта шудааст. Мирзо Сироч бо эхтирос ва эхтиром «рафики хамроз» ва «хирадманд» гуфта, Мирзо Чалолро дар назар дорад. Зеро онхо, дар ин бобат хамфикру хамрохи хамдигар буданд ва ашъори хамдигарро бо мамнуният кабул менамуданд. Дар мавриди шеъри мазкур М.Шакурй низ онро аз Мирзо Сирочи Хаким дониста зикр мекунад, ки «Адибони хар кишвар ба таври худ ба баррасии дардхои миллат пардохтанд ва бо ин максад тарзи нави адабй, тарзи тозаи дархури замон эчод кардан хостанд... Ин чо мухим аст, ки на тозаангезии махз, балки навпардозие, ки поя бар анъанахои асили бостонй, бар шеъри Рудакй ва «сабки хуросонй» дошта бошад, дар назар аст. Мухим ин аст, ки навоварй ба гузашта зид гузошта нашудааст,.. дар навсозй меросбариро фаромуш накардаанд» [15. с.56-57].

Дар «Бухорои шариф», инчунин, жанри устуравй - хобу хоббинй, таъбири он, рубрикаи «Шеъри мансур» ручуи лирикй, сафарнома, фелетон, сахна-сухбат, тарчумахои бадей ва гайра истифода шудаанд.

Мухаккики чараёни чадидия Нуъмончон Гаффоров дуруст таъкид карда, ки «бештарини сохибони мактабхои усули нав ва умуман, таблигтарони чадидия шоиру нависандагон буданд» [7. с.7]. Вобаста ба ин, агар дакик аз назар гузаронем, ба осонй пай бурдан мумкин аст, ки аз се як хиссаи маводи «Оина»-ро назм ташкил медихад. Дар ин бобат далели овардаи Б.Исомиддинов кобили таваччух аст, ки шумораи шеърхои чопшударо дар «Оина» дар асоси таснифоти мухаккики японй 150 адад гуфтааст [8. с.8]. Аммо ба хисоби тахминии мо шумораи шеър хеле бештар бояд бошад.

Хамин тавр, омузиши мавзуи пайвастагии матбуоти аввалин ва адабиёти бадеии навини точик барои муайян кардани рохи ояндаи тараккиёти адабиёт ва матбуоти точик ёрй расонда, масъалахои ташаккули жанрхо, афкори ахли зиё, рушди маънавиёт ва худшиносии миллиро хал хохад намуд.

АДАБИЁТ

1. Абдуллаев М.А Таджикская публицистика и национальная идентичность (посл четверть ХХ-первая половина XX веков).-Душанбе, 2014.- 309 с.

2. Айнй С. Намунаи адабиёти точик. Д.: «Адиб», 2010, 448 с.

1. Азимов А. Очеркхо аз таърихи матбуоти точик (солхои 1920-30). Душанбе: Адиб.-1998, 90 с.

2. Азимов А. Адабиёт дар матбуоти солхои сиюм.-Душанбе: Дониш, 2007.-52 с.

3. Браун, Эдвард, Таърихи матбуот ва адабиёти Эрон дар давраи машрутият, тарчумаи Мухаммад Аббос, Техрон

5. Бухорои шариф, .№№1-110, 139, 1912, шакли электронй.

6. Гафоров Н. Чадидия ва шинохти он.- Душанбе: Ирфон, 2013.- 160 с.

7. Исомиддинов Б.Т. Особенности развития частных журналов в Таджикистане: Автореф. дис. канд. филол наук. -Душанбе, 2014.25 с.

8. Миробиддинй, Хасан. Тахаввули адабиёти достонй ва намоишй аз огоз то 1320 шамсй Дар чорчуби тархи татаввури мазомини достонии гурухи адабиёти муосир // Фархангистони забон ва адаби форсй Техрон, 1387, 376 с.

9. Набавй А. Нахустин рузномаи точикй ва фарханги рузноманигорй («Бухорои шариф», «Самарканд» ва «Оина»)-Душанбе: «Эчод», 2007.

10. Рахбари дониш, 1927-1929, шакли электронй.

11. Самад В. Аз каъри Хазар то авчи Зухал.- Душанбе: Маориф, 1991.-220 с.

12. Шакурй М.(МШБухорой).Сарнавишти форсии точикии Фароруд дар садаи бист. Душанбе:- Адиб, 2003, 340 с.

13. Шакурии Бухорой М. Равшангари бузург. Д.: Адиб.-2006, 340 с.

4. Шукуров М. (МШБухорой). Нигохе ба адабиёти точикии садаи бист.- Д.: Пайванд, 2006.-456 с.

5. Хабиббейли И. Нависандаи шахири Озарбойчон Чалил Мамедкулизода // Чалил Мамедкулизода Купии почта. Д.: ЭР-граф. 2019, 160 с.

СВЯЗЬ МЕЖДУ СОВРЕМЕННОЙ ЛИТЕРАТУРОЙ И ТАДЖИКСКОЙ ПРЕССОЙ

«Связь современной литературой и таджикской прессой» можно сказать, что при изучении таджикской литературоведении история таджикской прессы не изучалась. Тем не менее, он был в определенной степени изучен в истории западной прессы и восточной литературоведении, и поэтомувопросу были написаны диссертации и монографии. Ярким (живым) примером этого является произведение «Эволюция эпической литературы и сценическийс началадо 1320-х годов. В рамках оформления эпической темы из группы современной литературы» иранского ученого Хасана Миробиддина В данной статьи в некоторой степени было проанализировано изучаемой проблеме по сравнению с современной таджикской прессой и литературой начала 20-го века. Следует отметить, что, хотя таджикские исследователи опубликовали большое количество научных и популярных статей и книг по истории печати и литературных произведений, однако в них, данной вопрос не подвергалось тщательному и всестороннему анализу касательно их взаимосвязанности. В данной статье впервые была предпринята попытка проанализировать эту тему. Как отметили исследователи, литература и пресса очень совместимы. Можно сказать, что,несмотря на свою молодость, пресса играет

значительную роль в пропаганды и развитие таджикской литературы на протяжении более ста лет. В свою очередь, литература внесла значительный вклад в становление жанров, художественной изображении, образ и стиля печати. В статье рассматривается именноданной связь в самом начале и появления новой таджикской прессы и литературы. Также впервые были изучены причины обращения журналистов к литературе, например, первые появление литературных жанров на страницах публикаций газеты и журналы Ирана, Центральной Азии, решение новой проблемы литературы и роль писателей в современных условиях и т. д. а такжеулучшит будущие перспективы таджикской литературы и прессы, развитие духовности и национального самосознания.

Ключевые слова: влияние, новая литература, пресса, освещение, жанроведение, исследователь, исследование, журналистика, публикация.

THE CONNECTION OF MODERN LITERATURE AND THE TAJIK PRESS

«The connection ofmodern literature and the Tajik press» we can say that the history of the Tajik press has not been studied in the study of Tajik literary. However, it has been studied to some extent in the history of the Western press and Eastern literature, and treatises and monographs have been written on the subject A clear example of this is the work «The Evolution of Fiction and Fictionfrom the Beginning to the 1320s. In theframework ofthe design of the legendary themes of the group of modern literature» by the Iranian scholar Hassan Mirobiddin This article analyzes the issue to some extent in comparison with the modern Tajik press and literature at the beginning of the 20th century. It should be noted that although Tajik researchers have published a large number of scientific and popular articles and books on the history of the press and literary works published in them, this issue has not been studied in conjunction with each other. Only the names of the works are mentioned and there is no literary significance of the research. In this article, for the first time, an attempt was made to analyze the topic. As researchers have noted, literature and the press are intertwined. It can be said that the press, despite its youth, has played a significant role in the promotion and development of Tajik literature for more than a hundred years. In turn, literature has made a significant contribution to the formation of genres, artistic expression, style and style of the press. The article discusses this connection at the beginning of the emergence of the new Tajik press and literature. Also, for the first time, the reasons for journalists to turn to literature were studied, for example, the first newspapers and magazines of Iran, Central Asia, the emergence of literary genres in the pages ofpublications, the solution of new literature and the role of writers in new conditions, etc. will enhance the future prospects of Tajik literature andpress, the development of spirituality and national self-awareness.

Keywords: influence, new literature, press, enlightenment, genre, researcher, research, journalism, publication.

Сведения об автора:

Абдурахимов Б.А.- декан факультета таджикской филологии Таджикского государственного института языков им. Сотима Улугзода Телефон: (+992) 904-10-85-85. E-mail: vorisonisomoni@mail.ru

About the author:

Abdurakhimov B.A - Dean of the Faculty of Tajik Philology of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzoda Phone: (+992) 904-10-85-85. E-mail: vorisonisomoni@mail.ru

МАСЬАЛА^ОИ ОМУЗИШИ ОСОРИ ФИРДАВСЙ ДАР ЗАМОНИ ИТТИЭДДИ ШУРАВЙ

Одинаева С Н.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Чумхурии Тоцикистон

Масъалахои асосии адабии точик, ки мехвари асосии онхоро осори бузургон ва адибони классик, ба мисли Рудакй, Фирдавсй, Сино, Хайём, Саъдй, Низомй, Хрфиз, Чрмй, Ч. Балхй, Н. Хусрав ва дигарон ташкил медихад, дар адабиётшиносй ахамияти калон доранд. Махз бо тахкик намудани хаёт ва осори бузургон дар давру замонхои мухталиф, яккатор корхои илмй-тахкикотй дар адабиётшиносй анчом ёфтанд.

Яке аз чунин симохои барчаста Абулкосим Фирдавсй ва асари безаволаш «Шохнома» мебошад, ки дар адабиёти чахон макоми волоро касб намудааст. Чрхаги арзиши баланди тахкикотй доштани «Шохнома»-и Абулкосим Фирдавсй он дар хар мархалаи таърихй тахкикоти тозаро ба арсаи илму фарханг ва адабиёт ба миён меорад.

Иттиходи Шуравй яке аз мархалахои мухимтарин барои адабиёти точик мебошад, ки махз дар ин давра кариб хамаи осори бузургонамон мавриди пажухиш карор ёфтанд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бинобар ин шахсияти Хаким Фирдавсй ва асари безаволи у дар замони Иттиходи Шуравй дар маркази диккати мухаккикон, адабиётшиносон ва шаркшиносон карор гирифт. Хаким Фирдавсй ва осори арзишманди у аз нахустин шоирони форсу точик махсуб меёбад, ки дар замони шуравй омухта мешуд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.