Научная статья на тему 'ОТРАСЛЕВОЕ ИЗДАНИЕ СФЕРЫ ОБРАЗОВАНИЯ В ВИДЕНИИ ТАДЖИКСКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ'

ОТРАСЛЕВОЕ ИЗДАНИЕ СФЕРЫ ОБРАЗОВАНИЯ В ВИДЕНИИ ТАДЖИКСКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
32
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИЗДАТЕЛЬСТВА / ОТРАСЛЕВОЕ ИЗДАТЕЛЬСТВА / ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / НАУЧНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЖУРНАЛИСТИКИ / ПРОИЗВЕДЕНИЕ / АВТОР / ИСТОРИЯ / ЖУРНАЛИСТИКА / ЖАНР

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нурализода Ноилшоҳ Имомали

В статье отражены исследование исторических этапов и развития периодической печати в сфере образования. Определены и расставлены развитие этапов, разновидности изданий опираясь на научные и публичные статьи таджикских исследователей. Исследователь во время изучения тематики статей достигает конкретного научного результата и делит статьи, относящиеся к этим изданиям на три группы: 1) статьи, имеющие образовательный характер, в них отраслевые издания в контексте важных проблем истории таджикской печати рассматриваются в общем; 2) в отдельности изданные в газетах и журналах научные и публичные статьи; 3) отдельные исследования, законченные в виде монографий и научных диссертаций. Автор отдельно рассматривает и представляет эти произведения. Раскрывая законченные исследования и её отражение в контексте отраслевых изданий, исследователь знакомит читателей поэтапно. Перспективные особенности данного исследования отражается в том, что впервые эти типы изданий рассматриваются исследователями и автор приходит к выводу, что до сих пор остаются не исследованные отдельные стороны отраслевого издания, в частности газеты «Омузгор».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF TAJIK EDUCATIONAL MEDIA IN INTRODUCING AND RECOGNITION OF TAJIK RESEARCHERS

This article focuses on the historical and development process of educational media of Tajikistan studied by researchers. The press development and its periods worked and categorized by them thru public and scientific outputs. The researchers classified the educational press as following: 1. By the stories or works that having educational features, main issues of Tajik history media are focused. 2. Separate articles have been published in educational magazines and journals 3. Single monographs and research works accomplished The writer studies all these issues and classifies them into better collection format and shape. The researcher stepwise introduces the reader the finding of the completed studies based on the sectoral journal. The major feature of this study is that the first edition of this version of the publication was reviewed and the researcher concludes that the sector's media releases, especially "Omuzgor newspapers were not examined and analyzed yet into such classified sector.

Текст научной работы на тему «ОТРАСЛЕВОЕ ИЗДАНИЕ СФЕРЫ ОБРАЗОВАНИЯ В ВИДЕНИИ ТАДЖИКСКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ»

Keywords: "Navodir -ul-vakoe" A. Donish, «Eddoshtho» S. Aini, creativity, personality, enlightenment, Jadidism, prose, novel, literature, poetry.

Сведение об авторе:

Бобораджабова Гулноза-соискатель факултети филологияи тоцик Таджикский государственного педагогического университет имени С. Айни

About the autor:

Boborajabova Gulnoza - researcher of the Department of Tajik Philology of Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Ayni

УДК 002+07 (575.3)

МАТБУОТИ СОХДИ МАОРИФ ДАР ШИНОХТИ МУДАК^ЩОНИ ТО^ИК

Нурализода Н.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Матбуот дар хама давру замон дар маърифатнокии чомеа ва ташаккули афкори ичтимой накши мухим дорад. Дар замони муосир рисолат ва накши матбуоти даврй боз хам бештар гардидааст. Дар робита ба ин Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон ба маврид таъкид кардааст: «Дар хакикат, матбуот ва дигар воситахои ахбори омма дар ташаккули афкори чомеа таъсири муктадир ва муассир доранд. ВАО хусусан, дар замони тахаввулот ва татйирёбии самтхои рушди чомеа, бадалшавии идеологияхо ва ташаккули диди нави ичтимой ахаммияти хоса пайдо мекунанд. Дама гуна чомеаи демократй, алалхусус чомеаи кишвархое, ки нав ба ин чода кадам гузоштаанд, ба воситахои ахбори омма ва фаъолияти пурсамари онхо ниёзманд мебошанд» [9].

Матбуоти даврй гуногунтип аст, ки яке аз он нашрияхои сохавй мебошад. Пайдоиш ва ташаккули матбуоти сохавй дар Точикистон ба замони Шуравй рост меояд. Аз чумла, нашрияхои сохаи маориф дар солхои 20-уми карни ХХ ба вучуд омада, дар саргахи матбуоти шуравии точик карор доранд.

Нашрияи нахустини сохаи маориф мачаллаи «Дониш ва омузгор» (1926) мебошад, ки чор шумора ба нашр расидааст. Сипас мачаллаи «Дониш-биниш» (1927) ба фаъолият шуруъ намуд, ки тули солхои гуногун бо унвонхои «Рахбари дониш», «Инкилоби маданй» (1933), «Мактаби советй» (1938), «Маърифат» (1992) ва «Маърифати омузгор» (....) тагйири ном карда то имруз чоп мешавад.

Соли 1932 нашрияи дигари сохаи маориф «Барои маорифи коммуниста» нашр гардид. Ин рузнома низ дар солхои гуногун бо номхои «Газетаи муаллимон» (1938), «Маориф ва маданият» (1959) ва боз «Газетаи муаллимон» (1983) ба табъ расидааст. Аз соли 1989 то ба имруз бо номи «Омузгор» чоп мешавад.

Дар мавриди таърихи пайдоиш ва ташаккули ин нашрияхо ва накши онхо дар рушди сохаи маориф тахкикоти илмиву оммавй ба анчом расонида шудаанд. Ин тадкикотро аз чихати сатх ва хусусият метавон ба се гурух чудо намуд:

а) асархои хусусияти таълимй, ки дар онхо нашрияхои сохавй дар контексти масъалахои умдаи таърихи матбуоти точик ба тарзи умумй баррасй шудаанд;

б) маколахои илмиву оммавй, ки дар шакли алохида дар мачаллаву рузномахо ба табъ расидаанд;

в) пажухишхои алохида, ки дар шакли монография ва рисолаи илмй ба анчом расонида шудаанд.

Ба гурухи аввал китобхои Усмонов И., Давронов Д. «Таърихи матбуоти точик» (Душанбе, 1997), «Таърихи журналистикаи точик (Душанбе, 2008), Азимов А. «Очеркхо аз таърихи матбуоти точик» (Душанбе,1998)-ро метавон дохил намуд.

Ба гурухи дуюм маколахои С. Манофзода «Дониш-биниш» (1927), П. Гулмуродзода «Донишу биниши точикон (2006), У. Тоиров «Ойинаи маърифат» (2012), М. Муродов «Рисолати «Омузгор»» (2012) ва «Маърифати омузгор» дар низоми матбуоти сохавй» (2017), «Бузургбонуи матбуоти точикй. Ёдномаи Буриннисо Бердиева» (Мачмуи маколахо ва аксхо 2012) -ро метавон шомил кард.

Ба гурухи сеюм рисолахои Н. Нуралиев, А. Муродй, М. Рустам «Оинаи маориф» (2012), А. Азимов «Матбуот ва махви бесаводй» (2013), М. Рустамзода «Нахустматбуоти сохаи маориф» (Душанбе, 2016) ва Х. Андамов «Рахбари дониш» - мачаллаи маорифй ва адабй» (Душанбе, 2017) -ро дохил намудан мумкин аст.

Тавре ишора шуд, таълифоти мухаккикон И. Усмонов ва Д. Давронов чанбаи таълимию таърихй дошта, доир ба нашрияхои сохаи маориф, аз чумла, «Дониш ва омузгор», «Дониш-

биниш», «Рoxбapи дониш» вa хафтаномаи «Омyзгop» мyxтacapaн мaъдyмoт дoдa шyдaacт. Аз чумла, мyaлдифoн дoиp бa тaъpиxи тaъcиc, caxми шaxcиятxoи cиëcивy фapx,aнгй дap интишopи шyмopaxoи aввaд, макеаду вaзифa, мaзмyнy мyндapичa, дoмaнaи инъикош маеъадахои мухимми гохаи мaopиф, мyxappиpoнy котибони мacъyд, мyaддифoни aввaдин маколахо, шapoити тexникй, caбaбxoи катъ шyдaнy мушкидихо дap чопи нaшpияxo мaълyмoти мyфacaд дoдaaнд.

Бино бa мaълyмoти ин мухаккикон «Шyмopaи aввaдини он («Дониш вa oмyзгop» - H. Н.) мохи мapт бa мyнocибaти якcoдaгии нaзopaти мaopифи Точикистон дap Дyшaнбe чоп шуд. Мyxappиpи мacъyли вaй Aббoc Aдиeв вa котиби мacъyдaш Кротм Дaйдaмй бyдaнд. Дap caxифaxoи он як Barop макода вa шeъpxoи CaipHiiMM Айнй, Абудкошм Лохутй, Aббoc Aдиeв, Кротм Дaйлaмй, Hycpaтyлдo MaxcyH, Ч. Имомов чоп шyдaaнд, ки дap онхо тapaккии мaopиф вa мaктaби точик хамчун мyxимтapин зypypияти шapoити о^уза ap^ñ мeшaвaнд» [11, 89-90].

Дap китоби дoктopи идми филология, пpoфeccop А. Азимов «Очepкxo as тaъpиxи мaтбyoти точик» дap xycycи фaъoдияти публитшстии як Barop aдибoни точик - Caдpиддин Айнй, Caидpизo Aдизoдa, Абудкошм Лохутй, Тypaкyд Зexнй вa ^бит Мaнoфзoдa дap coдxoи 1920-30 мaълyмoт иpoa гapдидaacт. Дap макодаи «Рaвзaнaxoи диди як aдиб» нaвиштaи ^бит Мaнoфзoдa дap бopaи aдиби pyc Л.Н.Тодстой, ки coди 1928 !ap шyмopaи 8-9-и мaчaлдaи «Рaxбapи дониш» чоп шyдaacт, мaвpиди бappacй ^apop гиpифтaacт. Бa тaъкиди А. Азимов, «Бо тaъcиcи мaчaлдaи «Рaxбapи дониш» мapxилaи дигapи инкишофи aдaбиëти нави точик огоз ëфт. Дap caxифaxoи он нa тaнxo acapxoи aдибoни точик, бaдки тapчyмaxo аз aдaбиëти pyc вa Fapб чоп шуда, бa вycъaти caтxи мaъpифaти xoнaндaгoн то aндoзae мycoидaт низ мeкapд... Аз чумдаи он нaвиштaxoи бже^ ки дap caxифaxoи мaчaлдa ба табъ pacидaaнд, макодаи Coбит Манофзода «Л. Н. Толстой» ба нaзapи мо чолиб аст» [1, 49].

Мохи августи coди 1927 !ap coди ceюми тaъcиcи Хукумати Ч,yмxypии мyxтopи Точикистон бо тaвcияи Coвeти Кoмиccapoни xaдкии Точикистон кopмaндoни Haзopaти мaopифи Точикистон дap шaxpи Caмapкaнд шyмopaи аввадини мачалдаи идмй - адабй «Дoниш-биниш»-po дap хачми 40 caxифa бо теъдоди 1500 ^cxa аз чоп бapoвapдaнд. Х,айати тaxpиpияи мачадда Мухаммад Мycaвй, Мухаммадчон Х^анИ, Hapзyддox Бeктoш, Уйгyp ва 4^66opï ба xиcoб мepaфтaнд.

Coбит Манофзода баъди мутодиаи мачаддаи «Дониш - биниш» 8 ceнтябpи coди 1927 !ap шyмopaи 172-и pyзнoмaи «Овози точик» макодаи интикодй ба чоп мepacoнaд. Ин макода бо забони coдa навишта шуда, apзиши идмй !opa! ва аз аввадин маколахо дap мaвpиди накди матбуот мaxcyб мeëбaд. Дap огози C. Манофзода !ap бopaи мушкидоти гузаштани фаъолияти мyaccиcaxoи таъдимй, идopaxo ва ташкилотхои хизбй ба забони точикй ва caбaби катъ гapдидaни чопи мачаддаи «Дониш ва oмyзгop» aндeшaxoяшpo бaëн кapдa, cипac бeвocитa камбудихои мачалдаи «Дониш-биниш»^ дap хафт банд, ки ба шфати чоп, тахия, чoбaчoгyзopии макодаву pacмxo, забони маколахо, coxrop ва интиxoби номи мачадда p36! дopaд, тахдиду 63pp3cï мeнaмoяд. Аз чумла, дap мaвpиди номи мачадда чунин бaëн мeкyнaд: «Як кдом аз тадабагони тoчикpo дидам, ки !ap вакти тадаффузи номи мачадда rnc аз кадимаи «дониш» як (у)-и poбитa oвapдa, «Донишу биниш» мeгyянд. Як киcми дигapaшoн ба койидаи изофат як зep (и) ба oxn^ кадимаи «дониши биниш» монда тадаффуз мeкyнaнд, ки албатта, ин xeд изофат як тapкиби бeмaънo мeбoшaд. Ва arap каге биxoxaд номи oнpo, ба тaвpe ки дap бодояш навишта шудааст (яънe бо coкини oxиpи кадимаи дониш), xo4Aa ва тадаффуз кунад, «Дониш-биниш» caдocaти тapкиб ва xyc™ оханги кадимот, ки аз шapтxoи acocии забони адабй аст, xaлaлдop мeшaвaд. Ба нaзapи мо ë ба миëни кадимахои «Дониш-биниш» як ва (пайвандаки ва) мондан, ë ин ки кадимаи «биниш»-po тамоман пapтoфтa, ба capи «дониш» як дам музаф oвapдaн дapкop аст. Мacaдaн: «Рaxбapи дониш», «Пapтaви дониш» ва ranpa...» [6].

Дap бapoбapи ин, C. Манофзода бapoи чопи бошфат ва тapFиби обуна гошниходхои xyдpo мaнзyp мeкyнaд, ки аз caтxи кacбияти y дap матбуот дapaк мeдиxaд. Ба нaзapи инчониб, махз хамин макодаи интикодй c3636 мeшaвaд, бо дapxocти Кoмиccapиaти мaopиф ва хайати тaxpиpияи мачадда мастулияти тapтибy тахияи чопи минбаъдаи он ба души ^бит Манофзода гузошта мeшaвaд. Х,амин тapик, шyмopaи дуюми мачадда бо номи «Рaxбapи дониш» мохи oктябpи coди 1927 !ap хачми кадон бо opoиши xyбy шакли нав дap шaxpи Тошканд аз чоп мeбapoяд. Coбит Манофзода !ap чопи бocифaти «Рaxбapи дониш» ва хамчун пaжyxишгapy мунаккид ба маеъадахои забону aдaбиëти точик ва тохаи мaopиф дaxд кapдa, !ap баданд гapдидaни мазмуну мyндapичaи он caxми бocaзo гузоштааст.

Мухаккик Пайванди Гyдмypoдзoдa дap макодаи «Донишу биниши точикон» (П. Гyдмypoзoдa. Мaopифпapвapй ва низоми нави чaxoн.-Дyшaнбe: «Mp^rn», 2006.-160 cax.) заминахои ба майдон омадани на танхо матбуоти точик, балки нaшpияxoи coxaи мopифpo низ ба чapaëни мaopифпapвapй мapбyт мeдoнaд. «Ба туфайли аддома Ахмади Дониш !ap xaëти ичтимоии точикон дигapгyнии куддда pyx дод, ки ба мактабу мaopиф ба диди тоза нaзap дyxтaни мyнaввapфикpoн, paвшaнфикpoн огоз rap^n,» [4, 152]. Дap идома мухаккик poчeъ ба тaъpиxи тaъcиc, coxTOp ва вазифахои мачаддахои «Дониш ва oмyзгop» ва «Рaxбapи дониши» aндeшa poндa,

cmac му^^^аи бaъзe as макслсти шyмоpax,ои aввaди ин нaшpияx,cpc тахдид мeкyнaд. У дap pcбитa бa мачалдаи «Рaхбapи дониш» нaвиштaacт: «^ачалла, aз як тapaф, бa мacъaдaи мaктaбy мacpифи тсчиксн таваччух нaмyдa, макслахси зиёдepc оид бa тaълимy тapбия бa тaбъ paccндa, аз чсниби дигap, бa aдaбиётy фapхaнr эътибоpи вижa дcдaacт, ки хам бa тaвpи мyнтaзaм намунахси cccpи адибсни чaвcнpc нaшp кapдaacт вa хам маоъадахси мухими aдaбиётшинccиpc бa pиштaи тахкик кaшидaacт» [5, 155].

MaKoraH дcктcpи идми филология, пpcфecccp Уpвaтyлдcх Тcиpcв «Оинаи мaъpифaт» бa 80-ccлaгии хафтансмаи «Oмyзrcp» бaxшидa шуда, xycycияти ёддсштй дcpaд. Myaллиф оид бa фaъcлияти мeхнaтиaш бa хайш ходими aдaбй дap pyзнcмaи «Maоpиф вa мaдaният» вa capдaбиpи мaчaллaи «Maъpифaт» хиксят мeкyнaд. Дap ин максла зикpи тaъpиxи тaбдили номи мaчaллaи «Maъpифaт» бa «Maъpифaти cмyзrcp» тaвaччyхбapaнreз acr. Солхои 2002-2006 мaчaллaи «Maъpифaт» бa pyMxarn нaшpияхcи Комиееияи олии aттecтaтcиcнии Рccия дохид кapдa мeшaвaд вa xap макслас, ки дap мaчaллaи мaзкyp чоп мeгapдид бa хайш макслаи идмй пaзиpyфтa мeшyд. Бaъди чaнд вакт номи «Maъpифaт» бa «Maъpифaти cмyзrcp» тaбдил дcдa мeшaвaд, ки acпиpaнтx,cвy унвснчуён аз бeхтapин имтиёзу дacтгиpй мaхpyм мeгapдaнд. Бa aндeшaи У. Тсиртв, «... aгapчи дap чунин тaFЙиpот мо pcзй нaбyдeм, он cypaт гиpифт. Aввaд ин ки кaлимaи «Maъpифaт» зeбc, хушсханг вa хамчун ном бapcи як мaчaллaи cмyзrcpcн xeлe мувсфик буд. Сониян, бо иваз шyдaни ном мо аз як имтиёз мaхpyм шyдeм (кайд дap ВАК). Дypycт acт, ки он зaмон бapcи вcpид ^pAara мaчaллa бa Kcмиccияи олии aттecтaтcионии Роееия бa мо вaъдa шyдa буд, aммc бо caбaбхce ин вaъдa ичpc нашуд». Х,амин мaтлaбpо, хамчунин, У. Тcиpcв Aap мутохиба бо дснишчуи Дснишгсхи миллии Точикистон Marayp Бcйзcдa бa мyнccибaти 90-ccлaгии мaчaллaи «Maъpифaти cмyзrcp» ибpоз дcштaacт.

Bcбacтa бa тaбдили ном шyдaни нaшpияхcи тохавИ дcктcpи илмхси фидологй, пpcфecccp MypcA Mypcдcв чунин aндeшa AcpaA: «... снхс (нaшpияхcи отдави - H.H.) Aap чapaёни инкишоф вcбacтa бa pyхияи чомea вa Fcяи ичтимоии зaмcн тaFЙиpи ном кapдa, мак£аду мapcм вa вазифахси xynpc бa cиёcaти хукумату дaвлaти вакт мувсфик гapдcнидaaнд. Ин ycyл Aap шapcити п^уз низ бa нaзap мepacaд>> [7].

Ин мухаккикк Aap макслаи «Риccлaти «Oмyзrcp», ки бa 80-умин ccлгapди нaшpияи «Oмyзrcp» бaxшидa шyдaacт, оид бa заминахс вa зapypaти пaйдcиши нaшpияхcи отдави аз чyмдa, мачаллахси «Дониш вa cмyзrcp», «Дониш-биниш» вa pyзномaи «Oмyзrcp» бa тaвpи ичмолй мaълyмот дсда, Aap Едома™ acccии максла бeштap накши хафтансмаи «Oмyзrcp»-pc Aap инъикош маоъадахси мyбpaми мaктaбy мaоpиф Aap дaвpaи иcтикдcлият тахдилу бappacй кapдaacт. Бa тaъбиpи y, «Истикдслияти дaвлaтй бapcи pym.^ мaбycт заминахси хукукй вa ичтимоиву кacбиpc фapcхaм cвapд. Аз чyмдa, низоми мaтбyот A^rapr^ шуд. Haшpияхcи гуногун pyH чоп cмaдaнд, ки бcиcи paнгоpaнгии низоми мaтбycт rap^A. Аммс «^музго»» тaбиaти xyApc нигсх дошт вa хамчун нaшpияи отдави маоъадахси мaктaбy мacpифpc мавзуи acлии худ Kapcp дсд» [7].

Дap идcмa мyaллиф cax^ хaфтaнcмapc Aap инъикccи хаёти cиёcи, ичтимси, ^raccAH, илмиву фapx,aнгй вa aдaбии кишвap мухим apзёбй кapдa, хайати эчcдиpc Aap тaкмилy мaзмyни мyндapичa, бeхтap гapдcнидaни шaкл, caхифaбaндивy cpcиш вa кacбияти pyзномaнигоpй хангсми шинcccй бо шyмcpaхcи адсхида cитcиш мeкyнaд: «... arap Aap cotx^ 2001-2004 Aap нaшpия pyбpикaгyзоpй чaндcн мaъмyл нaбcшaд, аз если 2005 таваччух бa ин aломaти caхифaбaндй бeштap шyдaacт. Унвсни pyбpикaхcи нaшpия нa танхс Aap мyшaxxac rapдcнидaни мyндapичaи cax^axc, бaлки Aap мyaйян кapдaни мyндapичaи хафтансма низ мycоидaт кapдaaнд» [7].

M. Mypодов тcзaкcpивy мacъaдaryзcpихcи нaшpияpc тахдид вa cифaт нaмyдa, инчунин як KaTOp кaмбyдихcpc низ нишсн мeдихaд. «Хдечанд дcиpaи мaвзycти нaшpия вaеeъ acr, aммо бa пиндcpи мо он хануз нaтaвcниcтaacт, ки тaмcми чамбхахси токакои мacpифи кишвappc фapc rapaA. Аз чyмлa, дcиp бa хаёти кол^чкси кacбию тexникй, мyaееиcax,cи томaктaбй, вaзъи шapcити мaкcтиби Aexorn ду^асти кухистсн ниcбaтaн кaмтap мaтcлиб бa нaзap мepacaд» [7].

Ин эpод аз чсниби нaшpия кабул rap^A вa шypyъ аз ccли 2012 Aap нaшpия cax^a вa pyбpикaхcи адсхида бо унвсни «Tax^ro™ кacбй» тaъcиc дсда шуд, ки Aap он m танхс фаъслияти мyaееиcax,cи такж^сти миёнaи кacбй (колечко), бадки мyaеcиcaхcи тaхcидcти ибтидсии кacбй (литейкси кacбй-тexникй) низ инъикcc мeшaвaнд. Хдмчунин фаъслияти мyaееиcax,cи такж^сти тcмaктaбй ва мaеъaдaхcи мapбyт ба он бсшад, тaвaееyrи pyбpикaи «Taxera™ тсмактабй» чонок rapдcнидa шуд.

Х,амчунин, M. Mypодов Aap макслаи диrapaш мазмуну мyндapичaи мачалдаи «Maъpифaти cмyзrcp» мaвpиди тахкик; Kapcp дсда, мaвкeи нaшpияx,cи coxa-и мacpифpc Aap низоми матбуоти coxa-вии кишвap ва смидхси ба онхо aдcкaмaндpc 63pp3cï кapдaacт. Ба aндeшaи y мaкcaд ва мacлaки токаи мacpиф, ки paвшaнrapcй мeбcшaд, ба табиат ва ахдсфи pyзнcмaниrcpй шабохат AcpaA, аз ин py, мaopиф бидуни матбуот ва матбуот бe мacъaдaхcи мacpиф вучуд дсшта

нaмeтaвoнaд. « ... мaopифи кишвap аз бyнëдгyзopoни матбуоти точик аст, аввалин нaшpияxoи дaвpй махз бо икдом ва кушишхои ахли мaopиф pyn чоп омадаанд» [8, 82].

Дap китоби «Бyзypгбoнyи матбуоти точикй» (Hyma^e, 2012) макодаву мycoxибa ва шeъpy aкcxoe rap^, oвapдa шудаанд, ки аз фаъолият ва pyзгopи ибpaтoмyзи Бypиниco Бepдиeвa хикоят мeкyнaнд. У толхои 1963-1983 ба xaйcи capмyxappиpи pyзнoмaи «Мaopиф ва маданият» ^p кapд, ки дap хамин дaвpa pyзнoмa ба минбapи pyшaнфикpoни миллй ва озодии бaëнy aндeшa табдил ëфт. Ба таъкиди aкaдeмик Мухаммадчони Шaкypй, «Бypиниco Бepдиeвa якe аз capвapoни матбуоти милдии точикист... Рузномаи «Мaopиф ва маданият» дap толхои шасти acpи бист - !ap он вакге ба майдон омад, ки !ap Точикистон як кaмe бeдopии милдй пайдо шуда буд ва y бо pyзнoмaи xy! oнpo идома доду такрият бaxшид» [4].

Умуман тамоми матодиби ин мачмуа, ки ба кадами 48 нaфap донишмандону жypнaдиcтoн ва адибони точик мaнcyб аст, пyppa ба фаъолияти дoмaнaдopи Бypиниco Бepдиeвa бaxшидa шудааст. X,apчaнд aкcapи маколахо xycycиятxoи ëддoштй дopaнд, вaдe дap муайян кapдaни як дaвpaи муайяни фаъолияти pyзнoмaи «Мaopиф ва маданият» ва мyxappиpи он аз ахаммият xoлй нecтaнд.

Китоби pyзнoмaнигopoн H. Hypaлиeв, А. Мypoдй, М. Рустам «Оинаи мaopиф» фapoгиpи мукаддима, шаш боб ва ëln,bopa буда, дap он заминахои тавдид ва ташаккуди матбуоти годагогй дap Точикистон, дaвpaxoи ташаккул ва pyщди хафтаномаи «Омyзгop», мазмуни му^^^аи нaшpия дap дaвpaxoи муайян ва зapypaти тaFЙиpи ном кapдaни он, инъикocи мacъaдaxoи мухими тохаи мaopиф, аз чумда, махви бecaвoдй - якe аз caмтxoи агаши мyбopизaи cиëcй, мacъaдaxoи фapxaнг, адабдат ва забон, caбaбxoи оханги raërn гиpифтaни мазмуни мyндapичaи pyзнoмa, ба минбapи зиëиëни точик табдид ëфтaни он ва aмcoди ин тахлил гapдидaacт.

Китоби мухаккик А. Азимов «Матбуот ва махви бecaвoдй» (2013), poчeъ ба накши мабуоти дaвpй дap инъикocи мacъaдaxoи махви бecaвoдй, тaFЙиpи адифбо ^абй ба лотинй, дотинй ба киpидй) ва тapбияи кaдpxoи coxaи мaopиф бaxшидa шудааст. Тaвpe аз му^^^аи pиcoдa бapмeoяд, дap хакикат, мacъaдaxoи мaзкyp дap coлxoи 1928 -1940 ^ap™ 20 аз мyxимтapин мacъaдaxo бapoи caвoднoк кapдaни ахли чoмea мaxcyб мeëфт. Дap ичpoи ин вазифахо дap бapoбapи дигap матбуоти дaвpй нaшpияxoи coxaи мaopиф, аз чумда, мачаддаи «Рaxбapи дониш» ва pyзнoмaи «Бapoи мaopифи коммунистй» низ кopxoи нaзappacpo ба анчом pacoнидaaнд. Ба тaъбиpи мухаккик А. Азимов, «Рузномахо дap caxифaxoи xyд ycyди дapcдиxй, бapнoмaxoи таълимй, вacoити таъдимй чоп намуда, ceминapxo, кypcxo ташкид мeнaмyдaнд. Рузномахои «Бapoи мaopифи коммуниста», «Вacияти Лeнин», «Гaзeтaи муалдимон», мачалдаи «Бо poxи дeнинй», «Инкидоби маданй» ва Faйpaxo дap ин caмт xeдe пeшcaф буданд» [2, 39].

Китоби pyзнoмaнигop М. Рустамзода «Haxyстмaтбyoти coxaи мaopиф» ба мyнocибaти чашни 90-coдaгии мачалдаи «Рaxбapи дониш» p^ чоп омада, аз мукаддима, ce боб ва нух фаш ибopaт аст. Муаллиф заминахои ташаккул ва pyшди матбуоти тохаи мaopифpo дap огози ^ap™ бист, мушкидоту мoнeaxo дap чопи мачаллахо - «Дониш ва oмyзгop», «Дониш-биниш» ва мазмуну мyндapичaи онхо, caxмxи шaxcиятxoи cиëcивy фapxaнгй дap чопи ин мачаддахо, caбaбxoи тaFЙиpи ном кapдaни мачаддаи «Рaxбapи дониш» ва инъикош мacъaдaxoи coxaи мaopифy идм, забону aдaбиëт, xyдшинocию бeдopии миддии тoчикoнpo ба pиштaи тахлилу тахкик гиpифтaacт. Дap он вобаста ба шинoxти аввадин нaшpияxoи тохаи мaopиф маводи фapoвoнe пeшниxoд шудааст. Аз чумда, муаллиф дap мaвpиди pyйи кop омадани жypнaдиcтикaи тохавй чунин aндeшa дopaд: «Дониш ва oмyзгop» нaxycтин нaшpияe буд, ки тохаи адохидаи чoмeapo мавзуи агаши xyд ^apop дод. Бо бoвapии комид гуфтан мумкин аст, ки «Дониш ва oмyзгop» бopи аввал жypнaдиcтикaи coxaвй-жypнaдистикaи мaopифpo ба вучуд oвapд;» [10, 79].

Дap pиcoлaи идмии Х. Андамов «Рaxбapи дониш» - мачаддаи мaopифй ва адабй» маеъадахои пайдоиш ва ташаккуди мачаддаи «Рaxбapи дониш», инъикocи авзои rnërn ва ичтимоии замон, мacъaдaxoи мактабу мaopиф ва фapxaнгy aдaбиëт, мубохжахо пиpoмyни адифбо ва забони адабии точик дap ин нaшpия тахкик гapдидaaст. Бояд кайд кapд, ки дap ин pиcoдa танхо як дaвpaи муайяни фаъолияти мачадда (дахаи дуюми coдxoи бистум ва толхои cиюми ^ap™ гузашта) 63pp3cï шудааст. Ин ба мухаккик имкон додааст, ба шyмopaxoи мaвpиди пажухиш шинoc шуда, oнxopo мутодиа намояд ва хангоми 63pp3cï бapoи coбит кapдaни aндeшaxoи xyд аз онхо истифода кунад. Риcoдaи мaзкyp дap шинoxт ва накши мачалдаи «Рaxбapи дониш» дap тaъpиxи матбуоти точик ва инъикош машкли мактабу мaopиф, вазъи c^cmy ичтимой, адабию пyбдиcиcтй ва мубохжахо дap мaвpиди забону адифбо маводи фapoвoнpo пeшниxoд мeкyнaд. Ба aндeшaи Х. Андамов, «... бappacии мушикофонаи пахлухои мyxтaдифи coxaи мaopифy фapxaнг ва забону адаби точик дap «Рaxбapи дониш» дap бapoбapи чопу гycтapиши нaxycтин нaшpияxo ва мачаллахои точикй дap огози caдaи 20 ва бaxycyc, пac аз Инкидоби Октябp ба paвaнди тaчaддyдгapoй ва иcдoxoтxoxй дap ин coxaxo такони чиддй бaxшид» [4, 120].

Омузиш ва тахлиду бappacии acapxoи мухаккикони точик дap мaвpиди аввадин нaшpияxoи coxaи мaopиф coбит намуд, ки дap бopaи мазмуну мyндapичa ва мавкщ нaшpияxoи coxaвй дap низоми матбуоти coxaвй кopxoи нaзappac ба анчом pacoнидa шудааст. Вaлe бeштapи тахкикот ба

аввалин мачаллахои сохаи маориф - «Дониш ва омузгор» ва «Рахбари дониш» иртибот доранд. Дар бораи нашрияи «Омузгор» бошад, то хол хамчун рисолаи илмй ба анчом нарасидааст. Ташаккул ва мархилахои инкишоф, хусусиятхои мундаричавии «Омузгор» дар замони истиклолият ва таносуби жанрхои пулитсистй дар он ба таври бояду шояд тахкик нашудааст.

АДАБИЁТ

1. Азимов А. Очеркхо аз таърихи матбуоти точик (солхои 1920-30) / А. Азимов. - Душанбе, 1998. - 92 с.

2. Азимов А. Матбуот ва махви бесаводй (1928-1940) / А. Азимов - Душанбе: Ирфон, 2013. - 88 с.

3. Андамов Х. «Рахбари дониш» - мачаллаи маорифй ва адабй / Х. Андамов - Душанбе, 2017. - 128 с.

4. Бузургбонуи матбуоти точикй. -Душанбе: Адиб, 2012. -

5. Гулмурозода П. Маорифпарварй ва низоми нави чахон / П. Гулмуродзода. - Душанбе: Ирфон, 2006. - 152 с..

6. Манофзода С. Дониш-биниш / «Овози точик», №172, 8 сентябри соли 1927

7. Муродов М. Рисолати «Омузгор»//«Омузгор», №44, 2 ноябри соли 2012.

8. Муродов М.Б. Истиклолият ва рушди матбуоти даврй / М, Муродов - Душанбе, 2017. - 224 с.

9. Рахмон Э. Матбуоти озод кафили рушди маориф// Омузгор, №11-12, 16 март, 2012.

10. Рустамзода М. Нахустматбуоти сохаи маориф / М. Рустамзода - Душанбе: Ирфон, 2016. - 174 с.

11. Усмонов И., Давронов Д. Таърихи матбуоти точик / М. Усмонов, Д. Давронов - Душанбе, 1997. - 156 с.

ОТРАСЛЕВОЕ ИЗДАНИЕ СФЕРЫ ОБРАЗОВАНИЯ В ВИДЕНИИ ТАДЖИКСКИХ ИССЛЕДОВАТЕЛЕЙ

В статье отражены исследование исторических этапов и развития периодической печати в сфере образования. Определены и расставлены развитие этапов, разновидности изданий опираясь на научные и публичные статьи таджикских исследователей. Исследователь во время изучения тематики статей достигает конкретного научного результата и делит статьи, относящиеся к этим изданиям на три группы: 1) статьи, имеющие образовательный характер, в них отраслевые издания в контексте важных проблем истории таджикской печати рассматриваются в общем; 2) в отдельности изданные в газетах и журналах научные и публичные статьи; 3) отдельные исследования, законченные в виде монографий и научных диссертаций.

Автор отдельно рассматривает и представляет эти произведения. Раскрывая законченные исследования и её отражение в контексте отраслевых изданий, исследователь знакомит читателей поэтапно. Перспективные особенности данного исследования отражается в том, что впервые эти типы изданий рассматриваются исследователями и автор приходит к выводу, что до сих пор остаются не исследованные отдельные стороны отраслевого издания, в частности газеты «Омузгор».

Ключевые слова: издательства, отраслевое издательства, исследователь, научное исследование журналистики, произведение, автор, история, журналистика, жанр.

THE ROLE OF TAJIK EDUCATIONAL MEDIA IN INTRODUCING AND RECOGNITION OF TAJIK RESEARCHERS

This article focuses on the historical and development process of educational media of Tajikistan studied by researchers. The press development and its periods worked and categorized by them thru public and scientific outputs. The researchers classified the educational press as following:

1. By the stories or works that having educational features, main issues of Tajik history media are focused.

2. Separate articles have been published in educational magazines and journals

3. Single monographs and research works accomplished

The writer studies all these issues and classifies them into better collection format and shape.

The researcher stepwise introduces the reader the finding of the completed studies based on the sectoral journal.

The major feature of this study is that the first edition of this version of the publication was reviewed and the researcher concludes that the sector's media releases, especially "Omuzgor newspapers were not examined and analyzed yet into such classified sector.

Key words: media, sectoral press, researcher, journalistic research, publication work, study, author, history, journalism and genre.

Cведения об авторе:

Нурализода Ноилшош Имомали - соискатель кафедры периодической печати ТНУ.

Телефон: (+992) 93-849-05-05. E-mail: noilsho@mail.ru

About the author:

Nuralizoda Noilshoh Imomali - applicant of department ofperiodicals of TNU Phone: (+992) 93849-05-05. E-mail: noilsho@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.