Научная статья на тему 'ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО И РОЖДЕНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПЕЧАТИ'

ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО И РОЖДЕНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПЕЧАТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
48
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВАЖНОЕ / ФЕНОМЕН / ВЕК / ИСТОРИЧЕСКАЯ ЦЕННОСТЬ / САМОСОЗНАНИЕ / САМОПОЗНАНИЕ / ПЛАМЯ / ДАТА РОЖДЕНИЯ / ТАДЖИКСКАЯ ПРЕССА / ОГРОМНЫЕ / ДВЕНАДЦАТЬ ВОРОТ БУХАРЫ / СРЕДНЕЙ АЗИИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бокиев Хамза

Данная статья посвящена важнейшему радующему явлению начала ХХ века, которое для таджикской нации имеет важную историческую ценность. В начале ХХ века в Бухарском эмирате произошло событие, являющее причиной пробуждения таджикской нации, котороезаменил в душе искры самосознания и национального самопознания на пламени. Это событие было рождением таджикской печати. На страницах истории дата рождения таджикской печати - воскресение 11 марта 1912 года, занесены вечными золотыми буквами. Так как, таджикская печать существовала в то время, когда Бухарский эмират был в пучине огромного преобразования, со стороны Запада, с революционной России сверкая в окно «двенадцать ворот Бухары» и окрестностей, освещало сознание народов Центральной Азии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENLIGHTENMENT AND THE BIRTH OF THE TAJIK PRESS

This article is devoted to the most important pleasing phenomenon of the early twentieth century, which for the Tajik nation has important historical value. In the early twentieth century, an event occurred in the Bukhara emirate that caused the awakening of the Tajik nation, which replaced the sparks of self-consciousness and national self-knowledge in the flame of the soul. This event was the birth of the Tajik press. On the pages of history, the date of birth of the Tajik press is Sunday, March 11, 1912, are entered in eternal golden letters. Since the Tajik press existed at a time when the Emirate of Bukhara was in the midst of a huge transformation, from the West, from the revolutionary Russia, “twelve gates of Bukhara” and its environs glittered through the window, illuminated the consciousness of the peoples of Central Asia.

Текст научной работы на тему «ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО И РОЖДЕНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПЕЧАТИ»

6. Собрание восточных рукописей Академии наук Узбекской ССР/ / Инст-т востоковедения им. Абу Райхана

Беруни.- Ташкент: Фан, 1987.- Т. 11-445 с.

7. Шархи Шамъй бар девони Дофиз.- Ганчинаи институти дастхатхои ба номи Д. Сулаймонй АИ Узбекистан, №

446.

8. Дофизи Шерозй. Чихилу се газал /Бо сарсухан ва кушиши. Г. Галимова- Душанбе: Ирфон,1971.-159 с.

9. Эте Д. Таърихи адабиёти форсй.-Техрон, 1337.

НЕКОТОРЫЕ СООБРАЖЕНИЕ ОБ ТУРЕЦКИХ КОММЕНТАРИЯХ ДИВАНА ХАФИЗА

Данная статья посвящена изучением турецких комментариях дивана Хафиза, которые были переведены и написаны в разные времени со стороны Дидоли, Сурури, Шамъи и Суди в Турции. В статье анализируется причины и влияния газели Хафиза на турецких язык.

Ключевые слова: комментария, турецких, Дидоли, Шамъи,Сурури, Суди, образ, газел, лирика, литература, диван, ритм, значение.

SOME THOUGHTS REGARDING THE TURKISH COMMENTS OF HOFIZ'S DEVON

This article is dedicated to the study of the Turkish comments of Hafiz 's devon which were translated and written in different periods by Didoly, Surury, Shami and Sudy in Turkey. The reasons and influence of Hafiz's ghazel into tyrkish are analyzed as well as

Keywords: comments, Turkish, Didoly, Surury, Shami, Sudy, image, ghazel,lyrics, literature, divan, rhythm, meaning.

Сведение об авторе:

Худойдодов Аъзам Овлододович-доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни. Тел.: (+992) 919328220. E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

About the author:

Khudoidodov Azam Ovlododovich - Doctor of Philological Scienves, Professor in the Department of Theory and History of Literature, Tajik Sate Pedagogical University named after Sadriddin Aini.Tel.: [+992] 919328220. E-mail: khudoidodov1959@mail.ru

МАОРИФПАРВАРЙ ВА ТАВЛИДИ МАТБУОТИ ТОЧДК

Боциев X

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

«Царидаи хар миллат забони гуёи хамон миллат аст ва миллате, ки царида надорад, гуё забон надорад ва холи одами безабон хам ба хама кас маълум аст».

Мирзо Сироц. Сухан гуфтан // «Бухорои шариф», №19,1912, 2-юми апрел

Таърих дар хама давра хаводисеро ба миён меорад, ки боиси тараккию пешравии чомеаи инсонй мегардад.

Дар ибтидои асри ХХ дар аморати Бухоро чунин як ходисае ба вукуъ пайваст, ки сабабгори бедории чашми мулку чашми миллати точик гардида, дар замираш шарорахои худогохию худшиносии миллиро ба алангахо бадал намуд. Ин ходиса тавлиди матбуоти точик буд. Дар сахифаи таърих санаи тавлиди матбуоти точик, рузи якшанбеи 11-уми марти соли 1912 бо хуруфи тиллой човидонй сабт ёфтааст. Матбуоти точик дар замоне арзи хастй намуд, ки аморати Бухоро дар гирдоби тахаввулоти азиме карор дошту аз чониби Гарб, аз нуристони Русияи инкилобй ба равзанахои «дувоздах дарвозаи Бухоро» ва атрофу акнофи он шаъшапошй карда, шуури мардуми Осиёи Марказиро равшан менамуд.

Ибтидои асри ХХ мохиятан давраи инкилоб буд. Ин айём дар хаёти мардуми Осиёи Марказй, хусусан барои сокинони аморати Бухоро, як давраи бедории куллй буд. Зеро инкилоби соли 1905 мусулмонони Русияро якбора ба шур овард ва дар атрофу акнофи он бо номхои гуногун ба забонхои

тypкию тoтopй pyзнoмaxo нaшp нaмyдaнд. Тaбииcг, ки pyзнoмaxoи мaзкyp вopиди aмopaти Бyхopo шуд^ дap иддae aз axoлй фикpxoи тoзapo пaдидop кapдaнд. Maxз xaмин чиз caбaб шуд, ки дap Бyхopo, дap бaйни oммa кacoнe пaйдo шyдaнд, ки бa xoдиcaю вoкeaxoи oлaм 6o нaзapи ибpaт мeнигapиcгaнд. Mинбaъд, aз coли 1905 тo coли 1908 дap Бyхopo вязъият хeлe дигap шуд. Дap ин coлxo мaтбyoти тypкy тoтop Ba фopcй, ки дap Рycияю ^яфкрз, Иcгaмбyлy M^p Ba Хиндустон нaшp мeгapдидaнд, дap Бyхopo хeлe хуб дoмaн гycгypдa бyдaнд. Бa вижa китoби 6a фopcй тaълиф ëфтaи «Сaëxaтнoмaи Ибpoxимбeк» дap Бyхopo aз дacт 6a дacг мeгaшт. Бинoбap шaxoдaти устод Сaдpиддин Aйнй: «Мутолтаи ин китоб низ 6a дигapгyнии фикpи бaъзe кacoн ca6a6 гapдид»[1, c. 25].

Бeдopии фикpй Ba тaблиFy тaшвики мaктaбy мaopифи чaдид 6a тaшкили мaт6aa Ba coзмoнxoи фapxaнгй, китoбхoнaxo Ba pyзнoмaвy мaчaллaxo мycoидaт нямуд. As ин 4oct, ки устод Aйнй дap китoби «Тaъpихи инкдтоби Бyхopo» чунин ишopa мeкyнaд: «Ч,aвoнoни Бyхopo кaйxo дap фикpи нaшpи гaзeгae бyдaнд, лeкин чopaи инpo нaмeëфтaнд. 3epo xyкyмaти Бyхopo, ки 6a яган кopи oддии мaдaнй pox нaмeдoд, 6a нaшpи ^erae, ки дap пeши нaзapaш чун мyфaттишe шyдaнaш мумкин буд, чи гута pox ДOдa мeгaвoниcт»[1, с106]. Borçea^ 6a pox мoндaни нaшpи pyзнoмa дap oн вaзъияти Бyхopo кopи ниxoят caнгинy мушкил буд, Bane paвшaнфикpoни omagra, хycycaн мaopифпapвapoни Бyхopo бapoи 6a pox мoндaни нaшpи oн кушиши зиëдe 6a xap^ дoдaнд. Xaмoн тaвpe ки устод Aйнй мeнaвиcaд: «Сoли 1912 чopaи ин кoppo Mиpзo Myxиддин Ba Mиpзo Сиpoчи Хяким ëфтaнд»[1, с. 10б].

ApмyFOни бeбaxoи ax^ мaъpифaт дap тиpaшaби aмopaти Бyхopo xaмoн cyхaни coзaндaвy тaфaккypи гycгypдa Ba нияти пoкy язми бocyбoт буд. 3epo дapк Ba инъиюэси пeшoмaди чoмea, Xидoяти мapдyм 6a суй^уштей, 6a дyнëи пypFaнoвaти мaъpифaтy мaънaвиëт, 6a бyнëди oяндaи дypaхшoни oбoдy oзoд, ки capшopи мyxaббaтy caдoкaт, aдoлaтy caoдaт бoшaд, opзyвy opмoни мaтбyoтчиëни нaхycтин буд, ки имpyз низ идoмa дopaд. Mai^yo^ ки caxифaи тoбнoки зиндгии мocт, чун oинaи мycaффo тaмoми чузъиети xaëти мopo aкc кapдaвy мeкyнaд. Myxимгapин capфapoзй oн яст, ки мaтбyoти точик яз caнaи тaвлид тo 6a имpyз xaмкaдaми зaмoн Ba xaмнaфacи oммaи вaceи мapдyм будя, 6a сифяти poxнaмo хидмят кapдa мeoяд...

Сяду cecoл теш 6o тaшaббyc Ba ибтикopи фapзoнaфapзaндoни миллaт Mиpзo Сиpoчи Хякиму Mиpзo Myxиддин Maнcypoв Ba бoз чaндe дигap нaшpи pyзнoмaи «Бyхopoи шapиф» poxaндoзй гapдид, ки минбяъд сяняи 11-уми мapт яз дaвpoни coxибиcтиклoлии кишвap тo 6a имpyз 6o тaнтaнa тячлил кapдa мeшaвaд.

Пяс яз oмyзишy бappacии мaвoди зтеди ядябию тaъpихй poчeъ 6a «Бyхopoи шapиф» yнвoн гиpифтaни нaхycтнaшpияи мaтбyoти точик aдaбиëтшинoc Aбдyхoлики Нaбaвй aфкopи бикp бaëн нямудя, 6a чунин нaтичaгиpй мepacaд, ки: «интихoби «Бyхopoи шapиф» 6a сифяти исми pyзнoмa ямяли oгoxoнae мeбoшaд. Тacoдyфй тест, ки якe яз пoягyзopoни pyзнoмaчoти oмeхтa 6a зaбoнxoи фopcивy тypкй дap Тypкиcтoн Maxмyдхoчaи Бexбyдй aввaлин чapидaи хyдpo «Сaмapкaнд» нoмгyзopй кapд. Бя ин мяънй низ «Бyхopoи шapиф» дap paвaнди минбяъдяи pyзнoмaнигopй ибpaти xy6epo 6a 4o гyзoштaacт»[4, с. 37]. Mo низ яшсян 6a гyфтaxoи устод мyвoфикeм, Bane чизи дигape, ки дap зexнaмoн тaвлид шуд, ин яст, ки oмили acocии «Бyхopoи шapиф» yнвoн гиpифтaни нaхycтнaшpияи мaтбyoти точик lyBox яз гaxвopaи тямяддуни точишн будяни шaxpи Бyхopo мeбoшaд, ки xaзopcoлaxo мapкaзи интишopи илму фapxaнг буд. Maopифпapвapoн мaxз 6a xaмин xornp ин нoмpo 6a pyзнoмaи тoзaтaъcиcи худ гyзoштa будянд, ки aз мaвчyдияти милляти точик дap ин биюди мукдддяс гyвoxй диxaд. Шoxид бapoи ин дaъвoямoн aз нaвиштaи Aмин ибни Рясул мeopeм: «Ин фaкapa(бaхш) кacoнepo, ки иcтeъдoди тaъpихй Ba крбилияти фитpии Бyхopopo cypoF дoштaнд, xaйpoн мeнaмyд. Xap кяс пeши худ тacaввyp мeкapд, ки oë мyвтини(вaтaни) Ибни Синoxo, мacкaтyлpaъocи Фopoбиxo Ba Бyхopиxo aз ин крфиляи тaчaддyд arça6 мoндa, xapaкaтe нaхoxaнд кapд?... Oë як Рудякии acpи пaйдo нaхoxaд шуд, ки 6a иктидopи тaxpиp Ba нуфузи кaлимaи худ «мoxpo суйи ocмoн» aвдaт диxaд. Итак, интишopи «Бyхopoи шapиф» кулли ин aндeшaxopo бapтapaф тамуд»[4, с. 167].

Нaшpи «Бyхopoи шapиф» шoяд aввaлин зapбae буд 6a yнcypxoи бeгoнaпapacтoнae, ки oн зaмoн дap Бyхopo тaвaccyти TOropxo opoм-opoм poxaндoзй мeшyд, ки бяъдян мeвaи тaлхaшpo тo 6a ин pyзгop чaшидaвy мeчaшeм.

Mиpзo ^po^ Хяким(1878-1914), ки якe aз шaхcиятxoи кaлидии тaъcиcëбии мaтбyoти точик

мaxcyб мeëбaд Ba мecaзaд, ки 6apxarç ypo acocгyзopи мaтбyoти точик Ba xaмзaмoн 6o ибopaи Aбдyхoлики Нaбaвй нaхycтин pyзнoмaнигopи точик[4, c. 130] шм бypд. 3epo дap aдaбиëти ибтидoи acpи XX y бaxaйcи ядиб, публитсисти фapoхaндeшy хyшcaликa Ba тябиби мacexoнaфac шинoхтa шyдaacт. Ин чexpaи тoбнoки илму фapxaнг бяъди caëxaтxoи тyлoнии мaмoлики Ocиë Ba ABpyno 6o чaxoнбинию тaфaккypи ^шк^дям 6a вaтaни хeш бapгaштa, xap лaxзa пяи иcлoxи mbo^ot aмopaти Бyхopo кушиш нямудяяст. Mиpзo Сиpoчи Хяким aфкopи ^шк^дями хeшpo 6emap дap жaнpи пyблитcиcтикa идoмa дoдacт. У дap мaтбyoти дaвpaгй, aлaлхycyc дap pyзнoмaю мaчaллaxoи «Бyхopoи шapиф», «Сaмapк;aнд», «Оита», «HaB6axop» Ba «Сиpoч-yл-aхбop» мaк;oлaxoи чoлибe 6a тябъ pacoнидaacт.

Aдиб, тябиб Ba pyзнoмaнигopи чиpaдacт Mиpзo Cnpo^ Хяким aз нaхycтин нoшиpoни pyзнoмaи «Бyхopoи шapиф» будя, пaйвacтa дap нигopишoти бopикбинoнaи хeш poxxoи xaлли мyшкилoти ЧOмeapo 6a xaмдиëpoнaш бoзгyй кapдaacт.

Хямяи oн чизxoи дидяю мyшoxидa кapдaaш ypo вoдop нямудянд, ки coли 1912 дap pyзнoмaи тoзaтaъcиcи «Бyхopoи шapиф» тaxти yнвoни «Лoзими H^poa'TOom Ba китoбхoнa» мaк;oлaи a^no^ Ba тapбиявй нaвиштa, илмpo кaлиди xaмaи мyaммoxoи зиндягй шyмopидa, яфсус мeхypaд, ки <«apo дap Бyхopo китoбхoнa Ba к;иpoaтхoнaxoи умумй нecтaнд»[2]. 3epo Mиpзo C^O4 хуб дapк кapдa буд, ки китoбхoнa Ba ^^oa^ora бapoи xap як миллят мyк;aддacoт 6a x^o6 мepaвaнд. Дapвoк;eъ, дap ин дaвpa дap к;aлaмpaви aмopaти Бyхopo тapFиби илму xyнap Ba иcлoxи вaзъи тяълим якe яз мacъaлaxoи мyxим Ba тaлaбoти aйëм буд. Maxз 6a туфяйли 6e6axpa будян aз илми зaмoнaвй мapдyм дapмoни дapдxoи худу игочи биcëp rapxopo нaмeдoниcтaнд Ba aмopaт якe aз гyшaxoи к;aфoмoндaтapини oлaм 6a шyмop мepaфт. Ин вaзъият биcëp paвшaнфикpoнy мaopифпapвapoнpo 6a тaшвиш aндoхтa буд Ba ora,o ишэчи ягoнaи иcлoxи вaзъpo дap тaлaби илм мeдидaнд: мaхcycaн, дap acapy мaк;oлaxoи Mиpзo C^O4, Фитpaт, Mиpзo Ч^гол Юcyфзoдa ин мacъaлa мaтpax шудя Ba xaмaчoнибa бappacй мeгapдид.

Дap мaкoлaxoи Mиpзo C^O4 Ba Mиpзo Ч,aдлoл Юcyфзoдa Ba дигap xaммacлaкoнaшoн дapдy дoFи миллят 6o сузу гyдoз мaвpиди 6axc rçapop мeгиpифт Ba дигap тapaк;кихoxoнy paвшaнфикpoни to^h^o aз дигap мapкaзxoи точикнишин 6a 6axc вoдop мeкapд. Aкcapияти 6axcy мyнoзиpaxoe, ки дap pyзнoмaи «Бyхopoи шapиф» OFOЗ шудя будянд, дap мaтбyoти дигapи точик идoмa ëфтaaнд, ки то 6a ин pyзгop axaмияти хyдpo гум нaкapдaaнд. Macaлaн, дap «Marc^» нoм мящ^и Mиpзo C^O4, ки poчeъ 6a мacoили o6 Ba oбëpй дap Бyхopo сухян мepaвaд, pyзнoмaнигop кyшидaacт, кибo poxи мacъaлaгyзopй Ba нишoн дoдaни poxи xaлли мacъaлa xyкyмaтдopoнpo вoдop нaмoяд, ки бaxpи ин aмaли хaйpy caBo6 кaмapи xиммaт бяндянд. У мeнaвиcaд, ки «Хямя Ba^ xyкyмaт сяъй дoштa, Bane Xyдo o6po бapaкaт aтo нaфapмyдa. To Xyдo бapaкaт нaдиxaд, xapaкaт Ba кушиши бяндя 6a 4oe нaмepacaд Ba ин фapмoиши xyкyмaтpo xaм 6o кaмoли итоят кдбул дopeм. Bane xapфи мo дap ин яст, ки як фикpи дypycт Ba як чaxди бaлeF бoяд 6a хapч ДOд, ки xaмa Ba^ oби Бyхopo фapoвoн бoшaд... Бoяд мo Faми дигapxopo бихypeм то фякят мyxтoч Ba чяшм 6a poxи oби Сaмapк;aнд(мypoд яз oби Сaмapкaнд гуфтяни Mиpзo C^O4 ин oби Зapaфшoн яст. -Х. Б. ) нaбoшeм. Бoяд aз pyди ^aMxy^ ки нaxpи Омуяш мeнoмaнд, 6a хapчи пул Ba xиммaти мyxaндиcин xyкyмaти чoмeaи мo o6 биëвapaд, мумкин яст. Бo яндяк тaвчex тaмoми к;aлaмpaви Бyхopopo шoдoб Ba cepo6 нямуд... Mo чapo 6a oби дapyни хoнaи худ мyxтoч будя, дяст 6a pyи дяст бигyзoштa бинишинeм, oн Ba^ xaм 6a дyo o6 Ba бapaкaти pyзиpo aз Xyдo бихoxeм... Aкнyн aгap xyкyмaти чoмea xиммaти хyдpo 6ap ин rçapop бидшда, xe4 вaкт oби Бyхopo дap нopacoй Ba тянгй нaбoшaд»[2]. Aз ин пopчaи дap фaвк oвapдaшyдa бapaълo мяълум мeгapдaд, ки Mиpзo C^O4 ня тaнxo 6a сифяти як pyзнoмaнигop чилвaгapй мeнaмoяд, 6an™ xaмчyн як фapди иктиcoддoн Ba фидoии вaтaнy миллят нaмyдop мeгapдaд. Maкoлaи мaвpиди нaзap як нaвъ acapи пpoблeмaвй мaxcyб мeшaвaд.

Рyзнoмaнигopи 6ap4acra xaмeшa кушиш 6ap oн мeнaмyд, ки тaвaccyти pyзнoмa якриди ^шк^дями хeшpo, ки татоичи caфapxoи кapдaaш мeбoшaнд, 6a oммaи вaceи мapдyм тaлк;ин нaмoяд. Mиpзo C^O4 aмcoли дигap paвшaнфикpoни oн вaктaи Бyхopo xaмeшa дap пяи чусгану пaйдo нямудяни poxи ra^orn миллят aз чaxoлaтy нoдoнй Ba oбoдии мexaни хeш буд. Aдaбиëтшинoc Barä Сaмaд дypycт нигoштaacт, ки «Maвoди чoлиби диккяти pyзнoмa (ишopa 6a «Бyхopoи шapиф»-X. Б. ) мяхсусян нaвиштaxoи пypдapдy aлaми Mиpзo Myxиддин, Mиpзo Ч^гол, Mиpзo Mиpзo

Aбдyлвoxид, Mиpзo Иcмoил, Mиpзo Нapзyллo, Mиpхoн nopco, Mиpзo Faффop, M. Moзaндapй, Сияxпyш чун нясими caxap 6a тaнгкyчaxoи Бyхopoи aдaбпapвapy aзияткaшидa вaзидa Ba ë зaдa

даромада, дари ахли Букороро мушти часорат мезад»[5. 145].

Мирзо Оирочи Даким дар баробари публитсистй маълуму машхур буданаш, инчунин хакими тачрибакор низ буд. Аз чо-чои сафарномааш хувайдост, ки шавку хаваси пешаи табибй хеч гох ypo ором намегузошт. Зеро y хангоми сафархояш фурсате пайдо намуда бемористонхои кишвархои сaëхaт кардаашро дида ба тарзи муоличаи онхо таваччухи xoсa медодааст. Чи тавре ки аз сафарномаи таълифнамудаи y бармеояд, хангоме ки маскуни шахрхои Tифлисy Оабзавор ва Красноводский буданаш ба aндyxтaни донишхои тиббй шyFл кардааст. Дамчунин мавриди ëдoвapист, ки Мирзо Оироч дар аморати Бyxopoи ибтидои асри XX шояд нaxyстин табиби сохибхуччат бошад. Дар xyсyси сохибхуччат буданаш чунин менависад: «... Баъд имтихон дода ша^да^ат аз устодони xyд гирифтам»[3, с. 253]. Баъди гирифтани шаходатномаи пизишки арози дoxилй ва берунй дар яке аз бемористонхои шахри Tехpoн ба муоличаи беморон мaшFyл мешавад ва малакаи xешpo дар муассисаи табобатии амрикой такмил медихад. Аз хамин чост, ки y дар сахифахои рузномаи «Бyxopoи шариф» бо унвони «Дифзуссихат» маколахои илмии тиббй иншо намуда, бо роххои мyшaxxaс даво бaxшидaн ба беморихоро нишон додаст. Масалан, дар ин силсила маколахои тиббии Мирзо Оироч дар xyсyси беморихои oблaх[нaFзaкoн], ангушти шашум, мизочи одамй, калб, узвхои хозима, xyн, инчунин дар тарбияи атфоли навзод ва газо додани атфол ва монанди инхо сyxaн рафтааст.

Pyзнoмaнигop дар сахафоти рузномаи «Бyxopoи шариф» бо унвони «Вазифашиносй»[2] маколот ба чоп расонидааст, ки мардумро ба омустани илм ва касбу хунар даъват менамояд. Проблемаи илмомузй дар тамоми навиштахои Мирзо Оироч мавкеи асосиро ишFOл мекунад. Зеро адиби маорифпарвар хини сафархояш баракати илмро дар ободу зебо гаштани шахрхо ва фикрронии мардумони кишвархои Аврупо борхо шохид гашааст. Мирзо Оироч омустани илмро зарур шуморида, таъкид месозад, ки бояд омустани дониш низ аз чониби мyтaxaссисoн сурат пазирад: «Дар мактабхо, хар як фан: забони точикй, расмкашй, забони русй, забони арабй, хисоб ва ЧyFpoфия аз тарафи мyтaxaссисoни он таълим дода шавад, муаллими хар фан бояд фанни xyдpo донад» Дар баробари ин Мирзо Оироч омустану донистани забони xopичиpo зарур мехисобад. Бино ба кавли y «донистани забони xopичй барои тараккии тичорат ва саноат бар мо фарз аст, бо надонистани он саноат ва тичорати мо бар хеч вачх тараккй нaxoхaд намуд»[3, с. 65].

Pyзнoмaнигopи маорифпарвар дар рузномаи «Бyxopoи шариф» бо имзохои «Мирзо Оироч», «Мирзо Хурдуф» ва имзои мустаори «М. C. » маколахо руйи чоп овардааст. Дар нигоштахои y масоили мубрами хает хамеша ифода ëфтaaнд. Мирзо Оироч хамчун як фарди дардошною равшанзамир хамеша паи ислохи навокиси чойдоштаи аморати Бyxopo талош варзидааст. У матбуотро воситаи таргибу ташвики акоиди маорифпарваронаи xyд карор дода, хамеша нуксони чойдоштаро фош менамуд.

Дадафи асосии Мирзо Оирочи Даким ва дигар маорифпарварон аз таъсиси матбуоти даврй дар он буд, ки онхо меxoстaнд дар байни омма гояхои тараккипарварона ва навгонихои илму теxникaи чадидро тавассути жанрхои публитсистй ташвику тapгиб намоянд. Зеро дар шароити он рузаи Бyxopo танхо матбуот метавонист, ки барои инкилоби фикрии мардум замина мyхaйë созад. Аз ин лихоз, тамоми равшанфикрон акоиди пешкадами xyдpo тавассути рузномахои «Бyxopoи шариф» ва «Typorn» ба xaлк мерасониданд. Дак ба чониби устод Айнист, ки навиштааст: «Ба мaFЗи чавонон фикри xoндaн, калам ва aдaбиëтpo чойгир карданд(ин чо ишора ба рузномахои «Бyxopoи шариф» ва «TypoK»^. Б. ), ба xoтиpи падарон xaëлхoи тарбия ва xoнoндaни бачагонро оварданд. Аз ин таъсирхо мадраса хам xyшк намонд. Шогирдони мадраса ислохи чадвалхои дарсро талаб мекарданд»[1, с. 110].

Дамин тарик аз руйи мушохидахо ва мутолиаи манобеъ ва сарчашмахои адабию тaъpиxй возеху равшан гардид, ки рузномахои «Бyxopoи шариф» ва «Typorn» дар байни мардум обру ва xoнaндaгoни зиëдеpo пайдо намуда буданд. Аз ин py, хукуматдорони рус ва хокимони махаллй барои харчи зудтар катъ сoxтaни фаъолияти рузномахои мазкур чорахои душманона меандешиданд. Ин буд, ки «12-уми январи соли 1913 ба идораи газетаи «Бyxopoи шариф» аз номи элчиxoнaи рус бо имзои Петров ба ин мазмун як мактуб омад: «Бо xoхиши чаноби олй амири Бyxopo аз хамин руз эътиборан газетахои «Бyxopoи шариф» ва «Typorn» аз нашр боздошта мешаванд», - менависад дар китоби «Taъpиxи инкилоби Бyxopo» устод Айнй»[1, с. 108].

Ч,ои афсус аст, ки нaxyстнaшpияи матбуоти точик беш аз дах мох фаъолият накарда, бо дастони чохилонаи хукуматдорони махаллию xopичй буга карда шуд. Вале, шодиовар он аст, ки арзи хастй намудани рузномаи «Бyxopoи шариф» далели котеъи мавчудияти миллати точик буд ва мо бо сарафрозй аз ин падидаи маънавии миллат хамсола ëд кардаву мекунем.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Таърихи инкилоби Бухоро. -Душанбе: Адиб, 1987.

2. Бухорои Шариф, 1912, №№84, 85, 86, 91, 93, 98.

3. Мирзо Сирочиддин бинни Дочй Мизо Абдурауф. Тухафи ахли Бухоро. -Бухоро: Когон, 1911.

4. Набавй. А. «Бухорои шариф»-сарогози матбуоти миллй. - Душанбе: Бухоро, 2012.

5. Самад В. Аз каъри Хазар то авчии Зухал. -Душанбе: Маориф, 1991.

ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО И РОЖДЕНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПЕЧАТИ

Данная статья посвящена важнейшему радующему явлению начала ХХ века, которое для таджикской нации имеет важную историческую ценность. В начале ХХ века в Бухарском эмирате произошло событие, являющее причиной пробуждения таджикской нации, котороезаменил в душе искры самосознания и национального самопознания на пламени. Это событие было рождением таджикской печати. На страницах истории дата рождения таджикской печати - воскресение 11 марта 1912 года, занесены вечными золотыми буквами. Так как, таджикская печать существовала в то время, когда Бухарский эмират был в пучине огромного преобразования, со стороны Запада, с революционной России сверкая в окно «двенадцать ворот Бухары» и окрестностей, освещало сознание народов Центральной Азии.

Ключевые слова: важное, феномен, век, историческая ценность, самосознание, самопознание, пламя, дата рождения, таджикская пресса, огромные, двенадцать ворот Бухары, Средней Азии и др.

ENLIGHTENMENT AND THE BIRTH OF THE TAJIK PRESS

This article is devoted to the most important pleasing phenomenon of the early twentieth century, which for the Tajik nation has important historical value. In the early twentieth century, an event occurred in the Bukhara emirate that caused the awakening of the Tajik nation, which replaced the sparks of self-consciousness and national self-knowledge in the flame of the soul. This event was the birth of the Tajik press. On the pages of history, the date of birth of the Tajik press is Sunday, March 11, 1912, are entered in eternal golden letters.

Since the Tajik press existed at a time when the Emirate of Bukhara was in the midst of a huge transformation, from the West, from the revolutionary Russia, "twelve gates of Bukhara" and its environs glittered through the window, illuminated the consciousness of the peoples of Central Asia.

Keywords: important, phenomenon, century, historical value, self-consciousness, self-knowledge, flame, date of birth, Tajik press, huge, twelve gates of Bukhara, Central Asia etc.

Сведения об авторе:

Бокиев Хамза - кандидат филологических наук, доцент кафедра таджикского языка и литература Таджикского государственного университета имена С. Айни. Тел. (+992)935382604

About the author:

Bokiev Hamza -associate Professor in the Department of Tajik Philology, Tajik Stead Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Phone: (+992) 935382604

МУШТАРАКОТИ АДАБИИ ШАМСИДДИН ШОХДН ВА ТОШХОЧД АСИРЙ

Хамидова Ш. М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Таърихи хар як сарзамин бо таърихи илму фарханги махалхои он сахт пайванд мебошад. Аз чумла адабиёти точик дар садаи XIX доманаи васеъ дошта, дар худуди чугрофии васеъ густариш ёфта буд. Ин адабиёт дар тамоми сарзамини Осиёи Марказй аз Самарканд то Бухоро аз Хуканд то Балху Бадахшон арзи вучуд мекард. Дар асри XIX ва ибтидои асри XX дар баробари доирахои адабии шахрхои бузурги марказй хамчун Бухоро, Самарканд, Хуканд дар шахрхои музофотй ва вилоятхои нисбатан хурд монанди Кеш, Хучанд, Истаравшан, Дисор, Кулоб. ^аротегин, Дарвоз, Бадахшон ва нохияхои дигар низ доирахои адабии махаллй вучуд доштанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.