Научная статья на тему 'Пак Вансонинг “Шунча шингани ким еган?” романида миллат муаммосининг бадиий талқини'

Пак Вансонинг “Шунча шингани ким еган?” романида миллат муаммосининг бадиий талқини Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
60
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Пак Вансо / “Шунча шингани ким еган?” / Чхве Сохе / “Қочқиннинг мактуби” / Чхве Инхун / “Майдон” / “махфий хона” (“밀실”) / “майдон” (“광장”) / “бетараф мамлакат” (“중립국”). / Пак Вансо / “Кто съел так много черепицы?” / Чхве Сохе / “Письмо от беженца” / Чхве Инхун / “Квадрат” / “секретная комната” (“밀실”) / “поле” (“광장”) / “нейтральная страна” (“중립국”).

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Дурдона Муродова

Замонавий корейс адабиётларда долзарб масалалардан биримиллат муаммоси замонавий корейс адабиётларда ўз ўрнига эга адиба Пак Вансо ижодида етакчилик қилади. Адиба Пак Вансонинг автобиографик руҳда яратилган қатор асарлари, жумладан мазкур мақолада таҳлилга тортилган “Шунча шингани ким еган?” романида ҳам фуқаролар урушининг барча иллатлари фош қилинади. Адиба Пак Вансо фуқаролар урушнинг салбий оқибатларини бир оила мисолида очиб берган бўлса, фуқаролар уриши мавзусига биринчилардан бўлиб тўхталган адиб Чхве Инхун ўз асарларида миллат муаммосини “Майдон” рамзида очиб беради. Ижодкорлар урушни турли кўринишда таҳлил қилишган бўлишса-да, улар қаламига мансуб асарларда муштарак мавзу бўлган бўлинган миллат муаммоси устунлик қилади. Ҳусусан, мазкур асарларда учта ғоя мавжуд бўдиб, адиба бу ғояларни ўз оиласи мисолида очиб берса, адиб Чхве Инхуннинг “Майдон” асарида бўлса бу уч ғояни уч майдон рамзида берилиши билан тавсифлидир. “Шунча шингани ким еган?” романи адиба Пак Вансонинг болалик хотираларига, “Майдон” романи адиб Чхве Инхуннинг уруш ҳақидаги ўсмирлик хотиралари ҳамда оиласи билан кўрган-кечирганлари, шунингдек ҳарбий хизмат давридаги воқеларга асосланиб ёзган. Чхве Инхун ҳам, Пак Вансо ҳам ҳар бири ўзининг услуби билан ажралиб туради, аммо уларнинг асарларини муштарак мавзу “уруш” ва “бўлиниш” масаласи бирлаштириб туради. Уруш даври воқеаларига гувоҳ бўлган адиба Пак Вансо ижодидан “Шунча шингани ким еган?” ва адиб Чхве Инхун қаламига мансуб “Майдон” асарлари нафақат бадиий балкт тарихий қимматга эга бўлган бебахо асарлардир. Хусусан, ХХ аср замонавий корейс адабиёти янги мавзуфуқаролар уруши ва унинг салбий оқибатлари билан характерлидир. Мазкур даврда ижод қилган хар бир ижодкор миллат муаммосини ўз қарашлари билан баён қилади. Пак Вансонинг “Шунча шингани ким еган?” ва Чхве Инхунннинг “Майдон” романларидаги миллат муаммосининг бадиий талқини мазкур мақолада тахлилга тортилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Пак Вансу "Кто съел так много шин?" художественная трактовка проблемы нации в романе

Одной из самых актуальных проблем современной корейской литературы является проблема нatsiи, во главе которой стоит Пак Вансо, писатель, занимающий видное место в современной корейской литературе. Ряд автобиографических произведений Пак Вансо, в том числе «Кто съел так много черепицы?» роман также разоблачает все пороки Гражданской войны. Пак Вансо описывает негативные последствия гражданской войны на примере семьи, а Чхве Инхун, один из первых, кто обратился к проблеме гражданской войны, раскрывает проблему нatsiи в своей работе с символом «Квадрат». Хотя создатели по-разному анализировали войну, преобладает проблема разделенной нatsiи, которая является общей темой в написанных ими произведениях. В частности, в этих произведениях присутствуют три идеи, и эти идеи писатель раскрывает на примере своей семьи, а в произведении писателя Чхве Инхуна «Квадрат» эти три идеи представлены символом трех полей. «Кто съел так много черепицы?» Роман основан на детских воспоминаниях писателя Пака Вансо, роман «Квадрат» основан на воспоминаниях юности писателя Чхве Инхуна о войне и его семье, а также о событиях его военной службы. И Чхве Инхун, и Пак Вансо различаются по стилю, но их творчество объединяет общая тема «войны» и «разделения». «Кто съел так много черепицы?» а произведения «Квадрат» написанные писателем Чхве Инхуном, представляют собой бесценные произведения исторической ценности. В частности, для современной корейской литературы ХХ века характерна новая тема Гражданская война и ее негативные последствия. Каждый художник, творивший в этот период, своими взглядами выражает проблему нatsiи. В статье анализируется художественная интерпретatsiя проблемы нatsiи в романах Чхве Инксунна «Квадрат» и Пак Вансо «Кто съел так много черепицы?».

Текст научной работы на тему «Пак Вансонинг “Шунча шингани ким еган?” романида миллат муаммосининг бадиий талқини»

МУРОДОВА ДУРДОНА

уцитувчи, ТДШУ

Пак Вансонинг "Шунча шингани ким еган?" романида миллат муаммосининг бадиий талкини

Crossref doi: https://doi.org/10.37547/os/vol-01issue-02-04

Аннотация. Замонавий корейс адабиётларда долзарб масалалардан бири- миллат муаммоси замонавий корейс адабиётларда уз урнига эга адиба Пак Вансо ижодида етакчилик цилади. Адиба Пак Вансонинг автобиографик рууда яратилган цатор асарлари, жумладан мазкур мацолада таулилга тортилган "Шунча шингани ким еган?" романида уам фуцаролар урушининг барча иллатлари фош цилинади. Адиба Пак Вансо фуцаролар урушнинг салбий оцибатларини бир оила мисолида очиб берган булса, фуцаролар уриши мавзусига биринчилардан булиб тухталган адиб Чхве Инхун уз асарларида миллат муаммосини "Майдон" рамзида очиб беради. Ижодкорлар урушни турли куринишда таулил цилишган булишса-да, улар цаламига мансуб асарларда муштарак мавзу булган булинган миллат муаммоси устунлик цилади. Хусусан, мазкур асарларда учта гоя мавжуд будиб, адиба бу гояларни уз оиласимисолидаочибберса, адиб ЧхвеИнхуннинг "Майдон"асаридабулсабуучгояниучмайдон рамзида берилиши билан тавсифлидир. "Шунча шингани ким еган?" романи адиба Пак Вансонинг болалик хотираларига, "Майдон" романи адиб Чхве Инхуннинг уруш уацидаги усмирлик хотиралари уамда оиласи билан курган-кечирганлари, шунингдек уарбий хизмат давридаги воцеларга асосланиб ёзган. Чхве Инхун уам, Пак Вансо уам уар бири узининг услуби билан ажралиб туради, аммо уларнинг асарларини муштарак мавзу "уруш " ва "булиниш " масаласи бирлаштириб туради. Уруш даври воцеаларига гувоу булган адиба Пак Вансо ижодидан "Шунча шингани ким еган? " ва адиб Чхве Инхун цаламига мансуб "Майдон " асарлари нафацат бадиий балкт тарихий цимматга эга булган бебахо асарлардир.

Хусусан, ХХаср замонавий корейс адабиёти янги мавзу- фуцароларуруши ваунинг салбий оцибатлари билан характерлидир. Мазкур даврда ижод цилган хар бир ижодкор миллат муаммосини уз царашлари билан баён цилади. Пак Вансонинг "Шунча шингани ким еган?" ва Чхве Инхунннинг "Майдон" романларидаги миллат муаммосининг бадиий талцини мазкур мацолада тахлилга тортилган.

Таянч суз ва иборалар: Пак Вансо, "Шунча шингани ким еган?", Чхве Сохе, "Цочциннинг мактуби", Чхве Инхун, "Майдон", "махфий хона" ("ШМ"), "майдон" ("), "бетараф мамлакат " (" " ).

Аннотация. Одной из самых актуальных проблем современной корейской литературы является проблема нatsiи, во главе которой стоит Пак Вансо, писатель, занимающий видное место в современной корейской литературе. Ряд автобиографических произведений Пак Вансо, в том числе «Кто съел так много черепицы?» роман также разоблачает все пороки Гражданской войны. Пак Вансо описывает негативные последствия гражданской войны на примере семьи, а Чхве Инхун, один из первых, кто обратился к проблеме гражданской войны, раскрывает проблему нatsiи в своей работе с символом «Квадрат». Хотя создатели по-разному анализировали войну, преобладает проблема разделенной нatsiи, которая является общей темой в написанных ими произведениях. В частности, в этих произведениях присутствуют три идеи, и эти идеи писатель раскрывает на примере своей семьи, а в произведении писателя Чхве Инхуна «Квадрат» эти три идеи представлены символом трех полей. «Кто съел так много черепицы?» Роман основан на детских воспоминаниях писателя Пака Вансо, роман «Квадрат» основан на воспоминаниях юности писателя Чхве Инхуна о войне и его семье, а также о событиях его военной службы. И Чхве Инхун, и Пак Вансо различаются по стилю, но их творчество объединяет общая тема «войны» и «разделения». «Кто съел так много черепицы?» а произведения «Квадрат» написанные писателем Чхве Инхуном, представляют собой бесценные произведения исторической ценности.

В частности, для современной корейской литературы ХХ века характерна новая тема -Гражданская война и ее негативные последствия. Каждый художник, творивший в этот период, своими взглядами выражает проблему нatsiи. В статье анализируется художественная интерпретatsiя проблемы нatsiи в романах Чхве Инксунна «Квадрат» и Пак Вансо «Кто съел так много черепицы?».

Опорные слова и выражения: Пак Вансо, "Кто съел так много черепицы? ", Чхве Сохе, "Письмо от беженца", Чхве Инхун, "Квадрат", "секретная комната" ("ШМ"), "поле" ("), "нейтральная страна " ("^ ^^ " ).

Abstract. One of the most pressing issues in modern Korean literature is the problem of the nation, led by Pak Vanso, a writer who has a place in modern Korean literature. A number of autobiographical works by Pak Vanso, including "Who eat so much shingle? " the novel also exposes all the vices of the Civil War. Pak Vanso

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

describes the negative effects of the civil war on the example of a family, while Chhve Inhun, one of the first to address the issue of civil war, reveals the problem of the nation in his work with the symbol "Square ". Although the creators have analyzed the war in different ways, the problem of a divided nation, which is a common theme in the works they write, prevails. In particular, there are three ideas in these works, and the writer reveals these ideas on the example of his family, while in the work of the writer Chhve Inhun "Square " these three ideas are represented by the symbol of three fields. "Who ate so many shingle?" The novel is based on the childhood memories of writer Pak Vanso, the novel "Square " is based on the memories of the writer Chhve Inhun's adolescence about the war and his family, as well as the events of his military service. Both Chhve Inhun and Pak Vanso each differ in their style, but their work is united by a common theme of "war " and "division ". "Who ate so much shingle? " by Pak Vanso and "Square " which were written by the writer Chhve Inhun, are priceless works of historical value.

In particular, modern Korean literature of the twentieth century is characterized by a new theme - the Civil War and its negative consequences. Every artist who has created in this period expresses the problem of the nation with his own views. In this article is analyzed the artistic interpretation of the problem of nation in work of Pak Vanso's novel "Who ate so much shingle? " and Chhve Inhun's novel "Square ".

Keywords and expressions: Pak Vanso, "Who ate so many shingle? ", Chhve Sohe, "Letter of the fugitive ", Chhve Inhun, "Field", "neutral country" ("ШМ"), "area" (" ), "secret room" (" i^^").

Кириш. Узбекистан ва Корея Республикаси уртасидаги хамкорлик хар томонлама чукурлашиб, бугунги кунда узаро муносабатларнинг 30 йиллиги муносабати билан катор тадбирлар утказилиб келинмокда. Корейс халкининг ан'анавий урф одатлари ва миллий маданияти жозибасига мамлакатимиз илмий жамоатчилигининг кизикиши кучайиб бормокда.

Корейс ва узбек халкининг дустона муносабатлари муносабатлари узок мозийга бориб такалади, бу эса уз узидан битмас-туганмас маданий мерос тарихини урганиш, унинг мохиятини ёритиб бериш вазифасини кун тартибига куяди. Шу нуктаи назардан олиб караганда, корейс маданиятининг мухим таркибий кисмларидан бири булган бадиий адабиёт, хусусан, ХХ аср адабиёти алохида ахамият касб этади. Бадиий асарларда уз аксини топган ХХ асрларга хос булган фукаролар уруши ва унинг салбий окибатлари, миллат муаммоси, ижтимоий зиддиятлар, адабий-маданий хаёт ходисаларни илмий жихатдан ёритишга зарурат сезилади.

Максад ва вазифалар: ХХ аср корейс насрининг долзарб муаммоларидан бири фукаролар урушининг адиба Пак Вансо каламига мансуб "Шунча шингани ким еган?" романи мисолида очиб бериш, шунингдек, адиб Чхве Инхуннинг "Майдон" асари билан умумий жихатларига тухталиб утишдан иборат.

Усуллар: Маколани ёритишда киёсий-тарихий, киёсий-типологик, бадиий асарни комплекс тахлил килиш, таснифлаш методларидан фойдаланилган.

Корейс халки учун фукоралар уруши хеч качон унутилмайдиган, абадиятга дахлдор ходиса. Узок давом этган мустабид замонлардан сунг кулга киритилган мустакиллик халк кутган натижани бермади. Аксинча халк кучли давлатлар кулида пароканда булди, миллатнинг икки хил мафкура остида булиниб кетиши окибатида ака-укалар бир-бирига ук узишди. Уруш нима сабаб содир булгани, мафкуравий булиниш учун асосий омил булиб хизмат килган ходиса мавхум булиб колди.

Кутилмаган хужум ва отишмалар сабаб куп оилалар яшаш жойларини тарк этишга мажбур булишди, якинларини йукотишди ва кайси жамиятда яшаётганликларини англаб етишмади. Уруш бегунох инсонлар умрига зомин булди. Уруш инсонларни худбин килди, бир-бирига булган ишончини йукотди, инсон йирткич жонзотга айланди. Натижада одамлар рухий ва жисмоний азобларга дучор булишди. Халки билан бирга мана шундай огрикли ва азобли хаётни бошидан кечирган ёзувчилар узларининг карашларини ва урушга булган муносабатларини когозга туширишди.

Кимдир тарихий, кимдир автобиографик асарлар яратди, содир булган вокеаларга турли воситалар оркали мурожаат килди. Ёзувчи хам ана шу халкнинг бир фарзанди сифатида замон ахволига ачинди, халки учун куйинди, айникса бир инсон фарзандининг кулидаги

23

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

курол уз жигарига укталгани уни ташвишга солиб куйди. Шу сабабли фукоралар уруши даврига багишланган асарлар корейс адабиётида алохида урин тутади.

Уруш даври вокеаларига гувох булган адиба Пак Вансо насрида "уруш" мавзуи мухим саналади. Бу хакида адибанинг узи шундай фикр билдириб утган:

"Мен яратган асарларнинг машхурлиги шундаки, у объектив воцеликка асосланган, шунинг учун %ам у кечагидек равшан, жонли ва ишончли. Хотиралар вацт утиши билан уз-узидан унутилади, тарихга айланади, мен 25-июн1да содир булган хотираларни ёдга олишдан чарчадим, аммо бошца иложим йуц..." .

Ёзувчи бу хотиралар асосида асар яратишга харакат килди, аммо узок вакт иккиланди. Уруш жарохатлари битмаган, хали-хануз кон томиб тургани боис, бу кон адибага тинчлик бермади. Жарохатлар битмай туриб, "конни тухтатиш" учун адиба кулига калам олди:

ЛЛШ€ЧЛлЧ. "°ЛЧШЧЛ ^" ^Л^т}¥

7}ЩО щ^^-^лч Щ €, ¥ Ч¥Чл ЛЛОЛЧ. ШО 7ЛШЛЛ^ €Л ^ ЛЛ ЧЬ ЛОЛж ^ g ЧМЛЧ"2

"Жаро%атим битиб кетади, деб хавотирландим. Нимадир ёзиб "цонни тукишим" керакка ухшади. Чунки бу менинг шахсий жаро%атим эмас, балки уруш сабаб шавцатсизларча парчаланган барчамизнинг жаро%атимиз эди. Уруш жаро%ати - миллат жаро%ати".

Шу сабабли адиба уз насрида асосий мавзу сифатида уруш ва булиниш масаласини илгари сурди. Пак Вансонинг хикоя ва романларида уруш хаётнинг абадий эмаслигини яна бир карра ёдга солади. Уруш окибатида юзага келган вазият башариятнинг яширин хакикатини кашф этиши учун имконият булиб хизмат килганини алохида курсатади. Шу сабабли адиба уз асарларида урушга бир фалокат тарзида ёндашиб, аслида инсонни кайта кашф этади.

Пак Вансонинг "Шунча шингани ким еган?" романи болалик хотираларига багишланган. Романнинг мукаддимасида муллиф шундай ёзади:

"ЛЛЛ^ иЧЛО g ^ ojg ^ ^о,Щя £л] Я.МЯЧ. ^ЛЧ

ЛЧЧ^Ч ЛЛЛЛ ЛлЛЧ.

лЧЛ ЛЛОЧ ЛЛ Л^Л ЧЛ 94 ЧЛ ^що ЛЛ ШЛЧ. иЧЧ и^иЧЛ Л ЧЛ^ ЧЧ ЛЛЛЧ ЛЛЛ ЛЛЛ ЛЧ^ЧШЛЛл.л, ЧЧ^Ь ЛЬ ЛЛЧ ЛЛ^ Л7<У Л Щ ЛЛ ЛЛЧ ЧЧЛ ЛЧЛЧ ЧЛЬ ЛЛ Л^Члл ЧЛЧ^ЛЧШ ЛлЛЧ"3.

"Асар худди автопортретдек ёзилган. Буни роман деб атаса %ам буладими, билмайман. Фацат хотирамга суянган %олда ёздим. Роман ёки очерк каби асарлар ёзаётганимда хотирамга мурожаат этмаган %олатлар деярли булмаган. Бироц %ар сафарги мурожаатда хотирамроманга хос жило бериш жараёниданутар эди".

Романни яратишда унинг хажми ва мувозанатни саклаш учун хотира материалларидан тугри фойдаланиш кераклигини англаб етган адиба унутилган хотиралар оралигини табиий равишда боглаб кетиш учун тасаввур кучига таяниб иш куради, хотиранинг аниклигига шубхаланган ёзувчи "...хотира дегани хар бир кишининг тасаввури эканлигини англаб етдим" дейди.

Адиба романининг аввалги асарларидан фаркли жихати илк бор узини бош кахрамон сифатида чизишидадир. Шу уринда муаллиф узини бош персонаж сифатида комил инсон даражасида тасвирлашдан йироклашиш канчалик кийин булганлигини таъкидлайди.

1 Koreya urushi boshlangan sana (1950-yil)

2 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. . и Ч 2012.] 2-3 bet.

3 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [4-^4. и Y4

4 2012.] 36 bet.

24

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

Машаккатлар эвазига дунёга келган романда 1940-1950-йиллардаги ижтимоий хаёт, унутилаётган кадриятлар, оила мавкеининг пасайиши, илк мустакиллик йиллари, уруш олди вокеалар, инсон калби каби даврнинг уткир муаммолари акс эттирилган.

12-бобдан иборат романнинг дастлабки 8 боби адибанинг болалик хотиралари билан боглик булса, 9-бобдан бошлаб уруш олди ходисалари тасвирланади. Кутилмаганда уйга бир туда йигитлар бостириб кириб, уйдаги барча нарсаларни синдира бошлашидан япон хукуматига бархам берилгани аён булади. Безориларга ухшаш бу болалар мустахкам дарвозани хам синдиришаётганида йигитлардан биттаси даврвозага кистирилган тахтача1ни юлиб олиб, улоктириб юборади. Шу кунга кадар буваси казо килганига карамай на амакиси, на акасининг бу тахтачани узгартиришга хадди сигмаган эди.

Йигитлардан биттаси Япониянинг барбод булгани, улар эса адибанинг оиласини японларга шерик оила деб хисоблашларини билдирди. Х,атто исм-фамилиясини хам узгартирмаган оила кандай килиб японларга шерик булишига оила аъзоларининг акли етмасди. Йигитларнинг бу харакати адоватли зуравонликдан кура, истибдоддан кутилган, шу кунга кадар эзилган кучларнинг тантанасига ухшарди. Аслида якин кунларга кадар япон маъмуриятида мехнат булими бошлиги сифатида фаолият юритган амаки сабаб оилага шундай муносабатда булишган эди.

Тез орада Кесонг шахрига биринчи хориж - Америка кушини кириб урнашди. Мамлакат ахолиси кушин аскарларини томоша килашарди. Уларнинг чапиллатиб сакич чайнашлари, аёлларга куз кисишлари, куринган ёш болаларни кутариб, кучишлари гайритабиий куринарди. Шу билан бирга "японларга шерик булган ватан хоинларини жазолайлик", "фалончини сузсиз куллаб-кувватлаймиз", "фалончига мутлок каршимиз" каби шиорлар турар жой бинолари, махкама деворларини "безай" бошлади. "Еркинлик", "демократия", "халк" каби ажойиб сузлар янгради.

Тез орада Кесонгга Америка кушини 38-параллел нотугри чизилиши окибатида кириб келганлиги учун унинг урнига собик СССР кушини кириб келди:

Ш £ Ш^о] o^o}^^ oj^ Що] ^О^Ь JJ

^ЧУ £о] ЩМЩЛЖ ЯЛ ШЛЬ ШО^ ЩЛ-Ь ^

v^s#Л7

"...38-параллел деган мавуум чизиц амалда цандай кучга эга эканлигини уеч ким билмасди. Америка цушини кириб келган вацтдагидан фарцли равишда миш-мишсиз гойиб булди ва СССР цушини урнашгач, дунё тусатдан алгов-далгов булиб кетди".

Темирйул оркали шимолдан жанубга кетаётган пиёда одамлар сони кундан-кунга купая бошлагани одамларнинг уруш олдидан мажбурий харбий хизматдан ёки ночорликдан бошка юртларга кетишга мажбур булганлигидан далолат беради. Шу уринда адиба япон аннексияси даврида яшаб ижод килган ёзувчи Чхве Сохе каламига мансуб "^очкиннинг мактуби" хикоясини келтириб утади. Пак Вансо адиб уз хикоясида тасвирлаган вокеаларнинг хаётдаги тасдигини уз кузим билан курдим, деб ёзади. Шу кунга кадар укиган асарларини хаёлот дунёсига мансуб деб уйлаган адиба куз унгида содир булаётган хикоя сюжетини ташкил этувчи вокеаларнинг канчалик хаётга якинлигидан нафратланади, бу мутлако хаётий хакикат эканлигидан хатто куркув пайдо булганини таъкидлайди.

Оила зудлик билан пойтахтга кетиши керак эди. Чунки Кесонгда колиш кундан-кунга хавфли эканлиги маълум булиб колди. Сеулга кетиш учун анча ри3 масофани пиёда босиб утига тугри келади. Чунки СССР армияси жануб томонга харакатланадиган поезд йулини

1 Koreyada har bir amaldor xonadoni darvozasiga uy sohibining ismi-sharifi tushirilgan taxtacha ilib qo 'yish qadimdan rusum bo'lgan. Taxtachada xonadonning qaysi sulolaga tegishliligi ma'lum bo'lgan.

2 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. . ^ ^7} 4 2012.] 267-268 bet.

3 Ri - masofa o'lchov birligi

25

SHARQSHUNOSLIK / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / ORIENTAL STUDIES 2022, № 2 -

ёпиб куйган эди. Барча пиёдалар Ядари 1 куприги томон харакатланарди. Сеулга катнов йули ёпилгани боис бошка чора йук эди. Ядари купригининг бир томонида СССР, иккинчи томонида Америка кушини постда турган.

Даставвал йуловчиларнинг утиши чекланмаган ва хужжатлари текширилмаган. Атрофга таркалган миш-мишлар сабаб аёллар узларини ночор курсатиш максадида бошларига кир сочиклар ураб олишган, хориган ва ёшини катта килиб курсатишга харакат килишган. Ядари куприги уртасида хам уша маш'ум 38-параллел чизиги чизиб куйилган эди.

Куприкдан утаётганда барчани титрок босарди, барчанинг ёдига Япония мустамлакаси давридаги харбийлар тушарди. Аммо бу ерда хар икки томон харбийлари йуловчилар (кочкинлар)ни кузатиб туришарди, холос. Х,ар бир кишининг хаёлидан 38-параллел чизиги нима ва у кандай экан, деган фикр утарди.

Пойезд тухтайдиган жойга келишиб, кейин унга кандай килиб чикишганини муаллиф шундай тасвирлайди:

ЩЬ Щ S$4. -гг^Ш о]п] SS

Jf-Aj ^ ЩШ ШО УЛЖ ШО

£МИ 4J & Н tfS УЛЛ. 2

"...Ешикдан кура ойнадан поездга чицаётган сони куп эди. Улар ёпилган ойналарни синдирар, купчилик ойналар эса аллацачон синган эди. Онам мени кутариб, ойнадан ичкарига итарди, ичкаридан кимдир тортиб олди. Мен уам жон-жаудим билан ташцарида цолган онамни тортиб, ичкарига киришига кумаклашдим".

Бу мамлакатда бетартибликлар бошланганидан далолатдир. Инсонлар марказ шахар -Сеулга караб харакатланишмокда, аммо олдинда уларни нима кутиб турганидан бехабарлар. Х,амманинг кузида куркув, бир-биридан хадиксираган одамлар Сеул шахрига етиб келмасдан поезддан тушиб колиши, олдинда барибир хатар борлигидан далолат беради.

Сеулга етиб келган бош персонаж мактабга катнай бошлади. Мактабда япон миллатига мансуб укитувчиларнинг биттаси хам куринмас, япон тили укитувчиси энди корейс тилидан сабок берарди. ^изикарли жихати, корейс тилида китоблар мавжуд эмас, укувчиларнинг огзидан япон сузлари тушмас, уларни уз она тилида гапиришга ургатиш эса худди хорижий тилни ургатишга ухшарди.

Япон хукумати шошилинчда Корея худудларини тарк этишганида, куп нарсалар катори, китобларни хам ташлаб кетишга мажбур булишган эди. ^олдирилган китоблар атторлик моллари билан биргаликда сотиларди. Мана шу имконият сабаб, бош персонаж "Жахон адабиёти туплами" китобига эга булди. Китобда "Граф Монте-Кристо", "Илохий комедия", "Фауст" каби асарлар жамланган булиб, муаллиф барча асарларни укиб чикишга муваффак булди.

Мана шу китоблар каторидан Лев Толстой асарлари хам урин олди. Эски китоблар дуконидан бу китобларни айнан адибанинг акаси сотиб олиб келган эди:

" 4 ¿г%ЬЩ ъЧо] ще g^M JE^ щ &S УЛЛ

¥$4. ^^4 ГУ4 4^44J rf^J ¥ ¥

УН^^Aj о]£ щл]4 &7j¥0Aj т 4Н4/

1 Yadari - tuya ko'prik. Koryo davlati gullab yashnagan davrda uzoq Arab davlatlaridan savdogarlar kelib, tuyasini shu yerga bog'lab qo'ygani sabab kelib chiqqan nom. Bu Kesong shahri odamlarining eng yaxshi ko'rgan joyi. Bu hududda tug'ilgan bolalarning barchasi Yadari ko'prigi tagidan olib kelingan, degan jumlalarni ko'p eshitishgan. Yoshligida ko'p yig'lagan adibaga kattalar "bu Yadari ko'prigi tagidan olib kelinganmi", deb tanbeh berishgan.

2 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [^^A. ^ S^ ¥7 4 4^4, 2012.] 273-274 bet.

3 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [4-^4. ^ S4 4 4Ь ¥7

4 444, 2012.] 278 bet.

26

"Жигарранг муцоваси салобатлилигидан асло уций олмайман, деб уйлагандим. Бироц шундан сунг Толстойнинг "АннаКаренина", "Уруш ватинчлик", "Кайта жонланиш" каби романларини узоц вацт давомида бир неча маротаба цайта-цайта уцигач, адабиёт цадрдонимга айланди", деб ёзади.

Муаллиф жуда хам куп китоблар укишга муваффак булган, бир укиган китобини кайта укимаган, аммо Толстойнинг асарларини кайта-кайта укиган. Бунга сабаб аввал асарлар кийин туюлган, тушуниши хам бироз мушкул булган, аммо асар ичида "тушунарсиз" бир нарса унинг эътиборини тортган. Ва нихоят бу саволнинг жавобини топган адиба шундай дейди:

"...£ $47? ЛЛ ЛЧШ ^ЛЛ Щя, ЛЛ ЛЧЛ ЛЧ М4Л МЧУ/ Л^л ЧЛ ЧЧя ЛЛЧЧ" 1.

"...борган сари цизициш кучайди, энг цизицарлиси адибнинг характер тасвирлаш жозибасига мафтун булган эдим... ".

Мустакиллик эришган мамлакатга гох Америка кушини, гох СССР кушини кириб келар, хар сафар Кесонг шахри бир суллар, бир унглар кулига утарди. Ва нихоят шахар жанубга карашли эканлиги тасдикланди.

Акасининг биринчи аёли вафот этгач, у таниб булмайдиган даражада узгариб кетди. Х,ар куни кечаси унинг хонасига нотаниш одамлар йигилишар, нималарнидир мухокама килишар, пойтахт хукуматини кескин ва купол танкид килишарди. Бу фикрлар когозга туширилар ва одамларнинг уйлари деворларига, телеграф устунларига ёпиштирилар эди. Синглиси акасини машхур инсон булади, деб уйлаган умидлари пучга айланди. Акаси кайси гоя тарафдори эканлигини адиба узини худди гурури топталгандек хис килди.

Мана шу эпизодни киритиш оркали адиба бир оила вакилларининг орасида турли гоя тарафдорлари пайдо була бошлагани курсатади. Айнан ана шу вокеалар сабаб она ва бола уртасида зиддият юзага келади. Онаси фарзандларини яхши курган, уларни саводхон килиш учун хатто катта келинлик бурчини хам утамаган, кайнона-кайнотанинг каршилигига карамай Сеулга кучиб келган эди. Угли куллаб-кувватлаган гояни "хавфли" деб хисоблар, агарда угли кулга тушса шавкатсиз кийнокка солинишини биларди.

Бу гоя миллий кадриятларнинг бузилишига олиб келди. Жумладан, она учун суллар вакилларининг бир-бирига, хатто ота-онасига "урток ота, урток она" деб мурожаат килишлари тушунарсиз эди:

"ЧЛЛ ЛЧЧя ЧЛЧ ЛЛЧ ЧЛ¥Ч Ч¥ Л ЛЛЛ ЧЛя ччч чч

ЧЧЛЛЧ"2.

"Бироц онам бу гоя оилани %ам, инсоннинг узини %ам жувонмарг цилади, деб, уз фикрида цатъий эди'".

Сингил икки ут орасида колди: онанинг ёнини олсинми ёки акаси тараф булсинми? Оилавий мухит хотиржам булмай колди, бош персонаж мактабга хам катнагиси келмай колди. Чунки мактабда хам хамма хар хил фикр билдирар, "иттифок"лар купайиб кетган эди. Бош персонажнинг хатто якин дусти хам йук эди, турли фикр, турли гоя тарафдорлари хатто "дустлик" тушунчаси хакида унутган эдилар. Аслида бу одамларнинг орасида кенг таркалиб кетган ишончсизлик белгиси эди.

Адибанинг энг якин дустлари бу - китоблар булиб колди. Даставвал гоявий курашлар хакида асарлар укиган булса, мустакилликдан сунг корейс адабиётига - бадиий асарлар укишга кизикиши кучайди. Бу орада мактабда синфлар уч йуналишга булинди: гуманитар, табиий фанлар ва оила ишлари. Муаллиф гуманитар йуналишни танлади, бу унинг куп

1 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [4^4. и Y4 Ч 4И14, 2012.] 278 bet.

2 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [4^4. и ^4^ Y4 Ч 4^4, 2012.] 329-330 bet.

27

китоб мутолаа килиши билан боглик эди. Гуманитар фанлар синфига янги рахбар келди ва у романнавис Пак Но Кап эди.

1950-йили адиба Сеул университетининг санъат ва табиий фанлар факултетига укишга кирди. Бир неча кун маъруза тинглаб улгурмаган талабалар 25-июннинг дахшатли вокеларига гувох булишди:

"ЛлЛШ Ч 44 ШзЛ ^ЛЛШ ЛЛШЛЛЛЩя Ч4Чя у щлл Л^Л ля члл ЛЛЧ ЛЛ Л ШЛЛЛ ^ЛЛЧ ЛШО ЩЬ ^л 4 Лл Ля ЧЛл ЛШЧ"1.

"Уцишга бораётганимда шлем ва %арбий машиналарни синдириб олинган дарахт шохлари билан ницоблаган %олда Миари довони томон %аракатланаётган Жанубий Корея цушинини куриб, нщоят %ациций цурцинчли уруш воцелигини %ис цилган булсам-да, бошцаларга цушилиб "яшасин" дея кичкирдим".

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Университетда холат бошкача эди, кизларга уйларига кетишга рухсат беришди, йигитлар эса митинг уюштиришди. "Талабалар ватан мудофаа отряди" номидан шимолга бориш, мамлакатни бирлаштиришга чорламокчи булишди. Митинг иштирокчилари матнини ва улар бакир-чакир килиб айтаётган шиорлар бош персонаж калбига таскин бера олмади.

Мана шу фикрлар адиба билан замондош, уруш йилларида таржимон булиб ишлаган, катор асарлар муаллифи, узи хам гохо Шимолда, гохо Жанубда истикомат килишига тугри келган Чхве Инхуннинг "Майдон" романида хам учрайди. "Майдон" романини Чхве Инхун уруш хакидаги усмирлик хотиралари, оиласи билан курган-кечирганлари, харбий хизмат давридаги вокеларга асосланиб ёзган. Роман фукаролар уруши даври хакида ёзилган илк асарлардан бири булиб, адиб уз фикр-мулохазаларини мустамлака даври ёзувчиларидан фаркли равишда очик-ойдин баён этган. Биринчидан у асар яратишда таъкикланган мавзуга кул урган, иккинчидан, уни бу йулдан хеч ким кайтара олмаган. 1960-йил апрел харакатлари ёзувчига янги куч багишлади.

Роман бош кахрамони Мёнг Жун "шахсий худуд" ва "майдон" бирлашган нуктада фаровон жамият булади, деган фикрга келади. Зероки, "шахсий худуд" соглом фикрни англатса, "майдон" жамиятни англатади. Мёнг Жун назарида соглом жамият хотиржамлик ва фаровон келажак калити эди.

Уруш булути борган сари мамлакатни куршаб олган, тинимсиз отилаётган замбарак укларининг овозидан одамлар саросимига тушган, купчилик кочокликка кетиш харакатига тушишган эди. Адиба оиласи хам кочокликка кетишга тайёр, аммо акадан дарак йук эди. Тун буйи барча оила аъзолари иссик булишига карамасдан пахта курпага ураниб утиришди. Бу худди уларни замбарак ва бомба парчаларидан асровчи ягона йул эди.

Факат она пахта курпага уранмади, у тинимсиз дарвоза ташкарига катнаб углини кутди, унга замбарак ва бомба овозлари хам, таъсир килмас эди. Фикру-ёди углида, унинг кайтиб келишини интизорлик билан кутарди. Аммо тонг отгач, кутилмаганда амаки олиб келган маълумотга кура "дунё узгарган" эди. Бу Шимолий Корея кушинининг кириб келганидан дарак эди.

Она саросимида колди: нахотки угли илгари сурган гоя, хаётини хатарга куйиб олиб борган кураш фаолияти, суллар тарафида булгани - тугри йул тутган булса. Х,атто кизи хам озгина вакт булса-да, суллар гоясига мойил булгани тугри булса. Бу вактда Шимолий Корея кушини полисия махкамасини эгаллаб, аллакачон "жахолатпарастлар"ни жазолашга киришган эди.

Она кизидан нафратлана бошлади:

1 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [4-^4. ^ Y4

4 4И14, 2012.] 337-338 bet.

28

"£ и^Л ОЛё Л ШЬ 44% 4.

^4 ¥ Л4 н ШЬ ^ да^ л 9лЬ 444

"Яна уша лаънати фазилат туйгусими? Чиндан уам онамни тушуниб булмас эди. Осмондаги цуёш билан ойдек жударавшан ва фацат иккита булган гоядан ташцари бошца гояга ишонувчи онам кулгули куринди".

Яна Чхве Инхуннинг "Майдон" романига кайтамиз. Романда "махфий хона" ("Ш^"), "майдон" "бетараф мамлакат" ("¥Щ4") каби бир нечта рамзий маъно

англатувчи иборалар учрайдики, асарнинг бадиий-гоявий мазмунини англашда уларнинг урни бекиёсдир. Бу ерда учта гоя мавжуд, адиба хам уз оиласи мисолида мана шу учта гояга ишора килади.

Кутилмаганда ака уйга бир туда махбуслар билан кириб келди. Булар акаси билан хамфикр суллар тарафига карашли инсонлар эди. Сеулга кириб келган Шимолий Корея халк кушини, энг аввало, камалган сиёсий жиноятчиларни озод килган эди. Алмаштиришга бошка кийими булмаган махбусларнинг либоси "ифтихор" белгисига айланди. Аммо аканинг сулларга хам, унгларга хам ишончи колмаган эди.

Она уларга овкат тайёрлар экан, барибир кандайдир бир куркув уни тарк этмасди. Якиндагина "япон хукумати" тарафдорлари деган тамгадан кутилиб улгурмаган оилани яна кандай "такдир" кутиб тургани номаълум эди. Шу билан бирга угли хам Жанубий Корея худудида яшаб туриб, суллар гоясини илгари сурган вактда тез-тез яшаш жойини узгартириб туришган эди.

Она кутган куркув сабаби ойдинлашди.Тез орада уйга акасини эски "урток"лари излаб кела бошлади. Улар аканинг жур'атсизлигини куриб, "партиядан кечирим сурашни кечиктиряпсан" деб танбех беришди. Шунда ака партия олдидаги бурчини оклаш учун мактабда хакикий ишчи ва дехконларнинг фарзандларига инкилобий билимлар бераман, деб узини оклади.

^ушниларнинг хам фикрлари узгарди, энди улар кирди-чикдини тухтатишди, хатто сухбатлашишдан хам кочишарди. Худуд одамлари йигилиб бирга бориб турп олиб келишарди, улар бу оилага хатто хабар хам беришмади.

Оилани бокиш учун ака мактабга ишга кирди. Аммо орадан уч кун утиб акани Шимолий Корея кушини кунгилли аскар сифатида олиб кетишди. Шу сабаб сингил хар куни Шимолий Корея кушинининг галаба козонишини кута бошлади, бу акасининг тирик колишаг умид эди, холос. Бир неча кундан сунг дунё яна узгарди. Утган уч ой вакт ичида шахарда хеч ким колмагандек эди. Аммо янги хабардан сунг сочлари усиб кетган, юзлари докадек ок ёшлар кучаларда курина бошлади.

Ёшлар касос утида ёнишарди:

"Ц+4 4Л¥44Л 04. Л44 44J 44 ¥4^4. 44Л

Щ-Л4 4Л Л 4Ь 44¥ ¥444 &4Ь 4S 4 о]$4 4s Л4ЛЛ4 444 4S о]4ЩЛ 44

"Касос иштиёци уларни цонхур цилиб цуйди. Устига-устак уануз уруш давом этаётган эди. Улдирмасанг сени улдирадиган уруш бир миллат уртасида булиши даушат эди. Душман ирци ёки тили бошца булган бегона миллат эмас, шунчаки коммунистик партия эди...".

Ёшлар калбини ватанпарварлик хисси чулгаб олди. Ватанпарварлик бу -антикоммунистик харакат эди, холос. Х,ар иккови бир кафтнинг икки томонига ухшайди. Х,арбий холат жорий килинди. Коммунистик гоя тарафдорлари аёвсиз камокка ташланар,

1 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [44aA. и S4 4 4Ь ¥4 4 444, 2012.] 345-346 bet.

2 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [444. и S4 4 4Ь ¥4 4 444, 2012.] 365-366 bet.

29

хатто баъзан сураб утирмасдан укка тутиларди. Адибанинг амакиси хам Шимолий Корея кушинини уз уйига киритганлиги (аслида улар босиб олишган эди), аёли уларга ошпаз булиб хизмат килгани учун хам аввал камок жазосига тортилди, кейин отиб ташланди.

^ушниларнинг "нафрати" ёки "мархамати" туфайли хонадон тинтув килинди. ^ушнилар оила аъзоларининг Шимолий Корея халк кушини билан бирга худуддан чикиб кетмаганликларига ажабланиб карашди. Уйида бир туда махбусларни мехмон килган оила кандай килиб куркмасдан яна шу ерда яшашда давом этиши мумкин? Онаси карилиги, келинойисининг энди кузи ёриганлиги сабаб адибани камокка олиб кетишди:

ЧЛ ЧШ ЛЛЧЧ ШЧЛЧ ЧЧЧ^ЛЧ. ЧЬ Т2ШЧ ЧЧЬ ЛЛЛЧ. ШЧЛЧ ЧЛЧ. лчл иШЧЛ Л^ЧЛЧЩШ ЧЛял л члчш чл ЛЛЬ ЧЧ^ЛЛ ЧЛЛЧЛЛЧ Ч^Ч^ШЛ "ЧЛЧШ ЧЧЛ ЧЛЙЧ/ # ЛЧЛ ЛЛ ЧНЯ ЛЛЧ ЛЛЛ Ч ШЧ"1.

"Улар менга худди уайвон ёки уашаротга царагандек муносабатда булишди. Улар нимани исташса, мен шундай булдим. %ашаротдек урмаладим. Чиндан уам уларга жирканч уашаротни эрмак цилибуйнайдиган ёш болага ухшаш оддийлик хос эди. Хайрият, улар коммунистларни жуда ёмон кургани боис уларнинг танасига тегажоглиц цилишни уйламади...".

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, Пак Вансо уруш манзараларини чизар экан, унда инсон образи, инсон маънавияти, рухиятига катта эътибор каратади. Уруш фожеаси акс эттирилган катор асарлар пайдо булади, аммо улар орасида санъат даражасига кутарилганлари оз. Аммо Пак Вансо узи яратган романларида инсониятнинг таназзул тарихини, маънавий-рухий инкирозини санъаткорона тасвирлай олгани учун унинг асарлари уз китобхони аудиториясини топа олди.

Умуман олганда, Чхве Инхунни хам, Пак Вансони хам битта мавзу "уруш" ва "булиниш" масаласи бирлаштириб турса-да, хар бири узининг услуби билан ажралиб туради. Х,ар икки ижодкор ижодида фукаролар уруши мавзуи турлича талкин килинса-да, уларни миллатни бирлаштириш масаласи бириктириб туради.

1 Pak Vanso. Ki manton shinganin nuga ta mogisilka. (chu) Tosochulpan segesa 2012. [4-^4. ^ Y4

Ч 4И14, 2012.] 369-370 bet.

30

-«Ф«-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.