Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН – БАХТИЁР МИЛЛАТЛАР ВАТАНИ ЁХУД КОРЕЙСЛАРНИНГ ЎЗБЕК ХАЛҚИ БИЛАН 85 ЙИЛЛИК ШОНЛИ ДЎСТЛИК ЙЎЛИГА БИР НАЗАР'

ЎЗБЕКИСТОН – БАХТИЁР МИЛЛАТЛАР ВАТАНИ ЁХУД КОРЕЙСЛАРНИНГ ЎЗБЕК ХАЛҚИ БИЛАН 85 ЙИЛЛИК ШОНЛИ ДЎСТЛИК ЙЎЛИГА БИР НАЗАР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
184
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллат / элат / дўстлик жамияти / корейс / диаспора / тотувлик / бағрикенглик / тинчлик / маданият / қадрият / дўст / дипломатик алоқалар / 85 йил / қўни-қўшни мерос. / nation / ethnicity / friendship society / korean / diaspora / harmony / tolerance / peace / culture / value / friendship / diplomatic relations / 85 years / neighborly heritage.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Амонов, Азизбек Амонжонович

Маълумки, миллатлараро тотувлик ва халқлар дўстлиги масаласи давлат сиёсати даражасига кўтарилган. Шу маънода бугунги кунда Ўзбекистонда истиқомат қилувчи 130дан ортиқ миллат ва элат вакиллари тинч ва аҳилликда яшаб келишмоқда. Ҳар бир миллат ва элат вакили ўз тарихи, маданияти, тили, қадриятларини ўрганиш ва ўзи хоҳлаган динига эътиқод қилиш имконияти мавжуд. Барча миллатлар қатори корейс миллати вакиллари ҳам Ўзбекистон ҳудудига келиб истиқомат қилаётганига бу йил 85 йил тўлади. Кореа Республикаси билан дипломатик алоқалар ўрнатилганига эга 30 йил. Мақолада 85 йил аввал Ўзбекистон заминига корейс миллати вакилларининг кўчириб келиниши, уларнинг бу муқаддас заминда жойлашиб яшаш даври, босқичлари ҳаётий мисолларда келтирилган. Ушбу миллатга мансуб Республика корейс миллий маданият ассосацияси раҳбари, депутат, корейс диаспорасига мансуб бир нечта вакилларининг ҳам ҳаёти йўли суҳбат асосида социологик сўров услида олинган маълумотлар батафсил келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

UZBEKISTAN IS THE HOMELAND OF HAPPY NATIONS OR THE 85TH ANNIVERSARY OF THE KOREANS WITH THE UZBEK PEOPLE A LOOK AT THE GLORIOUS PATH OF FRIENDSHIP

It is known that the issue of interethnic harmony and friendship of peoples has risen to the level of public policy. In this sense, today more than 130 nationalities and ethnic groups living in Uzbekistan live in peace and harmony. Representatives of every nation and ethnic group have the opportunity to study their history, culture, language, values and believe in the religion of their choice. This year marks the 85th anniversary of the arrival of Koreans of all nationalities in Uzbekistan. Has established diplomatic relations with the Republic of Korea for 30 years. The article gives real-life examples of the resettlement of Koreans to Uzbekistan 85 years ago, the period and stages of their settlement in this sacred land. The head of the Republican National Cultural Association of the Republic of Korea, a member of the Korean diaspora, and several other members of the Korean diaspora also provided detailed information on the life of the interview.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН – БАХТИЁР МИЛЛАТЛАР ВАТАНИ ЁХУД КОРЕЙСЛАРНИНГ ЎЗБЕК ХАЛҚИ БИЛАН 85 ЙИЛЛИК ШОНЛИ ДЎСТЛИК ЙЎЛИГА БИР НАЗАР»

УЗБЕКИСТОН - БАХТИЁР МИЛЛАТЛАР ВАТАНИ

ЁХУД КОРЕЙСЛАРНИНГ УЗБЕК ХАЛЦИ БИЛАН 85 ЙИЛЛИК ШОНЛИ ДУСТЛИК ЙУЛИГА БИР НАЗАР

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-259-269

Амонов Азизбек Амонжонович

Тошкент давлат иктисодиёт университети булим бошлиги, Социология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) E-mail: amonov_83 @mail. ru

АННОТАЦИЯ

Маълумки, миллатлараро тотувлик ва халцлар дустлиги масаласи давлат сиёсати даражасига кутарилган. Шу маънода бугунги кунда Узбекистонда истицомат цилувчи 130дан ортиц миллат ва элат вакиллари тинч ва ауилликда яшаб келишмоцда. Хар бир миллат ва элат вакили уз тарихи, маданияти, тили, цадриятларини урганиш ва узи хоулаган динига эътицод цилиш имконияти мавжуд. Барча миллатлар цатори корейс миллати вакиллари уам Узбекистон уудудига келиб истицомат цилаётганига бу йил 85 йил тулади. Кореа Республикаси билан дипломатик алоцалар урнатилганига эга 30 йил. Мацолада 85 йил аввал Узбекистон заминига корейс миллати вакилларининг кучириб келиниши, уларнинг бу муцаддас заминда жойлашиб яшаш даври, босцичлари уаётий мисолларда келтирилган. Ушбу миллатга мансуб Республика корейс миллий маданият ассосацияси раубари, депутат, корейс диаспорасига мансуб бир нечта вакилларининг уам уаёти йули суубат асосида социологик суров услида олинган маълумотлар батафсил келтирилган.

Калит сузлар: миллат, элат, дустлик жамияти, корейс, диаспора, тотувлик, багрикенглик, тинчлик, маданият, цадрият, дуст, дипломатик алоцалар, 85 йил, цуни-цушни мерос.

UZBEKISTAN IS THE HOMELAND OF HAPPY NATIONS OR THE 85TH ANNIVERSARY OF THE KOREANS WITH THE UZBEK

PEOPLE

A LOOK AT THE GLORIOUS PATH OF FRIENDSHIP

Amonov Azizbek Amonjonovich

Head of Department, Tashkent State University of Economics, Doctor of Philosophy in Sociology (PhD) E-mail: amonov_83@mail.ru

259

ABSTRACT

It is known that the issue of interethnic harmony and friendship of peoples has risen to the level of public policy. In this sense, today more than 130 nationalities and ethnic groups living in Uzbekistan live in peace and harmony. Representatives of every nation and ethnic group have the opportunity to study their history, culture, language, values and believe in the religion of their choice.

This year marks the 85th anniversary of the arrival of Koreans of all nationalities in Uzbekistan. Has established diplomatic relations with the Republic of Korea for 30 years. The article gives real-life examples of the resettlement of Koreans to Uzbekistan 85 years ago, the period and stages of their settlement in this sacred land. The head of the Republican National Cultural Association of the Republic of Korea, a member of the Korean diaspora, and several other members of the Korean diaspora also provided detailed information on the life of the interview.

Keywords: nation, ethnicity, friendship society, korean, diaspora, harmony, tolerance, peace, culture, value, friendship, diplomatic relations, 85 years, neighborly heritage.

УЗБЕКИСТАН - РОДИНА СЧАСТЛИВЫХ НАРОДОВ ИЛИ 85-ЛЕТИЕ КОРЕЙЦЕВ С УЗБЕКСКИМ НАРОДОМ ВЗГЛЯД НА СЛАВНЫЙ ПУТЬ ДРУЖБЫ

Амонов Азизбек Амонжонович

Руководитель отдела Ташкентского государственного экономического университета, доктор философии в области социологии (PhD)

amonov_83 @mail. ru

АННОТАЦИЯ

Известно, что вопрос межнационального согласия и дружбы народов поднялся на уровень государственной политики. В этом смысле сегодня более 130 национальностей и народностей, проживающих в Узбекистане, живут в мире и согласии. Представители каждой нации и этнической группы имеют возможность изучать свою историю, культуру, язык, ценности и верить в религию по своему выбору.

В том году исполняется 85 лет со дня прибытия корейцев всех национальностей в Узбекистан. Установил дипломатические отношения с Республикой Корея на 30 лет. В статье приведены реальные примеры переселения корейцев в Узбекистан 85 лет назад, период и этапы их заселения на этой священной земле. Были опрошены глава Республиканского национально-

культурного объединения Республики Корея, представитель корейской диаспоры и несколько других представителей корейской диаспоры.

Ключевые слова: Нация, люди, Общество дружбы, Корейский, диаспора, Мир, Толерантность, Мир, Культуру, ценности, Дружбу, дипломатические отношения, 85 лет, Соседское наследие.

КИРИШ

Янги Узбекистонда орзулар руёби

Мухтарам Президентимиз Шавкат Мирзиёев "Жамиятимизда хукм сураётган узаро дустлик ва хамжихатликни янада ривожлантириш, кайси миллат, дин ва эътикодга мансублигидан катъи назар, барча фукаролар учун тенг хукукларни таъминлаш эътиборимиз марказида булади", - дея таъкидлаган.

Халклар дустлиги узбек халкида кадрият даражасида асрлар давомида шаклланиб, сунги беш йилда янги боскичга кутарилди. Бунга 2017 — 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси ва унинг бешинчи "Хавфсизлик, миллатлараро тотувлик ва диний багрикенгликни таъминлаш хамда чукур уйланган, узаро манфаатли ва амалий ташки сиёсат сохасидаги устувор йуналиш" сифатида жамладан, миллатлараро тотувлик масаласининг давлат сиёсати даражасида харакатга келтирилишини айтиш уринли. Шунингдек, Давлатимиз Рахбарининг халкимизнинг барча миллат ва элат вакиллари билан биргаликда янги Узбекистонни юксалтириш борасидаги юксак иродаси, азму-шижоатида хам кузатиш мумкин.

Бунинг мисолини Президентимиз Ш. Мирзиёев томонидан алохида эътибор билан юртимизда "30 июль - Халклар дустлиги куни" этиб белгилаш таклифини илгари сурилиши ва парламент томонидан ушбу санада "Халклар дустлиги кунини белгилаш тугрисида"ги Узбекистон Республикаси ^онуни кабул килинишининг узи хам тарихий хакикатдир.

Байрам сифатида айнан 30 июль таклиф килинганлиги бежиз эмас. БМТ Бош Ассамблеясининг 2011 йил 3 майдаги 65-сессиясида кабул килинган 65/275-сонли резолюциясида халклар, давлатлар, маданиятлар ва инсонлар уртасидаги дустлик, тинчликни таъминлаш билан боглик харакатларни илхомлантириш хамда маданий хилма-хилликни хурмат киладиган жамиятлар уртасида куприклар урнатиш имкониятини яратиш максадида 30 июль -Халкаро дустлик куни (International Day of Friendship) сифатида кенг нишонлаш

белгиланган. Бугунги кунда 35 миллиондан ортик ахолиси булган юртимизда истикомат килаётган 130 дан ортик миллат ва элат вакиллари аллакачон узларига "Багрикенг диёрнинг - бахтиёр инсонлари" шиорини узларига маёк килиб, ватанимиз иктисодиётининг турли тармокларида, таълим, согликни саклаш, илм-фан ва маданият каби ижтимоий сохаларида самарали мехнат килиб, жонажон Узбекистонимизнинг гуллаб-яшнашига, унинг мустакиллигини мустахкамлашга, республиканинг халкаро майдондаги обру-эътибори ва имижини оширишга муносиб хисса кушиб келишмокда. Сеул шахридан 5000 км узокликда Тошкент шахрининг "Халклар дустлиги" богидан корейс кушикларининг янграётгани бунинг яккол мисоли.

Яхши шерик билан узокка борасан!

Корея ва Узбекистон уртасидаги Дипломатик алокалар 1992 йилдан урнатилган. Бирок, икки халкнинг дустлиги 1937 йилларда 70 мингдан ортик корейс оиласи мажбуран Узбекистонга олиб келинганида бошланган.

Бу хакда Узбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йилининг 22-25 ноябрь кунлари давлат ташрифиб билан Корея Республикасида булганда Корея Президенти Мун Чжэ Ин сухбатида Узбекистондаги яшовчи корейс халки хакида тухталиб утган эди. "Узбекистонга 80 йил мукаддам миллатдошларимиз узок шаркдан мажбуран кучириб келтирилган пайтида узбек халки уларни илик кутиб олган ва уз эхтиромларини курсатган, хозир хам корейс миллатдошларимиз энг куп яшаб келаётган юрт - бу Узбекистондир. Корея халки Узбекистонни биродар юрт сифатида билади ва мен Узбекистон хакида гапирганда доим калбимда миннатдорлик туЙFуларини хис этаман", дейди у. Корея рахбарининг бу гапларига хам 5 йил булибди. Утган 2021 йилнинг 17 декабрь куни мамлакатимиз рахбариянинг Корея Республикасидаги давлат ташрифи чогида мамлакат рахбарига "Хурматли Шавкат Мирзиёев жанобларини, менинг кадрли биродаримни кутлайман", - деб нуткини бошлади мамлакат президенти Мун Чжэ Ин. "... Корея ва Узбекистон алохида стратегик шериклик муносабатлари билан боFланган хамкорлардир. Биз Узбекистон билан елкама-елка туриб, глобал иклим узгаришларига карши туришга, "аклли" шахарлар, смарт-фермалар, АКТ ва электрик автомобиллар ишлаб чикариш каби истикболли йуналишларда хамкорликни ривожлантиришга тайёрмиз. Келаётган йилда биз дипломатик муносабатлар урнатилганининг 30 йиллигини нишонлаймиз. Умид

262

киламанки, янги йилда биз биргаликда фаровонликнинг янги сахифасини очамиз", - деб узининг стратегик хамкорлик режаларини баён килди.

Бу йил эса 85 йилиги кенг нишонланади. Шу уринда алохида атиб утиш лозимки, давлатларимиз уртасидаги дустона муносабатларни куллаб-кувватлаш хамда халкларимизни янада якинлаштиришда куп сонли корейс дияспораси мухим роль уйнайди. Ушбу миллат вакиллари МДХда энг йирик диаспора булиб, нуфузи жихатидан дунёда туртинчи уринда туради. Бугун Узбекистонда уларнинг 180 мингдан зиёд вакили истикомат килмокда.

Олий Мажлис депутати Виктор Пак сузлайди.

Юртимиздаги корейс халклари бир жойда жам килаётган Узбекистон корейс маданий марказлари ассоциацияси мавжуд. Биз ассоциация фаолияти ва корейс халкининг Узбекистон улкасига келган илк йиллари ва бугунги куни хакида янада купрок маълумот олиш максадида Ассоциация раиси Пак Виктор Николаевич билан сухбатлашдик.

- Бугунги кунда базрикенг Узбекистонда истицомат цилаётган миллат ва эалатлар орасида 180000 дан ортиц корейс диаспораси мансуб фуцаролар яшаб келишмоцда, - дейди Узбекистон корейс маданий марказлари ассоциацияси раиси Пак Виктор Николаевич. - 85 йил аввал, собиц совет иттифоци ССР раубариятининг тегишли царори билан Шарц мамлакатларининг чека уудудларига корейс миллатига мансуб ауоли кучириб утказилган. Жумладан уша вацтдаги Узбекистон уудудидаги вилоятларнинг чека жойларига 75 мингдан ортиц корейс оиласи поездларнинг "уайвон" ташишга мулжалланган вагонларида кучириб, ташиб олиб келинган, жойлаштирилган. Мамлакатимизнинг асосан Тошкент вилояти, Цорацалпогистоннинг орол буйи уудудларидаги мауаллий туп ауоли бу миллат вакиллари озирини енгил цилиб, базрини очган, нон-туз берган, уй-жой берган, мослашиб яшашига кумак берган. Узбекистон уудудининг Тошкент шаури ва Тошкент вилояти жуда ихчам ва цулай жойлашиб яшамоцда. Нисбатан камроц цисми эса бошца вилоятларда уам истицомат цилмоцда. Депортация цилинганлар ичида мени бувам, бувим ва уч фарзанди уам булган. Шароити йуц, совуц поездга солиб жунатилган корейслар, бир ойлик йулда бир фоизидан купроги яъни кексалар, касаллар ва ёш болалар уалок булган. Уларни цабристонга кумишга имкон булмаганидан поезд йулда бир-икки соатга тухтаган вацтида поезд йули атрофларида майдни тош-кесак билан ёпиб кетаверишган. Мана шундай азобли уолда юртидан айрилган мууожирларни охири йуц хаёллар, ечими номаълум саволлар цийнарди. "Цаерга кетяпмиз?",

"Бизни кимлар, цандай уаёт кутяпти?", "Хаётимиз цандай кечади?" деган жавобсиз саволлар билан Узбекистонга келишади.

Уша вацтларни бувам шундай эслайди: "Узбекистонга келганимизда кеч куз кирган, цишнинг боши эди. Ауоли уам ундай узидан ортган халц булмаган. Шундай булса-да, бизга бир хонали уйига киритиб, уртасидан парда тортиб уйидан жой берган, дастурхонидаги борини бауам курган. Буни уеч цачон эсингдан чицарма ", - деган эди бувам.

- Яна бир мууим жиуат мана мен 65 ёшга кирган булсам, эсимни танибманки, уали узбек корейс уришибди, тортишибди деган гапни эшитганим йуц. Куни-цушни булиб яшаб келишмоцда. Узим уам узбек мауалласида узбек йигитлари билан уртоц булиб катта булганман. Хозиргача дустлигимиз давом этмоцда, - дейди Виктор Николаевич.

Узбекистон корейс биродарларининг махаллийлашуви

1937 йилдан буён Узбекистонга келган корейслар турли даврларни бошдан кечиришди. Собик Марказ "сиёсати"да кучириб келинган корейсларга халк сифатида, шу юртда яшовчи инсон сифатида хам назар-писанд килмас эди. Масалан, уруш йилларида уларга урушга катнашиш хукуки берилмаган. Бу миллат вакиллари багрикенг Узбекистон диёри халкининг хар бир миллат ва элат вакилига уз ота-онаси, боласи, якинидек кучок очиб, мехр-окибат курсатганидек буюк фазилатлари учун узбек халки билан огирида хам, енгилида хам бир тан бир жон булиб яшашга интила бошлаган. Шундай вокеалардан самаркандлик, келиб чикиши корейс миллатига мансуб Ким фамилиялик корейс фамилиясини Содиковга узгартириб урушга кетган. Уша вактлар Корейсларни урушга катнашишга рухсат бермаган булса-да, огир техник ишларда ишлаб, мехнати билан уз хиссасини кушган. Дала ишларида хам фаол булишган кенаф, маккажухори этиштирган. Улар уша вактнинг узидаёк мехнат унумдорлигига инновацияларни куллаш каби интилишлари натижасида эккан маккажухориларининг буйи олти метиргача булган.

1953 йилгача корейслар бир тумандан бошка туманга чиколмаган ва бунга сабаб кулида шахсини тасдикловчи паспорти хам булмаган. Кейинчалик узбек халкининг корейсларни Узбекистон худудида уз заминида яшаётган халк вакили сифатидаги мавкейини оширишдаги хизматлари, уларнинг тезрок махаллийлашувчи якиндан берган кумаклари туфайли 1953 йил бир

кисм корейсларга паспорт берилган ва бу билан уларнинг озми куп хак-хукуклари тикланган. 1957-1976 йилларда корейслардан 138 та мехнат фахрийси чиккан.

Узбекистон Республика Президентининг миллатлараро тотувлик муносабатлари борасида юртимизда истикомат килувчи барча миллат ва элат вакилларининг уз тарихи, маданияти, тили ва урф-одатлари, кадриятларини урганиш учун яратиб берилган кулай имкониятлардан фойдаланиб Узбекистон корейс маданий марказлари ассоциацияси томонидан 1976 йилдан кейинги йилларда чиккан мехнат фахрийларини маълумотларини йигиб жами 206 тасини биографик очерк шаклида 2019 йили "Совет иттифокининг корейс мехнат фахрийлари" номли китоби нашрдан чикарилган. Китобдан урин олган "Мехнат фахрийлари"дан Николай Васильевич Хоразм вилоятидан Бутуниттифок соцалистик мусобакасида шоли этиштириш буйича, Ким Ен-Сун 2 гектар майдондан гектарига 815,27 сентнер канд лавлаги олгани учун, Ан Вон-Сун Чирчик туманидан 3 гектар майдондан гектарига 103,2 сентнер яшил кенаф пояси олгани учун[1]. ^олганлари хам мана шундай мехнат килиб ютукка эришган.

БаFрикенг диёрда

Бугунги кунда хам мамлакатда 180 мингдан зиёд корейс миллатига мансуб юртдошларимизнинг 300 юзга якини Узбекистоннинг юксак мукофотлари билан такдирланган. Улар орасида депутатлар, хукумат аъзолари, хизмат курсатган фан, маданият ва санъат арбоблари, юкори малакали мутахассислар бор. Булар каторида Узбекистон Кахрамони, Хивадаги Мехрибонлик уйи директори Вера Пак, мактабгача таълим вазири Агриппина Шин, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги Миллатлараро муносабатлар ва хорижий мамлакатлар билан дустлик алокалари кумитаси раисининг хорижий алокалар ва ватандошлар билан ишлаш буйича уринбосари Валерий Тян, Олий Мажлис депутати Виктор Пак, Узбекистон Республикасининг Корея Республикасидаги элчиси Виталий Фен, рассом Николай Шин, Узбекистонда хизмат курсатган журналист Владимир Ким, тиббиёт фанлари доктори, профессор Александр Шек хам бор.

Узбекистон мустакилликка эришгач, айтиб утганимиздек, кенг имкониятлар яратилган. 2015 йилда йиллар давомида олиб борган саъйи-харакатларимиз бесамар кетмади. "Вактинча Узбекистон фукароси" макомида яшаб келган аксарият корейс миллатига мансуб булган инсонларга Узбекистонинг доимий фукароси паспорти берилган. Шунингдек, 2019 йилда хам мана шундай муаммаси булган яна 70 нафар корейсларга Узбекистон фукароси паспорти берилди.

Узбекистонда бошка миллат ва элат вакиллари сингари хар бир корейслар хам уз тарихи, тили, маданияти, дини, урф-одат, кадриятларини урганиш, миллий маросим ва байрамларини нишонлаш имкониятлари яратилган. Бугунги кунда ассоциациянинг 22 та булими бор вилоятларда ва Тошкент вилоятида 8 та, шахарда ассоциациянинг узи. Бу булимларда корейслар уз она тилларини урганадилар, бошка этник бирлашмалар билан биргаликда Узбекистон Республикасининг давлат ва миллий байрамларини хамда Соллал — корейсча янги йил, Тано — ёз байрами ва Чусок — хосил байрами каби корейс халкининг миллий байрамларини нишонлайдилар. Узбек халкининг азалий миллий таомлари: ош, козон кабоб, норин, халим, сумалак, турли сомсалар деярли барча корейс хонадонида тайёрланади ва севиб истеъмол килинади. Корейсларнинг "чимчи" ва бошка салатларини барча узбекларнинг дастурхонида куриш мумкин. Шунингдек, юртимизда корейс филологияси 12 та олий таълим муассасаси, 48 та мактаб ва лицейда укитилмокда. Х,ар иккала халк вакиллари корейс фильмлари ёки узбек фильмларини тамоша килишади, узбек ва корейс тилидаги кушиклар севиб куйланади, эшитилади.

Х,ар бир марказ кошида фольклор ракс, кушик жамоалари тузилган ва она тили тугараклари, шахмат хамда спортнинг миллий турлари буйича секциялар фаолият курсатади. Ундан ташкари, хар бир марказда Оксоколлар кенгаши ва диний маросимларни ташкил килиш буйича ташкилотлар фаол ишламокда. Х,ар йили "Узбекистонлик корейсларнинг анъаналари ва урф-одатлари" республика конференциялари кенг микёсда утказиб келинади. Ушбу анжуман натижалари буйича мавзуга оид рисолалар ва бошка таргибот-ташвикот материаллари чикарилади. Айтиш уринлики, утказиладиган турли тадбирлар ва байрамларда куплаб узбек халкининг ажралмас кисми булиб тотувликда яшаб келаётган куплаб корейслар хам турли давлат мукофотлари ва бошка муносиб ютуклари учун такдирланадилар.

Ухшаши йук марказ

Мухтарам Президентимизнинг 2019 йилда пойтахтимизнинг Яшнобод туманида Осиё мамлакатларида кулайлиги, куркамлиги буйича тенгсиз Корейс миллий маданият маркази биноси курилди. Ушбу марказ Узбекистон Республикаси ва Корея Республикаси рахбарлари томонидан тантанали равишда очиб фойдаланишга топширилди.

Мазкур маданият уйида 460 уринли киноконцерт зали, конференциялар зали, кутубхона, бадиий галерея, ресторан ва хизмат хоналарни уз ичига олган. Бугун марказ аллакачон жамоатчилик ва ёшлар интиладиган, муштарак

маданиятни бойитадиган, тотувлик муносабатлари акс этган ажойиб масканга айланади. Бу жой алохида стратегик шерик давлатлар - Узбекистон ва Жанубий Корея муносабатлари тарихидаги яна бир ёркин жой булган десак, муболага булмайди. Янги бинода куплаб янгиликлар амалга оширилади. Корейс тилида китоб ва газеталар чоп этилмокда, кургазмалар, концерт ва фестиваллар, спорт мусобакалари утказилмокда. Хусусан, "Ченсон" телеканал эфирга узатилади. 2019 йил 1 ноябрдан бошлаб "Корейцы Узбекистана" номли газетаси чоп этилмокда. Газетада Узбекистондаги сиёсий-ижтимоий жараёнлар, байрамлар ва корейс халкининг урф-одатлари байрамлари, республика худудида утказилаётган тадбирлар, янгиликлар, Узбекистонда ва Кореяда яшаган олимлар, ижодкорлар хаёти, мехнат фаолияти хамда долзарб мавзулардаги маколалар ёритиб борилаётганини куриш мумкин.

Икки давлат рахбарларининг 2021 йил декабрь ойидаги учрашувида Давлатимиз рахбари 2022 йилни "Узбекистон ва Корея Республикаси уртасидаги узаро алмашинувлар йили" деб эълон килишни, Тошкентда Корейслар тарихи музейи хамда Корейс маданият ва санъат уйи кошида кутубхона ташкил этишни таклиф этди. Хрзирда бу борадаги ишлар олиб борилмокда.

- Бугун корейс миллати вакиллари Янги Узбекистонни ривожлантириш стратегияси ижросини бажаришда ва учинчи реннесанс пойдеворини барпо этишда узбек халки билан биргаликда бир тан бир жон булиб харакат килмокда, - дейди Ассоциациянинг масъул ходими Наталья Шек. - Аслида, узбек ва корейс халкларининг менталитети, мехнат севарлик, тотувликда яшаш, фидоийлик каби фазилатлари бир бирига жуда якин. Буни тарихда ва бугунги кунда узбек ва корейслар хамкорлигида барча сохалардаги амалга оширилаётган ишлар натижаларида хам кузатиш мумкин. Корейс миллий маданият маркази хам икки халкни хамкорлигини тарихий асосларга таянган холда янада мустахкамлаш, мамлакатни бугуни ва келажагини юксалтириш йулида кенг куламли ишларни амалга ошириб келмокда. Ассоциация Марказида янги лойихалар жумладан, корейслар тарихи музейи, кутубхона ташкил этилмокда. Бу ерда корейслар тарихи ва маданиятини илмий тадкик этиш, корейс миллати вакилларига узи яшаётган заминни тили - узбек тилида ёзиш, укиш, гапиришни урганиш хамда корейс тилида ёзиш, укиш, гапиришни ургатиш хам режалаштирилган.

ХУЛОСА

Хуллас, хали урганишимиз лозим булган тарихий маълумотлар, манбалар куплаб макола ва муносабатларда, олимларнинг тадкикотлари натижасидан хам

укиб урганишимиз, эшитишимиз мумкин. Узбек ва корейс халкларининг бирдамлиги ва хамкорлиги абадий булсин.

REFERENCES

1. Д.И.Шин. Советские корейцы - герои социалистического туруда. [текст]. - Тошкент. Zamin Nashr. 2019. - 544 с.: ил

2. Мирзиёев, Ш.М.(2017). Миллий тараккиёт йулимизни катьият билан давом эттириб янги боскичга кутарамиз. 1-жилд. Тошкент, Узбекистон, 592 б. (Mirziyoev, Sh.M. (2017). We will continue our national development path with determination and bring it to a new level. Tashkent, Uzbekistan, p.592.)

3. Мирзиёев, Ш.М.(2021). Янги Узбекистон стратегияси. Тошкент, Узбекистон, 464 б (Mirziyoev, Sh.M.(2021). New Uzbekistan strategy. Tashkent, Uzbekistan, p.464.)

4. Каримов, И.А.(2008). Юксак маънавият-енгилмас куч. Тошкент, Маънавият нашриёти, 176 б. (Karimov, I.A. (2008). High spirituality - invincible power. Tashkent, Spirituality publishing house, p.176.)

5. Мирзиёев Ш.М. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Тошкент: «Узбекистон» НМИУ, 2017. -592 б.

6. Мирзиёев Ш.М. Халкимизни розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баходир. - Тошкент: «Узбекистон» НМИУ, 2017. - 592 б.

7. Нияти улуг халкнинг иши хам улуг, хаёти ва келажаги фаровон булади. -Тошкент: «Узбекистон» НМИУ, 2019. - 400 б.

8. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 2019 йил 28 декабрь.

9. БМТ Хавфсизлик Кенгашининг 2017 йил 21 декабрдаги 2396-сонли резолюцияси; БМТ Бош Ассамблеясининг 2018 йил 12 декабрдаги ялпи сессиясида «Маърифат ва диний багрикенглик» махсус резолюцияси.

10. Узбекистон Республикаси Конституцияси. - Т.: «Узбекистон», 2018.

11. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги ПФ-4947-сонли фармон.

12. 2017 йил 19 майдаги «Миллатлараро муносабатлар ва хорижий мамлакатлар билан дустлик алокаларини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПФ-5046-сонли фармон.

13. Муртазаева Р.Х,. Узбекистонда миллатлараро муносабатлар ва багрикенглик. Олий укув юртларининг магистрлари учун укув кулланма. Т.: «Университет», 2007.

14. Саифназаров, И., Обидов, А. (2019). Динлараро хдмжихдтлик - ижтимоий баркарорлик омили. - Тошкент : Innovatsion rivojlanish nashriyot-matbaa uyi, -142 б.

15. Саифназаров, И. (2019). Толерантлик—комил инсон белгиси. Архив научных исследований.

16. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., Tolibov, A. (2020) Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology 29 (5), pp. 1846-1853.

17. Umarjonov, S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot" qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

18. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

19. Saifnazarov, I., Xujayev, M. (2018) Axmad Zaki Validiy islamic culture. Экономика и социум, 2, 55-57.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.