Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА КОРЕЙС МИЛЛАТИНИНГ ИЖТИМОИЙЛАШУВ СИЁСАТИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА КОРЕЙС МИЛЛАТИНИНГ ИЖТИМОИЙЛАШУВ СИЁСАТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

278
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳаракатлар стратегияси / депортация / диаспора / муҳожир / диний бағрикенглик / миллатлараро тотувлик / ҳамкорлик / эзгулик / ҳамжиҳатлик / маънавий меърос / ижтимоийлашув / маданий алоқалар / тарихий воқеа. / Strategy of action / deportation / diaspora / immigrant / religious tolerance / interethnic harmony / cooperation / goodness / solidarity / spiritual heritage / socialization / cultural relations / historical event.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Тўлқин Холмуродович Жумаев, Жанна Сейрановна Далакьян

Ушбу мақолада Ўзбекистон Республикасида истиқомат қилаѐтган корейс миллати вакилларининг ижтимоийлашув жараѐнлари тарихий фактлар ҳамда илмий-статистик маълумотларни изчиллик асосида таҳлил қилинган ҳолатда ѐритилган. Мазкур маколада Корейс миллати вакилларининг Ўзбекисон худудига депортация қилиниш жараѐни, сабаб ва оқибатлари холисона тарзда очиб берилган.Бундан ташқари корейс диаспорасининг собиқ иттифоқ ҳамда мустақиллик давридаги ижтимоийлашуви жараѐнида эришган ютуқлари кенг ѐритиб борилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIALIZATION POLICY OF THE KOREAN NATION IN UZBEKISTAN

The article discusses the processes of socialization of representatives of the Korean nation living in the Republic of Uzbekistan on the basis of an intensive analysis of historical facts, as well as scientific and statistical data. This article describes the processes, causes and consequences of the deportation of representatives of the Korean nation to Uzbekistan. At the same time, the article widely discusses the achievements of the Korean diaspora in the process of socialization in the Soviet period and the period of state independence of Uzbekistan

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА КОРЕЙС МИЛЛАТИНИНГ ИЖТИМОИЙЛАШУВ СИЁСАТИ»

УЗБЕКИСТОНДА КОРЕЙС МИЛЛАТИНИНГ ИЖТИМОИЙЛАШУВ

СИЁСАТИ

Тулкин Холмуродович Жумаев

Тошкент архитектура курилиш институти "Фалсафий ва ижгимоий-сиёсий

фанлар" кафедраси доценти. Сиёсий фанлар буйича фалсафа доктори (PhD)

j umaev.tulkin@inbox.ru

Жанна Сейрановна Далакьян

Тошкент архитектура курилиш институти "Фалсафий ва ижтимоий-сиёсий

фанлар" кафедраси катта укитувчиси.

АНОТАЦИЯ

Ушбу маколада Узбекистон Республикасида истикомат килаётган корейс миллати вакилларининг ижтимоийлашув жараёнлари тарихий фактлар хамда илмий-статистик маълумотларни изчиллик асосида тахлил килинган холатда ёритилган. Мазкур маколада Корейс миллати вакилларининг Узбекисон худудига депортация килиниш жараёни, сабаб ва окибатлари холисона тарзда очиб берилган.Бундан ташкари корейс диаспорасининг собик иттифок хамда мустакиллик давридаги ижтимоийлашуви жараёнида эришган ютуклари кенг ёритиб борилган.

Калит сузлар: Хдракатлар стратегияси, депортация, диаспора, мухожир, диний багрикенглик, миллатлараро тотувлик, хамкорлик, эзгулик, хамжихатлик, маънавий меърос, ижтимоийлашув, маданий алокалар, тарихий вокеа.

SOCIALIZATION POLICY OF THE KOREAN NATION IN UZBEKISTAN

Tulkin Kholmurodovich Jumaev

Tashkent Institute of Architecture and Civil Engineering, Associate Professor of the

Department of Philosophical and Socio-Political Sciences. PhD in Political Science

Janna Seyranovna Dalakyan

Tashkent Institute of Architecture and Civil Engineering,

Senior teacher

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 4 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

The article discusses the processes of socialization of representatives of the Korean nation living in the Republic of Uzbekistan on the basis of an intensive analysis of historical facts, as well as scientific and statistical data. This article describes the processes, causes and consequences of the deportation of representatives of the Korean nation to Uzbekistan. At the same time, the article widely discusses the achievements of the Korean diaspora in the process of socialization in the Soviet period and the period of state independence of Uzbekistan.

Keywords: Strategy of action, deportation, diaspora, immigrant, religious tolerance, interethnic harmony, cooperation, goodness, solidarity, spiritual heritage, socialization, cultural relations, historical event.

КИРИШ

Президент Ш.М.Мирзиёев томонидан 2017 йил 7 февралда кабул килинган Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг 5 устувор йуналиши харакатлар стратегиясининг Хавфсизлик, диний багрикенглик ва миллатлараро тотувликни таъминлаш хамда чукур уйланган, узаро манфаатли ва амалий ташки сиёсат сохасидаги устувор йуналишларни амалга ошириш буйича мамлакитимизда истикомат килаётган барча миллат вакиллари узаро хамжихат холда ватан равнаки йулида якдил хаёт кечириш гояси илгари сурилган. Бунда 130 дан ортик миллат вакилларини ижтимоийлашувида мухим роль уйнаши табиийдир. Узбекистонда яшаётган корейс диаспораси хамда халкларимиз уртасидаги алокалар тарихи кадим замонларга бориб такалади. Кадимий Афросиёб деворларига туширилган корейс элчилари тасвири, археолог олимлар казиб олган, корейс халки ижодига мансуб асори-атика топилмалар бу икки халк уртасидаги алокалар кадим даврлардан мавжуд булганлигини тасдиклайди. Бу эса узаро якин муносабатлар ривожида узининг тарихий аспектларига эга хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тарихий манбаларнинг гувохлик беришича, Корея ярим оролида юзага келган бирлашган Силла ва Корё кироллиги билан Урта Осиё халклари уртасидаги иктисодий алокалар Хитой китъасини бирлаштирган Тан ва Ван кироллиги оркали булган, деган илмий фаразлар мавжуд. Айникса, Ван давлати Осиё китьаси билан бирлашганидан сунг Чингизхон ёрдамида Ипак савдо йулини бутунлай кулга киритди. Ана шу тарихий вокеъликка таяниб, Корея

ярим оролида тайёрланган махсулотлар узок давр мобайнида элчилар ва савдогарлар оркали Марказий Осиё худудига олиб келинган деган тарихий манбалар мавжуд.

Янги давр тарихий манбалари хамда мавжуд архив хужжатларига кура, Кореяликларнинг Козогистон, Узбекистон ва Киргизистон худудига кириб келиши 1897 йилда Россия империяси ахолисининг биринчи умумий ахолини руйхатга олиш маълумотларида кайд этилган. Кореяликлар Семиречинск вилоятида - 11 киши, Сирдарёда - 2 киши, Акмолинскийда - 5 киши ва Кукон, Наманган округларида, шахарларида бир неча киши яшаган. Натижада Наманган, Пишпек, Пржевалск вилоятларида бир нечта корейс миллати вакилларининг келиб жойлашиш жараёнлари юз беради. Кореяликлар 1926 йилдаги Биринчи Бутуниттифок ахолини руйхатга олиш китобида замонавий Козогистоннинг учта худудида руйхатга олинган: Акмола, Семипалатинск ва Сирдарё вилоятларида.Козогистонда - 42 киши; Узбекистонда - 36 ва Киргизистонда - 9 киши истикомат килишган.

Собик СССР давлати худудида 30-50 йилларда депортация килинган ингушлар, чеченлар, немислар, калмиклар, булгорлар, кирим татарлари ва бошка халклар орасида биринчи булиб корейс халки яшаб турган жойидан мажбуран кучирилган эди. Бу фожеавий вокеа собик СССР Халк Комиссарлари Кенгаши ва ВКП(б) Марказий комитетининг 1937 йил 21 августдаги «Узок Шарк улкаси чегара районларидан корейс ахолисини кучириш хакида»ги карори асосида амалга оширилди. Карордан сунг шу йилнинг узида (1937й.) 170 минг корейслар Урта Осиё ва Козогистон худудига мажбуран кучириб олиб келинди. Улардан 74 мингдан ортиги Узбекистонга, колгани эса Козогистон худудига жойлаштирилди.

Узок Шарк худудидан биринчи поъездлар 1937 йил сентябр охирида Козогистонга, бироздан кейин эса Узбекистонга кела бошлади. На Козогистонда, на Узбекистонда улар бундай куп сонли одамларни кабул килишга ва жойлаштиришга тайёр эмас эдилар. Депортация пайтида кабул килинадиган ва жойлаштириладиган корейс хонадонларининг сони аввал курсатилган курсаткичга нисбатан 30-40 фоизга купайди, вилоятларда махаллий ахоли билан жойлашиши оркали мухожирларнинг микдорий таксимланиши узгарган, бу уларни ташкил этишда кушимча кийинчиликларни келтириб чикарди.

Узбекистоннинг Тошкент, Самарканд, Фаргона, Наманган, Андижон, Кукон, Бухоро ва бошка шахарларида 2500 дан ортик корейс оилалари истикомат килишиб, хаммаси булиб, 1938 йил 15 ноябрда Узбекистонда 16

минг 307 корейс оиласи ёки 74 500 корейс миллати вакиллари истикомат килганлиги руйхати кайд этилган.

Корейсларни ижтимоийлашувини жадаллаштириш максадида собик СССР Халк Комиссарлари Кенгашининг 1938 йил 13 мартдаги «Миллий республика ва вилоятлар мактабларида рус тилини мажбурий урганиш хакида»ги махсус карори Узбекистонга кучириб келтирилган корейслар халк таълимини ташкил килишга каратилади. Шу муносабат билан собик Узбекистон ССР Халк Комиссарлари Кенгаши хам 1938 йил 19 мартда «Узбекистон ССР даги узбек ва бошка рус булмаган мактабларда рус тилини урганиш хакида» карор кабул килди.

Собик ССР Халк Комиссарлар Кенгашининг мазкур карори хаётга тадбик этилиши натижасида Узбекистондаги рус булмаган халклар, жумладан, корейслар маданий хаётида бир катор салбий холатлар юзага келади. Масалан, хозирги кунда Узбекистонда истикомат килаётган корейсларнинг 99 фоизи она тилида ёзишни ва укишни билмаслиги, ана шу карорнинг хаётга тадбик килиниши окибатидирДарорга биноан республика Халк таълими Комиссарлиги 1939/1940 укув йилидан бошлабок барча корейс мактабларини рус мактабларига айлантирди. 1937-1938 йилларда дастлабки корейс колхозлари Тошкент вилояти Бекобод туманида "Янги турмуш", "Авангард", "Хдкикат" номлари билан ташкил этилган. Кейинчалик Тошкент ва Самарканд вилоятларида йирик "Политотдел", шунингдек , бугунда Ким Пен Хва номи билан машхур хужаликлар ташкил этилди.

Корейслар азалдан кишлок хужалигида катта махорати билан ажралиб келганлар. Улар асосан шоличилик хамда полиз экинлари билан узок вакт давомида шугулланиб келганлар. Охирги йиллардаги ижтимоий-иктисодий узгаришларга карамасдан халигача уларнинг аксариятлари кишлок хужалиги билан шугулланиб келишмокда.

Умуман мажбурий кучириб келтирилган корейс ахолиси Узбекистон халки билан ёнма-ён туриб республика халк хужалигининг барча тармокларида фаолият курсатади. 1953 йилда корейс ахолисининг кучиб юриши учун куйилган барча тусиклар ва чеклашлар бекор килиниши улар фаолиятини янада фаоллаштиради. Корейслар орасидан таникли кишлок хужалиги мутахассислари, саноат сохасида илгор ишчилар, фан ва маданият ходимлари етишиб чикади. Тахминий хисоб-китобларга караганда 1945-1991 йиллар давомида Узбекистон Республикасидан 650 илгор ходимларга Социалистик Мехнат Кдхрамони унвони берилган булиб, улардан 139 нафари корейс

миллатига мансуб шахслар булган. Бу Узбекистон рахбарияти, узбек хакининг багрикенглиги, миллати, дини, эътикодидан катъий назар, хаммага бир хилда хурмат ва эхтиром билан караганлиги натижасидир.

Хрзирги кунда МДХ, худудида яшаётган 500 минга якин корейс миллатининг 185 мингдан купрок кисми Узбекистонда истикомат килишади. Ушбу корейс диаспораси куп миллатли жамиятимизнинг ажралмас кисмига айланган. 2019 йил апрелда янги бинода ташкил этилган Корейс Маданият Маркази Асоссацияси корейс диаспораси вакилларини махаллий хамда тарихий ватандошлари булган Корея Республикаси халки билан ижтимоий-маданий сохаларда куплаб самарали ишларни амалга ошириб келмокда.

Корейс миллатига мансуб ватандошларимиз Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ^онунчилик палатаси ва Сенатида, махаллий Кенгашларда, бошкарув органларида, ижтимоий-иктисодий хаётнинг барча сохаларида фаолият юритаётгани, истиклол йилларида уларнинг 300 нафарга якини давлат мукофотларига сазовор булгани бунинг яккол тасдигидир.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жанубий Корея хам худди шу йулда тобора тараккий этиб бораётган яна бир тинчлик, эзгулик ва хамжихатлик мамлакати хисобланади. Таъкидлаш жоизки, узбек ва корейс миллатларининг ухшашлик, умумийлик жихатлари бисёр. Бизларни тил жихатдан олтой тиллар оиласи бирлаштириб турган булса, худуд жихатдан бир китъа, бир минтака - Евроосиё ва шарк умумийлаштириб туради. Тарихий, маданий жихатдан хам куплаб уйгунликларни куриш мумкин. Жафокаш корейс халки хам узбеклар сингари утмишда куп бор боскинчилар зулми остида яшашга, уларга карши кон ва жон курашини олиб боришга мажбур булган. Ана шундай кийинчиликлар эвазига булса керак, корейслар хозирги тинч ва фаровон мухитда хам узларининг мехнатсеварлиги, тиришкоклиги билан ажралиб туради, янгиликларга кул уриб, турмуш тарзини янада фаровонлаштиришга интилиб яшайди.

Хрзирги кунда юртимиз илм фан ривожи йулида узларининг машаккатли мехнати билан ватан равнакига хиссаларини кушаётган корейс диаспораси вакилларининг хам урни нихоятда катта. Буларга Узбекистонда хизмат курсатган фан арбоби Фанлар академияси аъзоси, иктисод фанлари доктори Владимир Ким, физика математика фанлари доктори Вячислав Эм, кишлок хужалик фанлари доктори Роберт Ким, биология фанлари доктори Виктор Лим, тиббиёт фанлари доктори Николай Пак, Москва давлат Университети

профессори, физика математика фанлари доктори Лев Югай каби захматкаш илм эгалари киришади. Шунингдек мамлакатимиз маданияти ва спорти, иктисодиёти, халк таълими ривожида хам куплаб жокуяр захматкаш хамда юксак истеъдод сохиблари булган корейс миллати вакилларининг хам урни бекиёсдир. Булар орасида Узбекистон кахрамони Мехрибонлик уйи директори Вера Пак, "Узбекистон хаво йуллари" директори, сенатор Валерий Тянь, Мактабгача таълим вазири Агрепина Шин, Олий Мажлис депутати, Корейс маданият маркази асосацияси директори Виктор Пак, ИИВ коровул кушинлари генерал майори Дмитрий Пан, Узбекистонда хизмат курсатган артист Галина Шин, хизмат курсатган журналист, ёзувчи Владимир Ким, таникли рассом Владимир Ан, Узбекистонда хизмат курсатган маданият ходими Искра Шин, Узбекистон WTF тайквандо терма жамоаси бош тренери, "Эътироф" мукофоти совриндори Александр Ким, "TEGEN" компанияси рахбари Геннадий Тен, таникли фоторассом Виктор Ким хамда "Илхом" театри актери ва постановкачи режисёри Вячеслав Дзюларнинг хизматлари бекиёсдир.

Узбек ва корейс халкларининг дунёкараши ва урф-одатлари ухшаш. Мамлакатларимиз энг кийин даврларда бир-бирини куллаган. 2017 йили Узбекистонда корейс миллати вакиллари яшаётганининг 80 йиллиги муносабати билан пойтахтимиздаги "Дустлик" богида ёдгорлик монументи очилди. Пойтахтимизнинг марказий кучаларидан бирига Сеул номи берилди. Корейс халкининг маънавий-маданий меросини саклаш ва ривожлантириш максадида Корея Республикаси хукумати томонидан Тошкент шахрида Корея маданияти уйи куриб битказилди. Ушбу маскан халкларимиз абадий дустлигининг яна бир ёркин тимсоли булади.

Корейс диаспораси Узбекистондаги куп миллатли халкнинг ажралмас кисми хисобланади ва республикада утказиладиган барча ижтимоий ва маданий тадбирларда фаол иштирок этади. Хукуматимиз мамлакатнинг ижтимоий-иктисодий сохалари ривожига ушбу миллат вакилларининг кушаётган хиссасини кадрлайди.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни таъкидлаш жойизки, Узбекистонга мажбуран кучириб келтирилган корейс ахолисининг совет режими туфайли унутиб юборган она тилини урганиш, миллий маданиятини, урф-одатлари ва анъаналарини кайта тиклаш учун мустакиллик йилларида кенг имкониятлар яратилди. Уз Ватанлари ва ватандошларидан мажбурий ажралиб колган

узбекистонлик корейс ахолиси учун она диёрлари билан танишиш, мулокотда булиш, уни билиш имконияти яратилди. Шунингдек, корейс халки Узбекистоннинг ижтимоий, иктисодий, маданий сохалар ривожидаги ислохотларида барча миллатлар каторида юртимиз равнаки йулида фидойилик наъмуналарини курсатиб келмокда.

REFERENCES

1. Мирзиёев Ш.М. (2017) Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1-жилд. - Тошкент : Узбекистон,. - Б. 257.

2. Узбекистон Республика Президентининг 2017-йил 7-февралдаги ПФ-4947-сонли "Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги Фармони. (Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 31.07.2018 й., 06/18/5483/1594-сон)

3. Мирзиёев Ш.М. (2017). Миллий тикланишдан миллий юксалиш сари. 1-жилд. -Тошкент: Узбекистон, - Б. 138.

4. Мусаев О. (2016). Узбекистонда миллатлараро муносабатлар ривожи.Монография. Тошкент: Истиклол нури,-Б. 71.

5. Назаров Н. (2018). Марказий Осиёда миллатлараро муносабатлар. Монография. Тошкент: Global books,-B. 110

6. Сун Дон Ги. (2000). Узбекистон Республикаси ва жанубий Корея иктисодий ва маданий алокалар хамда истикболли режалар. Дис.5982.Тошкент. -Б. 90

7. 1926 йилдаги Бутуниттифок ахолини руйхатга олиш. (1928) М., , в. 8. Козок Автоном Совет Социалистик Республикаси. Киргиз Автоном Социалистик Республикаси, 16-35 бетлар; Т. 15. Узбекистон ССР, п. 17-36.

8. 4.2. Choi Won Gee. (2014). The traditional education of Korea. -Seoul.: -Seoul. Ewha Womans University press, -P. 223.

9. 4.3. Lee Jeong Kyu. (2002). Korean higher education. A confucion perspective.. -Seoul.: Jimoondong international, . -P. 24.

10. ooh^(1995).

pp15

11. Ким П.Г. (1993). Корейцы Республики Узбекистана-Т. г.Стр-. 14-15, 21;

12. ТсГА РУ, ф Р-837, 27-бет, 39-сон, л. 19

13. Koryo sinmun. (2016). 26 феврал.3 сон(281) Герои корейских диаспоры

14. Очётная справка (2019). АККЦ Республики Узбекистана.26 июн.

15. http://mg.uz/print/puЫish/doc/text55461_народы Узбекистана-корейцы

16. http://uza.uz/oz/politics/O'zbekiston-koreya-respublikasi-o'zaro-manfaatli-hamkorlik-28-05-2015

17. http://uza.uz/oz/society/ijtimoiy-so'rov natijalari-02-02-2018

18. https://president.uz/uz/lists/view/2180

19. http://koreasaram.kz

20. http://idum.uz/ru/archives/8896

21. http://tashgiv.uz/koreya-xalqaro-tadqiqotlar-universiteti-bilan- hamkorlik/

22. https:// www.uz| aloqaloyiha.uz/detal/

23. Chong Jee Lee, Seong Yul Kim, Dong Adams. (2010). Sixty years of Korean education. -Seoul.: Sunpress, -P. 59.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.