Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ГРЕКЛАР ДИАСПОРАСИ ТАРИХИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ГРЕКЛАР ДИАСПОРАСИ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

145
65
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Диаспора / кам сонли миллатлар / глобалл масалалар / иккинчи жаҳон уруши / қувғин / инсонпарварлик / ғамҳўрлик / бағрикенглик / Diaspora / minorities / global issues / World War II / persecution / humanity / care / tolerance

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Жуммагул Номазовна Абдурахманова

Мақолада Ўзбекистондаги кам сонли миллатлар тарихи грек миллати мисолида ѐритиб берилган. Грек миллати вакилларининг Иккинчи жаҳон уруши таъсири натижасида ватанидан қувғин қилиниши жараѐни, уларнинг Ўзбекистонга ҳам кўчириб келтирилиши, Ўзбекистонда грек диаспорасининг ҳаѐти, Ўзбекистон халқининг инсонпарварлиги, ғамҳўрлиги, бағрикенглиги ва грекларга ҳам беғараз ѐрдами тадқиқ этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY OF THE GREEK DIASPORA IN UZBEKISTAN

The article describes the history of ethnic minorities in Uzbekistan on the example of the Greek nation. The process of expulsion of Greeks from their homeland as a result of the Second World War, their resettlement to Uzbekistan, the life of the Greek diaspora in Uzbekistan, the humanity, care, tolerance and generous assistance of the Uzbek people to the Greeks were studied

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ГРЕКЛАР ДИАСПОРАСИ ТАРИХИ»

УЗБЕКИСТОНДА ГРЕКЛАР ДИАСПОРАСИ ТАРИХИ

Жуммагул Номазовна Абдурахманова

Тошкент вилояти Чирчиц давлат педагогика институти доценти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Узбекистондаги кам сонли миллатлар тарихи грек миллати мисолида ёритиб берилган. Грек миллати вакилларининг Иккинчи жахон уруши таъсири натижасида ватанидан цувгин цилиниши жараёни, уларнинг Узбекистонга хам кучириб келтирилиши, Узбекистонда грек диаспорасининг хаёти, Узбекистон халцининг инсонпарварлиги, гамхурлиги, багрикенглиги ва грекларга хам бегараз ёрдами тадциц этилган.

Калит сузлар: Диаспора, кам сонли миллатлар, глобалл масалалар, иккинчи жахон уруши, цувгин, инсонпарварлик, гамхурлик, багрикенглик.

HISTORY OF THE GREEK DIASPORA IN UZBEKISTAN

Jummagul Nomazovna Abdurahmanova

Associate Professor of Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region

ABSTRACT

The article describes the history of ethnic minorities in Uzbekistan on the example of the Greek nation. The process of expulsion of Greeks from their homeland as a result of the Second World War, their resettlement to Uzbekistan, the life of the Greek diaspora in Uzbekistan, the humanity, care, tolerance and generous assistance of the Uzbek people to the Greeks were studied.

Keywords: Diaspora, minorities, global issues, World War II, persecution, humanity, care, tolerance.

КИРИШ

Узбекистон куп миллатли давлатлар сирасига киради. Ватанимиз худудида бир юз уттиздан ортиц миллат ва элат вакиллари ягона оила фарзандларидек ахил яшайди. Республикамиздаги турли миллат ва элатларнинг миллий анъана, цадриятларини асраб-авайлаш, уларни янада ривожлантириш, бойитиш масаласи давлатимизнинг доимий эътиборида булиб келмокда. Бундан ташцари Узбекистон Республикаси Конституцияси 8-моддасида "Узбекистон халцини миллатидан цатъий назар Узбекистон Республикасининг фуцаролари ташкил этади"[1] деб белгилаб цуйилгандир. Конституциянинг

18-моддасида эса "Узбекистон Республикасида барча фуцаролар бир хил ууКУК ва эркинликларга эга булиб, жинси, ирци, миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чициши, эътицоди, шахсий ва ижтимоий мавцеидан цатъий назар, крнун олдида тенгдир "[2] дейилган. Асосий конунимизда ушбу хукукнинг акс эттирилиши мамлакатимизда яшаб келаётган турли миллатга мансуб инсонларнинг виждон ва эътикод эркинлигининг таъминланиш учун асос булиб хизмат килмокда.

Бугунги кунда жахонда уч мингдан ортик миллат ва элатлар яшаб келаётган 200 дан ортик давлат мавжуддир.

Дунё ахолисининг миграцион жараёнлари инсоният тараккиётида узига хос урин тутадиган холатлардан биридир. Бу жараён XX асрга келганда жахондаги глобалл масалалардан бирига айланди. Уз навбатида мазкур миллат ва элатлар узига хос маданият, хаёт тарзи хамда тили билан фарк киладиган диаспораларни ташкил килган.

Диаспоралар ахолининг мажбурий ёки ихтиёрий равишда кучиб кетиши натижасида вужудга келади.

Ер юзида хозирги кунда турли миллат ва элат вакиллари маълум бир худудда миллий диаспораларни ташкил этган холда истикомат килиб келишмокда. Узбекистонда хам турли миллат ва элатларга мансуб диаспоралар истикомат килиб келишмокда. Республикамизда мавжуд диаспоралардан бири булган грек диаспорасини урганиш хам хозирги кундаги долзарб мавзулардан биридир.

Иккинчи жахон урушидан кейинги йилларда сиёсий мухожирлар сифатида Узбекистонга кучирилган грекларнинг бу юртда яшаб, жамиятда уз уринларини топа олишганлиги Узбекистон халкининг багрикенглиги, инсонпарварлиги, гамхурлиги натижасида булганлигини урганиш илмий ва амалий ахамият касб этади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

^озирги кунда куплаб тадкикотчилар томонидан диоаспоризация билан боглик муаммолар буйича изланишлар олиб борилмокда.

Диаспоралар тарихи, жамиятда тутган урнига каратилган илмий-тадкикот ишлари Узбекистонда хам бир катор тадкикотчи ва олимлар томонидан хам амалга оширилиб келинмокда.

Греция давлатида руй берган ижтимоий-сиёсий узгаришлар, фукаролар уруши, унинг окибатида демократик армия аъзоларининг бир кисми

мамлакатдан кувгин килиниши хорижлик тадкикотчилар Edgar O' Ballance (1966), Govard Jons (1989), Major Frank J. Abbott (1994), T. Lomperis (1996), Jeykob Berkovich, Richard Jekson (1997), Jose Cristy (1999), Nikos Marantzidis, Giorgos Antonio (2004), Frank H. Zimmerman (2007), Michael B, O' Sullivan (2010), Katelyn Squires. Erisian Mysteries (2018), А.Кожанов (2014), С.Балашкин (2018) [3] ва бошкаларнинг катор асарлари хамда маколаларида уз аксини топган.

W.Connor (1994), J.Clifford (1994), R.Cohen (1997), Mary Lodigiani (2015), G.Sheffer (2003), У.Сафран (2004), М.А.Аствацатурова (2002), В.И.Дятлов (1999, 2015), Т.С.Илларионова, З.И.Левин (2001), А.В.Милитарев (1999), Т.В.Полоскова (1999), В.Д.Попков (2003), В.А.Тишков (2000), Ж.Т.Тощенко (1996), Т.И.Чаптикова (1996), А.Атаев (2015)[4] ва бошкаларнинг куплаб илмий-тадкикот ишларида, асарларида диаспора мавзусига оид кенг куламли масалалар ёртиб берилган.

Узбекистондаги диаспоралар хакида, Узбекистон халкининг мамлакатимиздаги кам сонли миллатларга нисбатан багрикенглиги, гамхурлиги, инсонпарварлиги, мамлакатимизда уларга нисбатан яратилган шарт-шароитлар хакидаги фикр ва мулохазаларни Р.Х,.Муртазаева (2010, 2016, 2019), А.С.Сагдуллаев (2018), К.Саипова (2018), Ж.Н.Абдурахманова (2018), Б.Хдйназаров (2018), А.Одилов (2019), Д.Иноятова (2019)[5] ва бир катор бошка тадкикотчиларнинг илмий маколалари, монографиялари хамда асарлари оркали танишиб чикишимиз мумкин.

Уз навбатида Узбекистонда истикомат килиб келаётган бошка миллатлар вакиллари билан бир каторда грек диаспорасини, ушбу диаспора тарихи ва бугунги кундаги холатини тадкикотчилар томонидан урганилиши мухим булган энг асосий мавзулардан биридир.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистонга грекларнинг кучирилиши тарихига назар солар эканмиз бу холатга бевосита иккинчи жахон урушининг таъсирини куриш мумкин.

Иккинчи жахон уруши бошлангандан кейин Греция хам Европадаги бошка давлатлар каторида фашизм гирдобига тушиб колади. 1940 йил 28-октябрда Италия кушинлари, 1941 йил 6 апрел куни Гитлер Германияси кушини мамлакатга бостириб киради ва улар томонидан 2-июнда Греция батамом эгаллаб олинади[6]. Мамлакатда боскинчиларга карши курашиш учун ватанпарвар кучлар томонидан 1941 йил 27-сентябрда Миллий озодлик фронти,

шу йил декабр ойида Халк озодлик армияси (ЭЛАС) тузилади[7]. Озодлик кучлари томонидан фашистларга карши кураш олиб борилди. 1946 йилда Грецияда монархиянинг тикланиши натижасида фукаролар уруши бошланиб кетади. 1946 йил октябрда тараккийпарвар кучлар томонидан демократик армия тузилди[8]. Ушбу армия миллий мустакиллик, демократия ва ижтимоий тараккиёт учун уч йил мобайнида кураш олиб борди. 1949 йил октябрда фукаролар уруши монархиянинг тула галабаси билан якунланди.

Маглубиятга учраганган демократик куч вакиллари уз мамлакатини ташлаб кушни давлатлардан бошпана ва панох топишга мажбур булганлар. Собик совет давлатига келиб колган грекларнинг 12 мингдан ошиги 1949 йилда Узбекистонга хам кучирилган[9]. Уз ватанларидан кувгинга учраган, юртидан айрилган ушбу инсонларнинг Узбекистонда яшаб колишлари, бу юртга урганишлари, ишга жойлашишлари, укиб билим олишларида бевосита махаллий халкнинг инсонпарварлик, гамхурлик ва багрикенглиги туфайли берган ёрдамларида эришганлар. Натижада греклар завод ва фабрикаларга ишга жойлашдилар, бошпанага хам эга булдилар. Гарчи, узбек халки урушдан кейинги огир даврларни бошдан кечираётган булсада, бу мухожирларга узларининг бегараз ёрдамларини аямадилар. Кучириб келтирилганларга маълум маблаглар ажратилди, билим олишлари, касб-хунар эгаллашлари учун турли курслар хам ташкил килинди.

1975 йилда Грецияда монархия тузуми агдарилади. Мамлакатдаги сиёсий вазият яратила бошланди. Кувгинга учраган мухожирлар учун уз ватанига кайтиш имконияти юзага келди. Натижада дунёнинг куплаб давлатларидан бошпана топган греклар уз ватанига кайта бошлашди. Жумладан, Узбекистондаги грекларнинг аксарият кисми уз юртига кайта бошлашди. Узбекистонда колишни хохлаган бир кисм греклар Грецияга кайтмасдан шу юртда истикомат килиб келишмокда.

Мустакиллик халкимизга хос булган миллатлараро тотувлик, багрикенглик фазилатлари янада юксалтирди. Республикамиздаги баркарор сиёсат туфайли миллатлараро муносабатлар янада такомиллашиб бормокда. Миллатлар уртасидаги тотувлик.

ХУЛОСА

Узбекистон халки энг огир, совет мафкураси хукмрон булган йилларда хам, фашизмга карши уруш, инг аянчли йилларида, урушдан кейинги огир йилларда хам Шарк маънавиятининг энг яхши анъаналари амал килиб, уз

юртидан айрилган инсонларга гамхурлик килишди. Уз навбатида инсонпарварлик хамда багрикенглик каби халкимизга хос эзгу фазилатларни куриш мумкин.

Миллатлар уртасидаги узаро тотувлик, эътикод эркинлигини таъминлашган каратилган ислохотлар туфайли мамлакатимизда 16 та диний конфессия, 130 дан ортик миллат ва элат вакиллари тинч-тотув яшаб келмокда. Бундан ташкари республикамизда улар учун кенг микёсдаги имкониятлар яратилган булиб, натижада хар бир миллат вакилларининг миллий маданий марказлари ташкил этилган булиб, хозирги кунда 140 дан ошик миллий маданий марказлар билан бир каторда 1997 йил 4 мартда Тошкент шахрида ташкил этилган "Грек маданияти жамияти" хам фаолият олиб бормокда.

Бугунги кунга келиб давлатимизнинг миллатлараро хамжихатлик ва багрикенгликни таъминлашга каратилган сиёсати янги боскичга кутарилди.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. 8-модда. Т.; "Узбекистон". 2017.

2. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. 18-модда. Т.; "Узбекистон". 2017.

3. Абдурахманова Жуммагул Номазовна. Иккинчи жахон урушининг грек халки хаётига таъсири (Узбекистонга кучирилган греклар мисолида). // Утмишга назар. 2020. Апрел. 1-кисм. Махсус сон. Б-81

4. Jummagul Nomazovna Abdurakhmanova. Attitudes And Social Protection Of People With Disabilities During The Fight Against Fascism. // The American Journal of Social Science and Educational Innovations. 2020. USA.Vol.02, Issue 12-08, Page 37-42.

5. Узбекистон Республикаси Марказий Давлат архиви, Р-837 фонд, 42-руйхат, 52-йигма жилд, 2-варак.

6. Abdurakhmanova, J. N. (2020). The policy of tolerance in Uzbekistan (in the case of Greeks). International Journal on Integrated Education, 2(5), 212.

7. Жуммагул Номозовна Абдурахманова, Саодат Абдурашидовна Тоштемирова.(2020). Инновацион технологиялар ва ахборот маданиятини шакллантириш педагогиканинг долзарб масалаларидан бири. Science and Education.1(7). 436-442

8. Тошев, Солежон Ахматжонович.(2020). Узбекистон совет мустамлакачилик даври тарихининг Туркияда урганилиши. Утмишга назар.2(2-махсус сон). 347-353

9. Abdurahmanova J.N .(2020).The impact of World War II on the lives of the Greek people" (on the example of the Greeks deported to Uzbekistan). "Looking to the past" (1) Special issue. 79-82.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.